Глас Српске уручио помоћ породици Терзић: Сестре сањају топли дом

07.04.2014  Бранка Митровић

Након објаве о храбрим дјевојчицама ХЕРОИМА КОЈЕ БРИНУ О БОЛЕСНИМ РОДИТЕЉИМА 

у једном селу код Хан Пијеска услиједила је конкретна помоћ,а надамо се да се на томе неће зауставите и да ће добронамјерни људи и даље помагати,као што помажу свима којима је потребно.ЗП 

Хан Пијесак - Пакети помоћи које је породици Терзић, која живи у трошној дрвеној кућици у мјесту Црна ријека код Хан Пијеска, уручио "Глас Српске" сестрама Драженки и Драгани дао је наду да за њих долазе љепши дани.

Храбре дјевојчице су бар на тренутак заборавиле да воде бригу о обољелим родитељима у кући која само што се није срушила. Све оно што је њиховим вршњацима надохват руке, Драженки и Драгани је недостижно. Посебно кад је у питању сигуран кров над главом умјесто оног који прокишњава на кући кроз коју шиба оштар вјетар.

Сестре Терзић и њихове болесне родитеље Миланка и Стану ујединила је једна жеља да коначно изађу из куће којој сваки јачи вјетар или већи снијег пријети рушењем. Земљиште може обезбиједити општина Хан Пијесак, али како до нове куће?!

Иако је и сам оболио, глава куће Миланко напорним радом и од 200 марака пензије успијева породици да обезбиједи довољно хране.

- Док је земље и крава и док год имам снаге никоме од нас неће фалити хране. Једина ми је жеља да моје кћерке имају кућу са купатилом и кровом који не прокишњава. Срце ми се стеже када их гледам како се умивају на чесми пред кућом, а вода само што није заледила - каже кроз сузе.

Са тешким условима живота дјевојчице се храбро носе. Кажу да и када би могле да бирају сву удобност овог свијета, опет би изабрале живот усред шуме, окружене дивљим животињама, јер морају бити при руци болесним родитељима. Додају да никада не би оставиле мајку и оца и поред чињенице да је млађој Драгани већ прилично нарушено здравље.

- Боли ме нога, често сам у болници или примам ињекције. Нико још није рекао од чега ми је то - каже Драгана.

Прве комшије су удаљене километрима и ријетко их виђају, али их зато редовно "посјећују" звијери из шуме. Да би стигле до школе дјевојчице морају да се наоружају храброшћу, јер треба да прођу пут од седам километара, пошто више иду пјешице него аутобусом. Док су ишле у школу недавно је пред њих искочио чопор од пет вукова.

Драгана и њена сестра, ипак, не губе наду да ће једном живјети у правој кући.

- Срећна сам што постоје људи добре воље који су пожељели да нам помогну да љепше живимо. Хвала им за ове поклоне које су нам послали. Нисам ни сањала да ће нас неко оволико обрадовати - рекла је Драженка.

Уредник у "Гласу Српске" Дарко Гавриловић каже да је редакција, као и много пута до сада, притекла у помоћ и покренула хуманитарну акцију за помоћ Терзићима.

- Прича о дјевојчицама, које су показале да су прави хероји, подстакла нас је да одмах учинимо нешто за њих. Драго ми је што смо им колико-толико олакшали тешке услове живота и пружили наду у љепше сутра. Овдје се, ипак, нећемо зауставити. Даћемо све од себе да породица Терзић добије кров над главом - рекао је Гавриловић и апеловао на све људе добре воље да се прикључе "Гласу Српске" у овој акцији.

Сиромашна општина

Општина Хан Пијесак је сиромашна, а број социјално угроженог становништва се из године у годину повећава. Начелник општине Љубивоје Шупић каже да ова локална заједница није у могућности да помаже угрожене колико би жељела.

- Неопходна нам је помоћ државе. Породица Терзић можда јесте у најтежој ситуацији, али не смијемо заборавити да породица које тешко живе у Хан Пијеску има забрињавајуће много. Поздрављамо акцију "Гласа Српске" и укључићемо се колико год буде у нашој могућности како бисмо помогли Терзићима - рекао је Шупић.

Жиро рачун

Сви људи добре воље који желе да помогну Драженки, Драгани и њиховим родитељима могу да уплате новац.

Девизни рачун број: БА395620128118758384 отворен је код НЛБ Развојне банке на име Миланко (Обрен) Терзић, Каралула бб, 71360 Хан Пијесак.

Рачун у КМ број 562-012-80750257-40 отворен је код НЛБ Развојне банке на име Миланко Терзић.

Трактор за најбројнију Српску породицу са Космета

 Показати веру своју и речима кад је време и кад је прилика,али је показати и својим делима,а за то је увек време и прилика.

Патријарх Павле

Четрнесточланој породици Станојковић из села Сушице на Космету,као и многим другим Српским породицама и даље је неопходна помоћ да би преживјели и опстали на своји огњиштима и очували Српско постојање на Космету.

Дужност и обавеза свих нас је да им помогнемо у оквиру својих могућности.

Помозимо,да Станојковић добију трактор!

Како почети једну обичну причу,проузрокаовану контактом преко ФБ-а?

Морам признати да стварно новинарима и писцима није лако.

Ајде да кренем лагано.

Прво моје бављење Блогом, ФБ Страницим и Гугл профилом „САРАЈЛИЈЕ И НИШЛИЈЕ“ првенствено има за циљ промовисање рада Удружења пријатељства завичајног „САРАЈЛИЈЕ И НИШЛИЈЕ“.

Из простог разлога што је мисија Удружења промовисање,повезивање   и обавјештавање свих који су на било који начин жељни сарадње или су везани, за Ниш и Српско Сарајево,односно Сарајево,РС и БиХ,на свим нивоима и у свим областима и хуманитарни рад.

Хуманитарни рад изузев неколико незначајних акција прикупљања лијекова за браћу на Космету је изостао,вјероватмо из простог разлога јер су други по мишљењу Управног одбора Удружења били и позванији и организованији да се баве том проблематиком.

Међутим синоћни контакт са Ненадом Станојковић дјечаком из села Сушице,општина Штрпце,дао ми је подстицај да напишем овај чланак.

Дјечака сам прихватио на ФБ профилу као и све друге које прихватам не улазећи у било какво размишљање зашто ми је послао захтјев за пријатељство,ваљда свако има своје разлоге.

Контакт дјечак почиње са

„Помаже Бог!“

 Село се прерма подацима добијеним од Ненада налази на око 46 км од Урошевца и на 14км од Брезовице,на обронцима Језерске планине.У зимским условима није могуће до куће доћи аутомобилом због лошег пута.Ради се о пасивном крају и селу у коме живи 120 Срба,а испод њих су села насељена Шиштарима.

Према Ненадовим ријечима до сада он ни његаова породица никада нису били угрожени од стране Шиштара,нити се осјећају угрожено.

Одушевљава одлучност тог дјечака да и поред све невоље која је задесила њега и његову породицу остане да живу у свом родном селу не помишљајући да оде негдје другдје.

Одлучност која се очитује код истинских Косоваца и којим сам увијек био опчињен.

Да се мало подсјетимо породица Станојковић из села Сушце тренутно броји 14 чланова,оца који је радно неспособан јер је 2009 године повријеђен у шуми,мајку и ДВАНЕСТЕРО дјеце.

Најстарији Јовица има 18.године,а најмлаљи Јован 6 мјесеци.

Било их је 14-сторо дјеце,али је нажалост двоје умрло. Имају и двије кћерке које су удате у оближња села.

На питање да ли његовој породици помажу на било који начин институције тзв Р.Косово, или комшије Срби и шиптари,Ненад одговара кратко да им до сада нису помагали.

Пошто је на друштвеним мрежама познат њихов проблем и пошто су се многе хуманитарне организације укључиле у пружање помоћи овој вишечланој породици,постављено је питање Ненаду и о улози Хуманитарне организације „Срби за Србе“ из Београда.

Његов одговор је био да су им помогли 2009.године са једним фрижидером и да су једном били њихови гости у Београду.

Такав одговор навео ме да контактирам Организацију „Срби за Србе“ и од њих сам добио следеће обавјештење везано за породицу Стоиљковић из села Сушице и њихов одговор преносим у потпуности

„Поштовање, ми смо породици Станојковић у неколико наврата помагали на различите начине. Видимо да су у последњих годину дана добили значајну помоћ са разних страна и од разних организација и појединаца јер су били у неким читаним медијима и то је доста људи ширило по интернету.

Они траже људе који ће им константно помагати, а наша организација то не ради ни са једном породицом. Њихово је апсолутно право да траже помоћ то је просто њихова слобода.”

Ненад је ипак само дјете чија су очекивања много већа и можда је због тога његова огорченост на људе који су им обећавали и пружали помоћ таква каква јесте.

У даљем разговору са Ненадом дошао смо до података да живе од социјалне помоћи и дјечијег додатака који укупно износте 15000 динара,али није прецизирао ко им то исплаћује,мада је навео да ни то у задња три мјесеца нису добијали.

Ненад очекује да ће и он и његова браћа и сестре некада имати своју собу у којој ће моћи да живе као што то желе и сва остала дјеца,ма гдје живјела.

Јовица,Ненадов старији брат,има већ као радно способан и неко ко се брине о браћи и сестрама конкретну идеју.
Он моли све добронамјерне људе да им помогну да купе један трактор фергусон или имт којим би у тим планинским условима могли да сакупљају дрва и продају их те на тај начин стичу себи средства за живот.

Помозимо,да Станојковићи добију трактор!

Док не добију трактор,можете им помагати и новчано:

Динарски рачун: 205-9001005976099-13 
КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА
СТАНОЈКОВИЋ РАДОВАН,
Девизни рачун: SWIFT-BIC KOBBRSBG IBAN: RS35205903100399679032 
RADOVAN STANOJKOVIC, SUSICE, KOMERCIJALNA BANKA
 Ово је њихов број телефона: +37745648627

ЗАНЕМАРЉИВ ПОВРАТАК ПРАВОСЛАВНИХ У ФЕДЕРАЦИЈУ БиХ

Православни вјерници у Федерацији БиХ претежно продају своје станове, куће и имања и селе на територију Републике Српске и Србије... И даље евидентна опструкција враћања имовине СПЦ, посебно зграде Богословије у Сарајеву...

 

Приредио: Невенко ЕРИЋ

САРАЈЕВО, 5. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Повратак православних вјерника на пријератна огњишта у парохијама Епархије дабробосанске на подручју Федерације БиХ скоро је занемарљив и чини један одсто од броја предратног православног становништа које је живјело на том простору, наводи се у Извјештају о раду и финансијском пословању Епархије дабробосанске у 2013. години.

Православни живаљ, који сада живи на простору Епархије дабробосанске у Федерацији, претежно чини старачка популација, што потврђује забрињавајућа чињеница да је у том дијелу Епархије мали број крштења, вјенчања готово да и нема, а број умрлих и опојаних је несразјмерно велики у односу на број вјерника.

Из Информативне службе Епархије дабробосанске Срни је саопштено да је на простору Епархије прошле године обављено 1.205 крштења, 403 вјенчања и 1.818 опијела, одобрена су 22 помена самоубицама и дозвољено девет вјенчања у вријеме поста и у вријеме које Црква забрањује.

Сви ови подаци, посебно који се тичу крштења и вјенчања, углавном се односе на дио Епархије дабробосанске у Републици Српској.

У Извјештају, који ће бити достављен Управном одбору Патријаршије Српске православне цркве /СПЦ/, наводи се да је у скоро свих 18 црквених општина на подручју Федерације БиХ остало мало православног српског народа, углавном старијег старосног доба, без неких редовних материјалних примања због чега није у стању издржавати свештеника.

Зато су им обезбијеђени свештеници који их посјећују и врше вјерске потребе, а за те свештенике су обезбијеђена и средства за плате, јер је то једини начин да би могли опстати на тим просторима.

Православни вјерници који и сада живе у Федерацији претежно продају своје станове, куће и имања и селе на територију Републике Српске и Србије. У Извјештају се констатује да се на простору Федерације често знају десити провале у храмове, а да се православна гробља и надгробни споменици скрнаве.

Епархија наглашава да је и даље евидентна опструкција враћања имовине СПЦ, посебно зграде Богословије у Сарајеву.

"У сталној смо преписци и разговорима са свим релевантним форумима и појединцима из власти БиХ, Федерације БиХ и међународним преставницима о враћању зграде Богословије у Сарајеву и остале имовине, али осим обећања ништа нисмо у могућности да реализујемо", истиче се у саопштењу.

Епархија наводи да се рад у црквеним општинама и манастирима одвија сваким даном све боље мада има великих проблема, и то нарочито финансијске природе.
Финансијско пословање црквених општина у овој години било је тешко и осјетило се слабије материјално стање вјерника у овој кризи.

У Митрополији постоје четири намјесништва - сарајевско, горашко-вишеградско, србињско и травничко-зеничко, са 21 црквеном општином на подручју Републике Српске и 18 у Федерацији БиХ и са око 25.000 активних домова.

На подручју Српске налази се пет манастира /три мушка и два женска/, од којих су манастири у Добрунској Ријеци и Озерковићима метоси манастира Добруна.

На простору Федерације БиХ је манастир у Возућици који се обнавља, а у плану је обнова манастира Удрим, код Завидовића, који, након што су га порушили Турци, више никада није обнављан.

На територији Републике Српске у служби је 46 активних свештеника, пет ђакона, седам свештеномонаха, један јерођакон и три монахиње, а на територији Федерације БиХ 13 свештеника и два ђакона.

У Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ службују два свештеника. Пензионисаних свештеника је осам.

Часове вјеронауке у основним школама редовно одржава 27 вјероучитеља за око 8.000 ученика. Прије десет година вјеронауку је на подручју Епархије дабробосанске похађало око 11.000 ученика.

Укупна средња оцјена на крају школске 2012/13. и првог полугодишта 2013/14. била је 4,60.

Од књига до сваковрсне едукације

 01 фебруар 2014Срна

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Матична библиотека Источно Сарајево тренутно има 3.200 корисника и располаже са 110.000 наслова - Библиотека организује едукативне радионице за дјецу до 14 година, које су им омогућиле бесплатно учење страних језика, рад на рачунару, те улазак у свијет ликовне умјетности.

Управо су почели курсеви страних језика и рачунара и за одрасле. Цијене су повољне, уз могућност плаћања у ратама.

Библиотека је савладала метод рада са бебама, тако да одређене радионичке садржаје похађају и дјеца узраста до три године.

"Тај рад подразумијева подстицање развоја говора код дјеце, те развијање свијести код родитеља о важности читања бебама. Тако се развија љубав према књигама, поезији, причи... Интересовање за ову радионицу, која се одржава једном седмично, заиста је велико, па је неопходна најава за долазак“, истиче за Срну директор Библиотеке Љиљана Кнежевић.

Библиотека има и одјељење за слијепа и слабовида лица са савременом опремом, чији корисници су чланови Удружења слијепих и слабовидих Источног Сарајева.

Прошле године за њих је снимљено шест књига домаћих аутора, које се користе и у библиотекама у регији, а по потреби Матична библиотека за њих организује и курсеве за кориштење говорног софтвера, као и курсеве за учење Брајевог писма.

Кроз манифестацију "Чаролија нити", која се сваке године одржава у марту, показала се потреба за обезбјеђивање простора за дружење старије популације.

Кнежевићева прецизира да су, у сарадњи са етнологом Бранком Пјевићем, нашли термин у којем полазници могу да уче различите технике ручног рада.

Матична библиотека помогла је да се у Источном Сарајеву прошири танго заједница, па је уз помоћ општине Источно Ново Сарајево, Основне школе "Свети Сава“ и Спортског друштва "Славија“, обезбиједила двије сале за око 60 полазника бесплатне школе аргентинског танга.

Библиотека води рачуна и о инвалидним лицима, којима настоји да обезбиједи несметамо кретање испред и у самом објекту библиотеке. Средства Министарства цивилних послова БиХ за ову намјену нису довољна, а Кнежевићева очекује да ће локална заједница и град помоћи да се ријеши проблем ове категорије становника.

Град Источно Сарајево издваја недовољна финансијска средства за материјалне трошкове ове установе, па Матична библиотека својим дјелатностима настоји да допуни властити буџет.

Министарство просвјете и културе Српске, које им обезбјеђује плате и средства за програмске активности, прошле године подржало је два издавачка пројекта - књигу Душана Зуровца "Стано да ти речем" и роман Саше Кнежевића "Откуд памет оном ко је нема". Обје књиге представљене су на сајмовима у Бањалуци и Београду.

Ресорно министарство подржало је и манифестацију "Дани Владе Настића", а након успјешно реализованог "Фестивала бајке", директор Љиљана Кнежевић најављује његово одржавање и у овој години.

Матична библиотека Источно Сарајево придружиће се и обиљежавању сто година од Сарајевског атентата за шта прикупљају грађу и материјале, које ће представити грађанима.

Расељени који живе у социјалним становима у насељу Паси Пољана целе зиме немају грејање.

29.01.2014. НТВ

(ВИДЕО  ПРИЛОГ НИШКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ О ПРОБЛЕМУ ГРИЈАЊА )

Расељени из Хрватске и Босне и Херцеговине који живе у социјалним становима у насељу Паси Пољана целе зиме немају грејање. Проблем је, кажу, што град није обезбедио новац за лож уље, па су се обратили центру за социјални рад.

 Градски већник задужен за социјална питања Бранислав Ранђеловић потврдио је да исплата касни, али је додао да ће се потрудити да проблем буде решен у наредних неколико дана.
У овим објектима живи 13 породица са 28 чланова. Како кажу станари, од почетка зиме су се сналазили тако што су трошили резерве од прошле године, али истичу да то није довољно. Они додају да су зграде на ветрометини са лошом изолацијом, па је константно хладно, а у многим становима појавила се влага. Отежавајућа је околност што ту борави велики број старих И болесних који су везани за собе. Због тога су се станари обратили Центру за социјални рад како би се проблем што пре решио.
У Центру за социјални рад кажу да је тендер за јавне набавке расписан И окончан у новембру И да је сада на граду да добављачу уплати новац. Градски већник задужен за социјална питања Бранислав Ранђеловић каже да ће се заложити да овај проблем буде што пре решен.
Ранђеловић додаје да се град обратио за помоћ и комесеријату за избеглице, па би, уколико стигне позитиван одговор, они могли да преузму обавезе за набавку лож уља како би се због кашњења исплата избегле овакве ситуације.

Други Светосавски бал – 1. фебруара

24.01.2014. НТВ

  (ВИДЕО са Конференције можете погледати овдје)

Под слоганом “Бољи смо заједно” у хотелу “Гранд” 1. фебруара одржава се други велики добротворни Светосавски бал. Овај бал је прилика да се на јединствен начин покажу доброчинство и светосавље и оживи традиција грађанског Ниша.

 

  Најмањи добротвони прилог је 2000 динара, а сва прикупљена средства биће намењена школи за основно и средње образовање деце са посебним потребама “14. октобар”.

Светосавски бал је прошле године покренуо и организовао архитекта Иван Реди, ове године организатор је Студентски културни центар и за то постоји више разлога.

За оживљавање грађанског Ниша и добру атмосферу у хотелу “Гранд” током целе вечери, биће задужени многобројни учесници које, ове године , окупља Студентски културни центар.

За Светосавски бал прописан је и начин одевања примерен овој свечаној прилици, за даме то су дуге вечерње хаљине, а за господу свечана тамна одела, беле кошуље, кравата или лептир машна и црне ципеле, а могуће је доћи и у староградској ношњи.

Учешће на балу остварује се минималном уплатом од 2.000 динара, а организатори кажу да се сваки већи износ прима са великом захвалношћу. Уплате се могу извршити на жиро рачун Раиффеисен банке : Иван Реди, 265-0200000052233-30, са назнаком “Добротворни прилог за други Светосавски бал”. Све информације за учешће на балу, донаторство и програм могу се добити и на телефоне: 018 523-120, 523-411.



Прикупљена средства биће ове године до последњег динара прослеђена школи за основно И средње образовање деце са посебним потребама “14.октобар”.Врата хотела “Гранд” биће отворена 1.фебруара већ од 18 , а бал званично почиње у 19 сати .

Штрајкују Ветерани до испуњења захтијева или смрти

Устав сваке Државе је недвосмислен,свако  грађанин има права и обавезе које проистичу једни из других.

Од 1990-1995,па од 1998 до 1999.године,многи грађани су испунили своју обавезу и бранили Отаџбину и свој Народа.

Свако од њих према својим могућностима и способностима.

Извршили су обавезу и очекују право.

Права која очекују имају чланови Партизанског покрета,сада релативно и чланови Четничког покрета,али шта је са нашим комшијама,очевима,браћом,пријатељима који су своју обавезу извршавали од 1990-1999.године,каква су њихова права?

Зар се та права морају остваривати преко штрајка глађу и одсијецањем дијелова тијела?

Проблем Ветерана,ратних војних инвалида и њихових породица не постоји од јуче,али до дана данашњег ни једна Власт се није потрудила да то питање законски и систематски ријеши.

Да ли ће актуелна?

Није нажалост само власт проблем,највећи проблем је разједињеност самих ветерана у Србији.

Организовани су у разноразна Удружења,Покрета,Организације и шта све не,а управо то нејединство највише погодује онима у власти који су задужени за ријешавање питања Бораца,ратних војних инвалида и чланова њихових породица.

„Колач“ који држе у рукама(средства одобрена из буџета) по мрвице дају разноразним Удружењима,Покретима и Организацијама и тако задовоље представнике истих,а највећи дио тих средстава расподјели се у друге намјене.

Нажалост то је једна сурова реалност до које су својим нејединством довели сами Ветерани,или боље речено Представници њихових Организација,јер мали је број Ветерана који су активно укључени у ријешавање статуса Ветерана у Србији.

Само се јединством се представници власти и Делагати у Скупштини могу присилити за систематско ријешавање статуса Ветерана у Србији и никако другачије.

ДУКИЋ: У СЕПТЕМБРУ ИЗГРАДЊА СПОМЕН - КРСТА НА ЗЛАТИШТУ

БАЊАЛУКА, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ - Изградња спомен-крста на Златишту, посвећеног убијеним Србима у Сарајеву током протеклог рата, требало би да почне у септембру или октобру, изјавио је Срни предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић.

 

"Савез логораша Републике Српске има спремну техничку документацију за овај пројекат. Упутили смо приједлог Влади Републике Српске, начелницима седам општина Сарајевско-романијске регије у вези са финансирањем пројекта, као и појединцима који желе да помогну изградњу спомен-крста", рекао је Дукић.

Он је навео да је у Федерацији БиХ током протеклог рата било 536 логора за Србе.

Предсједништво Савеза логораша Републике Српске донијело је крајем децембра прошле године у Рогатици одлуку о постављању спомен-крста на Златишту, посвећеног убијеним Србима у Сарајеву током протеклог рата.

На спомен крсту, високом 26 метара, требало би да буду уклесана имена више од 6.600 погинулих Срба у и око Сарајева.

БИВШИ БОРЦИ ПОЧЕЛИ ШТРАЈК ГЛАЂУ

ВАЉЕВО, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ - Представници Извршног одбора Савеза удружења бораца Србије 1990-1999 почели су данас штрајк глађу због неисплаћених ратних дневница.

 

Они траже доношење закона који ће регулисати заштиту бораца и њихових породица и најављују да ће штрајк у просторијама Удружења у Ваљеву наставити до испуњења захтјева.

Штрајкачи су оптужили предсједника Србије Томислава Николића да није испунио обећање да ће се лично залагати за рјешавање проблема бораца и њихових породица.

"Борцима у Србији се дугује 300 милиона динара /око 2,6 милиона евра/ на име неисплаћених ратних дневница, што није превише за државу", рекао је генерални секретар Савеза удружења бораца 1990-1999 Љубомир Брадић на конференцији за новинаре.

У штрајк глађу ступили су предсједник Републичког удружења бораца Душан Николић, предсједник Скупштине републичког удружења бораца Велимир Милошевић, као и предсједници удружења бораца из Власотинца, Ивањице, Крушевца, Краљева, Чачка, Ниша, Лесковца, Врњачке Бање и Ваљева.

Лазар и ми

„У тем лепом Сомбору,свега на вољу“...

Ипак је само пјесма из неких других времена и окружења,а не онога у коме живи и борави Маратонац,који спава  у шупи и гладује,а о свему томе читам из Ниша и размишљам како свугдје има по неки  Лазар,али и богаташ.

Питате се што ме ово погађа,па ваљда што сам се од 1992-2000 нагледао разних ствари,нормално са прекидима и што су оставиле те ствари,а нису биле нимало лијепе,дубоке ожиљке у мојој свијести,па ме ваљда овакве судбине погађају и дотичу више него нормалне особе.

Шта ме дотакло?

Проста реченица „Узмем иконицу и молим се док не заспим“.

У овој реченици је цјелокупна и Вјера и Љубав и Нада,тог младића који живи за боље сутра,који даје наду и многим другим да све није изгубљено.

Није изгубљено јер нам може пробудити оно добро и племенито које се крије у сваком од нас.

Ово сам написао јер вјерујем у то племенито у вама.

Лазар,његова браћа и сестре,оно двоје Прокупчана са својом дјецом и многу други имају право на тренутке радости,а вјерујем да ће ваша радост бити да им то омогућите.

 Лазар је већ много тога добио,али потребан је Дом за њега и његову породицу,циљ је да им се направи кућа.
Зашто да не?

Мене ће испунити радошћу ако ово што сам написао постакне неког да помогне.

Обична жена

Ријетко пишем,просто јер има битнијих вијести и писменијих и умнијих од мене.

Међутим ово морам написати више као АПЕЛ И МОЛБУ ЗА ПОМОЋ.

Као што ставих у наслову Обична жена,стварно је обична али у потпуности ставрна.

Не знам о Њој ништа,лично ни како се зове,ни гдје живи.

Сретнем је по некада у једној Установи од значаја за њу(не друштвеној нити градској),борави тамо извјесно вријеме,а онда се упути према свом мјесту боравишта журним кораком.

Увјек је оскудно одјевена,али не запуштена.

Сретох је и вечерас,чиними се да је мршавија него прошли пут и исцрпљенија,као да је у финансиској кризи.

 

Вјерујем да јесте,али изузетно је поносита,а ми смо слијепи код очију или можда нисмо,а немамо храбрости да је питамо,да не би нешто потражила,а да јој не можемо дати,толико смо се уплели у кучини хуманизма и материјализма.

Виђао сам је у Нишкој Бањи,са куфером у коме носи ствари које сама прави,(бројанице,привјеске,крстиће,хеклане ствари и сличне ситнице) и од тога зарађује неки динар.

Чисто сумњам да прима неку помоћ од Институција,јер би била у много бољем стању.

Пошто је сада јесен,гостију више нема у Нишкој Бањи,ако има заинтересованих да јој помогнемо тако што ће имати сигуран пласман својих производа и онога што ради,да би могла да издржи наступајући период кад нема коме да прода свој труд нека ми се јави на prekodrincinis@gmail.com или у коментару поста.

Хвала свима унапријед,што ће те ми помоћи да се осјетим корисним помажући овој Обичној жени,а у исто вријеме да сачувамо њено достојанство,а у Вама пробудимо ону истинску Љубав према ближњем која се у вама успавала.

Бог Вас Благословио   

ЗА ПОДСТИЦАЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ 89 МИЛИОНА КМ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 10. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић рекао је данас у Источном Новом Сарајеву да је ове године за подстицај у пољопривреди у буџету издвојено 89 милиона КМ.

 

Након посјете фирми "Агарикус", која се бави производњом шампињона, Радојичић је рекао да је највише средстава из подстицаја предвиђено за млијеко и млијечну производњу.

Он је навео да постоје гране пољопривреде којих нема у класификацији и правилницима пољопривредне производње, али да ће, према најавама ресорног министра, сљедеће године законом бити регулисано додјељивање подстицаја и за те гране.

"Вјероватно ћемо идуће године имати закон који ће уредити трајније и стабилније начин додјеле подстицаја", додао је Радојичић.

Он је нагласио да се и посредством Инвестиционо-развојне банке /ИРБ/ обезбјеђује посебна линија са нижом каматном стопом и дужим роковима отплате, која треба да помогне пољопривредну производњу.

Према његовим ријечима, на овај начин обезбјеђује се могућност за проширење производње и модернизацију.

Радојичић је додао да је са власником "Агарикуса" Ранком Пандуревићем разговарао о плановима и могућностима за аутоматизацију производње и начинима финансијске подршке.

Пандуревић је рекао да је 1990. године регистровао ово предузеће које се бави производњом шампињона и буковача, те да је капацитет достигао око 12.000 брикета.

Он је нагласио да фирма због тешких тржишних услова ради са око 60 одсто капацитета, јер је робу тешко пласирати и наплатити.

"Планирам и нове инвестиције у аутоматизацију производње и модернизацију постројења", рекао је Пандуревић и додао да има пет запослених радника.

Предсједник парламента Српске Радојичић посјетио је данас и предузеће "Махагони" које се бави производњом намјештаја и столарије.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић рекао је да ово предузеће запошљава 20 радника и да има намјеру да шири производњу.

Ћосић сматра да политичари било ког нивоа власти треба да имају контакт са привредницима и упознају се о проблемима са којима се суочавају.

Он је пренио да је Радојичић поручио власницима и запосленима да је спреман да у домену његове надлежности помогне у области инвестиција и запошљавања.

Ћосић је истакао да предузеће "Махагони" жели да проширује производне погоне, да је примјер доброг пословања, те да Република Српска и локална заједница треба то да подрже и помогну.

ТУ ЈЕ БОГОРОДИЦА НОГОМ КРОЧИЛА...

Мјештани нису повјеровали да је видјела Мајку Божију, чак ју је дио свештенства и осудио и анатемисао, па су је власти и хапсиле... Богомајка је рекла Милојки да разгласи народу да је воду на извору освештала и да ће спас у њој наћи многи болесници...

 
Пише: Радоје ТАСИЋ

КРУШЕВАЦ, 18. АВГУСТА /СРНА/ - Храм посвећен Покрову пресвете Богородице у селу Ђунис код Крушевца познат је по предању, према коме је Богородица сишла на земљу и одредила гдје да се црква подигне - на извору, поред потока, у густој храстовој шуми, гдје уз јек звона пјевају славуји, а сунце другачије сија.

У овој светињи је и камен, на коме је Пресвета Богородица, у свој својој љепоти и божанском миру, сједила 24. јула 1898. године и поруке људима, за спас њихове душе, упутила по тринаестогодишњој дјевојчици Милојки.

Корачајући овом светом земљом ка извору, гдје се мајка Исуса Христа више пута јавила, човјек осјећа неку нивидљиву снагу, тијелом му струји слатка језа, оно подрхтава, а душа трепери. Ту долазе истински вјерници, болесници, обесхрабрени и ојађени да се напију свете воде, да оздраве, очисте душу и добију жељу за битку са новим животним искушењима.

Свештеник Влајко Грабеж подсјећа на књижицу "Чудесна повест" коју је 1938. године написао земљорадник из села Ђуниса Драгутин Јоцић, брат Милојкин. У књизи је детаљно описано шта се све тог јулског дана 1898. године догађало на сеоском извору и потоку, али и оно што је слиједило касније.

"Баш тог врелог дана дјевојке Перса и Милојка Јоцић, са комшиницом Аном окопавале су виноград. Пошто је Милојка била најмлађа, послале су је на оближњи извор по воду. Кад је дјевочица дошла са крчагом до извора, примијетила је да је на камену код извора сједила дјевојка сва у блиставом златном одијелу"- прича свештеник Влајко.

Дјевојчица је тада испричала да се златна коса дјевојке просула на плећа до појаса и да бијаше сва у свјетлости као у сунцу. Из њених очију исијавала је доброта.

"На питање Милојкино - ко је она - дјевојка је одговорила да је Мајка Божија и да јој приђе да јој нешто каже. Богородица је узела од Милојке крчаг са водом и бацила га, рекавши да поручи људима у селу да ту гдје је пао подигну цркву и посвете је Покрову пресвете Богородице" - прича свештеник Грабеж.

Богомајка је, према причи, рекла дјевојчици да оде до другарица и каже им да ће ускоро велико невријеме и да се морају склонити у оближњу колибу да не би настрадале.

"Милојка је дошла до другарица, испричала им све, а онда су отрчале до колибе. Над тим крајем се онда стуштило страшно невријеме, љетина је уништена, мостови однесени, стока страдала. Дјевојке су изашле из колибе и дошле кући, потпуно суве" - прича свештеник.

Мајка Исуса Христа се више пута јавила дјевојчици из Ђуниса на истом извору. Мјештани нису повјеровали да је видјела Мајку Божију, чак ју је дио свештенства и осудио и анатемисао, па су је власти и хапсиле. Богомајка јој је рекла да разгласи народу да је воду на извору освештала и да ће спас у њој наћи многи болесници.

Тада су се десила и прва исцељења оних који су пили чудотворну воду.

Свештеник Грабеж прича да су онда сељаци начинили дрвену црквицу код извора.

"Али, тадашње власти и даље нису вјеровале у причу тринаестогодишње дјевојчице, па су наредиле да се црква брвнара сруши. Том догађају присуствовали су и неки челници из општине. Кад су се враћали кући, кочије у којим су се возили преврнуле су се и сви су касније од задобијених повреда умрли.

Син начелника општине Младена Тодоровића је полудио, а касније му се сва фамилија утрла. Локалног попа Љубодрага, који је са властима радио на рушењу цркве, задесила је иста судбина, јер су му сви из породице умрли прије њега" - прича Грабеж.

Тек 1934. године, по благослову владике Николаја, подигнута је нова црква брвнара код извора у Ђунису, а одлуком Светог архјерејског синода СПЦ касније је проглашена манастиром.

У порти манастира Ђунис данас су двије цркве. У малој цркви испред олтара чува се дио камена на коме је Богородица 24. јула 1898. године сједила и разговарала са Милојком Јоцић. Године Господње 2001. руком блаженопочившег патријарха српског Павла освештана је нова црква, велељепно здање које је понос овог краја.

Марија, игуманија манастира Покрова пресвете Богородице у Ђунису, прича о чудесним исцељењима вјерника, који сваки дан долазе у ову светињу. Сви они се лијече светом водом освештаном руком Богомајке.

Игуманија по именима помиње оне који су овдје, у овом манастиру, нашли себи лијека, утјеху за душу и охрабрење за нове животне подвиге. Она каже да у манастир - да пију свету воду и дотакну свети камен на коме је Богородица сједила - дођу и припадници других вјера и нација који вјерују у моћ Божију.

Након чудесног изљечења супруге у манастиру у Ђунису њен муж, познати златар из Београда, финансирао је сву позлату за фреске у новој цркви.

Највише вјерника се у Ђунису окупи између 13. и 14. октобра на православни празник Покров пресвете Богородице, када владика нишки служи цјелоноћно бденије и јутарњу литургију.

Овдје кажу да је посебан доживљај када се у поноћ на овај празник, око извора, у порти црква, упали и до 30.000 свијећа.

Објашњавајући како је неписмена дјевојчица из Ђуниса разумјела шта јој Богородица говори, свештеник Влајко Грабеж каже да је на Педесетницу Исус Христос путем Духа Светога дао моћ апостолима и Богородици да приповиједају и говоре на свим свјетским језицима.

Манастир у Ђунису код Крушевца је, послије Острога, најпосјећеније православно светилиште на овим просторима. 

Негдје на два километра од Манастира Ђунис на путу Крушевац-Делиграду у селу Ђунис налази се и Манстир Светог Романа,великог  Светитеља који се подвизавао на овим просторима.

Мошти Светог Романа помажу код душевних болести и многи долазе у Манастир ради исцељења.
У порти Манастира био је сахрањен и гроф Вронски,који је погинуо на Адровцу у бици са Турцима као руски добровољац у србској војсци, личност која је послужила Толстоју као инспирација за један од ликова у роману "Ана Карењина"    

Садашњи Игуман Манастира Светог Романа је Отац Дамаскин Грабеж.

Најтоплије препоручујемо свима да посјете ове велике светиње када буду долазили до Ниша.

Бања Нишка-балгодат купатила 5

Идеја  ангажовања на Блогу била је првенствено у циљу промовисања мјеста пребивалишта.

Онда се идеја проширила на привлачење потенционалних корисника услуге смјештаја,које би били у могућности да обезбједимо,а пажња је била усмјерена на Сјеверну Србију(АПВ) из простог разлога јер велики број људи са тог простора води поријекло или је рођен западно од  Дрине.

Бања је из неког разлога по мишљењу многих недпустиво неискориштена,што се руку на срце у задњих неколико година почело мијењати уз посредовање једне политичке опције која је била у власти,а што ће даље бити можемо само да нагађамо.

Није поената овог текста у горе наведеном већ у купатилу броју 5.

Купатило број 5 ради само у јулу и августу,а вода у њему изразито погодује за особе које имају проблеме са живцима или ти нервима.

Понекад смо сви скеприци,али помаже.

Прије десет дана дође гошћа,тражи смијештај  у Бањи.

Смијестила се,а из ње избија депресија на све могуће стране из простог разлога јер је у задњу годину дана изгубила супруга и брата,а већ 13 година брине о непокретној свекрви.

Дошла је сва утучена,сломљена и стално прича о својим проблемима и јадима,просто да  човјека језа ухвати,а у истом тренутку да се потврди и она народна „да од горег има горе“.

Данас оде опорављена у односу на оно како је изгледала када је дошла.

Боравак у Бањи,блато,масажа и купање у купатилу број 5 учинили су право чудо.

Толико од мене да се зна да нису џаба три србска Краља боравила у Бањи Нишкој

Добро дошли!