У ДОМУ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ДИЈАНИНА ДЕЦА“

Изложба у Дому Војске Србије „Дијанина деца“, говори о жени која је из концентрационог логора Јасеновац током Другог светског рата спасила од сигурне смрти више од 7 500 српских дечака и девојчица.

 Изложбу је отворио командант Копнене војске Србије генерал-потпуковник Милосав Симовић. 

Аутори Слађана Зарић и Иван Мангов су оригиналне фотографије, документарне снимке и архивску грађу сместили у тескобну атмосферу логора и на аутентичан начин приказали патње и ужасе, страдање и спас деце-српске, ромске и јеврејске. Ова изложба прилика је да они који  знају ко је Дијана Будисављевић допуне знање, а да млађе генерације сазнају о њеном херојству. Ова изложба још једна је прилика да се сазна шта се дешавало са нашим народом. 

Изложба је део пројекта „Дијанина деца“ у оквиру којег је и на националном сервису емитован документарни филм. 

Извор www.ni.rs

МАНАСТИР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СИЋЕВУ

Нишка Бања, као градска општина, града Ниша, лечилиште и туристичка дестинација има много својих скривених бисера.

Свима је позната Сићевачка клисура. На падимама исте и обаламе реке Нишаве, сместило се и село Сићево, познато по некадашњем подруму вина.

Сада нећемо о Сићеву и подруму вина.

Подрум вина у Сићеву, који је ван функције у овој причи само је орентир.

Од подрума који је на магистралном путу Ниш-Пирот, одваја се лево скретање уским некатегорисаним путем за викенд насеље. На првој раскрсници од скретања право се иде према мини хидро електрани старој преко века, а која је још у функцији.

Нас интерсује скретање лево и пут који води према викенд насељу. Нишава се прелази преко метално дрвеног моста, а канал који служи за довод воде до хидроелектране преко бетонског и онда се из један успон долази до викенд насења. Након успона има релативно кратка равна дионица и оштро скретање у лево са поновним успоном.

Након тог другог упона долази се до бисера на падинама Сићевачке клисуре Манастира Пресвете Богородице.

 У Манастиру похрањена је чудотворна икона Пресвете Богродице, коју су са собом у Србију после октобарске револуције донели руски монаси.

Пролазећи кроз капију улазите у други свет, мира, спокоја и уравнотеженисти. Манастирска црква је дограђивана и то се види са спољашне стране, тек када се уће у Цркву, види се временска линија између савременог које је у духу традиоционалног и оног старог које је вероватно било доста напредније у односу на време када је настајало, па се те две временске различитости савршено употпуњују.

Мир влада на сваком кораку.

Иза Цркве према Конаку налази се извор са водом, која помаже верујућима.

Црква је обновљена 1927. године

Мати Марина, игуманија манастира, све дочекуке са стрпљењем и радошћу, али уз релативну дистанцу, и очување  молитвеног мира.

Шетња од бившег Винског  подрума у Сићеву, до Манастира можда и јесте релативно напорна, али поглед којии се пружа на десне падоине Сићевачке клисуре вреди труда.

Ми ће мо сигурно ићи поново, а то најтоплије и вама препоручујемо.

Ми смо до Сићева користили приградске линије ЈГПП Ниш.

ЗНАЧАЈНИ ДАТУМИ У ИСТОРИЈИ МАНАСТИРА СВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СИЋЕВУ.1644 године сазидан манастир.1835 године завршава се обнова цркве и изградња манастирског конака.1893 године еснаф лончарски из Ниша подиже чесму у порти манастира.1900 године 26.фебруара, у манастиру Свете Богородице замонашио се Гарвило Дожић ( Патријарх српске православне цркве 1938 - 1950 ).1921 године јеромонах Порфирије Иљчински рођен у Русији примио је дужност старешине манастира.1925 године Његово Преоствештенство Епископ нишки Господин Доситеј одликовао је јеромонаха Порфирија у чин игумана.1929 године Игуман Порфирије је премештен у манастир Неупаре, а на његово место дошао је Данило Маров, такође Рус.1930 године изграђена је нова манастирска чесма.1932 године 23.септембра манастир је посетио краљ Александар 1 Карађорђевић.1934 године у манастирском конаку је уведено електрично осветљење, а у цркви инсталиран електрични полијелеј.1938 године саграђена је нова звонара са три звона.1945 године одозго, са врха Кусаче, одрони се један громадни камен и закотрљао низ стрмину, ломећи све пред собом, међутим, зауставио се на само три корака од тора где је била смештена манастирска стока.1046 године манастиру нова атеистичка власт одузима бољу половину манастирског земљишта.1968 године за настојатељицу манастира постављена је монахиња Минодора Иљичић.1977 године у манастир долази пет монахиња. Јустина Митровић, Татјана Бојковић, Ефимија и Евгенија Захарић, и Марина Митровић.1979 године завршен је нови конак и за старешину манастира постављена је Игуманија Јустина Митровић.1996 године завшена је реконструкција старог конака. Освећење обавио Епископ нишки Господин Иринеј.2003 године завршена је реконструкција манастирске чесме, летње кухиње и трпезарије.2007 године с првим пролећним данима у манастир долази монахиња Вероника Матић.2008 године завршена је и освећена нова припрата у манастирској цркви.

Место које повраћа мир и снагу Манастир Пресвете Богородице у Сићеву

Manastir Svete Bogorodice

Ulica Vladimira Miletića

18311 Sićevo

Srbija

telefon 018 614 960 iz inostranstva 00 381 18 614 960

22. ВИДОВДАНСКА АКАДЕМИЈА У НИШУ-КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ

Саборна црква у Нишу и ЦИПД "Бранко" по 22. пут организовали су Видовданску академију.

Почетак организовања Видовданске академије везује се за идеју умировљеног свештеника Влајка Грабежа, који је на ту идеју први дошао 1996. године.

Овогодишња академија одржана је у Светосавском дому, при Саборној цркви.

Овогодишњи видовдански беседник био је ген.пук Милисав Симовић, комадант копнене војске Србије. Њему је по одлуци Синода СПЦ додјељен Орден Св Саве II реда, за немерив допринос у помагању Цркви и испољавању вере.

У својој беседи генерал Симовић нагласио је да пет вредности Бог, Љубав, Правда, Истина и Достојснство, које одређују по његовим речима начин његовог  животног битисања.

Најбитнији део Генерслове беседе био је цитирање реченице које често можемо чути од Делија и Гробара "КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ".

Поред тога генерал Симовић, нагласио је да је неопходно да праштамо једни другима, јер само сложни можемо сачувати Србију. Верујемо да је мислио као потомак Солунца из Ибарског Колашина и Косово и Метохију као неотуђиви дио Србије.
Комплетну видовданску беседу генерала Симовића можете послушати ОВДЕ

Поред генерала Симовића, Синод СПЦ доделио је и орден Св Цара Константина ОШ " Радоја Домановића" из Ниша и нишлике  Звезда Дејановић,рођене 1918. године због доприноса у промоцији православне традиције међу ученицима и испољавању вере.

И на овогодишњој Видовданској академији, представљени су најбоњи ученици основних и средњих школа Нишког округа, дибитници награде "Витезови знања" коју додељује Град Ниш.

Нагађенима честитао је градоначелник Дарко Булатовић.

Наступили су чланови  Војног оркестра КоВ, Хор "Бранко" Дечији хор "Брснко" Дечији глумачко- регицитаторска секција "Бранко" Црквено играчки асамбл "Бранко" Фолклорни ансамбл "Оро" СКЦ Ниш и солисти.

"ЛУНА" У НКЦ-у ликовна изложба

У Галерији Нишког културног центра, синоћ је отворена 49. јунска изложба, чланова Ликовног удружења "Луна" из Ниша.

Удружење "Луна", као удружење у оквиру НКЦ, следеће године обиљежава пола века постојања.

Чланови удружења преставили су се на овогодишњој изложби различитим сликарским техникама.

Слобода уметничког израза и инспирација стваралаца, неоптерећених оргснизацијом, приходом на оваквим изложбама долази до пуног изражаја.

Зато ми као неформална група свестрано подржавамо овакве изложбе и желимо члановима " Луне" много успеха у будућем стваралаштву.

ПОЛИЦИЈА (НИ)ЈЕ ПРЕКОРАЧИЛА ОВЛАШТЕЊА

У Нишу насилно исељена власница стана од стране Извршитеља, због дуга од 4 000 000 рсд, који је направио њен супруг, са којим није у браку већ 15 година.

Стан је продат на аукцији за 4 900 000 рсд.

Како су новинари и присутни грађани сазнали од Извршитеља, власница стана није била странка у поступку, који је суд водио против њеног бившег супруга.

Извршитељ наводно није никоме показао решење на основу ког врши насилно исељење.

Асистирали су и Полициски службеници ПУ Ниш.

Према писању појединих интернет портала, а пример је Медиска кутија , може се закључити да је Полиција поступала, супротно Закону и Овлашћењима.

Судски поступак против супруга жене која је исељена из стана, трајао је неколико година.

Веровстно је и предметни стан био предмет тог сада већ окончаног судског процеса.

Нажалост, као и у многим ситуацијама, неосновано се баца љага на припаднике Полиције.

Много је тежих судбина, које би требало да буду у интересу јавности.

Нишлика, која је исељена из стана је само колатерална штета, неких ранијих дешавања.

БАКА ПРОСИ ЗА ЛЕКОВЕ

Честа је слика видјети у сваком граду оне који просе и којима је то на неки начин "занимање".

Међутим, има и случајева који су необични, а можда је нажалост то постала сасвим "нормална" ситуација, на коју досад неко од нас није наишао.

Поред порте Саборне цркве у Нишу, стајала је старија Нишлика, по слободној процени око 70 година.

Обраћала се појединим пролазницима тихим гласом, молећи за помоћ како би скупила новац за лек који јој недостаје.

Било је већ око двадесет часова увече, мрак, као да је чекала тај период да би се због стида сакрила од погледа и дневног светла.

Није се обраћала свим пролазницима, већ само оним за које је ваљда проценила да је неће напасти. Осећао се страх и нелагодност и у њеном држању и гласу.

Обраћала се тихо, једва чујно, молећивим тоном, објашњавајући да јој треба новац за лек, због проблема са срцем.

Вероварно је ово свакодневна појава широм простора И Сарајева и Ниша, као и других градова на простору Србије и Српске, а и шире.

Жалосно.

Да су наши представници у градским и другим управљачким структурама, због очајне економске политике и уништавања наших привредних ресурса, те довођења радника у робовски положај, довели и пензионере у такву социјалну ситуацију да морају просити да би себи купили лекове.

Да није уништена привреда, те пожртвованом економском полииком обезбјеђено тржиште за наше проитводе и обезбјеђен приход, државе би могла одвајати средства за здрсвствену заштиту и рефундацију лекова свим осигураницима.

Овако, пензионереи ће просити за лекове, болесну деци лечићемо смс порукама, а власници телевизија који емитују ријалити програме од грађна који учествују у гласању путем телефонских позива инкасираће у своје касе по неколико милиона евра.

ГРАД ПОКЛОНИО АЕРОДРОМ РЕПУБЛИЦИ

Одборници Скупштине града Ниша, из редова СНС-а, СПС-а, ПУПС-а, ЈС, СРС, и Руске странке огромном већином гласова препустили су власништво и управљање над нишким аеродромом "Константин велики", Републици Србији.

Фото Вања Кесер

Неизвјесност, око аеродрома трајела је неколико мјесеци, а све је започело објављивањем информације да Град Ниш, није у могућности да изврши преузете финансиске обавезе према Министарству одбране, са којим је некада потписан уговор о уступању дијела Војног аеродрома Ниш, за комерционалну употребу.

Даласком коалиције око СНС-а, на власт у Нишу, аеродром је почео да се нагло развија и повећава обим пословања, а самим тим и приходе.

Многима је недокучиво одакле су се обезбјеђивала средства за пословање Аеродрома. 

Из реалних прихода Града Ниша, или донацијa од стране Републике.

Вјеоватно да је данашња одлука градских делегата ту недвоумицу отклонила.

Оправдање је да ће Република и даље да улаже у модернизацију и развој аеродрома.

Сигурно да хоће, само да уложена средства буду на корист свим становницима  Србије, а поготово Ниша.

И као и многе ствари до сада и ово ће бити јуче, а обичним становницима овог града који се труде да редовно плаћају рачуне, обезбједе себи лијекове и храну, ни најмање не интересује ко је власник Аеродрома у Нишу.

ШЕТЊА КРОЗ АНТИЧКИ НИШ

Поједини чланови нaше неформалне групе имали су привилегију да обиђу подручије Античког насеље "Медијана" уз стручну консултацију архолога, Весне Црноглавац, вишег кустоса Народног музеја у Нишу, као и Нишку тврђаву у пратњи Тонија Чешкова, дипломираног археолога-конзерватора из Заводу за заштиту споменика културе Ниш.

Било је око трудесетак заинтересованих.

Премало за оволики град и за све оно што ниш крије од наших очију везано за своју античку историју.

Античко насеље "Медијана"

Од госпође Црноглавац, присутни су као основне информације сазнали да се ове године очекује наставак радова на завршетку покривне конструкције изнад локалитета Археолошког парка Медијана. Такође, да је Парк, ренутно грађевинска зона и да е само из тих разлога повремено отвара.

Што се тиче, античког периода због ког је и организована ова шетња, стручно је присутнима дочаран изглед и функција античког љетниковца који се налазио на том простору, са конплетним системом функционисања.

Сазнали су присутни и о систему санадбјевања, водиом тог љетниковца из водоторња (саграђеног у античко доба), на падини Влашког брда, у кругу некадашње ЕИ Ниш, а који је порушен 80-тих година прошлог вијека.

Какав је то губитак за историско наслијеђе и туристичку понуди Ниша.

Посјетиоци су могли да уђу и погледају и просторију, како је објаснола васна Црноглавац, за разоноду и уживање са фонтаном, у којој су се опуштали тадашњи владари и њихови гости.  

Нишка тврђава из Античког доба

Наставак обиласка био је у Нишкој тврђави, одабрани су могли да се превезу такисима од "Медијане", остали у својој режији, као што је било и предвиђено условима организатора, али је вриједило.

Антички Ниш, који се према неким подацима простирао на десној обали Нишаве, доста је добро очуван на простору Нишке твђаве, дубоко под земљом.
Оно што видимо, зидине су из турског периода.

Антика је испод, али њу није затрпала ерозија, нити природа већ кметови по заповјести турских господара.

Пошто су антички остаци негде послије седам метара испод површине земље, само се може предпоставити колка се земње морало довући да би се све то покрило и довело у данашњи изглед.

Археолошка истраживања која је између осталих, вршио наш стручни водич Тони Чешков, вршена су на појединим локалитетима Тврђаве.

На овом локалитету испод некадашње љетње баште кафане "Авала" предпоставља се да се налазио Антички храм посвећен богу сунца "Зевсу". 

Подземне просторије чији се улаз може видјети на фотографији у турско вријеме служио је за чување барута, до 1949. године  пошто је тврђава била војни објекат вјероватно за сладиштење муниције, а у вријеме "Авале" да се у њему хлади пиће.

Сада је простор под заштитом Завода за заштиту споменика културе Ниш, али би о њему требало да се брине што се тиче сређивања и изгледа (чишћењ, кошење, погкресивање) ЈКП

"Медијана", али то не чине па простор изгледа више него запуштен. 
Ружна слика за многе туристе који долазе у Ниш, коју могу понијети, о нашој небризи о историском и туристичком богатству које имамо.

Тони је неисцрпан извор података везаних за антички Ниш, поготово о ономе што је уништено изградњом подземног пролаза или некад "Јагодин мале", када је на простору некадашњег винограда почело да се гради насеље.
Било је приче и о некрополама у кругу и околини, данашње фабрике "Бенетон", због којих нису никад проширени капацитети те фабрике, како је наводно уговором о ивестицији било планирано.

Обилазак Нишке тврђаве, завршен је на њеној сјеверној страни, на локалитету који је откопаван 90-тих прошлог вијека, а за који се предпоставља да је дио велике царске палате која се налазила на том простору. 
Према техничким факултетима, на основу геолошких мјерењима која су вршена, предпоставља се да се налазио антички хиподром. 
Сличан распоред пронађен је и на археолошком налазишту код Сремске Митровице.

Тони, који је поријеклом Далматинац, рођењем Јагодинац и душом Нишлија, открио нам је податак да су на локалитетима у Тврђави, као и некрополама на подручију Јагодин Мале пронађени врло вриједни остаци античких мозаика, накита и одјевних детаља из античког периода, који се могу погледати у сталној поставци Археолошке сале Ниш.

Послије ове шетње, Ниш се мора посматрати другачијим очима, због сазнања колико је и зашто антички период толико дубоко сакривен под земљом.
Такође, звог сазнања зашто је тешко пронаћи нешто из периода историје старих Словена и колико су историје уништили Турци, да би саградили изглед данашње Нишке тврђаве, али и комунисти послије ослобођења, док тај простор није стављен под заштиту државе.

Нажалос, политичари још увијек не могу да схвате историски и туристички значај Тврђаве и неодговорно се односе према том историском благу сматра Тони.

Литија кроз Дуваниште

Прослава Светог Василија Острошког у Дуваништу

У знак сећања на бомбардовање насеља Дуваниште 12.маја 1999.године и у захвалност Светом Василију Острошком који је заштитио житеље овог насеља и целог града па тог дана нико није  погинуо и поред  више од  2 000 бачених касетних бомби, ове године  деветнаести  пут организована је литија.

Свештенство Српске Православне Цркве на челу са његовим преосвештенством Епископом нишким Арсенијем, председником ГО Медијана Небојшом Kоцићем, председником Скупштине ГО Медијана проф.др Жарком Ранковићем, градским већником Милошем Милошевићем  и грађани кренули су од МK Медијана улицом Бранка Миљковића, десно кроз Ђердапску улицу до раксрнице ,затим Улицом Мајаковског,Византијским булеваром према кружном току све до моста на  Булевару Медијана где се гради храм посвећен Светом Василију Острошком. 

По завршетку литије присутне грађане поздравио је председник Градске општине Медијана Небојша Kоцић  пожелевши им срећан празник и да се дани из 1999.године никада не понове. „Позивам Вас да сви ми, који смо овде, убудуће имамо времена за наше најближе, породицу и комшије као што је Свети Василије имао  тог 12.маја 1999.године за све нас. Помолимо се Светом Василију да нас и даље чува, да чува нашу децу, наше најмилије!“, рекао је председник Градске општине Медијана Небојша Kоцић окупљеним грађанима. 

Чланови, Неформална група пријатљства завичакна "Сарајлије-Нишлије је и ове године учествовали су у литији.

Сечење славског колача обавиће се у суботу  12.маја 2018.године после литургије која почиње у 8.30 сати испред храма Светог  Василија Острошког. Домаћин славе је председник Скупштине Градске општине Медијана проф.др Жарко Ранковић.

Остале фотографије са овогодишње Литије погледајте овде

ПЕТАР МАТОВИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ „БРАНКО МИЉКОВИЋ“

У четвртак навече, 10. маја 2018. године, је у просторијама Градске куће, у Нишу уреучена награда "Бранко Миљковић" песнику из Пожеге Петру Матовићу, за збирку песама " Из срећне републике" у издању Културног центра Новог Сада.

Жири у саставу порф.др Горан Максимовић пррдседник, Маријан чакаревић и Никола Живановић, чланови, донесли су једногласну одлуку.

Фотографија са ФБ профила Горана Максимовића

Награду је уручила чланица Градског већа, задужена за културу, Јелена Митровски. 

Она је овом приликом честитала лауреату уз речи да је велика част  и привилегија уписати се у историју лауреата који су добили песничко признање названо према барду који ће заувек остати упамћен по тешким и одсудним изразима као што су „Уби ме прејака реч“ или „Поезију ће сви писати“.

Иначе, награда „Бранко Миљковић“ додељује се по 47.пут и чине је плакета и новчани део.

На “Лут фест-у” 11 позоришта из шест држава

Према писању Портала И сарајево, на овогодишњем  “Лут фест” очекује се чаролија дјечијег луткарског театра, професионалних луткарских позоришта за дјецу на Међународни фестива, у периоду од 13. до 18. маја у Источном Сарајеву, угостит ће 11 позоришта из Србије, БиХ, Хрватске, Бугарске, Шпаније и Ирана, речено је данас на сједници Организационог одбора Фестивала.

Мото овогодишњег фестивала је “Поетика луткарског израза” те даје акценат различитим жанровима луткарског израза, али и истраживачком процесу у домену режије, анимације, технике израде лутке, представљајући при томе врхунска свјетска луткарска достигнућа.

Kако наводи селектор фестивала Витомир Митрић селектоване представе су различитих поетика, те кроз симболе, назнаке и сва изражајна средства омогућавају гледаоцима да асоцијацијом и инстинктом схвате њихову метафору и на свом степену разумијевања и личне емоције доживе их и дограде.

Предсједник Организационог одбора 19. “Лут феста 2018” Ненад Вуковић, уједно и градоначелник Источног Сарајева, рекао је да су град Источно Сарајево и његова управа од раније препознали велику енергију, креативност и храброст организатора овог фестивала “Форум театра” из Источног Сарајева и њихове програме намијењене ђеци са овог подручја те да ће се трудити да буду што бољи домаћини свим гостима, а у томе ће имати велику помоћ Туристичке организације града Источно Сарајево.

На овогодишњем “Лут фесту” из Србије ће учествовати: Дечије позориште Суботица, са представом “Авантуре с Kарлсоном”, у режији Веселина Бојдева, Позориште лутака Ниш, са представом “Паткица Жуткица”, у режији Дејана Гоцића.
Луткари из Ниша су редовни учесници Лут феста у Источном Сарајеву.
Такође су почетком маја месеца учествовали и на Фестивалу у Федеративном Сарајеву.

Позориште лутака “Пинокио”, са представом “Барони ди Макарони”, у режији Оље Ђорђевић и Народно позориште “Тоша Јовановић” Зрењанин, које ће се ове године представити са најновијим луткарским остварењем “Трапави змај”, у режији Ирене Тот.

Из Бих ће се представити Босанско народно позориште Зеница, Ђечија, омладинска и луткарска сцена, са представом “Продани смијех”, у режији Дарка Kовачовског и Позориште лутака Мостар, са представом “Пуним једрима”, чију режију потписује Елица Петрова.

Луткарско позориште “Давид Зуазола” из Шпаније ће се публици представити јединственим, авангардним луткарским спектаклом “Игра времена”, чију режију потписују врхунски умјетници из седам земаља – Пољске, Португала, Тајвана, Грчке, Шпаније, Kолумбије и Индије.

Из Бугарске долази Државно луткарско позориште Сливен, са представом “О принцези”, у режији Доре Рушкове и “Соулмејед театар цомпени”, Пловдив са представом “Марионетски кабаре”, у режији Георгија Гадалева.

“Први пут ће се нашој публици представити Луткарско позориште `Димак` из Ирана, са представом `Kофер и пас`, редитеља Алберта Бигјонија, док ће Луткарско казалиште Вировитица, у копродукцији са Луткарским казалиштем Задар, извести представу `Kаштанка`, редитељке Вјере Видов”, најављује Митрић.

Фестивалске представе у такмичарском програму оцјењиваће жири којем предсједава проф. Боњо Лунгов, редитељ из Бугарске, а чланови су Живомир Јоковић, редитељ из Србије и Младен Јанковић, музички педагог из Републике Српске.

Ове године у оквиру фестивала планиран је богат пратећи програм, који ће ове године бити у знаку истраживачког приступа на свим пољима луткарске умјетности, уз едукативну и васпитну димензију.

“У складу са тим, планирано је одржавање петодневне радионице гранд гињол лутке од рециклираног материјала, коју ће водити Зорана Милошаковић, луткарка и мајстор лутака у Позоришту лутака Пинокио, Београд, тродневна радионица анимације `Платно као лутка`, водитеља Јована Царана, луткара и редитеља, дугогодишњег сарадника Народног позоришта `Тоша Јовановић`, Зрењанин и радионица израде гињол лутке `Живахне рукавице`, чији су водитељи Татјана Паскаш, драмски педагог и Тибор Фараго, мајстор лутака, Народног позоришта `Тоша Јовановић, Зрењанин`”, прецизира Митрић.

Извршни продуцент Фестивала Александра Митрић Штифанић додаје да ће, осим радионице, у оквиру едукативног сегмента фестивала бити одржан мастерклас Kонстантина Kаракостова, доцента на Академији за позориште и филм Софија, на коме ће се представити различити облици луткарског израза и истраживачки процеси у његовом развоју.

“Посебно је значајно представљање литературе и писаних издања, која поткрепљују истраживачке процесе у оквиру луткарске умјетности. У складу са тим, биће одржана промоција интернет часописа “Папетринг”, који је основао Тони Римбо, луткар и истраживач из Шпаније. У пратећем програму фестивала биће одржан Програм посвећен Војиславу Вујановићу, недавно преминулом позоришном и ликовном критичару и пријатељу и дугогодишњем сараднику фестивала”, открива Штифанићева.

Ове године, истиче она, фестивал ће угостити и уличне умјетнике, који ће оживјети и анимирати улице и тргове Источног Сарајева, а међу њима је и Софија Буланова, глумица Театра “Туулевски” из Естоније, која ће извести кловновски перформанс “Луткарска фигура кловна”.

Осим луткарских радионица, најмлађи ће заједно са родитељима уживати у “Ал Парковој” радионици “Бајковита чаролија укуса”.

У оквиру церемоније фестивала биће отворена изложба “Текстил, као ликовни медиј”- креације за театар, ауторке Јасмине Дугић.

Генерални покровитељ фестивала је Министарство просвјете и културе Републике Српске, а суфинансијери су град Источно Сарајево, општине Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево.

Пријатељ фестивала је Ненад Нешић, а спонзори су Туристичка организација града Источно Сарајево, Ресторан “Ал Парко”, Вртић “Машин свијет”, Едукатини центар “Малац генијалац”, “Бум балон”.

Генерални медијски покровитељи фестивала су РТРС и Новинска агенција Републике Српске Срна, а медијски пријатељи Фена, Елта ТВ, БНТВ, БХРТ и портали Сарајево-РС, Kатера инфо, Принцип њуз.

Свечано отварање фестивала је 13. маја у 18 часова у Културном центру Источно Ново Сарајево.

Бесмртни пук у Нишу

У организацији Друштва руско-српског пријатељства "Наиссус" и Удружења ветерана из Ниша, те других патриотских организација, у Нишу је одржана шетња потомака и поштовалаца антифашистичке борбе.
У овогодишњем "Бесмртном пуку" улицама Ниша учествовали су и представници Града, предвођени Градоначелником и прдставници ПУ Ниш и Гарнизона  Ниш, Војске Србије.

Фотографија са Портала Јужна Србија

На ФБ страници Спутњик Србија можете погледати данашњу атмосферу из Ниша

После овогодишњег полагања венца на споменик генералу Дражи Михајловићу, на Рацној Гори, први пут у савременој српској историји од стране незваничне  делегације Српске војске (ГШВС и МО), коначно је обједињени Срби у обиљежавању победе над фашизмом.

Нажалост, остаје и даље осјећај идеолошке поделе, због грађанског рата који је вођен међу Србима.

Удружење пријатељства-завичајно "Сарајлије-Нишлије, узели су ове године учешће у овогодишњој шетњу " Бесметног пука" у Нишу.

То је био мали допринос чланова нашег Удружења, афирмацији овог значајног датума у новијој историји српског народа.

Нажалост, званично саопштење Министатства одбране Владе Републике Србије, да званична делегација овог Министарства и Војске Србије није положила поменути венац, оставља горак укус у устима.
Да није дошло до коначног уједињења свих који су учествовали у антифашистичкој борби у Србији говори и став Удружења бораца ЈВуО, који су изразили неслагање са учествовањем у маршу "Бесмртног пука", а њихов став преноси Часопис и "Погледи".

Промоције нових издања Центра за византијско-словенске студије и Ценра за црквене студије Универзитета у Нишу

У великој сали Универзитета у Нишу, одржана је промоција издања Центара за Византиско-Словенске студије и Црквене студије, који функционишу у оквиру овог Универзитета.

На  промоцији било је речи о самосталним издањеима ова два Центра.

Византијско-словенска чтенија I

Црквене студије бр. 15

Божидар Вуковић и српска књига у Венецији

О раду Центара говорио је проф.др Зоран Николић кординатор свих Центара који функционишу на Нишком универзитету.

O "Византијско-словенским чтенијима I" говорио је проф.др. Бранко Георгијев, редовни професор Филозофског факултета у Нишу и Заменик управника Центра за Византиско словенске студије.

Чтенија I су зборник радова везаних за период византије настао на прошлогодишњем скупу Византолога у Нишу.

Састоји се од 35 радова разврстаних у неколико целина и кроз њих се обрађују теме теологије, књижевности, уместности, архитектуре византиског периода.

Можда мало незанимљиво у односу на велики број ријалити програма.

О  15 броју научног часописа "Црквене студије" и књиги "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији" говорио је проф.др Драгиша Бојовић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу.

Говорећи о књиги "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији", проф Бојовић нагласио је да је књига рађена поводом обиљежавња 500 година од оснивања српске штампарије у Венецији, коју је основао Божидар Вуковић подгоричанин 1519. године.

Поред издавачког рада вуковић је у то време испољавао и поитичка интересовања и залагао се за ослобођење Скадра уз помоћ Хазбуршке монархије, али како нагласи проф. Бојовић, ни њему тада нису хтели помоћи, па ни ми данас са те стране не треба да очекујемо било какву помоћ, ако није у њиховом интересу, а на нашу штету.

Јубилеј "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији" Центар за црквене студије обиљежава ове године, зато што се 2019. године обележава осам векова од аутокефалности СПЦ, нагласио је проф.Бојовић.

Професор Бојвић истакао је и  да у оквиру Међународне мреже PAX BYZANTINO-SLAVA функционише и електронска библиотека чија издања можете пигледати на овом линку.

Кад замиришу јорговани

Јуче  је на платоу код фонтане у Нишкој Бањи, традиционално, отворена манифестација „Kад замиришу јорговани“.

Одржава се 15. пут по реду .

Дане јоргована организује Удружење жена „Kруна“ из Нишке Бање под покровитељством Градске општине Нишка Бања.

П Р О Г Р А М

Од 

16:00 – ПЛЕТЕЊЕ ВЕНЦА ОД ЈОРГОВАНА

16:30 – ДЕФИЛЕ УЧЕСНИKА

(ОД ФОНТАНА KА УЛАЗУ НА ШЕТАЛИШТЕ ИЗ ПРАВЦА АУТОБУСKЕ СТАНИЦЕ СА СИМБОЛИЧНИМ НОШЕЊЕМ ВЕНЦА)

17:30 ПРОГЛАШЕЊЕ НАЈБОЉИХ ЛИТЕРАРНИХ И ЛИKОВНИХ РАДОВА

1 награда за литерарни рад припала је  ученици Исудори Богићевић ОШ Стефан Немања Ниш.

1 награда у ликовним радовима припала је ученику  Матији Пешићу ОШ Иван Горан Ковачић Нишка Бања.

18:00 ПРОГЛАШЕЊЕ „МИС ЈОРГОВАНА“

Субота 21.04.2018. године

11:00 –18:00 ИЗЛОЖБА ДОМАЋЕ РАДИНОСТИ

14:30 НАСТУП KУЛТУРНО УМЕТНИЧKОГ ДРУШТВА И ДРУЖЕЊЕ СА ГОСТИМА (УДРУЖЕЊЕ ЖЕНА ПЕНЗИОНЕРА ИЗ KРУШЕВЦА)

Фотографије са отварања можете погледати Овде

ЕГЗОДУС САРАЈЕВСКИХ СРБА УВРШТЕН У КАЛЕНДАР ОБИЉЕЖАВАЊА ДОГАЂАЈА КОЈЕ ОРГАНИЗУЈЕ ВЛАДА РС

На основу захтијева Града Источног Сарајева, одбор Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова и Одбор Народне скупштине РС за борачку и инвалидску заштиту једногласно су усвојили иницијативу градоначелника и Градске управе Источно Сарајево да датум обиљежавања егзодуса српског становништва из Сарајева, 16. март, буде увршетен у календар обиљежавања догађаја које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Представници Града Источно Сарајево обавијештени су да је на сједници Одбора Народне скупштине РС за борачку и инвалидску заштиту одржаној 22.марта једногласно усвојена ова иницијатива, те да је Одбор Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова јуче, такође, једногласно усвојио овај захтјев.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић истиче да је оваква одлука очекивана.

„Град Источно Сарајево и градске општине имају способност да органиују обиљежавање егзодуса сарајевских Срба, што смо на локалном новоу и чинили, али карактер и размјере овог догађаја несумњиво указују на потребу да се обиљежавање организује на највишем нивоу. Не знам зашто овај догађај није раније увршен у календар важних догађаја на новоу Републике Српске и зашто је то до сада пролазило незапажено“, рекао је Вуковић.

Вуковић истиче да је неопходно подсјећати на истину о одбрамбено-ослободилачком рату и његовати тековине Републике Српске.

„Овај догађај има веома важно мјесто у новијој српској историји и у том смислу изражавам захвалност министру борачко-инвалидске заштите РС Миленку Савановићу и свим члановима Одбора који су прихватили нашу иницијативу. Посебно сам захвалан предсједнику Борачке организације РС, генералу Миломиру Савчићу, који је показао велико разумијевање за ову иницијативу и подржао наше захтјеве“, закључио је Вуковић.

Извор:Град Источно Сарајево

Србски Козаци дочекали икону Владичице Богородице из Русије

Икону  пресвете Владичице Богородице     Албазинске под називом „Реч је постала тело“,   јуче су дочекали припадници Балканске козачке војске у селу Витковац код Алексинца.

Са благословом Владике Арсенија, икона је стигла у православни храм Светог Нестора. На дочеку је било око 200 душа, а руске козаке је предводио генерал Виктор Владимировч Заплатин.

Албазинска Богородица под називом „Реч је постала тело“, добила је име по руској тврђави Албазин (сада село Албазино) на Амуру, која је основана 1650. године од стране познатог руског Атамана, Ерофеја Хабарова.

Већ више од 300 година чудесна Албазинска икона Богородице заштитила је границе Амуре у Русији. Православци је поштују не само као Патрона руских војника, већ и као брзо помоћноцу. Верници се моле пред овом иконом за пород, за мајке током трудноће и порођаја – „Бог даје верницима богате поклоне лекова из неисцрпног извора световне иконе Албазинске. Требало би да се запитамо зашто је ова велика Светиња дошла управо у предратна времена. Kада нам прети сукоб на Kосову и Метохији, и када нас бела куга убија. Нема случајности у Божијим промислима. Бог нас није оставио, и ако је већински део Србског народа Њега јесте. И послао нам ову икону Мајке Божије да нас чува, додаје козачки капетан Милан Живковић.

Опширније на Порталу Грађанин