СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ

Јавна расправа о приједлогу Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова породица погинулих бораца, одржава се у Србији, заинтересованост изузев представника разних Борачких удружења синболична јер се не говори о неисплаћеним дневницама

                                        Фото Миодраг Мокан
Поплаве, невријеме, Сана угрозила Приједор, дјечака однијела вода у Жепчу, они источније уз Саву и поред Дрине, исчекивали да невријеме и бујуце прођу поред њих.

Колико се могло схватити, од поплава из 2014. године урадило се толико да се угрожени могу поуздати само у наду.

Тај злослутни талас прије него дође до Србије, негдје скрену, те неко прокоментариса да нас и невријеме заобилази.

Они који имаше вјеру и наду добро прођоше.

Ипак ће Србија бити ту увијек да помогне свима около, а највише Српској, као млађој сестри и треба тако.

За народ у Србији колило остане, а међу тим народом спадају и борци, војни инвалиди, њихове породице и породице погинулих бораца.

Тренутно је јавна расправа о приједлогу Закона који би од стране Србије требало да заштити побројане категорије, на адекватан начин.

Приједлог закона је писан да сва досадашња ријешења која су у употреби из многих законских и потдазонских аката уврсти у јединствен Закон, али са дијелимичним ускраћивањима досадашњих права и врло тешко остваривањем нових.

О министарству које би штитило права побројаних категорија демобилисани борци и инвалиди могу само да сањају.

На јавним расправама се окупе представници разних удружења, без потребне критичне масе својих чланова, да би се извршио адекватан институционални притисак на државу.

До сад је на три одржане јавне расправе било око 100(сто) учесника.

Врање и Лесковац попуњавали су Приштински корпус, подручије гдје се на свим нивоима водила борба за одбрану територијалног суверенитета Србије и из правца БЈР Македоније и Албаније.

И сад нема заинтересованих, за Закон, односно има, али су изгледа изневјерени од представника борачких и инвалидских удружења, а највише од Србије, па не желе да се појавњују.

У надлежном министарству управо то су и очекивали.

Борци би предложеним законом могли добити само легитимацију и ту би се њихово право завршавало. Поред признатог посебног стажа, који се не рачуна у ефективни и накнада за исти је симболична, да не кажемо срамна.

Законодавац у приједлогу изједначава инвалиде код којих је дошло до рањавања, повреде или озлоједе у непосредним борбеним дејствима у истом рангу са оним који су се повриједили ислојед алкохолисаности, због коришћења опојних супстанци или због самоповређивања да би избјегли даљи боравак у јединици или одлазак у зону активних копнених дејстава.

Борци са прве линије то не заслужују.

Посебно је иритантно што закон не признаје право борцима да се могу разболити и послоје дужег низа година, због доживљаја из рата, боравла у одређеним контаминираним подручијима, већ су то свели на одређен пременски период од завршетка рата.

Неправедно.

Мањкавости закона су вишеструке.

Нажалост сваком руководству политичких партија битније је ријешавање проблема оних категорија које им доносе сигурне гласове него потања бораца и инвалида.

Изгледа у Србији што се тиче статуса бораца и инвалида вриједи и даље она Лазаревићева " Све ће то народ позлатити".

Управо томе се и надају политичару, да би оно што су дужни дати борцима и инвалидима, птеусмјерили на другу страну.

ЛИЧНИ УТИСАК О ТАЈНИ ЈЕЛООСВЕЋЕЊА

Тајна је неизмјерна љубав Божија и Светима, а поготово нама непросвећенима.

Црвени конци, умивање цвећем, начин преласка прага, пијење воде преко машица, справљање разних бабских мелема и хиљаде других чуда користи народ кад западне у какву душевну и телесну невољу.

Бог нам је својим оваплоћењем у Сину и васкрсењем открио пут спасења од мука и страдања.

Али, оставио нам слободу избора по нашој вољи.

Ту слободу користе пали анђели и уз наш добровољни пристанак наводе нас да чинимо грех.

Од греха су све наше телесне и духовне болести.

Бог је свестан наших немоћи, да се одупремо греху, као и неспособности за истинско покајање на исовести, зато је због своје безграничне љубави, открио Апостолима, а преко њих и свештеницима до данашњих дана тајну јелоосвећења.

Једноставна је, у заказано време, када то свештенство у месној цркви одреди, донесете уље и брашно и присуствујете молитвама за здравње.

На тим молитвама помињу се само живи и свештеници моле Бога да им опрости сва сагрешења, па ваљда и она која нису исповедили.

Због тога је молитва у тајни јелоосвећења толико моћна и доводи до оздрављења душе, а потом и тијела, јер Бог због своје велиме љубави опрашта сагријешења онима који дођу са вјером и надом у милост Божију.

Они који нису пробали, могу неки следећи пут, немају шта да изгубе.

И на крају ово је само лаички утисак, без икаквог теолошког основа.

ПРОТЕСТИМА У НИШУ ПОДРЖАВАЈУ ВЛАСТ?

Локални протести у Нишу организују се и даље сваког петка од 18.00 часова под слоганом 1од 5 милиона.

Почели су у знак подршке Борку Стефановићу, председнику покрета Левуца Србије, који је недавно од стране неистомишљеника претучен у Крушевцу, граду побратиму Источног Сарајева.

Последице тога могле су се видети на друштвеним мрежама, а правосудни органи још нису донели свој званичан став. Поступак је у току, до застарења или промене политичке опције на власти.

Поново је само оних неколико стотина (мада је и то неколико вероватно мање од појединачно 500 окупљених) могло чути да смо и даље у медиском мраку и да ће се захтевати да Тв "Пиник" изгуби националну фреквенцију.

Да остану многи без ријалити програма, то сигурно неће они сами дозволити, па нећи ни  подржати такву иницијативу СзС, а самим тим ни њихов евентуални долазак на власт у Нишу и Србији.

Некако поново се заобилазе локални проблеми,  форсира смена једног човека, убеђењем да ће његовом сменом и његов пројекат пасти као кула од карата.

Тешко.

Стиче се утисак од петка до петка да окупљени на протестима не успевају да иницирају градске власти да решавају неке локалне "проблеме".

Синоћ је организована шетња до Палилулске рампе, да би указали на безбедност на пружним прелазима.

Пружни прелази у Нишу, поготово после оне тешке несреће, додатно су обезбеђени и саобраћајном сигнализацијом.

Пруга ће у наредном периоду свакако бити измештена са постојеће трасе према Пироту и за то је одговорна Железница Србије и Република.

Град је одговоран за недостатак зелених површина, корпи за отпатке, ударне рупе на саобраћајницама које се увек само привремено реше.

 Нерегулисана су права разних категорија становника Ниша, а нарочито демобилисаних бораца, који су до сад требали добити разне врсте комуналних олакшица.

Нажалост, они који се окупљају нису заинтересовани да градску власт приморају да решава такве захтеве.

Оно што власт у редовном одржавању од наведених проблема и реши медиски одлично покрије и прикаже.

И каса и власт су у истим рукама и биће како газда каже, организатори протеста могу само да износе захтеве и обећавају.

Нишлије су досад обећањима политичари преводили жедне преко воде, више тешко да ће моћи.

САГЛАСНОШЋУ ЧУВАЈТЕ СРПСКУ И СРПСКО САРАЈЕВО

Посматрајући са просторне дистанце, дешавања у Српском Сарајеву, стиче се утисак да не функционише све у најбољем реду.

Од самог оснивања Града, исти је више или мање био упориште СДС-а као државотворне странке и послијератно основаних странака, које су ушеле у предизборне и постизборне колиције са истом на градском нивоу.

Стање као да се на нивоу града донекле мијења и као да се однос политичких снага са Републичког преноси у одређеној мјери и на градски ниво.

Уколико је то услов да поједине Општине добију стредства из републичких фондова за своје пројекте, због политичке опције, а не због  квалитета истих, перспектива становника је неизвјесна.

Тренутним односом парламентарних снага у Скупштини Града, гледајући са ове дистанце могло би доћи до блокаде функционисања појединих институција у оквиру Града.

То може користити само онима који желе обједињено Сарајево.

С друге стране и даље задржавање техничких мандата појединих Министара из старог сазива на нивоу Републике Босне и Херцеговине у најмању руку одговата управо заговорницима унитарне БиХ, без Републике Српске и Српског Сарајева.

Нама са ове просторне дистанце остаје само да упутимо молбу свима, да превазићу размјерице Христа ради, у циљу очувања Српског Сарајева и Републике Српске.

СВЕТИ СТЕФАН ОСТАЈЕ ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Уставни суд БиХ својом спорном одлуком, оспорио Закон о дану Републике Српске.

Фотографија са портала РТРС 

Ко да Србима треба закон да славе Дан Републике Српске.

Свети Архиђакон Стефан штити Републику Српску и Срби прослављају свог заштитника, а оспоравање вјерских права и слобода је недопустиво.

Уосталом и Предсједавајући Предсједништва БиХ истиче да ће Република Српска и даље прослављати Дан Републике Српске, што би се могло тумачити као званичан став Републике Босне и Херцеговине, да је заснован на сагласности.

Овако, једни ће оспоравати, други се неће обазирати, трећи ће подржавати једне или друге, а некад час једне, час друге, па тако у круг.

Од случаја до случаја.

И на то све Чеда Јовановић постаје Комшићев савјетник. 

До'ро је он, бар ће Срби имати кога да псују у бијесу.

Закон је за Србе доношен да би се кршио, тако ће бити и овај пут.

А што ће Чеда Јовановић често да штуца, сам је тражио.

12.МАРТ, РОЂЕНДАНА, УПОКОЈЕЊА И ПРОЦЕС

На данашњи дан родио се Ратко Младић, тренутно сужањ у хашком казамату, коме не дозвољавају да посјети гробове мајке, брата и кћерке.

Прославља рођендан и једна трећина Колективног предсједништва Републике БиХ.

Првом можемо пожелити да његова жртве не буду узалуду, а другом да исправи све грешке које је раније према Републици Српској, свјесно или несвјесно починио, јер сад је у могућности.

Чудна је та повезаност међу њима.

Нажалост, на даншњи дан обиљежавамо годишњицу смрти Драгана Гагија Николића, ненадмашног београдског шмекера.

Он је међу малобројним заслужио мјесто у Алеји великана.

Данас је и годишњица смрти супруга можда тренутно најбогатије удовице у Србији, власнице "Викторија групе", која ведри и облачи на пољупривредном небу Србије и сељаке доводи до пропасту.

Занимњиво да је њен покојни радо био виђен гост код Канцелара, као и сада Актуелни.

Чудна је та повезаност.

Причало су о залагању покојног за Србију, као што се прича и о садашњем.

Има ОВА ИЗЈАВА, његова из 1996. године у Бања Луци, која много говори, о његовом ставу према ономе који је на јучерашњи дан 2006. године умро у Хагу.

Као што је покојни имао жену, о којој се сад прича, тако и актуелни има брата о коме ће се причати.

Сарадња међу њима је могућа.

Битно је да је Србији Бог подарио непресушно богатство да се свака политичка династија може намирити.

За Србе они свакако не маре.

Данас је одржано и рочиште Момчилу Перишићу због шпијунаже у корист ЦИЈ-е.

Апсурда, судити некоме за нешто што сада остављамо доступним тим за које је наводно радио.

Можемо се само запитати да ли је Србија стала из њега када је самостално доносио одлуке о заштити војника и породица у Задру извлачења блокираних из Чапљине, заштите угрожених у Херцеговини, предузимањем активних борбених дејстава.

Као и давања сваке врсте подршке Куму који данас прославља рођендан који се трудио да сачува Србе западно од Дрине од новог геноцида, јер су један већ преживјели у Другом свјетском рату.

Успио је у томе и зато га чека осуда, од оних које је побиједио.

Перишић је једини за кога можемо рећи да уз Милошевића, али не политичара, можда има командну одговорност за употребу силе, која је изазвана због дејства супротне стране или не залагања тада актуелних политичара.

Наше је било да се присјетимо свега значајног што поменути учинише за Србе с обје стране Дрине.

Да подсјетимо оне који заборавише, да је један период свог живота Перишић послије Билеће провео у Нишу и да је ожењен Сарајком.

Ето по томе је значајан овај дан за промоцију.

ИЗНЕНАДНА СМРТ ПРОФЕСОРА И ПОЖАР У НИШУ

Почео је Велики пост. Нека је свима који посте на спасење.

У Нишу је јуче изненада преминуо директор Гимназије 9.мај, професор Небојиша Лекић, сахрана је у сриједу.

На Клиници за анестезију и интезивну његу, послије задобијених повреда у пожару, 22.02.2019. године, када је покушао да спаси мајку, преминуо је Горан Илић Чони, репер  и радник ЈКП "Медијана".

Према извјештају полиције узрок пожара била је неисправна електрична инсталација.

Јутрос је поново наводно неисоравна електручна инсталација довела до пожара око 4.30 часова, у кући Узије Азировић из насеља преко пута Аутобуске станице. У кући је живјела седмичлана породица од чега троје дијеце.

Нико није повријеђен. 

АУТО ПУТ ОД ИСТОЧНОГ САРАЈЕВА ДО СРБИЈЕ

Постигнут начелни договор, о Ауто путу између Београда и Источног Сарајева и даље према Федерацији БиХ.

Један крак ће ићи од Источне Илиџе преко Пала, Рогатице до Вишеграда и даље према Србији.

То је траса коју су још од раније заговарали чланови СНСД, док су били у опозицији, па не изненађују и сада њено форсирање.

Општине Соколац, Хан Пијесак, Милићи, Власеница, остаће тако без жиле куцавице за будући стратешки развој и напредак, ослоњени само на своје природне ресурсе.

Увијек ће бити отворено питање, колко је у овој ситуацији у питању сујета за прихватање овакве трасе, а колико стварни технички услови да траса не пролази преко Сокоца и Власенице.

Мада, ако се погледа и Ауто пут према Грчкој и његова траса пролази кроз општину Лесковац, али град Лесковац нема неку корист од те трасе, док је са Врањем друга прича.

Међутим, од начелног прихватања трасе до завршетка радова још много воде Миљацком има да протече.

Можда је у овом тренутку значајније нечије настојање да из свог сјећања истиснемо дешавања везана за фебеуар и март 1996. године и напуштање огњишта сарајевских Срба.

Ово је сјећање на 1996. годину када су Срби, након потписивања Дејтонског споразума, напустили Сарајево. Отишли су из Хаџића, Илијаша, Илиџе, Вогошће и Новог Сарајева, општина које су одбранили у рату.

Покушавамо на нашој ФБ станици САРАЈЛИЈЕ и НИШЛИЈЕ, да све подсјетимо на тај тужан период за све сарајевске Србе.

Живот иде даље, борба за бољу будућност је напрестана, али она зависи и од наше жеље и воље да се присјећамо и прошлости, поготово оне везане за завичај.

БЕОГРАЂАНКА ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН ФЕДЕРАТИВНОГ САРАЈЕВА

Скупштина Федеративног Сарајева на приједлог глумац Емир Хаџихафизбеговић, ширем аудитријуму у Србији, познатији као Самир из серије "Луд, збуњен, нормалан", прогласила је Мирјану Карановић, почасном грађанком Федеративног Сарајева.
Уврстила се у круг са Кандићком, Бисерко и сличним београђанкама.

То је директан нож у срце свим становницима исламске вјероисповијести Федеративног Сарајева, јер је Београђанка.

Такво, још једно поигравање са осјећањима грађана Федеративног Сарајева од стране њихове власти није било за очекивати.

Послије овакве одлуке, сарајевски Срби, немају основа да се надају неком бољем односу према њима.

Да Карановић је то заслужила својим залагањем и изношењем ставова да је Србија крива што је бомбардована од стране нато злочинаца.

Србија је крива што Мирјана Карановић и послије таквих иступа и даље прима плату из буџета Републике Србије.

Нема ништа ново у Источном Сарајеву и Нушу, њих занимају локалне проблеми, мигранти, инфраструктура, рупе и...
Сарајевским Србима остаје сијећање на фебруар и март 1996. године, као рана непреболна.

НАЧЕЛНИК ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ ЗАЈЕДНО СА СВЕТЛАНОМ РАЖЊАТОВИЋ ДОЧЕКАО ПУТИНА

Испред Храма Светог Саве, на Врачару, синоћњем дочеку предсједника Русије Владимира Владимировића Путина, 

присуствовали су начелник општине Соколац Милована Бјелице и Светлана Ражњатовић.

Случајно, једно поред другог Цицко и Цеца или наговјештај неког будућег гостовања српске диве преко Дрине.

Остављамо сваком да донесе свој суд.
Дочеку је просуствовало више десетина грађана, по незваничној процијени из  ПУ Београд преко 100 000.
Предпостављамо да процијену није радио страначки кадар и да је објективна.
Занимњиво је да начелник Бјелица, није са госпођом Ражњатовић уочен унутар храма.

ТРАГЕДИЈА И КОМЕДИЈА У ИСТОЧНОМ НОВОМ САРАЈЕВУ

Да није оне синошње трагедије у Источном Новом Сарајеву, ова јутрошња саобраћајка изазвана не ангажовањем ЈКП Рад, временским условима и непажњом возача, бил
а би па бар симпатична.
У истој је учествовало осам возима, повријеђених нема и материјална штета није велика.

Становници су оправдано узнемирени због синоћњег убиства.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић, у изјави СРНИ, апеловао је на надлежне институције да што прије открију убицу Милоша Остојића да би грађанима Источног Сарајева вратили вјеру у безбједност.

Према доступним информацијама Остојићи су власници Пекаре "Златно зрно" и више трговинских објеката.
Незванично, "чаршија" помиње неплаћен рекет, али све је у рукама Тужилаштва и ПУ Источно Сарајево, који треба да дају одговор о свему везаном за наведени догађај.
Становници Источног Новог Сарајева, као и било ког другог дијела Источног Сарајева, сигурно и Ниша, желе да живе у сигурној и безбједној заједници.
Они то заслужују.
Ако ни због чега, онда због пореза који плаћају, а којим се финансира Тужилаштво и ПУ.

ПЕШАЦИ (НИ)СУ СПОРЕДНИ

Први већи снег ове зиме није изненадио предузећа задужена за одржавање нишкух улица.

Бар оних главних и приоритетних. Сви нишки Булевари били су очишћени и то више него солидно, с обзиром да је први облнији снег.

Опет, тротоари, пешачке стазе и други простори намењени за безбедно кретање пешака, као активних учесника у саобраћају су апсолутно лоше очишћени.

Осим, ако изузмемо традиционално самоиницијативно правњење пртина од стране појединих пешака.

Већина нажалост користи саобраћајне траке за кретање.

Надамо се повећаној пажњи како самих пешака, тако и возача, како би се избегле било какве последице.

Остаје нам нада да ће се снег брзо отопити или да ће комунална полиција предузети мере из своје надлежности да би јавне површине биле боље очишћене.

И пешаци нису споредни, они су попут возача, активни учесници у саобраћају, на Комуналним службама Ниша, остаје да им омогуће несметано учешће у саобраћају, на такав начин, да првенствено себе, а онда и возаче не угрожавају.

ОВАКВА НОВОГОДИШЊА ЧЕСТИТКА ИЛИ СПОРАЗУМ ИЗ МАКАРЕША СРБИМА НЕ ТРЕБА

Скупштина Србије усвојила је уредбу или нешто већ, о повећању обавезне таксе за јавни сервис за 70 динара.

Еј Скупштина. Значи да су грађани Србије сагласни с тим јер су ту одлуку донели њихови представници.

Да шта је 70 динара на оволика повећања и благостање, али с друге стране јавни сервис не испуњава сврху свог постојања, објективног и целокупно информисање и образовање свих генерација у Србији и шире.

Одлука Скупштине ступа на снагу од нове 2019. године.

То му дође као новогодишња честитка посланика онима који су им указали повјерење.

Него већи је проблем уколико Скупштина потврди потписивање споразума о илегалним мигрантима, ако нажалост представници Владе одлуче да потпишу тај споразум.

Искрено се можемо надати да ће Србија већу пажњу обраћати према свим категоријама својих грађана којима је потребна помоћ државе, као што пружају мигрантима.

Жалосно је да у Србији има и један бескућник, а отварају се центри за трајан смештај миграната.

Да се разумемо, немамо ништа против насељавања породица у срединама које културолошки и верски имају сличност са мигрснтским породицама.

Против смо прихватања војно способних миграната без породица, а таквих је највише.

Одговорни треба да размисле о томе.

ЈЕДНАКОСТ ИЗМЕЂУ НАСЕРА ОРИЋА И ГОРАНА САРИЋА НЕ ПОСТОЈИ

Да још једна фарса правосудних органа БиХ, ослобађајућа пресуда Насеру Орићу, као што је била фарса и оптужба која се заснивала на убиству три заробљеника.

Насер Орић је био комадант и самим тим по хашком праву и одговоран по командној одговорност, као што су били одговорни и осуђени Срби, који директно нису чинили злочине, али су били предпостављени онима који су их чинили.

Насер Орић је и наређивао и лично чинио.

То је и доказано, а ипак је ослобођен.

Правоснажно.

С друге стране Горан Сарић, школовани официр, са завршеном Војном академијом, прошао је голготу Суда БиХ да би доказао да није командно одговоран за оно што се дешавало на подручију Сарајева, Братунца, Зворника, а поготово Сребренице.

Доказао је да нема командну или било какву другу одговорност за извршена недјела над наоружаним и у борби ликвидираним или заробљеним припадноцима тадашње тзв Армије БиХ.

Недопустиво је да је доказивао своју невиност и за злочине које је над својим суграђанома и сународницима извршио или наредио лично Насер Орић.

Зато и не постоји знак једнакости између Горана Сарића и Насера Орића.

Политичко је мотивисано и вријеме изрицања ослобађајуће пресуде Горану Сарићу, да би се само дан касније изрекла ослобађајућа пресуда и Насеру Орлићу.

У правду правосидних органа БиХ више нема корости да се надамо.

Остаје само нада да Горан Сарић неће себи наметнути осјећај кривице што је његова ослобађајућа пресуда изједначена са пресудом Насеру Орићу и што је изједначен са неким ко је наређовао и вршио злочине над становницима Сребренице и Братунца без обзира на националну и вјерску припадност.

Нека је на част свиједоцима који су лажно свиједочили у Орићеву корист, памтиће их потомци жртава по томе.

НИ ДАНА РЕПУБЛИКЕ НИ БРАТСТВА НИ ЈЕДИНСТВА

Прође и овај некадашњи државни празник, у народу познат као "свињокољ", вријеме када се некад припремало месо за зиму.

Негдје се то звало " пошек".

Сада многи више нису у ситуацији да себи приуште на тако занимљив начин, обиљежавање тог некадашњег значајног дана, за народе и народности некадашње СФРЈ и међусобно јачање њиховог братства и јединства.

Ваљда је власт зато и одлучила да то више није ни празник, ни нерадни дан, а у просјеку мало ко и ради, осим пензионера који су и највише се радовали Дану републике.

Министар одбране, садашњи у Србији, некад се кроз ЈУЛ, заклињао у тај празник, данас тешко да се и сјетио.

Чак је дозволио да се и грб некадашње државе СФРЈ, који се налазио на згради Команде копнене војске у Нишу, замени другим грбом, чије је постављање  у току.

Питање је да то није само зато да се "турци не досјете", па да умјесто некадашњих народа и народност сада братство и јединство почнемо градити са мигрантима и повратницима по споразуму о редмисији.

На Дрини граница за нас не постоји

Ми вас поздрављамо с пјесмом ДАН РЕПУБЛИКЕ у нади да ћемо братство учврстити међу становницима округа у Србији, а онда тако братски повезани у љубави, милошћу Божијом окрепљени и оснажени у јединство , прихватити и сву осталу браћу која остадоше у новонасталим државама чији народи и народности, погазише завјет о братству и јединству.

Истинско братство и јединство Србима је дато кроз вјеру православну и Свету Тројицу, заступништвом Пресвете Богородице.

Све остало је " шупља прича" и лаж.

ПРОФ.ДР.МИЛОШ КОВИЋ У НИШУ

На Филозофском факултету у Нишу у организацији Департмана за историју, пред препуним анфитеатром, данас је одржао предавање ванредног професор Фикозофског факултета из Бегорада, професор доктор Милош Ковић, на тему "Сто година од ослобађања и уједињења (1918-2018): Наслеђе, искуства, поруке".

Предавање је организованао у част 140. година постојања нишке Гимназије "Стеван Сремац".

Данас је и амарички амбасадор Кајл Скот посјетио Филозофски факултет у Нишу.

Број присутних најбоље говори о заинтересованости студената о ономе што он има да им каже.

Међутим боде у очи приступ уредника званичног факултетског сајта који ова два данашња гостовања обрађују на различите начине. што се најбоље може видјети на овом и овом линку.

Истицање Скотове улоге и Амбасаде САД, а не навођење бар основних теза из излагања проф.др Ковића говори о некој врсти подчињености Филозофског факултета у Нишу, што може бити врло опасно за развој нашег друштва.

Извор:filfak.ni.ac.rs

ОРИГИНАЛ ИЛИ ФАЛСИФИКАТ

Упитан квалитет производа у трговинском центру "Подземни пролаз" Ниш.

Сваком од нас је сигурно у интересу да купимо квалитетну гардеробу. Одабир пада на маркиране произвођаче. Међутим, оно што је маркирано понекад није оригинал.

До тога смо дошли на основу разговора две наше суграђанке у градском аутобусу у Нишу.

Из њиховог разговора дошли смо до податка да власници локала из подземног пролаза доносе делове гардеробе код једне од њих и етикете маркораних произвођача, те у својим локалима продају ту гардеробу као маркирану.

Цена је примерена марки, али квалитет не одговара траженој цени.

Фотографије су са инернета.

ПУЊЕНЕ СУВЕ ПАПРИKЕ

Рецепт Сарајлије научен у кухињи Нишлијке.

По неком оргиналном старом рецепту са југа Србије то се ради ОВАКО.

Међутим, поента је у набавци сувих паприка.

Пошто је субота пијачни дан у Нишу, неопходно је баш тај дан отићи на "тврђавсју" пијацу, да се пронађу адекватне суве паприје са петељком по повољној цијени.

Уз суве паприке, купите и остало потребно за пуњење истих. Састојке свако може изабрати по својој жељи. 

Користио сам зелен, маст, мљевену  јунтину, црни лук, чукану паприку, со и зачине.

Кад гледате како то Нишлика припрема изгледа једноставно, да не кажемо, "просро ко пасуљ".

Међутим, није нимало једноставно очистити паприке од петељки, а да не попуцају. Цака је у врелој води и стрпљењу код вађења петељки.

Кад се то успојешно заврши, онда се паприке лагано натакну на прст или два да се рашире. Овдје је потребно бити њежан, не запињите ко сивоње суве паприке имају дно.

Следеће је да припремљеном смијесом за пуњење пажљиво папуните паприме.

Пуни се колико може стати. Напуњене паприке затвори колутовима кромпира, мркве, целера...

Поређати у шерпу, прелиту врелом машћу, залиту водом и кувату на тихој ватру, док не буду готове.

Појели су све и шерпу су омазали, то указује да су наше успјеле.

ЖЕЉА ЗА ЗАРАДОМ БИТНИЈА ОД НЕЧИЈЕ СМРТИ

Субота је пијачни дан у Нишу.

Нишлије иду у набавку, а они који производе поврће, воће и млијечне производе, суботом највише пазаре.

Тада и болесни иду у набавку, без обзир аколико временске прилике утичу на њихово здравље.

У суботу је наш, адиминистратор, на свом ФБ профилу објавио вијест као "ФБ белешку".

Уствари овде није поента у наведеној вијести, већ у чињеници да троје уличних продаваца који су сваки дан на мјесту гдје је екипа Хитне помоћи, покушавала да реанимира нашу суграђанку, нису се помјерали са тог мјеста.

Па и у тренутку када су постављене и инпровизоване траке за огранчавање проласка.

Да многи су пролазећи " бацили" поглед из чисте знатижеље настављајући даље по својим плановима.

Међутим, троје уличних продаваца, стајало на можда метар од жене која је умирала.

Забрињава тај недостатак солидарности услијед жеље за зарадом.

Још више због чињенице, да два члана породице једног од тих продаваца раде у једном Јавном градском предузећу.

Ипак вјерујемо да је обо само случајност.

Сутра су Свети Козма и Дамјан, освештавање обновљене Капеле у Војној болници.

Литургија почиње у 09.00 часова.

МЛАДИЋ СА СОКОЦА УДАРАО КОЛЦЕМ БРЕЗУ НА ПАЛАМА

Сигурно је већину оних који су обавјештени потресла вијест о Александру Брезу, са Пала који се тренутно налази у вејештачкој кому у Болници "Кошево" у Федеративном Сарајеву.

О разлозима зашто је завршио тамо можете прочитати овдје.

Нас међутим, са ове дистанце иако нисмо у могућности да сазнамо све аспекте предузетих или непредузетих мјера, осим онога што прочитамо, забрињава чињеница о наводној лоше пруженој медицинској заштити Алексдандру од стране особља Дома здравље и Хитне помоћи на Палама и Болнице "Србија" у Источном Новом Сарајеву.

Вјерујемо, да такав начин пружања ургентне медицинске помоћи нема везе са политичком опредјељењем настрадалог нити његових сродника, али да се одмах оградимо, нисмо ни упознати са том опредјељеношћу.

Сматрамо да је недопустиво да се према било ком пацијенту неко односи на такав начин. 

Ако је у питању неки политички ривалитет, то је за сваку осуду, али с друге стране, ако је до компликација у наведеном случају дошло услијед нестручности медицинског особља наведених институција, онада је то за озбиљну бригу свих становника Источног Сарајева.

Овдје нећемо сада о томе, како ће у негативној конотацији институције и медији у Федеративном Сарајеву искористити овај случај.