ТУ ЈЕ БОГОРОДИЦА НОГОМ КРОЧИЛА...

Мјештани нису повјеровали да је видјела Мајку Божију, чак ју је дио свештенства и осудио и анатемисао, па су је власти и хапсиле... Богомајка је рекла Милојки да разгласи народу да је воду на извору освештала и да ће спас у њој наћи многи болесници...

 
Пише: Радоје ТАСИЋ

КРУШЕВАЦ, 18. АВГУСТА /СРНА/ - Храм посвећен Покрову пресвете Богородице у селу Ђунис код Крушевца познат је по предању, према коме је Богородица сишла на земљу и одредила гдје да се црква подигне - на извору, поред потока, у густој храстовој шуми, гдје уз јек звона пјевају славуји, а сунце другачије сија.

У овој светињи је и камен, на коме је Пресвета Богородица, у свој својој љепоти и божанском миру, сједила 24. јула 1898. године и поруке људима, за спас њихове душе, упутила по тринаестогодишњој дјевојчици Милојки.

Корачајући овом светом земљом ка извору, гдје се мајка Исуса Христа више пута јавила, човјек осјећа неку нивидљиву снагу, тијелом му струји слатка језа, оно подрхтава, а душа трепери. Ту долазе истински вјерници, болесници, обесхрабрени и ојађени да се напију свете воде, да оздраве, очисте душу и добију жељу за битку са новим животним искушењима.

Свештеник Влајко Грабеж подсјећа на књижицу "Чудесна повест" коју је 1938. године написао земљорадник из села Ђуниса Драгутин Јоцић, брат Милојкин. У књизи је детаљно описано шта се све тог јулског дана 1898. године догађало на сеоском извору и потоку, али и оно што је слиједило касније.

"Баш тог врелог дана дјевојке Перса и Милојка Јоцић, са комшиницом Аном окопавале су виноград. Пошто је Милојка била најмлађа, послале су је на оближњи извор по воду. Кад је дјевочица дошла са крчагом до извора, примијетила је да је на камену код извора сједила дјевојка сва у блиставом златном одијелу"- прича свештеник Влајко.

Дјевојчица је тада испричала да се златна коса дјевојке просула на плећа до појаса и да бијаше сва у свјетлости као у сунцу. Из њених очију исијавала је доброта.

"На питање Милојкино - ко је она - дјевојка је одговорила да је Мајка Божија и да јој приђе да јој нешто каже. Богородица је узела од Милојке крчаг са водом и бацила га, рекавши да поручи људима у селу да ту гдје је пао подигну цркву и посвете је Покрову пресвете Богородице" - прича свештеник Грабеж.

Богомајка је, према причи, рекла дјевојчици да оде до другарица и каже им да ће ускоро велико невријеме и да се морају склонити у оближњу колибу да не би настрадале.

"Милојка је дошла до другарица, испричала им све, а онда су отрчале до колибе. Над тим крајем се онда стуштило страшно невријеме, љетина је уништена, мостови однесени, стока страдала. Дјевојке су изашле из колибе и дошле кући, потпуно суве" - прича свештеник.

Мајка Исуса Христа се више пута јавила дјевојчици из Ђуниса на истом извору. Мјештани нису повјеровали да је видјела Мајку Божију, чак ју је дио свештенства и осудио и анатемисао, па су је власти и хапсиле. Богомајка јој је рекла да разгласи народу да је воду на извору освештала и да ће спас у њој наћи многи болесници.

Тада су се десила и прва исцељења оних који су пили чудотворну воду.

Свештеник Грабеж прича да су онда сељаци начинили дрвену црквицу код извора.

"Али, тадашње власти и даље нису вјеровале у причу тринаестогодишње дјевојчице, па су наредиле да се црква брвнара сруши. Том догађају присуствовали су и неки челници из општине. Кад су се враћали кући, кочије у којим су се возили преврнуле су се и сви су касније од задобијених повреда умрли.

Син начелника општине Младена Тодоровића је полудио, а касније му се сва фамилија утрла. Локалног попа Љубодрага, који је са властима радио на рушењу цркве, задесила је иста судбина, јер су му сви из породице умрли прије њега" - прича Грабеж.

Тек 1934. године, по благослову владике Николаја, подигнута је нова црква брвнара код извора у Ђунису, а одлуком Светог архјерејског синода СПЦ касније је проглашена манастиром.

У порти манастира Ђунис данас су двије цркве. У малој цркви испред олтара чува се дио камена на коме је Богородица 24. јула 1898. године сједила и разговарала са Милојком Јоцић. Године Господње 2001. руком блаженопочившег патријарха српског Павла освештана је нова црква, велељепно здање које је понос овог краја.

Марија, игуманија манастира Покрова пресвете Богородице у Ђунису, прича о чудесним исцељењима вјерника, који сваки дан долазе у ову светињу. Сви они се лијече светом водом освештаном руком Богомајке.

Игуманија по именима помиње оне који су овдје, у овом манастиру, нашли себи лијека, утјеху за душу и охрабрење за нове животне подвиге. Она каже да у манастир - да пију свету воду и дотакну свети камен на коме је Богородица сједила - дођу и припадници других вјера и нација који вјерују у моћ Божију.

Након чудесног изљечења супруге у манастиру у Ђунису њен муж, познати златар из Београда, финансирао је сву позлату за фреске у новој цркви.

Највише вјерника се у Ђунису окупи између 13. и 14. октобра на православни празник Покров пресвете Богородице, када владика нишки служи цјелоноћно бденије и јутарњу литургију.

Овдје кажу да је посебан доживљај када се у поноћ на овај празник, око извора, у порти црква, упали и до 30.000 свијећа.

Објашњавајући како је неписмена дјевојчица из Ђуниса разумјела шта јој Богородица говори, свештеник Влајко Грабеж каже да је на Педесетницу Исус Христос путем Духа Светога дао моћ апостолима и Богородици да приповиједају и говоре на свим свјетским језицима.

Манастир у Ђунису код Крушевца је, послије Острога, најпосјећеније православно светилиште на овим просторима. 

Негдје на два километра од Манастира Ђунис на путу Крушевац-Делиграду у селу Ђунис налази се и Манстир Светог Романа,великог  Светитеља који се подвизавао на овим просторима.

Мошти Светог Романа помажу код душевних болести и многи долазе у Манастир ради исцељења.
У порти Манастира био је сахрањен и гроф Вронски,који је погинуо на Адровцу у бици са Турцима као руски добровољац у србској војсци, личност која је послужила Толстоју као инспирација за један од ликова у роману "Ана Карењина"    

Садашњи Игуман Манастира Светог Романа је Отац Дамаскин Грабеж.

Најтоплије препоручујемо свима да посјете ове велике светиње када буду долазили до Ниша.

Бања Нишка-балгодат купатила 5

Идеја  ангажовања на Блогу била је првенствено у циљу промовисања мјеста пребивалишта.

Онда се идеја проширила на привлачење потенционалних корисника услуге смјештаја,које би били у могућности да обезбједимо,а пажња је била усмјерена на Сјеверну Србију(АПВ) из простог разлога јер велики број људи са тог простора води поријекло или је рођен западно од  Дрине.

Бања је из неког разлога по мишљењу многих недпустиво неискориштена,што се руку на срце у задњих неколико година почело мијењати уз посредовање једне политичке опције која је била у власти,а што ће даље бити можемо само да нагађамо.

Није поената овог текста у горе наведеном већ у купатилу броју 5.

Купатило број 5 ради само у јулу и августу,а вода у њему изразито погодује за особе које имају проблеме са живцима или ти нервима.

Понекад смо сви скеприци,али помаже.

Прије десет дана дође гошћа,тражи смијештај  у Бањи.

Смијестила се,а из ње избија депресија на све могуће стране из простог разлога јер је у задњу годину дана изгубила супруга и брата,а већ 13 година брине о непокретној свекрви.

Дошла је сва утучена,сломљена и стално прича о својим проблемима и јадима,просто да  човјека језа ухвати,а у истом тренутку да се потврди и она народна „да од горег има горе“.

Данас оде опорављена у односу на оно како је изгледала када је дошла.

Боравак у Бањи,блато,масажа и купање у купатилу број 5 учинили су право чудо.

Толико од мене да се зна да нису џаба три србска Краља боравила у Бањи Нишкој

Добро дошли!

КАКО ЈЕ АДВОКАТ ЦИСТЛЕР ОДБРАНИО "МЛАДУ БОСНУ"

Адвокат Рудолф Цистлер доказао да је и по аустријском закону анексија БиХ била нелегална, јер није верификована у аустријском парламенту...

 

Разговарала: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД, 13. АВГУСТА /СРНА/ - Режисер Срђан Кољевић крајем септембра почиње снимање филма "Бранио сам Младу Босну“, о аустријском адвокату који је на суђењу припадницима ове организације успио да докаже да је Аустроугарска извршила агресију на БиХ.
Кољевић је у интервјуу Срни појаснио да ће филм бити рађен у копродукцији Србије и Републике Српске, те да ће се снимати у Београду, Новом Саду и Панчеву, као и на неким локацијама у БиХ.

Прича филма је, наводи Кољевић, из визуре аустријског адвоката Рудолфа Цистлера који је бранио чланове "Младе Босне" по службеној дужности.

Он је озбиљно схватио свој задатак и, на запрепашћење суда, почео заиста да их и брани у правном смислу.

Цистлер је, каже Кољевић, оборио оптужницу против Гаврила Принципа и припадника "Младе Босне", чиме је угрозио свој живот и извргао се линчу, пошто је успио да докаже да је анексија БиХ била нелегална и да због тога не може да се суди, као што је оптужница говорила, "за велеиздају"...

"Он је доказао да је и по аустријском закону сама анексија Босне била нелегална, јер није верификована у аустријском парламенту“, навео је Кољевић.

Кољевић истиче да је Сарајевски атентат само повод, али не и узрок Првог свјетског рата.

"Оно што ће моћи да се види и што је утемељено у документарном материјалу јесте да је Први светски рат већ био спремљен и испланиран, а да Сарајевски атентат с тим нема никакве везе“, рекао је Кољевић.

Кољевић је додао је ово класични "судски филм", гдје највећи дио представља судски процес који је базиран на стенограму са суђења члановима "Младе Босне", док је уводни дио везан за сам атентат, али кроз визуру адвоката Цистлера.

Он наводи да су глумачке реплике - оригиналне реплике са суђења, пошто је комплетан сценарио филма базиран на документарној грађи и материјалу и стенограму са суђења, који је сачуван, као и на књигама истражног судије, адвоката и документарној грађи која постоји.

Кољевић истиче да ће се много шта сазнати у овом филму, јер смо у школи учили само неке опште црте, те да ће цијела драма бити освијетљења из угла непристрасног човјека, док ће се, с друге стране, видјети и портрет чланова "Младе Босне", њихови идеали, спремност на жртвовање зарад слободе, као и југословенски сан који је постојао.

Коментаришуићи најаве снимања документарних филмова поводом предстојеће стогодишњице Сарајевског атентата и покушаја ревизије историје, Кољевић је рекао да ће бити много документарно-играних филмова и у Аустрији и у Сарајеву, али да ће његов филм успјети да се испријечи том ревидирању историје својом утемељеношћу.

"Филм се прича из визуре некога ко је адвокат по службеној дужности и ко са стране непристрано посматра ствари и на искрен начин осветљава суштину, па својом непристрасношћу постаје херој“, рекао је Кољевић.

Према његовим ријечима, осим ликова чланова "Младе Босне" Гаврила Принципа и осталих, гледаоци ће моћи да виде и ликове битних интелектуалаца тог времена, који су били повезани са "Младом Босном", као што су Иво Андрић и Тин Ујевић.

"Практично сви наши крајеви који су били по окупацијом Аустроугарске имали су младеж која је, на неки начин, била организована", рекао је Кољевић.

Филм је копродукција Србије и Репубике Српске, продуцент у Србији је Кошутњак филм, а у Српској Радио-телевизија Републике Српске (РТРС), ће добити и тв серију од четири епизоде.У наредном периоду предстоји кастинг за глумце.

Планирано је да филм буде завршен прије обиљежавање сто година Првог свјетског рата 28. јуна идуће године

Како схватити људе око себе?

Питах једном давно једну жену која оде из града у једно мало мјесто да живи не својом вољом,како јој се чини нова средина,а она одговори "касаба ко касаба".

Може ли и град постати касаба?Може!

То схватих данас.како?Шетајући по друштвеним мержама и насловима локалних новина везани за град у коме живим.

Није тај град касаба,али га повремени испади значајних личности тог града ћине Касабом.

Осјетих велико разочарење јер сам вјерово ставовима тих личности.

Цијеним и даље оно што се објављује у локалним медијима да те личности предузимају,везано за град у ком живим,али се плашим да је то само добар маркентинг,а да се уствари не уради ништа значајније од онога што је и раније рађено већ да се то само лијепо упакује и сервира.

Докле ће бити тако?

Док становницима буде одговарало,а да се то промијени још ће много воде протећи ријеком која тече кроз овај град.

Зашто је то тако?

Одговор је врло једноставан:

„Има експеримент с пацовом у психологији. Ставе га у кавез, под је под напоном и пуштају му струју. Пацов инстинктивно покушава да побегне, али су ивице превисоке. Мучи се, научи да се згрчи, чека да прође. У једном моменту он престаје да покушава да изађе, научио је да трпи – такозвани концепт научене беспомоћности. Научници после спусте ивице кавеза, он може да изађе, али више ни не покушава. Ћути, трпи и “покрива се ушима”. Онда научник стави узицу пацову, покушава да га превуче преко ивице ка безбедности и пацов се опире! Као да каже- ’аман, видиш да ме муче, пусти ме да истрпим ово овде’... Више пута га научник мора провући на силу, да би пацов ’схватио’ да није беспомоћан. Тако и ми, као народ – научени смо на беспомоћност”.

СРБИ СУ САРАЈЕВО ГРАДИЛИ ВИЈЕКОВИМА - ДА ЛИ УЗАЛУД?

Еминентни позоришни и ликовни критичар и публициста из Сарајева Војислав Вујановић за Новинску агенцију Републике Српске СРНУ говори о Сарајеву, сарајевским Србима, српском духовном и споменичком благу кроз вијекове

 

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 9. ЈУЛА /СРНА/ - Позоришни и ликовни критичар и публициста из Сарајева Војислав Вујановић рекао је Срни да је Сарајево, иако су Срби његови исконски оснивачи и градитељи, вијековима неоправдано наносило српском народу незапамћене и некажњене злочине и патњу, а могуће је да им данас, у 21. вијеку, заувијек затвори своја врата.

"Прича о културном благу Срба у Сарајеву почиње од исконског податка, односно првог помена Срба на овим просторима, и то у књизи цара Константина Порфирогенета `Де администрандо империо` /О управљању царством/ из 10. вијека, гдје је први пут забиљежено име Србија са тако пластичним словним знаковима да је то заправо једна чиста фина ликовна арабеска", каже Вујановић.

Када се пак, додаје он, говори о духовном благу Срба у Сарајеву, треба истаћи још неколико чињеница које се намећу саме по себи.

"Прво помињање Срба као Срба у Сарајеву потиче из 1517. године. Извјесни поп Вук записао је да све мање и мање има његових сљедбеника, јер је узео маха прелазак Срба на ислам. Наравно, он је то рекао мало другачије, али ја сам то само данас поједноставио", наводи Вујановић.

Али, ако се говори о томе, наставља Вујановић, да је поп Вук у то вријеме живио у Сарајеву, он је онда сигурно у тај град морао доћи још раније, што важи и за његове сународнике који су се много раније почели насељавати на ове просторе, гдје су били изложени исламизацији.

То говори да их је можда било и у вријеме формирања града Сарајева 1461. године, на мјесту гдје се некада налазило село Бродац.

У том Бродцу сигурно су били и Срби, а њихова баштина коју су почели развијати у то вријеме пропала је, тако да више нема никаквих назнака тог бивствовања.

Од 1517. године може се рећи да су Срби на простору Сарајева већ били аутохтони или - како се то данас модерно каже, наводи Вујановић - конститутивни народ. Живјели су ту и већ негдје у 17. вијеку почели економски да јачају, што је омогућило и стварање њихових духовних елемената, знамена и вриједности.

То се посебно односи на сферу грађевинарства, изградњу људских настамби, формирање насеља, тим прије јер су Срби врло рано у Сарајеву имали своју "четврт", која се звала Варош и налазила се на простору гдје је данас Стара православна црква на Башчаршији.

За тачан датум почетка грађења ове цркве нема података, али је сасвим евидентно да је она грађена у вријеме Гази-Хусреф бега, који је био у Сарајеву турски гувернер. Земљиште за ту цркву, коју одликује стил средњовјековних српско-византијских грађевина, дала је кћерка православног свештеника, што све скупа свједочи о постојању Срба на овим просторима од почетка формирања Сарајева, истиче Вујановић.

Он упућује и на 1641. годину, када је забиљежен несвакидашњи случај - да су се због српске дјевојке, извјесне Вујане, потукла двојица заљубљених младића, један Србин и други који је већ био муслиман. У тучи под њеним прозором Србин је убио тог муслимана, након чега долази до једне фундаменталне карактеристике живљења у Сарајеву, у којем су Срби били важан фактор.

"Породица убијеног тражила је истрагу, али је убрзо опростила то убиство, што значи да је дошло до помирења, јер су у то вријеме становници Сарајева живјели у компактној цјелини, гдје није било подвајања, него су једни друге цијенили, поштовали и међусобно сарађивали у одређеним ситуацијама", каже Вујановић.

Он додаје да од 17. вијека Срби значајно економски јачају, баве се разним занатима, посебно кујунџилуком, и у то вријеме граде многе споменике у Сарајеву, од којих су неки и до данас опстали, док су многи други кроз вијекове доживљавали девастирање и разарања.

Посебан печат Срби су дали архитектури тог времена и изградили су много прелијепих објеката и грађевинских здања.

Истовремено, значајну пажњу тог времена привукли су и српски умјетници, посебно они који су се бавили сликарством. Стара православна црква била је један од пунктова и средишта ликовног стварања сарајевских Срба, али је примала и оне људе који су долазили са стране и који су се бавили зидним сликарством и иконописом.

Владимир Ћоровић је утврдио да се зна да су три српске школе у БиХ постојале прије 19. вијека, а да за најстарију, сарајевску, чак постоји вјероватноћа да је старија и од 18. вијека, јер се у Записнику Старе сарајевске православне цркве од 1682. године међу прилагачима за црквени зејтин помиње и Никола даскал, а 1684. године ту је био и калуђер Гаврило, даскал, из херцеговачког манастира Завале.

О томе свједоче двије фундаменталне књиге Здравка Кајмаковића који је написао књигу о фрескосликарству у Босни и другу о сликару Георгију Митрофановићу. У тим књигама је сакупљено огромно благо које су Срби стварали у тадашњој Босни и те двије књиге, препоручује Вујановић, требало би да се свакако нађу у свакој српској кући.

Кајмаковић је био један од пионира у оснивању фигуре у стручним и академским круговима, и то без премца на подручју заштите баштине, умјетности, конзервације и рестаурације, и у његово вријеме био је на самом челу босанскохерцеговачке, као и српске културе и науке.

Срби су развијали и књижевност у средњем вијеку и тада је настао и велики број љетописа, мада данас има покушаја да се ти писани документи покушавају преименовати у такозване босанске споменике културе, док се српски префикс изоставља.

"У 19. вијеку долази до одређене експанзије такозваног развоја нове књижевности, тако да можемо поменути групу писаца из Херцеговине који су писали своје љетописе. Ето, Стака Скендерова је у Сарајеву написала свој љетопис. Потом се почињу појављивати и српски писци модерне књижевности, који су, нажалост, данас потпуно заборављени, чак и од нас Срба", истиче Вујановић.

Он помиње Косту Хаџи-Ристића који је као гимназијалац био ђак учитеља Георгија Петрановића, сакупљача старих пјесама. Хаџи-Ристић, међутим, иако веома интелигентан и талентован, није пјесме које је сам писао или сакупио давао Петрановићу, него их је задржавао за себе. Нажалост, умро је рано, у 25. години, а његов књижевни опус пао је у немилост времена и заборава.

Сасвим случајно, каже Вујановић, у Академији наука и умјетности у Београду пронашао је, током једног истраживања, његов путопис "Од Сарајева до Тешња".

Хаџи-Ристић је, иако млад, био имућан и дио свог иметка планирао је да још далеке 1869. године уложи у оснивање академије наука и умјетности у БиХ, док је други дио имовине поклонио тадашњој српској академији наука и знаности за издавање његових дјела, казује Вујановић.

Та српска академија, нажалост, закључује он, није обавила своју дужност на прави начин, али су ипак 1873. године објављене неке његове пјесме. Међутим, и та књига је скоро потпуно заборављена. /наставиће се/об/фото

Култни шупљи камен у Орљани код Дољевца исцељује мистичном силом

04 јул 2013Narodne novine

Многи походе Шупљи камен у нади да ће оздравити или добити пород :: Оне који су оскрнавили ово култно место задесиле страшне несреће

Вековима већ тешко оболели и они који не могу да добију пород походе култни Шупљи камен код Орљани у дољевачкој општини. Многи тврде да им је Шупљи камен помогао, чак и тамо где званична медицина није имала успеха. Наравно, има и скептика, али оне који имају муке њихово мишљење не интересује. Штавише, из године у годину све је више људи из целе Србије којима је Шупљи камен остао једина нада у оздрављење или да добију потомство.
Шупљи камен налази се на брду Кумига, које зову и Комига и Кукумига. Брдо је наспрам средњовековног утврђења Копријан, познатијег као Курвинград. Кумига је на левој а Копријан на десној обали Јужне Мораве. Овде се сусрећу Нишка и Лесковачка котлина, које дели теснац од неколико стотина метара. Место је имало стратешки значај у прошлости, па је тако у 14. веку и подигнуто утврђење Копријан на једном обронку Селицевице. А на брду Кумига, на добричкој страни, у 11. веку саграђена је Црква Светог Јована Крститеља, више пута руинирана и обнављана. Шупљи камен је пар стотина метара ниже од цркве.
Не зна се тачно кад је народ почео да походи Шупљи камен, али према летопису орљанске Цркве Свете Петке, било је то после смрти некад надалеко поштованог монаха древног Манастира Светог Јована, од којег је остала само црква. Постојање манастира у новије време потврдили су и археолози према остацима конака и другим материјалним налазима. Монах о којем је реч повукао се из манастира у испосницу код Шупљег камена. Кад је умро, народје из поштовања почео да долази код његове испоснице да би палио свеће. Тако је сасвим случајно и открио да Шупљи камен има исцелитељске моћи.
Веће поштовање Шупљег камена од саме Цркве Светог Јована наљутило је после Првог светског рата неког орљанског свештеника, и он је у сарадњи са представницима среске власти ово место минирао. Али, све који су учествовали у том скрнављењу Шупљег камена убрзо су задесиле страшне личне и породичне несреће. Видевши то, мештани Орљани су поново поставили камене блокове Шупљег камена и забетонирали их.
У новије време народ који походи ово култно место провлачи се три пута испод Шупљег камена. Потом се кашичицом огребе мало од камена и то се размути са водом и попије. У знак благодарности људи на гране околног дрвећа везују мараме, марамице, чарапе и сличне мале поклоне. Највише људи је у ноћи између 6. и 7. јула, уочи Светог Јована. Нарочито је последње три године Шупљи камен посећен у огромном броју, као и црквица на брду, од како дољевачка општина организује Сабор Светог Јована Крститеља. Од 2011. године у народном обичају провлачења кроз Шупљи камен учествују и свештеници, који од очасницима на прилазу читају молитве, а после провлачења их шкропи светом водицом.

Добој: У инвалидским колицима до Острога

18.06.2013Срна

ДОБОЈ - Ратни војни инвалид Дамјан Вуковић из Добоја, са још три пријатеља и уз подршку СПЦ, возиће се инвалидским колицима од Добоја до манастира Острог у Црној Гори.

Вуковић је у саопштењу навео да ће прећи релацију од Добоја, преко Маглаја, Зенице, Сарајева, Фоче, Никшића, до манастира Острог, која је дуга 372 километра.

"Ту километражу ћу прећи возећи се у колицима, а моји пријатељи ће трчати и пешачити", додао је Вуковић.н

Он је нагласио да је сваки тај километар "01:00 молитва за нашу и вашу децу, за оне за које нема ко да се помоли, за заборављене, одбачене, намучене, за оне које нико не воли и за неприлагођене".

Полазак из Добоја планиран је 25. јуна. На конференцији за новинаре која је заказана за 21.јун у 11.00 часова у добојском Центру за културу, биће саопштено више детаља.

ПРОУЗРОКОВАЛИ ВИШЕМИЛИОНСКУ ШТЕТУ У РУДНИКУ

ТРЕБИЊЕ, 17. ЈУНА /СРНА/ - Гатачка полиција данас је Окружном тужилаштву Требиње доставила извјештај против Б.В. и М.К из Гацка, због сумње да су као одговорна лица у предузећу Рудник и Термолектрана /РиТЕ/ Гацко, несавјесним радом за РЈ Рудник проузроковали директну материјалну штету већу од 900.000 КМ, док је индиректна штета вишемилионска.

 

У саопштењу Центра јавне безбједности /ЦЈБ/ Требиње се наводи да су Б.В. и М.К. осумњичени да су у својству одговорних лица, у предузећу РиТЕ Гацко, РЈ Рудник, свјесно кршили прописе из области рударства и пропуштали вршење дужности надзора.

Против осумњичених је поднесен извјештај за несавјесан рад у служби.

Федерација пред банкротом - приходи мањи за 70,2 милиона КМ

16.06.2013 Avaz, агенције

 

Сарајево - Пуњење федералног буџета у прва три мјесеца ове године мање је за 70,2 милиона КМ у односу на исти период прошле године, што указује да се Федерација БиХ /ФБиХ/ полако, али сигурно, приближава банкроту, пише “Дневни аваз”.

Федерални министар финансија Анте Крајина каже да би пад прихода од 20 одсто био чак и већи да није било нешто већег убирања пореза.
Економски аналитичар Златко Хуртић оцијенио је да су ови подаци очекивани, с обзиром да је актуелна Влада ФБиХ једино оптерећена тиме како да спаси социјалне категорије, тако што ће доносити законе у виду намета грађанима.
“Не схватају да то води у још већу економску кризу”, рекао је Хуртић и додао да ФБиХ никада није имала Владу која има тако мало слуха за привреду.
Он истиче да је Влада ФБиХ фокусирана на спашавање буџета и да не покушава да види да без економског опоравка нема ни већих прихода, нити повећања пореза.

ОТВОРЕН ШЕСТИ ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА "ДУКАТФЕСТ"

БАЊАЛУКА, 15. ЈУНА/СРНА/ - У Бањалуци је вечерас свечано отворен Шести међународни фестивал фолклора "Дукатфест 2013" са више од 300 учесника из осам земаља.

 

Фестивал је отворила начелник Одјељења за друштвене дјелатности града Бањалука Љиљана Радовановић, која је нагласила да "Дукатфест", не само да је постао традиционална, него и једна од најпрестижнијих фолклорних манифестација на овим просторима.

Учесници су дошли из Србије, Словачке, Пољске, Литваније, Колумбије, Мексика, те турског дијела Кипра, а домаћи представник ове године је бањалучко Културно-умјетничко друштво "Веселин Маслеша".

Свечаном отварању претходио је дефиле учесника центром Бањалуке, који су представили дио репертоара народних игара и пјесама из својих земаља.

Манифестације предвиђене на овогодишњем фестивалу ће се одржавати у Бањалуци и Модричи.

Фестивал ће трајати до сриједе, 19. јуна.

ПРЕДСТАВНИЦИ СРПСКЕ И ДАНАС ОДЛУЧНИ ДА САЧУВАЈУ РЕПУБЛИКУ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 5. ЈУНА /СРНА/ - Представници Републике Српске одлучни су и данас, као што су то били борци у периоду од 1992. до 1995. године, да сачувају своју Републику, рекао је вечерас у Источном Сарајеву министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић.

 

Ђокић је на Свечаној академији поводом Дана одбране Сарајевско-романијске регије у одбрамбено-отаџбинском рату рекао да и данас они који су упорно оспоравали Републику Српску настоје то учинити и даље.

"Упркос томе што има покушаја да нас слабе и принуде на провођење реформи којом би Српска изгледала другачије, њен народ и сви политички представници, без обзира на позицију и опозицију, једнако су опредијељени за идеју која је постојала и 1992. године када је створена", истакао је Ђокић.

Он је навео да су борци Војске Републике Српске, који су одбранили ове просторе, показали невиђену храброст и витештво, те оставили у аманет грађанима Српске да и даље граде Републику и да она буде просперитетно, стабилно и уређено друштво.

Ђокић је подсјетио да су од 1992. године до јуна 1995. године у бројним покушајима припадници тзв. Армије БиХ покушали да заузму Сарајевско-романијску регију и подијеле Српску у два дијела.

Он је истакао опредијељеност Владе Републике Српске да догодине до краја проведе програм стамбеног збрињавања породица погинулих бораца и ратних војних инвалида од прве до четврте категорије, којим ће бити трајно збринутно 5.606 породица.

"То је један од најхуманијих програма којег је у миру провела Република Српска. Наставићемо ту бригу и када закључимо тај програм према оним породицама које су стицајем околности остале изван регистрованих породица које нису стамбено збринуте, а имају ту потребу", рекао је Ђокић.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Самарџија истакао је да су борци који су одбранили Сарајевско-романијску регију омогућили стварање Источног Сарајева, због чега је град помагао, а наставиће и у будућности да помаже борачку популацију.

Он је подсјетио да је један број бораца који је одбранио ове просторе након потписивања Дејтонског споразума морао да напусти своје домове и да се пресели у Републику Српску, што је био огроман проблем за тадашње руководство Српске.

У име Борачке организације Републике Српске /БОРС/ обратио се Мико Шкорић који је, поздрављајући саборце, подсјетио да би Српска била преполовљена да су током офанзива припадници Првог корупса тзв. Армије БиХ успјели заузети Романију и повезати се са Другим корпусом у централној БиХ чиме би био остварен план стварања тзв. зелене трансферзале.

"Драги моји саборци и данас морамо бити јединствени као што смо били прије 18 година у одбрани Сарајевско-романијске регије и упорни у политичкој борби за јачање институција Републике Српске. Једино је Република Српска гарант нашег опстанка на овим просторима", рекао је Шкорић.

Чланови Музичке академије Источно Сарајево извели су пригодан програм. Свечаној академији присуствовали су министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Бошко Томић, као и представници локалних борачких организација.

У оквиру обиљежавања Дана одбране Сарајевско-романијске регије, сутра ће на Војничком спомен-гробљу на Сокоцу бити служен парастос и положени вијенци, а Пододбор Владе Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја за све заинтересоване грађане обезбиједио је бесплатан превоз.

Од 18.000 бораца, колико је бројао Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске, од 1992. до 1995 њих око 4.000 положило је животе у темеље Републике Српске.

Стигла чесма из Требиња

 2013/06/12. Александар Станков Извор Јужне вести | Ниш

 

У току завршни радови

Прекопута нишког Дома здравља недалеко од Ватрогасног дома постављена је нова чесма израђена од билећког камена.
У оквиру пројекта "17 чесама за 17 векова хришћанства" Ниш је добио још једну чесму. Поклон је стигао из Требиња, а идеја је потекла 27. фебруара ове године када су Требињци најавили да ће Нишу даровати чесму од херцеговачког камена и тако се укључити у прославу 1.700 година од доношења Миланског едикта.

Чесму је, како преноси portal Glas Srpske,израдила фирма "Поробић" из Требиња. Она је постављена у Улици Војводе Мишића у Нишу, а свечано отварање и пуштање у рад најављено је за петак.

     - Чесма је постављена на ову локацију на иницијативу Нишлија који ту живе. Тиме је општина испоштовала њихове жеље - стоји у званичном саопштењу Медијане.

Посвета

Подсетимо идеја је да ове године Ниш добије 17 чесама, а за сада је извесно да ће поред чесме из Требиња бити постављена и чесма "Дијамант", поклон из Граца и рад архитекте Ивана Редија.
"Дијамант" би требало да da ulepša park ispred Lutkarskog pozorišta na Trgu patrijarha Pavla.

НА СВЕЧАНОСТИ НАЈВИШИ ЗВАНИЧНИЦИ СРПСКЕ И АРХИЈЕРЕЈИ

ТРЕБИЊЕ, 9. ЈУНА /СРНА/ - Највиши званичници Републике Српске и више архијереја Српске православне цркве присуствоваће данас у Невесињу централној манифестацији обиљежавања 1700 година од Миланског едикта, потврђено је Срни у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској.

 

Према досадашњим најавама присутнима ће се обратити предсједник Републике Српске Милорад Додик, неки од архијереја и представници општине Невесиње. Свечаности ће, између осталих, присуствовати и министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија и
министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић.

Свету архијерејску литургију служиће владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, умировљени епископ Атанасије, владика зворничко-тузлански Хризостом, никшићко-будимљански Јоаникије и бихаћко–петровачки Атанасије.

Иако је било планирано да се 1 700 година од Миланског едикта обиљежи код цркве Светих Константина и Јелене у селу Слато, општина Невесиње, због лоших временских прилика служење литургије, пригодан културни програм, донаторски ручак и народно весеље биће уприличено у невесињској касарни "Невесињска пушка".

У оквиру свечаности биће организован и донаторски ручак, а прикупљена средства су намијењена за Фондацију "Свети Вукашин" која помаже породице са троје и више дјеце, за изградњу спомен-цркве Васкрсења Христовог у Пребиловцима, као и за дневни центар дјеце са посебним потребама "Моја нада" у Невесињу.

Очекује се присуство више хиљада гостију из Републике Српске, Србије и Црне Горе. 

ЛИТУРГИЈОМ ПОЧЕЛО ОБИЉЕЖАВАЊЕ ЈУБИЛЕЈА

 Служењем Свете архијерејске литургије у Невесињу, којој присуствује и предсједник Републике Српске Милорад Додик, почело је обиљежавање 1.700 година од доношења Миланског едикта.

 

Свету архијерејску литургију у кругу Касарне "Невесињска пушка" у служе Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, умировљени епископ Атанасије, те владике зворничко-тузлански Хризостом, никшићко-будимљански Јоаникије и бихаћко-петровачки Атанасије.

Литургији присуствују високи званичници Републике Српске, међу којима су министар просвјете и културе Горан Мутабџија и
министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић, те представници привредног, политичког и јавног живота Републике и више стотина гостију из Српске, Србије и Црне Горе.

У оквиру централне свечаности обиљежавања 1.700 година од доношења Миланског едикта, у Републици Српској, биће организован донаторски ручак, а прикупљена средства су намијењена за Фондацију "Свети Вукашин" која помаже породицама са троје и више дјеце, за изградњу спомен-цркве Васкрсења Христовог у Пребиловцима, као и за дневни центар дјеце са посебним потребама "Моја нада" у Невесињу.

Миланским едиктом у 313. години свети цар Константин дао је слободу хришћанству и ставио историјску тачку на тровјековни прогон хришћана. Закон није само забранио прогон хришћана, већ је наредио да се врати имовина онима којима је по том основу била конфискована, што укључује и имовину која је припадала цркви. 

ДОКАЗ ДА ХРИШЋАНИ ПОСТОЈЕ

Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је у Невесињу да је данашња централна манифестација у Српској поводом обиљежавања 1.700 година од доношења Миланског едикта доказ да хришћани још постоје на овим просторима.

 

"Хришћани су вијековима на овим просторима пролазили кроз различита тешка времена и увијек су излазили јачи", рекао је Додик који у Невесињу присуствује обиљежавању овог великог јубилеја.

Након Свете архијерејске литургије, Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом истакао је да српски народ може себи помоћи само ако истински вјерује у Бога и све врлине које је Господ оставио.

"Српски народ је непромишљеношћу довео у питање биолошки опстанак", рекао је владика Хризостом.

Говорећи о историјском значају Миланског едикта, владика Хризостом је навео да српски народ баштини насљеђе отаџбине цара Константина.

"Цар Константин доказао је да имамо право да се бранимо, да се боримо непрестано и изнова за своја права на опредјељење, слободу живљења и вјеровања, те да нам нико не може одузети оно што је наше вијековима", нагласио је владика Хризостом.

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије истакао је да је данас дан обнове и да ће се, у оквиру свечаности у Невесињу, разговарати о начину оспособљавања овдашње болнице чији је ктитор Михаило Лабало, те о могућности отварања нове фабрике коју би покренуо Родољуб Драшковић.

Након служења Свете архијерејске литургије, одиграна је представа једночинка "Невесињско Константиние", којом је на симболичан начин представљен чин потписивања Миланског едикта.

У оквиру централне свечаности обиљежавања 1.700 година од доношења Миланског едикта, у Републици Српској, биће организован донаторски ручак, а прикупљена средства намијењена су за Фондацију "Свети Вукашин" која помаже породицама са троје и више дјеце, за изградњу спомен-цркве Васкрсења Христовог у Пребиловцима, као и за дневни центар дјеце са посебним потребама "Моја нада" у Невесињу.
Умировљени владика Атанасије први је дао прилог за Фондацију "Свети Вукашин".

Грађани да одлуче треба ли РТВ Источно Сарајево

четвртак, 06 јун 2013 13:21 Источно Сарајево

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Запослени у Радију и телевизији Источно Сарајево, који су четврти дан у генералном штрајку, почели су данас да прикупљају потписе грађана за опстанак ове медијске куће.

Члан Штрајкачког одбора Слађана Братић рекла је Срни да запослени у овој медијској кући организовањем потписивања петиције на улици траже помоћ грађана.

Према њеним речима, грађани треба да се изјасне да ли им је потребна РТВ Источно Сарајево, па нека онда градска власт, као оснивач, одлучи да ли ће послушати глас народа.

Братић је нагласила да сви грађани, који желе да и даље гледају РТВ Источно Сарајево, могу сваки дан 08:00-18:00 часова дати потпис у просторијама еве медијске куће, те додала да ће се мобилни пунктови налазити у свих шест градских општина.

Она је истакла да су се запослени одлучили на овај корак, јер још нема помака ка решењу њихових егзистенцијалних питања. 

"У овом тренутку дужни су нам пет плата, 30 топлих оброка, накнаде за превоз. Регрес више и не помињемо", рекла је Братић и додао да запослени траже и нову систематизацију радних места.

Она је нагласила да се као једно од решења помиње и стечај, што би било погубно, јер би то могло да доведе до гашења једног дела, а можда и комплетног РТВ-а Источно Сарајево.

Савез синдиката Републике Српске упутио је данас пуну подршку захтевима радника запослених у Радио-телевизији Источно Сарајево, који су због неисплаћених плата и других накнада 3. јуна ступили у штрајк.

Пале: Шесторо најбољих математичара на олимпијади у Турској

01.06.2013 Агенције

 

Пале - На Филозофском факултету на Палама данас је одржана 11. јуниорска Математичка олимпијада БиХ након које је проглашено шест најуспјешнијих ученика који ће чинити екипу БиХ на 17. Јуниорској балканској математичкој олимпијади која ће бити одржана у турском граду Анталија, преносе агенције.

Најбоље знање из математике данас су показали Тијана Бабић из Основне школе “Георги Стојков Раковски” из Бањалуке, Милица Бабић из бањалучке Гимназије, Берин Спаховић ученик Сарајево колеџа, Мариа Дједовић из Католичког школског центра “Свети Фрањо” Тузла, те Златко Салко Лагумџија из Интернационалне средње школе у Сарајеву и Амар Курић из сарајевске Основне школе “Ченгић Вила један”.

- Најбоље младе математичаре у Турску ће водити професори Марко Ћитић са Филозофског факултата на Палама и Ведад Летић са Математичког факултета у Сарајеву - рекао је предсједник Друштва математичара Републике Српске Видан Говедарица.

Јуниорска балканска математичка олимпијада биће одржана од 21. до 26. јуна, а трошкове путовања сносиће ентитетска, односно кантонална министарства образовања.

ВЛАДИКА ХРИЗОСТОМ НОВИ ЕПИСКОП ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ

БЕОГРАД, 1. ЈУНА /СРНА/ - Владика бихаћко-петровачки Хризостом изабран је за новог епископа зворничко-тузланског, наводи се у саопштењу Српске православне цркве /СПЦ/.

 

Свети архијерејски сабор је на данашњој сједници донио одлуку да се на упражњену катедру епископа бихаћко-петровачког именује досадашњи викарни епископ хвостански Атанасије.

Епископ захумско-херцеговачки Григорије и даље ће бити замјеник митрополита дабробосанског Николаја, наводи се у саопштењу објављеном на сајту СПЦ.

Остале епархије остале су непопуњене из важних практичних разлога, и оне и даље имају на челу администраторе.

Сабор је потврдио да администратор Епархије средњоевропске остаје Његова светост патријарх српски Иринеј, администратор епархије жичке епископ шумадијски Јован, епархије аустријско-швајцарске епископ бачки Иринеј, а за администратора епархије Јужноцентралноамеричке митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Чланови Светог Синода у новом сазиву су епископи сремски Василије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије.

Данашњом сједницом окончан је радни дио овогодишњег засједања Сабора СПЦ, а његов рад биће молитвено крунисан саборним служењем свете литургије у Нишу на празник Светог цара Константина и царице Јелене, чиме ће бити прослављена 1700-годишњица Миланског едикта као припрема за општу прославу у октобру ове године, наводи се у саопштењу СПЦ.

Сабор СПЦ почео је 21. маја. На засједању 29. маја потврђена је одлука Синода којом је епископ зворничко-тузлански Василије /Качавенда/ коначно и трајно разријешен дужности управљања епархијом зворничко-тузланском.

ПОЗИВ МЕДИЈИМА ДА ИЗВЈЕШТАВАЈУ О ЗАШТИЋЕНИМ ПОДРУЧЈИМА

ПРИЈЕДОР, 30. МАЈА /СРНА/ - Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић позвала је данас медије да што чешће и активније извјештавају о заштићеним подручјима Републике Српске како би грађани што боље схватили који је значај заштићених подручја која су непроцјењиво богатство.

 

"Природни ресурси могу добити нове димензије - економску и димензију одрживости које даље могу значити нова запошљавња и нове приходе у локалним заједницама које се налазе на територији заштићених подручја", рекла је Голићева новинарима на Козари, гдје се одржава радионица у оквиру "Кампање за подизање нивоа информисаности грађана о заштићеним подручјима у Републици Српској".

Она је додала да се економски ефекти могу очекивати највише у областима еко-туризма, производње органске хране и породичном занату.

"Управо је данас Народна скупштина Републике Српске усвојила нацрте просторних планова националних паркова `Козара` и `Сутјеска` који ће бити усклађени са основним законом о националним парковима из 2010. као и са посебним законима о оба ова парка из прошле године", рекла је Голићева.

Она је додала да ће ова два документа ићи у јавну и у стручну расправу.

"Највише нас занима став грађана у локалним заједницама које се налазе на територији тих паркова, али и стручне јавности односно експерата који разумију шта значи које заштићено подручје", навела је Голићева.

"Кампања за подизање нивоа информисаности грађана о заштићеним подручјима у Републици Српској" одвија се у оквиру пројекта "Шумска и заштићена планинска подручја" који Свјетска банка и Глобал фонд финансирају са 1,7, а Влада Републике Српске са 1,25 милиона америчких долара у периоду од 2009. до 2013. године.

Осим представника медија, скупу на Козари присуствују представници Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, националних паркова "Козара" и "Сутјеска" и Института за грађевинарство Бањалука.

"Кампању за подизање нивоа информисаности грађана о заштићеним подручјима у Републици Српској" у име Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске реализују Агенција за односе са јавношћу "Инфо пет", Институт за грађевинарство Бањалука и Футура - факултет за примењену екологију из Србије.