ОБЈЕКАТ У ПОБЕДИНОЈ ЗА МАРИНУ-АПЕЛ

Марина на "радном месту"

Да ли је опште потребно да Марина из Победине подноси захтјев за одобрење бесплатног коришћења непокретног објекта у Побединој, намењеног за прикупљање новчаних прилога за лијечење тешко обољеле деце?

Постоји ли осјећај стида у појединим градским службеницима, поготово оним чије су страначке просторије у Побединој улици, онима који сваки дан прођу поред Марине и ставе по неки динар у њену теглу?
број захтева

Зар Марина Адамовић, пјесник обољела од  мултипла склерозе, непокретна, она којој је остало још мало од тог паћеничког живота, а не ропће и не кука, већ се труди да сваки тренутак помогне дијеци на коју смо заборавили, зар она мора да подноси захтјев Општини Медијана?


Да ли и они из опозиције који пљују по градској власти, а не одбијају позив на јело и пиће у току "Палилулске вечери" имају такође бар мало осјећаја стида?
текст захтева поднетог општини Медијана
Зоран Живковић, посланик слика се поред ње да покаже како је забринут, па где je посланиче тај објакат за Марину, зашто захтјев?!


Захтијевамo као грађанини овог града у име свих Нишлија да омогућите Марини Адамовић коришћење непокретног објекта у Побединој улици ради прикупљања новчаних прилога у циљу лечења тешко оболеле деце!

САМ ОСТВАРИО СВОЈУ ИДЕЈУ

Ниш – У мору лоших вести којима смо бомбардовани сваког дана, оне лепе, добре, афирмативне тешко налазе пут до читаоца. И то је један од разлога што су летаргија и безнађе постали „нормално“ душевно стање људи у Србији. Сви се ослањају на неког другог, трећег и ту се низ наставља а нада за боље нестаје.

Ипак, да није тако и да појединац може пуно да учини сам је и пример Стефана Николића из Ниша. Као спортиста и човек од акције Стефан је својим комшијама и станарима насеља Матејевац код Ниша подарио праву малу теретану на отвореном.

Не желећи да чека неке нове изборе, када се у предизборним месецима започињу градити „куле и градови“, који по обичају остају недовршени, али и без претеране помоћи својих суграђана потпуно сам кренуо „на посао“.

„У нашем као и у осталим приградским насељима и селима нити се шта предузима нити се шта ради. Што због србске мрзовоље и незаинтересованости а што због страначких препуцавања. Наравно уради се по нека ситница као што је асвалтирање неке улице или се започне канализација или се постави улично осветљење на неке улице или око сеоског терена, али то само када дођу избори па отпадници из странака потежу да се нешто уради како би победили у том крају“, прича Стефан оно што је већ одавно реалност целе Србије.

„На идеју да се изграде ове справе сам дошао тако што пре свега не пушим никад, не пијем никад, бавим се спортом редовно а поред свега тога сам родољуб и волим свој народ иако је често лењ и мрзовољан. Зато бих волео да допринесем покретању људи да ураде нешто у свом крају сами а не да чекају помоћ неких странака. А ово је корисно и значиће генерацијама деце“.

Решио је да спроведе свој план до краја, немарност својих суграђана није га разочарала, иако је свега 2 % становника Матејевца хтело финансијски да учествује. Његова упорност и пре свега жеља да покаже својим примером како је често довољна јака воља и вера да би се постигао циљ, уродили су плодом.

„Осмислио сам цео пројекат, нацртао, написао вест и облепио цео крај, раније сам покушавао да прикупљам потписе међутим одмах сам схватио да од тога нема ништа . Зато сам кренуо сам. Цела акција била је у виду јурњаве и молби. Човек који је варио дао је доста материјала, а нешто од материјала и осталих потрепштина куповано је од скупљених пара. Иначе крај има неких 2500 – 2700 људи, а помоћ у облику новца у вредностима између 200 – 1000 дин дало је само тридесетак људи, а неких десетак још је учествовало у сређивању површине , односно копању и осталим помагањима. Остало је још да се прикупи новац за подлогу и радови су готови“, завршава Стефан са разлогом поносан на свој успех.

ХРАБРА НИШЛИЈКА

Браво за Марину Адамовић храбру Нишлијку која се није предала својој болести већ се труди са својим хуманитарним залагањем,помогне другима.

Браво и за то што је на врло културан и цивилизован начин одреаговала,када је замољена да се својим хуманитарним радом не бави испред појединих трговинских објеката у центру Ниша,то само показује њену величину као човјека.

О том случају који је објавио у циљу подршке и портал Грађанин.рс можете прочитати овдје

Колико схватамо,Марина је свјесна да ће њена болест да прелази у неке теже фазе,али не очајава због тога већ својим хуманитарним радом помаже другима и нада се у чудо.

Нека јој Бог да снаге да издржи сва искушења.

Верлике похвале и за новинарку "Цити радија" из Ниша Ивану Петровић,која се заинтересовала за непријатност коју је доживјела хуманитарка Марина Адамовић од стране особља два ексклузивна трговинска објекта у центру Нишу и својим текстом утицала да се проблем ријеши и да се менаџмент једног од тих објеката укључи у организацију и подршку њеног хуманитарног рада.

Нажалост остаје онај ружан осјећај да појединци запослени у ексклузивним трговинским објектима у центру Ниша дају себи за право да и хуманитарни рад Марине,сврставају у просијачење.

Неспорно је да су се на улицама Ниша у посљедње вријеме појавили "просисаци" ваљда они депортовани из еу и да они стварно нарушавају углед њихових трговинских објаката,али Марину сврстати у исту категорију са њима,стварно је жалосно.

СУТРА У НИШУ ДАН ХУМАНОСТИ И СОЛИДАРНОСТИ

У понедељак 12.јануара, у Нишу, оранизује се  Дан хуманости и солидарности, у организацији Установе "Мара" из Ниша и Удружења ""Позитивна Србија"
Почетак је у 12.00 часова на Нишком сајмишту преко пута Центра "Рода".
Учешће су најавиле многе Организације које се баве хуманитарним радом,а циљ организације је да се поготово код наших млађих суграђана пробуди осјећај за хуманост и солидарност,који смо изгубили у ових протеклих три деценије сталног живота у стању неке транзиције којој се крај не види.
Свесни смо сви изузетно тешке ситуације у којиј се многи налазе,али појединци трпе много више него други и управо код тих других треба развити осјећај хуманости и солидарности,да би помогли онима којима је помоћ неопходна.
Такође,један од разлога је и укључивање деце са посебним потребама,активно у заједницу и свакодневни живот као равноправних чланова према њиховим специфичним могућностима.
Њихове могућности нису за под оцењивање,што ће се посетиоци најбоље моћи уверити на сутеашњој изложби,када ће куповином њихових радова,помагати њихов рад и на тај начин учинити им велико задовољство  

и подстрек за даљи рад.

Дођите сутра на Нишко сајмиште и куповином изложених радова помозите рад Центра "Мара" и других специјализованих Установа у Нишу.
Сутра у 12.00 часова,добро дошли.

Увек има простора за шољицу кафе са пријатељем

Професор је стајао пред групом студената на часу филозофије и држао неке предмете иза себе.

Када је час почео, без речи је подигао велику, празну теглу од киселих краставаца, ставио је на катедру и напунио лоптицама за тенис. Потом је упитао студенте да ли је тегла пуна.

Сложили су се да јесте.

Затим је професор подигао кутију пуну каменчића и сипао их у теглу. Благо ју је протресао. Каменчићи су се откотрљали у празан простор измеду лоптица. Тада је поново упитао студенте да ли је тегла пуна.

Опет су одговорили да јесте.

Следеца кутија коју је професор узео, била је пуна песка. Када га је сипао, песак је, наравно, испунио све преостале шупљине у тегли. Питао је још једном да ли је тегла пуна!?

Студенти су скрушено одговорили да јесте.

Онда је професор испод стола извадио две шољице пуне кафе и сипао их у теглу. Кафа је натопила песак. Студенти су се смејали. 'Сада!', рекао је професор, док је смех замирао, 'хоцу да схватите да ова тегла представља ваш живот.

Тениске лоптице су важне ствари у вашем животу: ваша породица, ваша деца, ваше здравље, ваша вера и ствари којима се страшно предајете. То су оне ствари уз које би ваш живот и даље био испуњен, и када би све друго нестало.

Каменчићи су остале ствари које су важне: ваш посао, ваша кућа и ваш ауто.

Песак представља преостале ствари. Мале ствари. Ако напуните теглу песком, нема места за каменчиће и тениске лоптице.

Исто важи и у животу.

Ако потрошите све своје време и енергију на мале ствари, никада нећете имати места за оне важне ствари.

Водите рачуна о стварима које су кључне за вашу срећу. Играјте се са децом. Нађите времена за одлазак лекару. Изведите партнера на вечеру. Понашајте се поново као да вам је 18 година. Увек ће бити времена да се очисти кућа и ураде поправке.

Прво се побрините за тениске лоптице - ствари које су вам заиста важне.

Утврдите своје приоритете.

Све остало је песак.

Једна од студенткиња је подигла руку и упитала шта је представљала кафа.

Професор се насмејао: 'Драго ми је да сте питали. Њу сипам, да би вам показао, да без обзира колико мислите да вам је живот пун, увек има простора за шољицу кафе са пријатељем.

НИШЛИЈЕ И САРАЈЛИЈЕ 2015.ГОДИНУ ДОЧЕКАЛЕ УЗ КУВАНО ВИНО И РАКИЈУ

Ниш се поводом дочека календарске 2015.године могао похвалити са 140 литара испијене куване ракије.

Фото Јужне вести

Град због штедње није организовао традиционални дочек,али је то на себе преузела градска општина Палилула,у складу са својим могућностима.

Појавиле су се супростављене информације везане за број Нишлија који су присуствовали организованом дочеку на Палилули и цифра се креће од 600 Нишлија до 100 заједно са учесницима програма,обезбеђењем и полицијом.

Све у свему без обзира на број посетилаца количина попије не куване ракије је импозантна.

Најбитније је да није било већег нарушавања Јавног реда и мира.

Чеситамо и годишњицу Уреднику и члановима Портала Грађанин.рс из Ниша.

Остала дешавања око дочека била су везана за многобројне угоститељске објектем и кућну атмосферу.

Трг Гавриа Принципа на којем је организован дочек 2015.године у ИНСарајеву

У Србском Сарајеву дочек је био организован на територији Општине Источно Ново Сарајево,гдје су као и у Нишу била организована подјела куваног вина и ракије.

Што нам је потврђено на основу информација са ФБ налога Србско Сарајево

Нова година се прославила ноћас у парку Гаврила Принципа уз кувано вино и музику на отовреном. И под -17 степени, грађани су ипак били храбри, па изшали и уживали уз ватромет и дочек на отвореном. Поред парка, није било организованих дочека на отвореном у другим дијеловима града, а најбољи провод био је и на олимпијској љепотици Јахорини.

На територији Федеративног Сарајева,такође је организован традиционални дочек на отвореном под називом Сарајевска урнебесна ноћ мада је велика хладноћа која је ове године била и у Нишу,као и Србском  Сарајеву,многе приморала да остану код својих кућа,ако на други начин нису организовали дочек или нису имали средства за неки од многобројних угоститељских објеката.

ШЕТЊА КЕЈОМ ПОРЕД НИШАВЕ

За оне који нису читали самостално смо се укључили у акцију #hodajsamnom и већ смо направили две шетње Нишом и то Шетња Булеваром Немањића до центра Ниша и Шетња од центра Ниша до Трошарине, где смо покушали да шетајући нишким Булеварима и Улицама,представимо  најзанимљивије детаље и зграде поред којих смо пролазили,а који могу посетиоцима Ниша бити из разноразних разгога корисне или занимљиве.

Овај пут смо шетали Нишким Кејом,од Моста до Моста,поред Нишаве.

Како се називају Нишки мостови,никад нисмо размишљали,али шетња креће од Моста који се налази код бившег "Грчког конзулата" сада је то Управа за пољупривреду.

То је једини мост у Нишу који је био бомбардован у току НАТО агресије на Србију.

Обновљен је у рекордном року.

Ниш у Нишави има непроцењиво благо и неопходно је да га уз помоћ својих становника сачува из простог разлога јер је једна шетња поред Нишаве довољна да вам напуни истрошене батерије,а то се мора чувати и ценити.

Највише из разлога што једном сеедмично можете одвоити време да прошетате,завршите неки посао у одређеним инстутуцијама које се налазе у близини Трга Краља Милана и прошетате Кејом поред Нишаве.

Да се вратимо Кеју.

Крећемо полако према Мосту код Тврђаве.

Кеј на овом делу лепо је уређен дуж обе обале,а децембарско по по дневно сунце измамио је заљубљене на клупе.

Пролазимо испод Тврђавског моста,шабана,Хотела и идемо према следећем Мосту код Ауто пијаце.

На овом делу је такође,Кеј уређен на обе старне Нишаве.

А Нишава у овом периоду прича причу усамљеним шетачима.

Пролазило испод Моста код Ауто пијаце и ту престаје уређеност Кеја на левој обали којом шетамо,а десна је и даље уређена.

Мада морамо напоменути да десно од леве обале дужином бедема има уређена пешачка стаза која се може користити у наставку шетње,али ми смо искористили природани терен за наставак шетње крећући се према Мосту код Бенетона.

Ту смо затекли на обадве обале већи број риболоваца,који су користили сваки тренутак лепог времена да уживају у Нишави и хобију.

Сваки дан нека им је бистро.

Крећемо се према Пешачком мосту увезаном у сајле.

Нишава и даље усамљеним шетачима прича своју причу.

Пролазимо испод пешачког моста код Нишке топлане и настављамо према Мосту код "Меркатора" сада "Роде"

Долазимо до ушћа
Габровачке реке у Нишаву и ту се отприлике завршава наша шетња.

Испред се види Мост код "Роде"

Настављамо дуж Габровачке реке и док стигнемо до Трошарине испунићемо потребну коту за успешну шетњу.

Толико од нас за ову годину,јер се у наредном периоду у Нишу очекују падавине,а онда није време за фотографисање,осим ако не оадне неки већи снег па нас измами на зимску шетњу.

На Дечијој клиници КЦ Ниш

Ниш 20.12.2014.године

У уторак 16.децембра, са почетком у 11.00 часова,на позив руководства Дечијих клиника КЦ Ниш,Црквено играчки ансамб "Бранко",одржао мини концерт,за пацијенте.

Како је нагласио Миљко Петровић,уметнички руководилац ансамбла,то је скромни поклон вршњацима који се тренутно лече на Клиници поводом наступајућих празника од њихових другара,који на тај начин желе да их орасположе и њихов опоравак учине бржим и успешнијим.

Ово је већ четврта година како се у овом периоду на овој Клиници,овим поводом,одржава мини концерт "Бранка".

Било је јуче довољно погледти лица мајки, које ту бораве уз своју децу и на њиховим лицима видети мајчинску забринутост за своја чеда,веру да ће се све добро завршити и поверење у медицинско особље на Клиници, које им из погледа сваког запосленог упућује поглед утехе и подршке,те их нисмо желели узнемиравати 

Малим пацијентима који су присуствовали јучерашњем концерту,као и онима који су били на Клиници,а нису могли присуствовати желимо да наступајуће празнике здрави и радосни дочекају код својих кућа.међу најмилијима.

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ УСТАНОВЕ "МАРА" НИШ

 Установа за дневни смештај и боравак деце,омладине и одраслих ометених у развоју "Мара" Ниш,обележила је данас своју Крсну славу Св.Луку и две деценије од почетка свог самосталног рада.

На природној свечаности одржаној у Луткарском позоришту у Нишу,плакете су уручене досадашњим Директорима Центра "Мара" и другим заслужним појединцима ,а Захвалнице донаторима.

У свом обраћању присутнима,садашњи Директор захвалио се свима на подршци,а поготово запосленима у колективу који својим штићеницима пружају сву неопходну љубав и пажњу.

На крају је изразио жељу и позвао градско руководство, као оснивача Центра "Мара" да помогне у реализацији пројекта изградње новог објекта за штићенике Центра "Мара".

У пригодном уметничком програму као гости учествовали су

Инструментално-вокални састав Медицинске школе из Ниша

Хор школе 14 октобар из Ниша

Црквено-играчки ансамбл "Бранко" из Ниша.

Штићеници Центра "Мара" ове године представили су се валцером и кореографијом уз модификовани обраду песме Ринге ринге раја.

Поново желимо да поделимо са вама оно осећање да и поред тога што су другачији штићеници "Маре" зраче чистом љубављу и топлотом,коју преносе на све у својој околини,који се ослободе предрасуда и прихвате их као различите и другачије,а не болесне и поремећене који им могу наудити.

Наша жеља је да Центар "Мара" успостави сарадњу са Удружењем за децу ометену у развоји "СУНЦЕ" са Пала.

У том циљу данас смо искористили наше присуство на овој пригодној свечаности и разговарали смо са председником Управног одбора Марком Нуждом,који је изразио жељи за успостављањем предложене сарадње подржавајући наши иницијативу.

Нишки медији извештавали су о овој данашњој свечаности и јубилеју.

ЈАХОРИНА ВАС ЗОВЕ

С обзиром да је време да се почне размишљати о зимском одмору и боравку на планини, како из рекреативног,за неке промотивног,али највише здравственог аспекта,због неопходности привременог бега из загађене индустријске и савремене атмосфере, желимо да вам уз помоћ Вранке Спасојевић директора Туристичке организације Источно Сарајево,представимо зимски понуду за предстојећу сезону на Јахорини.

На недавно завршеним има Данима Републике Српске у Србији који су одржани у организацији Представништва Републике Српске у Србији,Туристичка организација Источног Сарајева имала је јако запажену презентацију туристичких потенцијала Јахорине у Београду и  Новом Саду, где су њихови промотери,комуницирали са пролазницима на отвореном и непосредно у директно контакту пружали им потребне информације.

О тим промоцијама госпођа Спасојевић изјавила је следеће:
Манифестација Дани Српске у Србији је имала јако добар одјек у Србији,поготово дани када су представљани туристички потенцијали,гдје је представљена и Јахорина и предстојећа зимска туристичка сезона. Овај вид промоције је јако добар и вјерујемо да ће бити настављен и у наредним годинама.

Који су даљи планови Туристичке организације Источно Сарајево до почетка зимске сезоне?

Бранка Спасојевић

  Слична прича,односно сајам туризма на отвореном,биће организован наредне седмице на тргу Крајине у Бања Луци,гдје ће ТО Источно Сарајево узети учешће заједно са ОЦ Јахорина и јахоринским Хотелима.
Поред сајма у Бања Луци,до почетка сезоне представићемо се на сајму у Новом Саду и Еxпо зим у Београду.

Што се тиче гостију из иностранства у ком правцу су, што се тиче промоције Јахорине тренутно усмерена ваша интересовања?

Бранка Спасојевић

 Наредне седмице,имамо студијску посјету представника туристицких агенција из Турске,у организацији Туркисх аирлинеса,а Турска је за нас веома интересантно тржиште,због честих линија на сарајевски аеродром,који је од Јахорине удаљен 28 км.

О утисцима посјете Турских Туроператера Јахорини 16.09.2014.године, можете прочитати овде.

Знамо каква је била предходна  сезона,према најавама метеролога Мајсторовића ове године очекује се много више снега.

Шта су Туристичка организација и Олимпијски центар Јахорина учинили а побољшању понуде и техничких услова за госте и кориснике скијашких стаза на Јахорини?

Бранка Спасојевић

  Јахорина је спремна за предстојећу зимску сезону:стазе су спремне,као и хотелски и остали смјестајни капацитети,а како истичу у ОЦ Јахорина и систем за вјештачко осњежавање је у функцији,а набављени су и нови топови,а надамо се сви заједно да ће ове године бити и природног снијега,те да се прошла зимска сезона неће поновити.
Докле се стигло са реализацијом пројекта Труристичке сигнализације?

Бранка Спасојевић

Реализација пројекта постављања туристичке сигнализације је у току,и реализација комплетног пројекта требала би бити готова до краја текућег мјесеца. Овај пројекат обухватио је Требевић и Јахорину,а наредне године планирамо довршити задњу фазу пројекта која обухвата постављање табли туристичке сигнализације за градске хотеле.

Знамо да није професионално с обзиром на функцију коју обављате да издвајате неке од смештајних капацитета на Јахорини,али ипак можете ли нешто предложите?

Бранка Спасојевић:

Сви смјештајни капацитети у потпуности задовољавају критеријуме категорија у које су разврстани.

Посјетици би морали да приликом одабира смештаја размисле шта желе да добију.Мој лични приједлог је да гледају смештај са најмање 3 звездице.Сав понуђени смештај могу да пронађу на сајту Туристичке организације Источно Сарајево у категорији смјештај.

Циљ Неформалне групе САРАЈЛИЈЕ-НИШЛИЈЕ и ангажовања и даље остаје промовисање Ниша и Српског Сарајева,Сарајева и осталих подручја Републике Српске и БиХ.

 

ИДЕЈЕ И ИНТЕРЕСИ

Колико се трудили да се не упуштамо у поједина дешавања и ставове то просто није могуће избећи због свих оних поштованих становника Ниша и Српског Сарајева као и осталих подручја због којих се и трудимо да реализује о пројекат успостављања сарадње између Ниша и Српског Сарајева.

Није лако реализовати једну такву идеју не што нема заинтересованости већ из разлога који је у свом тексту ко развија послушнички менталитет, објаснила Снежана Ђорђевић професор на Факултету политичких наука у Београду.

Објашњено је све што се дешава у функционисању власти на нижим нивоима и зашто су многе ствари онакве какве јесу.

Међутим,има много и до  обичних  становника који немају храброст ни вољу да предузму  неки почетни корак, а што је врло лијепо објашњено у тексту Тихо уништење Републике Српске објављеном на Порталу "Фронтал" из Бањалуке гдје аутор  описује незаинтересованост људи да предузму нешто и побољшају себи услове у и под којима живе.

Ми ипак верујемо да ће бити боље у догледно вријеме и да ће се успоставити интензивнија сарадња између Ниша и Српског Сарајева на обострано задовољство руководства обадва града и на корист свих становника.

ПОНОВО ПОПЛАВЕ У БиХ

"Не треба нипошто кривити политичаре и функционере за кишу. 

За лоше насипе и одводе, и за чишћење корита они имају одговорност.
На Балкану се ништа не рјешава системски него само стихијски. 

Е сад нас киша стихијски жели докрајчити а ми за то лијека тј. система немамо"написа Драган Мочевић Сарајлија из Бањалуке,човјек чија ријеч у овом виртуалном свијету има своју тежину.

 

И описа суштину проблема који се тренутно дешавају на подручију БиХ,а изазвани су најновијим обилним падавинама које су изазвале нове поплаве и  додатне невоље,свима којима је брига већ преко главе од мајских поплава.

Наша је жеља да вас замолимо да помогнете својима ближњим колико и како можете,јер осим вас никог немају!

САРАЈЛИЈЕ-НИШЛИЈЕ

ЈОШ ЈЕДНО ТИНЕЈЏЕРСКО УБИСТВО У НИШУ

Поред свих проблема који нас ударају са свих страна догоди се у НИШУ ЈОШ ЈЕДНО УБИСТВО и то поново стари и млађи малољетници су учесници или како се то популарно каже тинејџери. 

Међутим овдје се не ради о татиним и маминим синовима као код случаја УБИСТВА ВУКА СТОИЉКОВИЋА па да се дигне толико људи да се организују протестне шетње и окупљања да би се надлежни приморали да јавности  открију   ПРАВДУ ЗА ВУКА СТОИЉКОВИЋА .

И би као што све буде "сваког чуда три дана доста",остадоше бол и сузе за најмилије, подсјећање за пријатеље и сјета у срцима оних који се затекну у близини мјеста гдје се то десило.

Него није ствар у томе, ствар је да су свe те протестне шетње,окупљања и акције требало да НЕ доведу до овога што се догодило синоћ у Нишу,у насељу Ледена стена гдје су четири малољетника избола једног страијег малољетника.

Мотив ће открити Суд,кривац ће бити кажњен,али овдје се поставља питање,да ли су просвјетни радници који су се толико дигли на ноге код горе поменутог случаја,посрдно одговорни за ово синоћне убиство јер се ради о школској дјесци без обзира што су припадници имагинарних слојева друштва и сотни криминалци,већ познати Полицији?

И такви какви јесу завршили су неке школе прошли су кроз те институције и стручне кадрове,од учитељица,наставнка,професора,педагога,писхолога и онда се поставља питање када се нешто овако деси као што је једно организовано убоство шта су они радили.
Добро неспорно је да су наставницима и професорима у данашњем околностима везане руке,али законе о просвјети писали су људи из струке,а ако су струку продали за шаку евра то је већ друга ствар и одузели право наставницима и професорима да раде квалитетно свој посао.

Неспорно је да је породица наодговорнији дио у васпитању омладине,али ако та породица не врши своју функцију онда јој је потребна помоћ,ако се поред пружене помоћи и даље настави негтивно функционисање и понашање тих појединаца онда би требало позвати породицу на одговорност.

Нажалост десило се шта се десило и дешаваће се док је свијета и вијека,али можда ће ипак неко у наредном периоду нешто предузети да се у будућноси овакво нешто не дешава.
А увјек ће се предузимати мјере када се нешто догоди као што је сада када је отац убијеног младића запријетио СВЕ ЋУ ИХ ПОБИТИ

Толико! 

Највјероватније до краја маја нова отпуштања у Меркатор центру Ниш?

Сутра је 12.мај,СПЦ прославља Светог Василија Острошког чудотворца,обичног Херцеговца који се удостојио благодати Божије и вјечне Славе.

 Светитеља на чијим нетрулежним моштима исцијељење од многих болести налазе многи који му приступе са Вјером и Надом у срцу.

И Ниш много дугује том дивном Светитељу који је 12.маја 1999.године сачуво становнике Ниша од НАТО бомби,зато су многи становници Ниша почели да овог Светитеља славе као Крсну Славу.

Било је и великих најава о изградњи Цркве посвећене Св.Василију Острошком у Нишком насељу Дуваниште,у непосредној близини мјеста гдје су падале касетне бомбе тог маја 1999.године,али због тренутне социјалне ситуације и много сиромашних становника Ниша реализација те идеје чека ће неко боље вријеме.

Зашто боље,па ево због једног оваквог сазнања?

Меркатор центар у Нишу,до 25.маја мијења своју организациону структуру и то на тај начин да се Хипер маркет и Центар технике обједињују у једну организациону јединицу и улазе у састав Роде.

Шта о значи у пракси?

Па врло једноставно сви они који нису успијели да дођу до Ријешења о сталном запослењу имају велике шансе да своје радно ангажовање наставе у оквиру Националне службе за запошљавање Ниш.

Мада нема потребе да се узбуђујемо,када је Јавни сервис преносио све вечери избора за Пјесму евровизије,а то право се не добија на лијепе очи него се купује.

Коме је било у интересу да то право откупи или оне који нас представљају као легитимно изабрана власт ови из Брисела ништа не питају већ им само испоставе рачун и уступе програм намјењен за затупљивање широких народних маса остаје непознаница.

Читав дан прича о "брадатој жени" која је очарала ЕУ,а на то што смо дошли до дна никога и не интересује.

Зар је могуће да мушкарца са периком у хаљини неко моге назвати "женоа на брадом" и да то толико заокупи пажњу обичних људи,док се праве вриједности и грчевита борба за самосталност Донбаске области на југоистоку Украине,врло мало примјећује као успутна вијест и подсјећање да је и код нас било тако.

Па изгледа да је код нас све могуће.

Ето тако неколико ријечи узгредно написах о неминовним отпуштањима у Меркатор центру у Нишу због смањење куповне моћи становника Ниша,али није то битно.

Напредно је све нема шта или нас је захватила колективна блесоманија?

Докле више?

 

Викенд у Српском Сарајеву

Трново,Пале,Соколац,Вишеград,Историја,од свега по мала у ову објаву је стало.

Протести чланова БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У ТРНОВУ ,због проблема у функционисању те Организације на нивоу Општине и неприхватања разријешеног Руководства да уступи Просторију и документацију ново изабраном Руководству БОРС-а Трново.

На Палама је одржан избор за Савјете Мјесних заједница на подручију Општине Пале и према доступним информацијама грађани су већином били за ЗАЈЕДНО ЗА ПАЛЕ .

Сви Премијери,почели да се боре против мита и корупције,ваљда је то постало нормално или је ЕУ толико то захватило,да је горе него у некад на подручију Старе Србије и Турске.

Све у свему о тој борби говори ЖЕЉКА ЦВИЈАНОВИЋ ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 

 Објављен је и програм 35 ВИШЕГРАДСКИХ СТАЗА КУЛТУРЕ 22-га у Републици Српској, одржаће се од 6. до 8. јуна, саопштио је Организациони одбор ове традиционалне културне манифестације.

На овогодишњој Стазу одржаће се бројне промоције и изложбе, а по први пут ће бити додјељена „Просвјетина“ награда за најбољу приповјетку, објављену на српском говорном подручју у 2013. години.

 На крају да се подсјетимо мало и историје и КАКО ЈЕ СРПСКИ ВОЈНИК ПОБЈЕДИО МОЋНУ ЦАРЕВИНУ

Српска војска је, неочекивано, 1914. године, савладала инвазионе трупе Аустроугарске царевине. Војска Хабзбуршке монархије је била у оружаном смислу надмоћнија, али је српски сељак био искуснији и вештији војник.

ДВА РАЗЛОГА ЗА ТУГУ

Јуче два сазнања натјераше сјету у моје мисли,сазнање да нас је напустио човјек који је уљепшавао наше дјетињство и да је потребна помоћ човјеку који је радио свој посао за државу која му то не враћа на адекватан начин.

Државо да ли те има или све зависи од појединаца који су те узурпирали?

 

 

 

Отишао дивни човјек,"највећи Енглез међу Србима и највећи Србин међу Енглезима" ТИМОТИ ЏОН БАЈФОРД,пошаст овог свијета у облику тумора однио је битку коју су дуго водили. 

Многи га се сјећају из времена нашег дјетињства у Сарајеву памте га по НЕДЕЉНИ ЗАБАВНИК.

Сазнадох то из ИЗГУБИО БИТКУ РЕДИТЕЉ НЕДЕЉНОГ ЗАБАВНИКА

и растужих се из простог разлога што нам је толико много дао како у Србији тако и на просторима западно од Дрине.

А како му је враћено?

Поново сам чуо за њега када је објављено да болује од рака и кроз шта пролази и онај осјећај горчине који моће да захвати обичног човјека као и многе испунио ме како Држава може бити незахвална према своји заслужним грађанима,а он је својим радом допринио да многе генерације стасају и науче нешто поред ТВ екрана.

Да ли то данас имамо? Тешко,зато и живимо учећи се на репризама.

Живот иде даље, остаће лијепе успомене на дјетињство,многе његове серије из којих и данас можемо много тога научити или бар упоредити са овим што нам се данас сервира па видјети да ли смо напредовали или назадовали.

Међутим ријека живота тече даље зато је и неопходно да исправљамо оно што можемо исправити,а можемо ево једне могућности ПОМОЗИМО САБРАТУ И САБОРЦУ ДА ЗНА ДА НИЈЕ САМ.

Ради се о пензионисаном припаднику Војске Србије који моли за помоћ.
У тексту су подаци са његовим текућим рачуном,а још боље би било ако неко може да му обезбиједи превоз до Француске.
Написах јер се надам да ће бити користи.
Вјерујем!

ПОДСЈЕЋАЊЕ НА ПРАЗНИК РАДА У САРАЈЕВУ И НА КОСМЕТУ ЗБОГ ОДЕСЕ

Било је некако много чудних догађаја и околности и на мном путу кроз битисање у овој рупи плача и радости,као и код свих других.

 Тај Празник рада,а никад ми није било јасно што се тако звао,када се од када знам за себе сводило све на иће и пиће,а сви су  причали о остваривању неких права радничке класе,а сами радници о томе никад нису причали,осим када их неко убједи да не раде,а то им нимало тешко није падало.

 Е ти Први мајеви до 1992.године остајали су ми у лијепој успомени,није се ишло у школу,а богами се увијек добро и угријало уз ту ватру уочи тог Дана,а на тај дан се могло препустити разноразним дјечијим лудоријама пошто се радничка класа препустила прослави својих права,а дјеца су остајала без контроле и надзора.

Е то је била слобода.

Али све има своју цијену тако је дошао и тај 2.мај 1992.године и Сарајево,родни град,мјесто одрастања,школовања,сазријевања и осамостаљивања,са усађеном једном истином да постојимо ми и они и то се нама свима и са наше и са њихове стране онако на знани начин урезивало у главу,зато су постојали њихови и наши квартови и дијелови Града у које нису ни они ни ми залазили,али то људи са стране нису могли да схвати,нити они који су вјеровали у братство и једнинство.Не спори да сам и сам помишљао да је то добро,али сам слушао савјете старијих и мудријих и нисам баш вјеровао као што и многи нису онима тако.

Међутим то многи који су дошли у Сарајево из неких других средина и из других разлога нису могли да схвате,зато се и десила Добровољачка,а ПРИЧА БИВШЕГ МИНИСТРА САШЕ РАДУЛОВИЋА О ДОБРОВОЉАЧКОЈ,

као свједома који управо припада онима чији су родитељи да ли по убјеђењу или службеној дужности вјеровали у то Братство и Јединство дала ми је снагу да пишем ово ма колико да ми је тешко из простог разлога јер се многима од тих људи говорило да пређу у неке друге сигурније по њих саме дијелове Града или у објекте под контролом ЈНА које су се налазиле у околини Града,али није вриједило,они су вјеровали да ако они мисле добро њима и они тамо исто тако мисле добро и њима.

Е ту су се преварили.

Али ме радује да је Саша Радуловић смогао снаге да о свом личном доживају прича без мржње и да тражи правду у систему који нажалост не постоји.

Некако од тада ми је тај Празник рада постао горак и сасвим неинтересантан,почео ме подсјећати да су у мају и то на почетку биле некако најжешће активности како противничких тако и наших јединица на свим дјеловима Републике Српске односно БиХ,до потписивања тог неког мировног споразума 1995.године.

И даље је остао осјећај горчине на сваки Празник рада због тог 2.маја 1992.године у Сарајеву.

Мада сам се трудио да то сјећање избришем из главе и да понекад и свјесно заборавим да је 1.мај,само да се не би подсјећао.

Тако је било све до КРВАВИ 1 МАЈ 1999.ГРАНАТИРАН АУТОБУС КОД ЛУЖАНА-ПОДУЈЕВО

и доласка на лице мјеста и свега онога што се тамо затекло,а онда мјешавине слика из Сарајева и Подујева,сценарио страве и ужаса.

 Ваљда само зато што је Празник рада.

Не би ми ни пало напамет да о свему овоме напишем било шта да се не деси тај 2.мај 2014.године у Одеси,гдје спалише недужне људе из њима познатих разлога.

Е толоко о мом подсјећању на Празник рада.

МАЈКА ИЛИ НЕЗАДОВОЉНА ЖЕНА

Невријеме,поплаве,небрига локалне заједнице на предузимању мјера заштите од елементарних непогода услијед недостатка новца за шта је одговорна Република,сиромаштво,транзиције,незапосленост,никаво или недовољно образовање,ментална поремећеност, или чист природни нагон,односно освета,а можда чак и рурална проституција,све су могући разлози који су утицали на стравичну несрећу која се догодила 23.04.2014.године код Алексинца гдје се ТРОГОДИШЕА ДЕВОЈЧИЦА И СЕДМОМЕСЕЧНИ ДЕЧАК УТОПИЛИ СЕ У НАБУЈАЛОЈ ТУРИЈИ

Да би се ангажовале све расположиве снаге,како то и увијек бива када се нешто лоше догоди,па увијек има и средстава за трошкове умјесто да коначно почнемо да дјелујемо превентивно.

Да би сутрадан акција била завршена на најгори могући начин по спасиоце и да би то било објављено у медијима НАЂЕНА ТЕЛА УТОПЉЕНЕ ДЕЦЕ.

Нажалост овај трагичан догађај мора имати и свој судски епилог из простог разлога јер је наступила тешка посљедица,па је 24.04.2014.године  УХАПШЕНА МАЈКА ДЕЦЕ КОЈА СУ СЕ УДАВИЛА У РЕЦИ,пошто је осумњичена да је одговорна због утапања њене дијеце.

Сваки читалац или пратилац информативних програма,сигурно је правдао поступак мајке неким од горе наведених разлога,осим природног нагона односно освете до тренутка док не прочита да је на саслушању у Полициској станици у АлексинцуМАЈКА ПРИЗНАЛА ДЕЦА СУ МИ ИСПАЛА ДОК САМ ИШЛА КОД ЉУБАВНИКАда би потом КОД СУДИЈЕ ИЗЈАВИЛА ДА ЈЕ ИШЛА КОД КОМШИЈЕ НА КАФУ .

Добро да ли је ишла на кафу код комшије или код љубавника,обичан човјек то своди под исто.
Међутим,овдје се могу истаћи два занимљива размишљања двије жене које с ебаве озбиљним послом и чија би мишљњеа требало уважавати,прво је да се ради о особи која је ментално поремећена и да је само таква особа могла кренути са дјецом преко набујале ријеке и довести их у ситацију да угрожи њихов живот.
Друго размишаљање је да се у овом случају ради о случају руралне или тзв.сеоске проституције,гдје је мајка тог слијепог човјека пронашла погодну жртву,сиромашну мајку два малољетна дјетета којима отац из оправданих или неоправданих разлога неје могао да обезбједи адекватне услове за живот и понудила јој вјероватно новац у замјену да повремено буде са њеним слијепим сином,да ли само пријатељски у разговору или нешто  више остаје на надлежнима да открију и утврде.

Међутим,овдје размишљам о жртви,о два недужна бића,чије су се душе вратиле у вјечност.

Шта је то што једну особу натјера на  такве поступке и на такве кораке као што је гажење набујале ријеке,са рођеном дјецом у наручију? Освета због нечега што се дешавало у њеном браку,нагон или једна од ове двије могућности да је у питању психијатријски обољела особа или сеоска проституција

Какви су то пориви и жеље,које невидљиве силе које некога натјерају на такво нешто?

Остаће као и много пута до сада непознаница.

Процес законски биће окончан,вјероватно ће Судија дознати много прљавих ствари из живота ово двоје људи које су имале утицаја да до ове несреће дође,а које ће бити олакшавајуће или отежавајуће за извршиоца,те ће се на крају донијети и одговарајућа пресуда.

Међутим шта ће се дешавати у глави те жене када остане сама са собом је нешто што нико неће моћи да зна.

На крају поставља се питање као и много пута до сада да ли увијек морају да се неутралишу и ублажавају посљедице или ће се коначно почети размишљати о превентивном дјеловању надлежних институција и рјешавању узрока.