22. ВИДОВДАНСКА АКАДЕМИЈА У НИШУ-КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ

Саборна црква у Нишу и ЦИПД "Бранко" по 22. пут организовали су Видовданску академију.

Почетак организовања Видовданске академије везује се за идеју умировљеног свештеника Влајка Грабежа, који је на ту идеју први дошао 1996. године.

Овогодишња академија одржана је у Светосавском дому, при Саборној цркви.

Овогодишњи видовдански беседник био је ген.пук Милисав Симовић, комадант копнене војске Србије. Њему је по одлуци Синода СПЦ додјељен Орден Св Саве II реда, за немерив допринос у помагању Цркви и испољавању вере.

У својој беседи генерал Симовић нагласио је да пет вредности Бог, Љубав, Правда, Истина и Достојснство, које одређују по његовим речима начин његовог  животног битисања.

Најбитнији део Генерслове беседе био је цитирање реченице које често можемо чути од Делија и Гробара "КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ".

Поред тога генерал Симовић, нагласио је да је неопходно да праштамо једни другима, јер само сложни можемо сачувати Србију. Верујемо да је мислио као потомак Солунца из Ибарског Колашина и Косово и Метохију као неотуђиви дио Србије.
Комплетну видовданску беседу генерала Симовића можете послушати ОВДЕ

Поред генерала Симовића, Синод СПЦ доделио је и орден Св Цара Константина ОШ " Радоја Домановића" из Ниша и нишлике  Звезда Дејановић,рођене 1918. године због доприноса у промоцији православне традиције међу ученицима и испољавању вере.

И на овогодишњој Видовданској академији, представљени су најбоњи ученици основних и средњих школа Нишког округа, дибитници награде "Витезови знања" коју додељује Град Ниш.

Нагађенима честитао је градоначелник Дарко Булатовић.

Наступили су чланови  Војног оркестра КоВ, Хор "Бранко" Дечији хор "Брснко" Дечији глумачко- регицитаторска секција "Бранко" Црквено играчки асамбл "Бранко" Фолклорни ансамбл "Оро" СКЦ Ниш и солисти.

"ЛУНА" У НКЦ-у ликовна изложба

У Галерији Нишког културног центра, синоћ је отворена 49. јунска изложба, чланова Ликовног удружења "Луна" из Ниша.

Удружење "Луна", као удружење у оквиру НКЦ, следеће године обиљежава пола века постојања.

Чланови удружења преставили су се на овогодишњој изложби различитим сликарским техникама.

Слобода уметничког израза и инспирација стваралаца, неоптерећених оргснизацијом, приходом на оваквим изложбама долази до пуног изражаја.

Зато ми као неформална група свестрано подржавамо овакве изложбе и желимо члановима " Луне" много успеха у будућем стваралаштву.

ПОЛИЦИЈА (НИ)ЈЕ ПРЕКОРАЧИЛА ОВЛАШТЕЊА

У Нишу насилно исељена власница стана од стране Извршитеља, због дуга од 4 000 000 рсд, који је направио њен супруг, са којим није у браку већ 15 година.

Стан је продат на аукцији за 4 900 000 рсд.

Како су новинари и присутни грађани сазнали од Извршитеља, власница стана није била странка у поступку, који је суд водио против њеног бившег супруга.

Извршитељ наводно није никоме показао решење на основу ког врши насилно исељење.

Асистирали су и Полициски службеници ПУ Ниш.

Према писању појединих интернет портала, а пример је Медиска кутија , може се закључити да је Полиција поступала, супротно Закону и Овлашћењима.

Судски поступак против супруга жене која је исељена из стана, трајао је неколико година.

Веровстно је и предметни стан био предмет тог сада већ окончаног судског процеса.

Нажалост, као и у многим ситуацијама, неосновано се баца љага на припаднике Полиције.

Много је тежих судбина, које би требало да буду у интересу јавности.

Нишлика, која је исељена из стана је само колатерална штета, неких ранијих дешавања.

БАКА ПРОСИ ЗА ЛЕКОВЕ

Честа је слика видјети у сваком граду оне који просе и којима је то на неки начин "занимање".

Међутим, има и случајева који су необични, а можда је нажалост то постала сасвим "нормална" ситуација, на коју досад неко од нас није наишао.

Поред порте Саборне цркве у Нишу, стајала је старија Нишлика, по слободној процени око 70 година.

Обраћала се појединим пролазницима тихим гласом, молећи за помоћ како би скупила новац за лек који јој недостаје.

Било је већ око двадесет часова увече, мрак, као да је чекала тај период да би се због стида сакрила од погледа и дневног светла.

Није се обраћала свим пролазницима, већ само оним за које је ваљда проценила да је неће напасти. Осећао се страх и нелагодност и у њеном држању и гласу.

Обраћала се тихо, једва чујно, молећивим тоном, објашњавајући да јој треба новац за лек, због проблема са срцем.

Вероварно је ово свакодневна појава широм простора И Сарајева и Ниша, као и других градова на простору Србије и Српске, а и шире.

Жалосно.

Да су наши представници у градским и другим управљачким структурама, због очајне економске политике и уништавања наших привредних ресурса, те довођења радника у робовски положај, довели и пензионере у такву социјалну ситуацију да морају просити да би себи купили лекове.

Да није уништена привреда, те пожртвованом економском полииком обезбјеђено тржиште за наше проитводе и обезбјеђен приход, државе би могла одвајати средства за здрсвствену заштиту и рефундацију лекова свим осигураницима.

Овако, пензионереи ће просити за лекове, болесну деци лечићемо смс порукама, а власници телевизија који емитују ријалити програме од грађна који учествују у гласању путем телефонских позива инкасираће у своје касе по неколико милиона евра.

ГРАД ПОКЛОНИО АЕРОДРОМ РЕПУБЛИЦИ

Одборници Скупштине града Ниша, из редова СНС-а, СПС-а, ПУПС-а, ЈС, СРС, и Руске странке огромном већином гласова препустили су власништво и управљање над нишким аеродромом "Константин велики", Републици Србији.

Фото Вања Кесер

Неизвјесност, око аеродрома трајела је неколико мјесеци, а све је започело објављивањем информације да Град Ниш, није у могућности да изврши преузете финансиске обавезе према Министарству одбране, са којим је некада потписан уговор о уступању дијела Војног аеродрома Ниш, за комерционалну употребу.

Даласком коалиције око СНС-а, на власт у Нишу, аеродром је почео да се нагло развија и повећава обим пословања, а самим тим и приходе.

Многима је недокучиво одакле су се обезбјеђивала средства за пословање Аеродрома. 

Из реалних прихода Града Ниша, или донацијa од стране Републике.

Вјеоватно да је данашња одлука градских делегата ту недвоумицу отклонила.

Оправдање је да ће Република и даље да улаже у модернизацију и развој аеродрома.

Сигурно да хоће, само да уложена средства буду на корист свим становницима  Србије, а поготово Ниша.

И као и многе ствари до сада и ово ће бити јуче, а обичним становницима овог града који се труде да редовно плаћају рачуне, обезбједе себи лијекове и храну, ни најмање не интересује ко је власник Аеродрома у Нишу.

ШЕТЊА КРОЗ АНТИЧКИ НИШ

Поједини чланови нaше неформалне групе имали су привилегију да обиђу подручије Античког насеље "Медијана" уз стручну консултацију архолога, Весне Црноглавац, вишег кустоса Народног музеја у Нишу, као и Нишку тврђаву у пратњи Тонија Чешкова, дипломираног археолога-конзерватора из Заводу за заштиту споменика културе Ниш.

Било је око трудесетак заинтересованих.

Премало за оволики град и за све оно што ниш крије од наших очију везано за своју античку историју.

Античко насеље "Медијана"

Од госпође Црноглавац, присутни су као основне информације сазнали да се ове године очекује наставак радова на завршетку покривне конструкције изнад локалитета Археолошког парка Медијана. Такође, да је Парк, ренутно грађевинска зона и да е само из тих разлога повремено отвара.

Што се тиче, античког периода због ког је и организована ова шетња, стручно је присутнима дочаран изглед и функција античког љетниковца који се налазио на том простору, са конплетним системом функционисања.

Сазнали су присутни и о систему санадбјевања, водиом тог љетниковца из водоторња (саграђеног у античко доба), на падини Влашког брда, у кругу некадашње ЕИ Ниш, а који је порушен 80-тих година прошлог вијека.

Какав је то губитак за историско наслијеђе и туристичку понуди Ниша.

Посјетиоци су могли да уђу и погледају и просторију, како је објаснола васна Црноглавац, за разоноду и уживање са фонтаном, у којој су се опуштали тадашњи владари и њихови гости.  

Нишка тврђава из Античког доба

Наставак обиласка био је у Нишкој тврђави, одабрани су могли да се превезу такисима од "Медијане", остали у својој режији, као што је било и предвиђено условима организатора, али је вриједило.

Антички Ниш, који се према неким подацима простирао на десној обали Нишаве, доста је добро очуван на простору Нишке твђаве, дубоко под земљом.
Оно што видимо, зидине су из турског периода.

Антика је испод, али њу није затрпала ерозија, нити природа већ кметови по заповјести турских господара.

Пошто су антички остаци негде послије седам метара испод површине земље, само се може предпоставити колка се земње морало довући да би се све то покрило и довело у данашњи изглед.

Археолошка истраживања која је између осталих, вршио наш стручни водич Тони Чешков, вршена су на појединим локалитетима Тврђаве.

На овом локалитету испод некадашње љетње баште кафане "Авала" предпоставља се да се налазио Антички храм посвећен богу сунца "Зевсу". 

Подземне просторије чији се улаз може видјети на фотографији у турско вријеме служио је за чување барута, до 1949. године  пошто је тврђава била војни објекат вјероватно за сладиштење муниције, а у вријеме "Авале" да се у њему хлади пиће.

Сада је простор под заштитом Завода за заштиту споменика културе Ниш, али би о њему требало да се брине што се тиче сређивања и изгледа (чишћењ, кошење, погкресивање) ЈКП

"Медијана", али то не чине па простор изгледа више него запуштен. 
Ружна слика за многе туристе који долазе у Ниш, коју могу понијети, о нашој небризи о историском и туристичком богатству које имамо.

Тони је неисцрпан извор података везаних за антички Ниш, поготово о ономе што је уништено изградњом подземног пролаза или некад "Јагодин мале", када је на простору некадашњег винограда почело да се гради насеље.
Било је приче и о некрополама у кругу и околини, данашње фабрике "Бенетон", због којих нису никад проширени капацитети те фабрике, како је наводно уговором о ивестицији било планирано.

Обилазак Нишке тврђаве, завршен је на њеној сјеверној страни, на локалитету који је откопаван 90-тих прошлог вијека, а за који се предпоставља да је дио велике царске палате која се налазила на том простору. 
Према техничким факултетима, на основу геолошких мјерењима која су вршена, предпоставља се да се налазио антички хиподром. 
Сличан распоред пронађен је и на археолошком налазишту код Сремске Митровице.

Тони, који је поријеклом Далматинац, рођењем Јагодинац и душом Нишлија, открио нам је податак да су на локалитетима у Тврђави, као и некрополама на подручију Јагодин Мале пронађени врло вриједни остаци античких мозаика, накита и одјевних детаља из античког периода, који се могу погледати у сталној поставци Археолошке сале Ниш.

Послије ове шетње, Ниш се мора посматрати другачијим очима, због сазнања колико је и зашто антички период толико дубоко сакривен под земљом.
Такође, звог сазнања зашто је тешко пронаћи нешто из периода историје старих Словена и колико су историје уништили Турци, да би саградили изглед данашње Нишке тврђаве, али и комунисти послије ослобођења, док тај простор није стављен под заштиту државе.

Нажалос, политичари још увијек не могу да схвате историски и туристички значај Тврђаве и неодговорно се односе према том историском благу сматра Тони.

Литија кроз Дуваниште

Прослава Светог Василија Острошког у Дуваништу

У знак сећања на бомбардовање насеља Дуваниште 12.маја 1999.године и у захвалност Светом Василију Острошком који је заштитио житеље овог насеља и целог града па тог дана нико није  погинуо и поред  више од  2 000 бачених касетних бомби, ове године  деветнаести  пут организована је литија.

Свештенство Српске Православне Цркве на челу са његовим преосвештенством Епископом нишким Арсенијем, председником ГО Медијана Небојшом Kоцићем, председником Скупштине ГО Медијана проф.др Жарком Ранковићем, градским већником Милошем Милошевићем  и грађани кренули су од МK Медијана улицом Бранка Миљковића, десно кроз Ђердапску улицу до раксрнице ,затим Улицом Мајаковског,Византијским булеваром према кружном току све до моста на  Булевару Медијана где се гради храм посвећен Светом Василију Острошком. 

По завршетку литије присутне грађане поздравио је председник Градске општине Медијана Небојша Kоцић  пожелевши им срећан празник и да се дани из 1999.године никада не понове. „Позивам Вас да сви ми, који смо овде, убудуће имамо времена за наше најближе, породицу и комшије као што је Свети Василије имао  тог 12.маја 1999.године за све нас. Помолимо се Светом Василију да нас и даље чува, да чува нашу децу, наше најмилије!“, рекао је председник Градске општине Медијана Небојша Kоцић окупљеним грађанима. 

Чланови, Неформална група пријатљства завичакна "Сарајлије-Нишлије је и ове године учествовали су у литији.

Сечење славског колача обавиће се у суботу  12.маја 2018.године после литургије која почиње у 8.30 сати испред храма Светог  Василија Острошког. Домаћин славе је председник Скупштине Градске општине Медијана проф.др Жарко Ранковић.

Остале фотографије са овогодишње Литије погледајте овде

ПЕТАР МАТОВИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ „БРАНКО МИЉКОВИЋ“

У четвртак навече, 10. маја 2018. године, је у просторијама Градске куће, у Нишу уреучена награда "Бранко Миљковић" песнику из Пожеге Петру Матовићу, за збирку песама " Из срећне републике" у издању Културног центра Новог Сада.

Жири у саставу порф.др Горан Максимовић пррдседник, Маријан чакаревић и Никола Живановић, чланови, донесли су једногласну одлуку.

Фотографија са ФБ профила Горана Максимовића

Награду је уручила чланица Градског већа, задужена за културу, Јелена Митровски. 

Она је овом приликом честитала лауреату уз речи да је велика част  и привилегија уписати се у историју лауреата који су добили песничко признање названо према барду који ће заувек остати упамћен по тешким и одсудним изразима као што су „Уби ме прејака реч“ или „Поезију ће сви писати“.

Иначе, награда „Бранко Миљковић“ додељује се по 47.пут и чине је плакета и новчани део.

На “Лут фест-у” 11 позоришта из шест држава

Према писању Портала И сарајево, на овогодишњем  “Лут фест” очекује се чаролија дјечијег луткарског театра, професионалних луткарских позоришта за дјецу на Међународни фестива, у периоду од 13. до 18. маја у Источном Сарајеву, угостит ће 11 позоришта из Србије, БиХ, Хрватске, Бугарске, Шпаније и Ирана, речено је данас на сједници Организационог одбора Фестивала.

Мото овогодишњег фестивала је “Поетика луткарског израза” те даје акценат различитим жанровима луткарског израза, али и истраживачком процесу у домену режије, анимације, технике израде лутке, представљајући при томе врхунска свјетска луткарска достигнућа.

Kако наводи селектор фестивала Витомир Митрић селектоване представе су различитих поетика, те кроз симболе, назнаке и сва изражајна средства омогућавају гледаоцима да асоцијацијом и инстинктом схвате њихову метафору и на свом степену разумијевања и личне емоције доживе их и дограде.

Предсједник Организационог одбора 19. “Лут феста 2018” Ненад Вуковић, уједно и градоначелник Источног Сарајева, рекао је да су град Источно Сарајево и његова управа од раније препознали велику енергију, креативност и храброст организатора овог фестивала “Форум театра” из Источног Сарајева и њихове програме намијењене ђеци са овог подручја те да ће се трудити да буду што бољи домаћини свим гостима, а у томе ће имати велику помоћ Туристичке организације града Источно Сарајево.

На овогодишњем “Лут фесту” из Србије ће учествовати: Дечије позориште Суботица, са представом “Авантуре с Kарлсоном”, у режији Веселина Бојдева, Позориште лутака Ниш, са представом “Паткица Жуткица”, у режији Дејана Гоцића.
Луткари из Ниша су редовни учесници Лут феста у Источном Сарајеву.
Такође су почетком маја месеца учествовали и на Фестивалу у Федеративном Сарајеву.

Позориште лутака “Пинокио”, са представом “Барони ди Макарони”, у режији Оље Ђорђевић и Народно позориште “Тоша Јовановић” Зрењанин, које ће се ове године представити са најновијим луткарским остварењем “Трапави змај”, у режији Ирене Тот.

Из Бих ће се представити Босанско народно позориште Зеница, Ђечија, омладинска и луткарска сцена, са представом “Продани смијех”, у режији Дарка Kовачовског и Позориште лутака Мостар, са представом “Пуним једрима”, чију режију потписује Елица Петрова.

Луткарско позориште “Давид Зуазола” из Шпаније ће се публици представити јединственим, авангардним луткарским спектаклом “Игра времена”, чију режију потписују врхунски умјетници из седам земаља – Пољске, Португала, Тајвана, Грчке, Шпаније, Kолумбије и Индије.

Из Бугарске долази Државно луткарско позориште Сливен, са представом “О принцези”, у режији Доре Рушкове и “Соулмејед театар цомпени”, Пловдив са представом “Марионетски кабаре”, у режији Георгија Гадалева.

“Први пут ће се нашој публици представити Луткарско позориште `Димак` из Ирана, са представом `Kофер и пас`, редитеља Алберта Бигјонија, док ће Луткарско казалиште Вировитица, у копродукцији са Луткарским казалиштем Задар, извести представу `Kаштанка`, редитељке Вјере Видов”, најављује Митрић.

Фестивалске представе у такмичарском програму оцјењиваће жири којем предсједава проф. Боњо Лунгов, редитељ из Бугарске, а чланови су Живомир Јоковић, редитељ из Србије и Младен Јанковић, музички педагог из Републике Српске.

Ове године у оквиру фестивала планиран је богат пратећи програм, који ће ове године бити у знаку истраживачког приступа на свим пољима луткарске умјетности, уз едукативну и васпитну димензију.

“У складу са тим, планирано је одржавање петодневне радионице гранд гињол лутке од рециклираног материјала, коју ће водити Зорана Милошаковић, луткарка и мајстор лутака у Позоришту лутака Пинокио, Београд, тродневна радионица анимације `Платно као лутка`, водитеља Јована Царана, луткара и редитеља, дугогодишњег сарадника Народног позоришта `Тоша Јовановић`, Зрењанин и радионица израде гињол лутке `Живахне рукавице`, чији су водитељи Татјана Паскаш, драмски педагог и Тибор Фараго, мајстор лутака, Народног позоришта `Тоша Јовановић, Зрењанин`”, прецизира Митрић.

Извршни продуцент Фестивала Александра Митрић Штифанић додаје да ће, осим радионице, у оквиру едукативног сегмента фестивала бити одржан мастерклас Kонстантина Kаракостова, доцента на Академији за позориште и филм Софија, на коме ће се представити различити облици луткарског израза и истраживачки процеси у његовом развоју.

“Посебно је значајно представљање литературе и писаних издања, која поткрепљују истраживачке процесе у оквиру луткарске умјетности. У складу са тим, биће одржана промоција интернет часописа “Папетринг”, који је основао Тони Римбо, луткар и истраживач из Шпаније. У пратећем програму фестивала биће одржан Програм посвећен Војиславу Вујановићу, недавно преминулом позоришном и ликовном критичару и пријатељу и дугогодишњем сараднику фестивала”, открива Штифанићева.

Ове године, истиче она, фестивал ће угостити и уличне умјетнике, који ће оживјети и анимирати улице и тргове Источног Сарајева, а међу њима је и Софија Буланова, глумица Театра “Туулевски” из Естоније, која ће извести кловновски перформанс “Луткарска фигура кловна”.

Осим луткарских радионица, најмлађи ће заједно са родитељима уживати у “Ал Парковој” радионици “Бајковита чаролија укуса”.

У оквиру церемоније фестивала биће отворена изложба “Текстил, као ликовни медиј”- креације за театар, ауторке Јасмине Дугић.

Генерални покровитељ фестивала је Министарство просвјете и културе Републике Српске, а суфинансијери су град Источно Сарајево, општине Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево.

Пријатељ фестивала је Ненад Нешић, а спонзори су Туристичка организација града Источно Сарајево, Ресторан “Ал Парко”, Вртић “Машин свијет”, Едукатини центар “Малац генијалац”, “Бум балон”.

Генерални медијски покровитељи фестивала су РТРС и Новинска агенција Републике Српске Срна, а медијски пријатељи Фена, Елта ТВ, БНТВ, БХРТ и портали Сарајево-РС, Kатера инфо, Принцип њуз.

Свечано отварање фестивала је 13. маја у 18 часова у Културном центру Источно Ново Сарајево.

Бесмртни пук у Нишу

У организацији Друштва руско-српског пријатељства "Наиссус" и Удружења ветерана из Ниша, те других патриотских организација, у Нишу је одржана шетња потомака и поштовалаца антифашистичке борбе.
У овогодишњем "Бесмртном пуку" улицама Ниша учествовали су и представници Града, предвођени Градоначелником и прдставници ПУ Ниш и Гарнизона  Ниш, Војске Србије.

Фотографија са Портала Јужна Србија

На ФБ страници Спутњик Србија можете погледати данашњу атмосферу из Ниша

После овогодишњег полагања венца на споменик генералу Дражи Михајловићу, на Рацној Гори, први пут у савременој српској историји од стране незваничне  делегације Српске војске (ГШВС и МО), коначно је обједињени Срби у обиљежавању победе над фашизмом.

Нажалост, остаје и даље осјећај идеолошке поделе, због грађанског рата који је вођен међу Србима.

Удружење пријатељства-завичајно "Сарајлије-Нишлије, узели су ове године учешће у овогодишњој шетњу " Бесметног пука" у Нишу.

То је био мали допринос чланова нашег Удружења, афирмацији овог значајног датума у новијој историји српског народа.

Нажалост, званично саопштење Министатства одбране Владе Републике Србије, да званична делегација овог Министарства и Војске Србије није положила поменути венац, оставља горак укус у устима.
Да није дошло до коначног уједињења свих који су учествовали у антифашистичкој борби у Србији говори и став Удружења бораца ЈВуО, који су изразили неслагање са учествовањем у маршу "Бесмртног пука", а њихов став преноси Часопис и "Погледи".

Промоције нових издања Центра за византијско-словенске студије и Ценра за црквене студије Универзитета у Нишу

У великој сали Универзитета у Нишу, одржана је промоција издања Центара за Византиско-Словенске студије и Црквене студије, који функционишу у оквиру овог Универзитета.

На  промоцији било је речи о самосталним издањеима ова два Центра.

Византијско-словенска чтенија I

Црквене студије бр. 15

Божидар Вуковић и српска књига у Венецији

О раду Центара говорио је проф.др Зоран Николић кординатор свих Центара који функционишу на Нишком универзитету.

O "Византијско-словенским чтенијима I" говорио је проф.др. Бранко Георгијев, редовни професор Филозофског факултета у Нишу и Заменик управника Центра за Византиско словенске студије.

Чтенија I су зборник радова везаних за период византије настао на прошлогодишњем скупу Византолога у Нишу.

Састоји се од 35 радова разврстаних у неколико целина и кроз њих се обрађују теме теологије, књижевности, уместности, архитектуре византиског периода.

Можда мало незанимљиво у односу на велики број ријалити програма.

О  15 броју научног часописа "Црквене студије" и књиги "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији" говорио је проф.др Драгиша Бојовић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу.

Говорећи о књиги "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији", проф Бојовић нагласио је да је књига рађена поводом обиљежавња 500 година од оснивања српске штампарије у Венецији, коју је основао Божидар Вуковић подгоричанин 1519. године.

Поред издавачког рада вуковић је у то време испољавао и поитичка интересовања и залагао се за ослобођење Скадра уз помоћ Хазбуршке монархије, али како нагласи проф. Бојовић, ни њему тада нису хтели помоћи, па ни ми данас са те стране не треба да очекујемо било какву помоћ, ако није у њиховом интересу, а на нашу штету.

Јубилеј "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији" Центар за црквене студије обиљежава ове године, зато што се 2019. године обележава осам векова од аутокефалности СПЦ, нагласио је проф.Бојовић.

Професор Бојвић истакао је и  да у оквиру Међународне мреже PAX BYZANTINO-SLAVA функционише и електронска библиотека чија издања можете пигледати на овом линку.

Кад замиришу јорговани

Јуче  је на платоу код фонтане у Нишкој Бањи, традиционално, отворена манифестација „Kад замиришу јорговани“.

Одржава се 15. пут по реду .

Дане јоргована организује Удружење жена „Kруна“ из Нишке Бање под покровитељством Градске општине Нишка Бања.

П Р О Г Р А М

Од 

16:00 – ПЛЕТЕЊЕ ВЕНЦА ОД ЈОРГОВАНА

16:30 – ДЕФИЛЕ УЧЕСНИKА

(ОД ФОНТАНА KА УЛАЗУ НА ШЕТАЛИШТЕ ИЗ ПРАВЦА АУТОБУСKЕ СТАНИЦЕ СА СИМБОЛИЧНИМ НОШЕЊЕМ ВЕНЦА)

17:30 ПРОГЛАШЕЊЕ НАЈБОЉИХ ЛИТЕРАРНИХ И ЛИKОВНИХ РАДОВА

1 награда за литерарни рад припала је  ученици Исудори Богићевић ОШ Стефан Немања Ниш.

1 награда у ликовним радовима припала је ученику  Матији Пешићу ОШ Иван Горан Ковачић Нишка Бања.

18:00 ПРОГЛАШЕЊЕ „МИС ЈОРГОВАНА“

Субота 21.04.2018. године

11:00 –18:00 ИЗЛОЖБА ДОМАЋЕ РАДИНОСТИ

14:30 НАСТУП KУЛТУРНО УМЕТНИЧKОГ ДРУШТВА И ДРУЖЕЊЕ СА ГОСТИМА (УДРУЖЕЊЕ ЖЕНА ПЕНЗИОНЕРА ИЗ KРУШЕВЦА)

Фотографије са отварања можете погледати Овде

ЕГЗОДУС САРАЈЕВСКИХ СРБА УВРШТЕН У КАЛЕНДАР ОБИЉЕЖАВАЊА ДОГАЂАЈА КОЈЕ ОРГАНИЗУЈЕ ВЛАДА РС

На основу захтијева Града Источног Сарајева, одбор Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова и Одбор Народне скупштине РС за борачку и инвалидску заштиту једногласно су усвојили иницијативу градоначелника и Градске управе Источно Сарајево да датум обиљежавања егзодуса српског становништва из Сарајева, 16. март, буде увршетен у календар обиљежавања догађаја које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Представници Града Источно Сарајево обавијештени су да је на сједници Одбора Народне скупштине РС за борачку и инвалидску заштиту одржаној 22.марта једногласно усвојена ова иницијатива, те да је Одбор Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова јуче, такође, једногласно усвојио овај захтјев.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић истиче да је оваква одлука очекивана.

„Град Источно Сарајево и градске општине имају способност да органиују обиљежавање егзодуса сарајевских Срба, што смо на локалном новоу и чинили, али карактер и размјере овог догађаја несумњиво указују на потребу да се обиљежавање организује на највишем нивоу. Не знам зашто овај догађај није раније увршен у календар важних догађаја на новоу Републике Српске и зашто је то до сада пролазило незапажено“, рекао је Вуковић.

Вуковић истиче да је неопходно подсјећати на истину о одбрамбено-ослободилачком рату и његовати тековине Републике Српске.

„Овај догађај има веома важно мјесто у новијој српској историји и у том смислу изражавам захвалност министру борачко-инвалидске заштите РС Миленку Савановићу и свим члановима Одбора који су прихватили нашу иницијативу. Посебно сам захвалан предсједнику Борачке организације РС, генералу Миломиру Савчићу, који је показао велико разумијевање за ову иницијативу и подржао наше захтјеве“, закључио је Вуковић.

Извор:Град Источно Сарајево

Србски Козаци дочекали икону Владичице Богородице из Русије

Икону  пресвете Владичице Богородице     Албазинске под називом „Реч је постала тело“,   јуче су дочекали припадници Балканске козачке војске у селу Витковац код Алексинца.

Са благословом Владике Арсенија, икона је стигла у православни храм Светог Нестора. На дочеку је било око 200 душа, а руске козаке је предводио генерал Виктор Владимировч Заплатин.

Албазинска Богородица под називом „Реч је постала тело“, добила је име по руској тврђави Албазин (сада село Албазино) на Амуру, која је основана 1650. године од стране познатог руског Атамана, Ерофеја Хабарова.

Већ више од 300 година чудесна Албазинска икона Богородице заштитила је границе Амуре у Русији. Православци је поштују не само као Патрона руских војника, већ и као брзо помоћноцу. Верници се моле пред овом иконом за пород, за мајке током трудноће и порођаја – „Бог даје верницима богате поклоне лекова из неисцрпног извора световне иконе Албазинске. Требало би да се запитамо зашто је ова велика Светиња дошла управо у предратна времена. Kада нам прети сукоб на Kосову и Метохији, и када нас бела куга убија. Нема случајности у Божијим промислима. Бог нас није оставио, и ако је већински део Србског народа Њега јесте. И послао нам ову икону Мајке Божије да нас чува, додаје козачки капетан Милан Живковић.

Опширније на Порталу Грађанин

Почело асфалтирање саобраћајница у радној зони “Лозни калем”

У Нишкој бањи на локацији “Лозни калем” данас је почело асфалтирање прилазних саобраћајница чиме ће у потпуности инфраструктурно бити опремљена ова радна зона површине око 30 хектара.

Градоначелник Ниша Дарко Булатовић са сарадницима обишао је финалне радове чија укупна вредност износи 230 милиона динара ,од чега је учешће државе 50 одсто.На овом потезу поред 3 км путева који повезују делове унутар радне зоне урађена је и водоводна мрежа као и атмосферски и фекални колектор.

Поред радне зоне “Лозни калем” где је у току изградња фабрике ИМИ ,ради се и на изградњи фабрика код Кпз-а и у Међурову,па се очекује да током лета у овим постројењима буде упошљено око 7 хиљада радника ,већином високе школске спреме.

Радна зона “Лозни калем” специфична је и по томе што је од 30 хектара ,25 намењено изградњи туристичких садржаја ,па се после спровођења јавне набавке очекује конкретна сарадња са будућим инвеститорима ,посебно када је у питању изградња Аква парка.

ВАСКРШЊИ ПРИЈЕМ ЗА СВЕШТЕНСТВО И МОНАШТВО СА ПОДРУЧЈА САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ

Поводом празника Христовог Васкрсења, а уз бласгослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома, градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић организоваће Васкршњи пријем за свештенство и монаштво СПЦ са подручја Источног Сарајева и сарајевско-романијске регије. Пријему ће присуствовати Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом.

Васкршњи пријем биће одржан у понедјељак, 16.4.2018. године у галеријском простору Цековића куће на Палама од 19 часова.

Васкршња свечаност биће обогаћена пригодним програмом у којем ће учествовати чланови Српског пјевачког друштва „Слога” из Сарајева, које ове године слави 130 година постојања и музички састав Катера из Источног Сарајева.

У галеријском простору Цековића куће биће отворена изложба икона „Трагом баштине Митрополије дабробосанске“  Православног центра за младе „Свети Петар Сарајевски“. Грађани Пала и Источног Сарајева изложбу икона моћи ће да посјете од уторка, 17.4. до недјеље 22.4.2018.

Ивор Град Исочно Сарајево

Отворене спомен собе посвећене Стевану Сремцу и Бранку Миљковићу

Књижевно – меморијална поставка Стеван Сремац-Бранко Миљковић, свечано је отворена у Нишу.  Реч је о објекту у улици Александра Ненадовића број 2, у непосредној близини изложбене сале у улици Николе Пашића 59.

Спомен собу отворили су министар културе  Владан Вукосављевић и градоначелник Ниша Дарко Булатовић.

Град Ниш отварањем ове поставке од националног значаја одаје дужно поштовање великанима писане речи – Стевану Сремцу и Бранку Миљковићу, чије је дело културна баштина града Ниша и Србије. Заоставштина два нишка писца 2014. проглашене су за културно добро од великог значаја.

Овај пројекат је посвећен великанима писане речи који су на различите начине везани за наш град и својим књижевним делом су Ниш увели у књижевну историју. У поставци је изложено око 200 оригиналних експоната, а многи се по први пут ексклузивно представљају јавности.

Књижевно меморијална поставка се састоји из две собе и предњег дела, који ће бити амфитеатарског типа. Према речима директора Народног музеја Ненада Спасића велики је значај ових спомен соба, јер ће оне сигурно обогатити туристичку понуду Ниша.

Спомен  соба Стевана Сремца ће имати и етно карактер, у којој ће се наћи предмети из тог периода, штап и бисаге, радни сто, комода.

Аутор сталне поставке је Јован Младеновић каже да ће ове спомен собе значити свим генерацијама, али и оним које тек долаза јер ће захваљујући поставкама схватити шта значе ова два великана за српску књижевност.

Извор Град Ниш

Исповест Нишлијке

Нишлијка Славица Ђорђевић изазвала је својом искреном исповешћу и сузама, језу код присутних на протесту бивших радника и бораца у Нишу данас испред Градске куће.

Ови овде (показујући на Градску кућу) нису криви. Они су марионете и подижу руке како им се каже. И када је подигну против нас, дабогда вам отпала ручица – рекла је између осталог што се може видети на аматерском снимку.

Извор Портал Грађанин

Предсједник у Херцеговини, Нишлије организују журку

Док је јуче Предсједник Србије боравио у Мостару и Требињу, у Нишу је одржана журка на Кеју.

Журку организоваше Нишлије, које су против тога, да Аеродром "Константин велики" буде предат у надлежност Републике Србије.

Окупише се данас њих око 2000 испред зграде Скупштине града Ниша и гласаше против уступања Аеродрома Републици.

А разлог уступања Аеродрома је више него бизаран, менаџмент није хтио да прихвати сугестију надлежне Министарке, да се такса авио компанијама које саобраћају са нишког аеродрома подигне са 3 на 6€ по путнику.

Садашња је најнижа у Европи и то је један од разлога што су поједине компаније заинтересоване за летове из Ниша.

Скупштина града на којој је требало донијети одлуку о Аеродрому одложена је за 25 април, на захтијев Предсједника Републике, који је изразио жељу да лично дође у Ниш и обрати се Нишлијама.

Значи биће нека врста контра митинг.

Било би поштено да дођу само Нишлије, али...

Него, битнија ствар је да је јуче Предсједник потврдио да ће Себија и даље помагари општине у Републици Српској и Федерацији са већинским србским становништвом.

Још једна лијепа вијест

Савјет Министара БиХ усвојио је одлуку којом се даје сагласност Управи за индиректно опорезвање да са Владом Републике Српске склопи уговор о изгрсдњи граничног прелаза на новоизграђеном мосту између Братунца и Љубовије у народу названог "Братољуб".

То ће вијерујемо довести до скорог отварања овог моста и граничног прелаза између Републике Српске и Србије.

Многи од нас би волили сигурно да се граде само мостови, без граничних прелаза.

Да од 5 милиона € помоћи Србије, према информацијама највише ће бити додијељено Општини Источно Ново Сарајево.

Пеђин одговор на прозивке Ханке Палдум

Предраг Ковачевић, новинар, који је рођен у Сарајеву, а тренутно живи и ради у Подгорици, уредник Портала Славија.рс.ба, познат по откривању и изношењу истине о страдању Срба у току грађанског рата на подручију Сарајева од 1992-1995. године.

Изношење тих истинитих и провјерених чињеницам, навело је Ханку Палдум, познату естрадну умјетницу и промотера бошњачких једноумних идеја по којима су Срби криви за све да више пута непримјерено и неаргументовано, реагује на изнијете чињенице Предрага Ковачевића.

Због тога јој је Ковачевић на свом ФБ Профилу одговорио отвореним писмом које преносимо у цијелости.

ОТВОРЕНО ПИСМО ХАНКИ ПАЛДУМ, МОМ ПРИЈАТЕЉУ, ЖЕНИ КОЈА ЈЕ ЗАДУЖИЛА И СРПСКУ КУЛТУРУ

Ханко, мислио сам да говориш о мом понашању, па сам ћутао, јер би, што се тога тиче, за све ове године имала потпуно право. Кад сам схватио да говориш о мом послу, и тад сам размишљао да из поштовања саслушам и прећутим, али сам са становишта своје професије био принуђен да браним свој рад.

Ханко, ти си, без обзира на формално образовање, академски грађанин наших земаља. Треба да се разликујеш од просјечног грађанина и просјечног коментатора на друштвеним мрежама.

Ханко, ја сам знао од куће до куће да идем и да тражим родитеље дјеце снајпером убијене на подручју тадашњег Српског Сарајева, да ми посвједоче, да урадимо причу, да то остане записано. Ја сам за свој рад добио и државна и локална признања, као и признања наших академика и појединаца. Поменуо сам Кустурицу. Мени се Кустурица не може помијешати с мојојм љубаваљу према теби, али морам рећи да је неумјесно да ти то понижаваш. Кустурица је и свесрпско и свјетско име.

Како ја имам разумијевања према твојим ставовима, мораш и ти имати разумијевања према другачијим схватањима. Ја сам се око ‚‚Курира" и Голуба завадио с добрим дијелом српских политичара који функционишу тамо код вас, апелујући да морају стати на твоју страну, да је то људски.

Ја против народа немам ништа, али имам против политике која залуђује тај народ на свим странама, као и против злочинаца на свим странама. Ја никад у негативном контексту о народу нисам говорио. Кад сам говорио о народу, ја сам тај муслимански, у културолошком смислу, у небеса дизао, почевши од тебе и свега чиме су задужили нашу културу. То су двије супротности.

Осуде добијам и очекујем од примитивног свијета, али од тебе их нисам очекивао. Шта мислиш ти, кад одеш у Београд, кад те дочека Сузана Манчић, или не знам ко већ, да се њено мишљење разликује од мог? Грдно се вараш! Ако имаш нешто против мене, не желим да се упоређујем с њима, јер њихову величину не могу достићи - против Нелета, Емира, Брене, Марша на Дрину - немаш ти проблем с њима, него с 99 одсто српског народа.

Суживот се не гради тако што ћу ја да прихавтим твоје ставове, или ти моје. Суживот се гради тако што ће Неда отпјевати пјесму о мајци Хави, а ти пјесму о 30 несретника које су испред зграде Општине Илиџа покосиле муслиманске гранате у току рата. Разлика између два догађаја лежи у томе што је Неда за мајку Хаву чула, а ти о овим несретницима појма немаш. То је идеал након рата који се догоди, у овом случају, у једној регији, међу једним народом који мора заједно да живи. Али, ти мени својим ставовима потврђујеш да сам ја у Сарајево добродошао само ако баштиним твоје, и ставове сарајевске провинције једноумља. Враћао сам се, живио, и без страха пркосио и говорио ово што и данас говорим. Наилазио на отпоре. Батине сам избјегавао крећући се, ваљда, у тим академским круговима. Кад сам схватио да живот не могу проводити правдајући своје ставове, отишао сам. Ти си ми, послије 23 године од завршетка рата потврдила, да за мене у Сарајеву мјеста нема. Својим реакцијама на моје текстове, само си утврдила моју идеју независне Српске! Ја, послије нашег разговора, више нисам за границу на Врацама и на Добрињи. Ја сам за границу на Грбавици, па да се ухватити један круг око Саборне и Старе цркве, Ташлихана, преко Пофалића, и гробља на Кошеву. Некако то новим технологијама оградити струјом и припојити Српској.

Извињавам ти се, понизно, али морао сам објаснити.

Рече ти мени, Ханчи мој, да ја упоређујем Сарајево и Бању Луку, а у смислу ратних дешавања. Рече ми и то како су сарајесвски Срби знали за рат, па су се на вријеме повукли из Сарајева. Прво, не заборави да си и ти о почетку ратних збивања кренула за Србију, тачније за Ужице, гдје си као почасни грађанин тог града врло лако могла завршити са ставовима Нелета Карајлића и Емира Кустурице. Можда би данас, да су ти српски војници дозволили одлазак, завршила као примјер велике Српкиње исламске традиције, па бисмо се у том смислу, ми православни Срби, прво позивали на те, па тек онда на Мешу, Скендера, Ђикића и друге. Друго, не заборави да су се људи исламске традиције 1992. повукли из Приједора и Бање Луке, па су, наоружавши се, из околних села нападали те градове с намјером да их ‚‚ослободе". Ако ми нађеш супротне доказе овој мојој тврдњи, ја ћу се извинити. А само су сарајевски Срби окарактерисани као мрзитељи свог града. А не заборави, Ханко, да је и Грбавица Сарајево, да су Милица и Наташа убијене снајпером припадника армије којој си ти пјевала, не заборави да је и Илиџа дио града Сарајева. Сјети се, Ханко, да си с Игмана имала прилуку да гледаш српске цивиле на Илиџи и у Хаџићима. Кад говориш о четницима с брда, сјети се да си и ти за вријеме рата имала прилику погледати с тих надморских висина на невини српски народ.

Кад си већ тако мислила, кад су моји родитељи већ знали за рат и на вријеме се повукли из Сарајева, што им то не рече, забога, Ханко, онда кад си их упознала?! Што им не рече: ‚‚Људи, што одосте из Сарајева? Знали сте за рат?" Ниси ти то, Ханко, могла рећи, јер си на Цетињу планирала ‚‚Осман-пашу Нурија". Добила си овације. Пјевајући о заклетом непријатељу краља Николе, добила си аплаузе. Тихо је то прошло. Тако је то данас у нашој пријестоници. Него, друга је то прича. Богами, Ханко, да сам ја дошао у неку сарајевску кафану, у свој родни град, и отпјевао ‚‚Видовдан", пјесму која не би требало никога да вријеђа, на ортопедији бих завршио. Волио бих да ово поређење некад поменеш у ‚‚мулти-култи" Сарајеву, па да спознаш разлику између нашег Цетиња, за које свијет не зна, и Сарајева које се и у Тунгузији дичи ‚‚демократијом и мултикултурализмом", системима у којима рођени Сарајлија мора да се доказује муслиманској већини.

Такође, понизила си мој рад, тиме што си ми рекла да сам млад и да ја о томе ништа не знам. Замисли да сам ја теби деведесете рекао да си млада и да ти појма о свом послу немаш. Замисли да сам рекао да си млада да би извела ‚‚Кани, сузо издајице"!

Ханко, можда ја теби дјелујем као нека далабу, али иза мене стоји не стотине, него хиљаде прочитаних научних дјела, стотине саговорника, као и мој рад на терену.

И за крај, ја никад нећу пљунути по својим осјећајима и увјерењима, и док сам жив промовисаћу, можда не твој лик, али дјело свакако. .