Kреативност је смисао живота" - Марко Марјановић и Марк Раинеy

Марк Раинеy је псеудоним Марка Марјановића, српског независног гитаристе, певача, композитора и продуцента. Његове меланхоличне и једноставне мелодије су последица одрастања у малом граду и борбе да буде прихваћен у њему онакав какав он јесте. Његова поезија писана је на српском језику, док као Марк Раинеy користи енглески да би се изразио.

                   Фото Нишки портал

Почео је да свира гитару када му је било шеснаест година. Из прва научио је да свира десну гитару а онда две године касније одлучио је да научи и леву, коју и дан данас највише практикује. Та чињеница да је рођен са шест прстију одваја га од осталих гитариста и чини га јединственим због начина свирања, а уједно и страст коју посвећује свом инструменту. Никада није ишао на часове гитаре а начио је да свира скидајући песме бендова Нирвана, Јоy Дивисион, Марилyн Мансон и загребачког састава Азра.

Четири године био је гитариста и певач индие бенда "Тхе Цомбс" са којим је поред локалног успеха имао и доста запажених концерата широм земље. Бенд Тхе Цомбс на пролеће 2011. године издаје први и једини албум "То Оур Wеалтхy Цоусинс". Након тога Марко се потпуно посвећује писању песама и уживо наступима под именом Марк Раинеy.

Прво званично издање под псеудонимом Марк Раинеy ЕП "Стаy" излази за онлине издавачку кућу Балканроцк Рецордс недељу дана пре Марковог наступа на Нишвилле Јазз Фестивалу.

Почетком јесени 2013. године Марко у својој соби приводи крају снимање материјала за свој први самостални албум који носи назив "Фареwелл Сwеетие" који се такође може бесплатно преузети са сајта Балканроцк Рецордс-а.

Албум Фареwелл Сwеетие, који чини осам песама, Марко описује као интимни водич кроз његова искуства са људима, успонима, препрекама, успоменама и сновима. Девета бонус песма је ремиx песме "Тиес" који је радио, Марков велики пријатељ, Душан Влајић.

Након албума излазе синглови, којима се приближава сензуалном алтернативном р’н’б-ју, Wант То, Хеавен Сингс, Легс и Аслееп.

Спот за песма Легс, за који је ексклузивну промоцију радио „Ц-хеадс“, магазин о фотографији, моди, музици, путовањима, сеxу, уметности и култури младих, Марка је довео на насловне стране регионалних новина и часописа и био је пропраћен од стране водећих домаћих медија.

Режисер и продуцент Милош Тасић 2018. године завршава филм под називом „Раинеy“ којим приказује, кроз стилизовану и драматизовану причу о Марку, његову борбу са највећом несигурношћу, са којом се бори још од раног детињства и како прераста у локалну звезду чиме постаје симбол наде и упорности.

У мају 2018 године РТС-ова емисија „Место за нас“ посвећена је Марку са називом „Пут до снова“. У њој аутори емисије наводе:„Представљамо вам младог кантаутора из Ниша - Марка Марјановића. Са овим момком, познатији у уметничком свету као Марк Рејни, разговарали смо о његовом музичком изразу, сновима, страховима, поезији и љубави. Марко је, како га и пријатељи доживљавају, јединствен по снази, подршци и инспирацији коју другима даје. Узор вредан дивљења.” Један од саговорника у емисији је и Маркова разредна из Административно биротехничке школе, Ана Ивић-Вељковић.

Марко Марјановић је дипломирани-мастер правник, али постоје вероватно и гори начини да човек сам себи упропасти живот, каже он и смеје се као и увек.

Пројекат се реализује уз подршку града Ниша

ОРИГИНАЛ ИЛИ ФАЛСИФИКАТ

Упитан квалитет производа у трговинском центру "Подземни пролаз" Ниш.

Сваком од нас је сигурно у интересу да купимо квалитетну гардеробу. Одабир пада на маркиране произвођаче. Међутим, оно што је маркирано понекад није оригинал.

До тога смо дошли на основу разговора две наше суграђанке у градском аутобусу у Нишу.

Из њиховог разговора дошли смо до податка да власници локала из подземног пролаза доносе делове гардеробе код једне од њих и етикете маркораних произвођача, те у својим локалима продају ту гардеробу као маркирану.

Цена је примерена марки, али квалитет не одговара траженој цени.

Фотографије су са инернета.

ПУЊЕНЕ СУВЕ ПАПРИKЕ

Рецепт Сарајлије научен у кухињи Нишлијке.

По неком оргиналном старом рецепту са југа Србије то се ради ОВАКО.

Међутим, поента је у набавци сувих паприка.

Пошто је субота пијачни дан у Нишу, неопходно је баш тај дан отићи на "тврђавсју" пијацу, да се пронађу адекватне суве паприје са петељком по повољној цијени.

Уз суве паприке, купите и остало потребно за пуњење истих. Састојке свако може изабрати по својој жељи. 

Користио сам зелен, маст, мљевену  јунтину, црни лук, чукану паприку, со и зачине.

Кад гледате како то Нишлика припрема изгледа једноставно, да не кажемо, "просро ко пасуљ".

Међутим, није нимало једноставно очистити паприке од петељки, а да не попуцају. Цака је у врелој води и стрпљењу код вађења петељки.

Кад се то успојешно заврши, онда се паприке лагано натакну на прст или два да се рашире. Овдје је потребно бити њежан, не запињите ко сивоње суве паприке имају дно.

Следеће је да припремљеном смијесом за пуњење пажљиво папуните паприме.

Пуни се колико може стати. Напуњене паприке затвори колутовима кромпира, мркве, целера...

Поређати у шерпу, прелиту врелом машћу, залиту водом и кувату на тихој ватру, док не буду готове.

Појели су све и шерпу су омазали, то указује да су наше успјеле.

ГРАН ПРИ ЗА ФИЛМ "НУКЛЕАРНЕ СЈЕНКЕ

Јуче у Зворнику завршен 12. Међународни фиклмски фестивал "Први кадар".

Предсједник овогодишњег жирија био је директор Нишког култирног центра Срђан Савић

Према писању  /СРНА/ - Гран при "Стећак кнеза Павла" за најбољи филм 12. Међународног филмског фестивала "Први кадар" додијељен је пољском аутору Мареку Лешчевско за филм "Нуклеарне сјенке".

Стручни жири је објаснио да изненађујуће зрело остварење младог аутора Лешчевског беспријекорно стилизованим филмским језиком, без иједне изговорене реплике, осликава посљедице свеопште нуклеарне катастрофе водећи кроз опустошени постапокалиптични свет.

"Капија Зворника" за најбољу режију припала је Рози Хани Цигле из Њемачке за документарни филм "Породични живот".

"Цигле нам, наоко хладним, реалистичким и објективним редитељским поступком, са дугим кадровима, у успореном монтажном ритму и без покрета камере, у маниру великих северноевропских сликара реалиста, презентује живот једне породичне заједнице на изолованом сеоском имању", наводи жири.

"Печат Кнеза Павла" за најбољи кратки играни филм у селекцији "Кратке приче" додијељен је филму "Прави мушкарац не плаче", аутора Лукаса Кастана.

Кастан је са искреном емпатијом и уз упечатљив и дискретан глумачки наступ Алфонса Ларе у улози оца, на свјеж и оригиналан начин презентовао много пута испричану причу о хендикепираном дјечаку који, упркос великој жељи, неће успјети да оствари своје снове.

Награду "Печат кнеза Павла" за најбољи филм у селекцији "У фокусу" добило је остварење "Анатомија чуда", аутора Алесандре Калесие.

"Печат кнеза Павла" за најбољи документарни филм у селекцији "Екс Ју у фокусу" отишао је у руке Александра Рељића за филм "Енкел", док је "Печат кнеза Павла" за најбољи кратки играни филм у селекцији "Екс Ју кратки" припао остварењу "Посљедњи запис" Леонида Шејке.

Жири је филмску клапу за најбољи студентски документарни филм у селекцији "Нови погледи" додијелио филму "Обележени" Јована Допуђе, а филмску клапу за најбољи студентски кратки играни филм у селекцији "Кључ за филм" дао је филму "Кинески зид" Александре Одић.

Специјалне награде добили су кратки документарни филмови "Кратки обитељски филм", Игора Безиновића за аутентичан редитељски приступ испитивању истине и "Исти" Дејана Петровића за изузетно документарно свједочанство о релативности поимања људске слободе.

Специјалне награде додијељене су и за документарни филм Радослава Т. Станишића "Неприлагођени филмски гроф" за комплексан увид у ауторски опус једног неправедно занемареног филмског ствараоца Мила Ђукановића, који је дао изузетан допринос развоју југословенске, црногорске и српске филмске умјетности, те за кратки играни филм "Марија" Јураја Приморца за причу о трагању за милошћу и правдом у хаосу савременог свијета.

Специјалне дипломе добио је филм "Челичне ратнице" Јелене Миле, за спој посебног коришћења документаристике у играном филму о женама добровољцима у Првом свјетском рату и ратовима на Балкану, те Радослав Т. Станишић за специфично увезивање идеје и архивске грађе у обликовању филмске фигуре редитеља Мила Ђукановића.

Награде и специјалне дипломе награђеним ауторима уручили су градоначелник Зворника Зоран Стевановић, чланови жирије и извршни директор 12. "Првог кадра" Витомир Митрић.

Стевановић је захвалио продукцији "Први кадар" Источно Сарајево што је омогућио Зворничанима не само да погледају нове документарне филмове, него и да млади људи буду у прилици да и сами добију теоретска сазнања о креирању и снимању документарних и анимираних филмова.

Овогодишњи "Први кадар" отворен је 12. новембра у Културном центру у Источном Новом Сарајеву премијерним приказивањем играног филма "Границе кише", Николе Мијовића и Властимира Судара.

Међународни филмски фестивал завршен је вечерас у Дому омладине у Зворнику додјелом награда најбољим филмовима, њиховом пројекцијом и веома запаженим наступом етно-састава "Катера" из Источног Сарајева.

Отварању фестивала претходило је отварање изложбе фотографија аутора Александре Јованић и Чарне Манојловић "Храбре жене путују кроз време".

Помоћник министра просвјете у Влади Републике Српске Тања Ђаковић рекла је на отварању да је "Први кадар" препознао два најважнија стратешка опредјељења Министарства просвјете и културе - развој публике и децентрализацију културе.

Мото 12. Међународног филмског фестивала био је "Први кадрирај!", а у његовом пратећем програму реализовани су ДокМастерсКлас "Умјетност документаризма - портрет у документарном филму", чији је предавач била филмски редитељ Чарна Манојловић, затим промоција филмског часописа "Филаж", вече лауреата, као и пројекције филма "Челичне ратнице", Јелене Миле из Шведске и филма за дјецу "Злогоње", Рашка Миљковића из Србије.

Покровитељ фестивала је Министарство просвјете и културе Републике Српске, а ову јединствену манифестацију подржали су Удружење филмских радника БиХ, општина Источна Илиџа, општина Источно Ново Сарајево и град Зворник.

Медијски покровитељи су Радио-телевизија Републике Српске и Новинска агенција Републике Српске - СРНА.

ДАН ПЕШАДИЈЕ У НИШУ

Команда копне војске у Нишу, на Тргу краља Милана обележила свој дан.

Присутни чланови Команде и Комаданти јединица из Гарнизона Ниш. Део јединица представио је средства и опрему и способности својих припадника.

Направили смо неколико фотографија, а о самом дешавању поводом данашњег дана можете више прочитати на овом ЛИНКУ.
Наше је да се надамо у боља времена када ће чланови Команде копнене војске код надлежних градских и републичких органа издејствовати признавање заслужениг статуса и демобилисаним припадницима некадашње ЈНА и њених насљедница Војске Југославије и Војсје Србије и Црне Горе које је наслиједила, а који су учествовали у борбеним дејствима на простору бивше СФРЈ и у рату против НАТО агресора.
Све уз доношење правичног закона о Борцима и ветеранима и члановима породица погинулих.

ОСВЕШТАНА ВОЈНА КАПЕЛА У БОЈНОЈ БОЛНИЦИ НИШ

Данас када СПЦ прославља Свете лекаре и басребренике Козму и Дамјана, лекарску славу, у кругу Воје болнице Ниш, његово преосвештенство владиканишки г. Арсеније, освештао је обновљену Војну капелу посвећену овим Светитељима.

Фото Сарајлије-Нишлије

Војна капела изграђена је 1918. године, а много деценија није била у богослужбеној употреби.

Милости Божијом, данас је поново освећења благодловом владеике Арсенија и враћена у богослужбену употребу особљу и пацијентима Војне болнице Ниш.

Литургију у Војној капели вршиће надлежни Војни свештеник, једном у току недеље.

Владика Арсеније у беседи нагласио је да Доктори "не раде посаво" већ врше службу из љубави према Богу и  ближњем и да је зато њихов позив и тежак и одговоран. 

Опширније можете прочитати на следећем ЛИНКУ.

Више фотографија у АЛБУМУ.

ЖЕЉА ЗА ЗАРАДОМ БИТНИЈА ОД НЕЧИЈЕ СМРТИ

Субота је пијачни дан у Нишу.

Нишлије иду у набавку, а они који производе поврће, воће и млијечне производе, суботом највише пазаре.

Тада и болесни иду у набавку, без обзир аколико временске прилике утичу на њихово здравље.

У суботу је наш, адиминистратор, на свом ФБ профилу објавио вијест као "ФБ белешку".

Уствари овде није поента у наведеној вијести, већ у чињеници да троје уличних продаваца који су сваки дан на мјесту гдје је екипа Хитне помоћи, покушавала да реанимира нашу суграђанку, нису се помјерали са тог мјеста.

Па и у тренутку када су постављене и инпровизоване траке за огранчавање проласка.

Да многи су пролазећи " бацили" поглед из чисте знатижеље настављајући даље по својим плановима.

Међутим, троје уличних продаваца, стајало на можда метар од жене која је умирала.

Забрињава тај недостатак солидарности услијед жеље за зарадом.

Још више због чињенице, да два члана породице једног од тих продаваца раде у једном Јавном градском предузећу.

Ипак вјерујемо да је обо само случајност.

Сутра су Свети Козма и Дамјан, освештавање обновљене Капеле у Војној болници.

Литургија почиње у 09.00 часова.

Ни педаљ назад! Само напред ка успеху!" - Матија Десанчић

Архитекта се бави планирањем и пројектовањем разних објеката. Ствара објекте и просторе узимајући у обзир масу, форму, текстуру, светлост, трошкове, конструктивна и енергетска ограничења, саму функционалност објекта, његову практичну оправданост, друштвено – социјалне потребе, тренутне трендове, да би дошао на крају до решења које ће бити и уметничко дело. Тако данас, савремена пракса обједињује у архитекти инжењерска знања и његов уметнички таленат.

Фото:Нишки портал

О архитектури као инжењерској дисциплини у уметности стварања, њеном смислу и циљевима, са освртом на прошлост, а са погледом у будућност, говориће студент архитектуре Грађевинско – архитектонског факултета Ниш, Матија Десанчић. Активан је и у Студентском парламенту факултета. Зна шта студенти желе и верује да стварају интелектуалну елиту која је нова и другачија од оне предходне, али свакако базирана на правим вредностима.

Матија ће нам говорити и о томе колико је важно да један архитекта мисли главом, а да при том слуша срце...

Матија није само будући архитекта, он је и аматерски глумац у Академском позоришту СKЦ Ниш. За архитектуру воли да каже да му је „као жена“, а да му је глума „љубавница“. Насмејао нас је, па смо га питали како успева и да ли успева да буде истовремено и добар архитекта и добар глумац и где у тој вези проналази разлог за срећу.

За емисију из серијала „Наши узори“ Матија Десанчић је, између осталог, поручио свима нама, а посебно младим људима, да на путу ка својим циљевима не одустају и „Ни педаљ назад! Само напред ка успеху“ !

Пројекат Наши узори,   Нишки портал,  реализује уз подршку града Ниша.

ОБНОВА КРОВА КАПЕЛЕ У КОЈОЈ СУ САХРАЊЕНИ ПРИПАДНИЦИ МЛАДЕ БОСНЕ У ФЕДЕРАТИВНОМ САРАЈЕВУ

Обнова крова Капеле (костурнице) припадника Покрета "Млада Босна" који су учествовали у организовању ослобађања народа ондашње БиХ од колонизатора оличених у Францу Фернинанду.

Капела је подигнута на градском гробљу "Баре" 1939. године.

Фотографије су са твитер налога Драгана Моћевића захваљујући чијем залагању су многи сазнали за ово.

МЛАДИЋ СА СОКОЦА УДАРАО КОЛЦЕМ БРЕЗУ НА ПАЛАМА

Сигурно је већину оних који су обавјештени потресла вијест о Александру Брезу, са Пала који се тренутно налази у вејештачкој кому у Болници "Кошево" у Федеративном Сарајеву.

О разлозима зашто је завршио тамо можете прочитати овдје.

Нас међутим, са ове дистанце иако нисмо у могућности да сазнамо све аспекте предузетих или непредузетих мјера, осим онога што прочитамо, забрињава чињеница о наводној лоше пруженој медицинској заштити Алексдандру од стране особља Дома здравље и Хитне помоћи на Палама и Болнице "Србија" у Источном Новом Сарајеву.

Вјерујемо, да такав начин пружања ургентне медицинске помоћи нема везе са политичком опредјељењем настрадалог нити његових сродника, али да се одмах оградимо, нисмо ни упознати са том опредјељеношћу.

Сматрамо да је недопустиво да се према било ком пацијенту неко односи на такав начин. 

Ако је у питању неки политички ривалитет, то је за сваку осуду, али с друге стране, ако је до компликација у наведеном случају дошло услијед нестручности медицинског особља наведених институција, онада је то за озбиљну бригу свих становника Источног Сарајева.

Овдје нећемо сада о томе, како ће у негативној конотацији институције и медији у Федеративном Сарајеву искористити овај случај.

"Без рада нема успеха" - Урош Милојевић

Настављамо реемитовање проекта "Нишког портала" Наши узори који су реализовали уз помоћ града Ниша.

Ако сте прошле сезоне посећивали Народно позориште у Нишу, на ’’даскама које живот значе’’ свакако сте видели и Уроша Милојевића. Гледаћете га и у овој, новој сезони. Овај млади глумац ужива у свом послу, а то се на сцени и види. Активан је и на друштвеним мрежама, посебно на Инстаграму где су бројни они који прате његов рад и пружају му подршку.

Kо је заправо Урош чућете у емисји ’’Наши узори’’, али је сигурно и да ће вас мотивисати да више радите на себи, јер он управо то стално чини – вредно ради. Kао дечак је желео да свира виолину, али је ипак жеља да постане глумац била успешнија. Љубитељи позоришта имају прилику да његов рад прате у Рефлектор театру, Битеф театру, нишком Народном позоришту... Искуства има и ван позоришта.

Млади га можда и најбоље познају захваљујући друштвеним мрежама тачније Инстаграму. Профил цацаиуки који води заједно са колегиницом Славицом Љујић побрао је бројне симпатије. О томе најбоље говоре бројеви – више од 37.000 људи прати њихов рад. Занимљиве животне ситуације Урош и његова колегиница преносе на духовит и веома шармантан начин. И тешко да се некоме њихов рад не допада.

Од Уроша можемо пуно тога научити. Између осталог, он нам потврђује и да када радите оно што волите, посао вам никако не пада тешко.

НАШИ ПРЕЦИ НЕ ПОТКЛЕКОШЕ ПРЕД ХАЗБУРШКИМ УЛТИМАТУМОМ, АЛИ ИМ СЕ ДАНАШЊЕ РУКОВОДСТВО СРБИЈЕ ДОСТОЈНО НЕ ОДУЖУЈЕ

Од прослављања, заинтересованих Удружења од почетка операције пробоја "Солунског фронта", преко скромног обиљежавња 1. новенбра дана ослобољења Београда у Првом светдком рату, свечаном академијом у Сава центру, где је већа важност дата Председнику него нашим славним прецима, ваљда  под притиском насљедница Хазбуршке монархије, најављени су вишедневни војни маневри на неколико локација у Србији, вероватно са циљем подизања морала код наших грађана.

Наталијина ромонда синбол примирија у 1 светском рату

Искрено смо очекивали да ПРОСЛАВА у Сава центру буде достојна свих оних јунака са Мачковог Камена, Кајмајчалана и других славних места где су извојевали бриљантне побједе српски сељаци предвођени нашим славним војводама на челу са краљом Петром.

Испоставило се нажалост да нема код оних који одлучују о томе  достојанства каквог је било код Мишића, Бојовића, краља Петра, па њихове славне побједе не прослављају када то раде све земње победнице, већ како насљеднице Хазбуршке монархије условљавају.

Сами маневри за оне који су упућени у стање наше Војске и система одбране, свјесни су да је то својеврстан маркетинг, а не показивање стварне борбене готовости јединице.

Једино је термин одржавања маневра тенпиран у време када све земље победнице прослављају победу у Прваом светском рату, па се надамо да ће мо и ми прославити победу, а не Дан примирија.

Најбоњи показатељ стања у Војсци је одустајање од најављене параде и организовање маневра.

Остаје нам само нада да се неће остварити она предпоставка Шаиванчанина, да нас очекује рат са Косоварима и Хрватима.

"Награде су последица труда и рада" - Јаков Милутиновић

"Наши узори" пројекат "Нишког портала" о успешним младим људима из Ниша.

Он свира клавир, наступа са хором, диригује и компонује. Ученик је средње Музичке школе. Ако га питате колико награда има, неће знати да вам каже тачан број. Ипак, једно зна – награде су за њега само последица труда и рада, али не и инспирација. Инспирација је за њега нешто друго, а то друго је борба за класичну музику.

Фото Нишки портал

Међу бројним награда, а има их око 30, најдража му је она са Међународног такмичења из хармоније – освојио је прво место.

Треба истаћи и да је прве кораке, када је реч о хорском певању, начинио са 3 године у хору ‘’Пиколи’’.

Поред певања, свирања клавира и дириговања, допало му се и компоновање, а прве клавирске композиције написао је са 11 година. Посебно истиче премијеру свог дела "Све си премудро створио, Боже" (по тексту Марине Милутиновић) на Пасхалном (Васкршњем) фестивалу у Храму

Христа Спаса у Москви, пред Његовом светошћу патријархом Москве и целе Русије Г. Г. Kирилом.

Јаков је током школовања ишао и на такмичења из природних наука, али је музика увек за њега била на првом месту. У музици се осећа најбоље.

У емисији Наши узори, Јаков говори и о својим узорима, о свом путу ка циљевима, школовању и даљим плановима.

Нишки портал овај пројекат релаизује уз помоћ Града Ниша

СВЕТИ ЈЕВАНЂЕЛИСТ ЛУКА ИЛИ НОЋ ВЕШТИЦА

"Све нам је дозвољено, али није све на корист"

Није писмен онај ко заврши велике школе, писмен је онај који има мудрости па стечено знање користи на добробит Народу, Цркви и својим потомцима. Васпитава своје потомке у духу традиције,  саветује их да туђе не прослављају, (јер ни под паролом "забава" то није безазлено) учи  их домаћем васпитању, да  чувају Богомдату Веру Православну. Форсира се то највише у школама,али то нам несме бити оправдање, морамо смоћи снаге да се томе одупремо...Праштајте.

Halloween  славе Енглези и Американци, а ми  Светог Луку и Светог Петра Цетињског. 

Молитвама Светог Луке и Светог Петра Цетињског нека нам Господ да снаге да се сваком злу одупремо.

ЛИКВИДИРАНИ ПОЛИЦАЈЦИ У САРАЈЕВУ ТРЕБА ПРОМИЈЕНИТИ ИЗБОРНИ СИСТЕМ

За сад јавности још увијек непознати извршиоци убили су двојицу припаднила Полиције Федеративног Сарајева на дужности. Трагедија се догодила на Алипашину пољу у општини Нови Град. Извршиоци су наводно припадници "ауто мафије". Према информацијама из полиције, постоје сазнања да су извршиоци напустили Федеративно Сарајево, па је потрага проширена и на територију Републике Српске.

У том цињу успостављена је и сарадња двије Полиције, ради проналажења извршилаца.

Овај случај подсјетио нас је на онај од љетос из Ниша, када је рањен полицајац.

Извршилац из Ниша је приведен.

За извршиоцима из Сарајева се и даље трага, јер су се усудили да из засједе запуцају на основни " шраф" у Полицији.

Такву "храброст" може имати неко иза кога стоји неко битан, или је Федерација БиХ толико слаба да криминалци раде шта желе. Неће бити изненађење да имају своје људе и у врху МУП-а. 

Поред овакве ситуације није ни изненађење толиких редова пред Амбасадама и Конзулатима.

Крајње је вријеме да народ у свом приступу избора представника власти нешто промијени, а најбоље ће бити изборни систем.

ЏЕЗ КОНЦЕРТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

У организацији Удружења младих "Модус адосцеленти" из Источног Сарајева, у сали Културног центара Источно Ново Сарајево у понедељак 29. октобра од 20.00 часова одржаће се концерт џез бендова из Ниша, Тиране, Федеративног и Источног Сарајева и Зенице, који су на овогодишњем "Нишвиулу" у Нишу учествовали на заједничкој радионици у обрађивању познатих домаћих и старних пјесама у џез маниру.

То је једна дивна прилика да и љубитељи џеза, осјете атмосферу, бар у једном дијелу, како то имају прилику да доживе Нишлије.

УЛОГА СРЈ У СТВАРАЊУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПРЕДАВАЧ МОМИР БУЛАТОВИЋ

Савез студената, Правног факултета у Нишу, 22. 10. 2018. године, организовао је предавање др. Момира Булатовића, на тему "Улога СРЈ у стварању Републике Српске".

Према ријечима Момира Булатовића, директног учесника у дејтонским преговорима, сукоб на простору бивше СФРЈ исцениран је из разлога намјере чланица ЕУ крајем осамдесетих година, прошлог вијека, да изађу из безбједоносних структура НАТО-а и формирања европских безбједоносних снага.

Словенија и Хрватска биле су за осамостаљење, Србија и Црна Гора за останак у заједничкој држави, а БЈР Македонија и БиХ, због сложене националне структуре становништва неопредјељене.

Осамостаљењем Хрватске и искњучивањем Срба, као конститутивног народа из устава независне Републике Хрвстске, уз терор над тамошњим српским становништвом и подсјећањем на усташке злочине из Другог свијетског рата, кроз сценографију припадника ЗНГ, као војног крила ХДЗ-а били су повод за самоорганизовање Срба у Хрвстској ради самозаштите, што је прерасло касније и у оружане сукобе који су се пренијели и на територију БиХ.

Рат на простору СФРЈ тадашња ЈНА, према Булатовићу није могла да спријечи, јер није имала адекватне кадровске капацитете за ријешавање сукоба између народа у оквиру СФРЈ.

На почетку сукоба  у Хрватској, ЈНА је била у функцији тампон зоне, а послије отпочињања сукоба у БиХ, стали су на страну Срба, пошто су већ припадници других националности напустили тадашње јединице ЈНА.

Сукоб у БиХ се распламсавао, али је вршен сталан притисак на СРЈ, кроз економске санкције које су појачаване како би они вршили притисак на руководство Републике Српске, да се успостави мир.

СРЈ је према Булатовићу била спремна да прихвати и процентуално много мањи дио тадашње БиХ, на ком била формирана данашња Република Српска, само да се успостави мир, али руководство Републике Српске на то није могло да пристане због жртава које је до тад поднио српски народ у БиХ, ради одбране својих огњушта.

Ту је према Булатовићу дошло и до идеолошког мимоилажења у ставовима међу члановима преговарачкеи делегације Срба, са међународним представницима током трајања сукоба.

Оно што је било прихватљиво за чланове делегације из СРЈ, није било за оне из Републике Српске.

На састанку у Добановцима уз посредовање Патријарха Павла, постигнут је договор да у српској делегацији на преговорима у Дејтону Милошевићев глас буде одлучујући.

Било је у току тог сукоба на територији БиХ, више покушаја проналаска мирног ријешења, али према Булатовићу, док   Американци нису одлучили да се конфликт ријеши, мир се није могао успоставити.

Споразум у Дејтону, како је навео Булатовић, није био никакав договор сукобљених, већ диктат организатора преговора, са понудом "узми или остави".

Сукобљени су могли да преговарају о размијени процената територије.

Момир Булатовић истакао је чињеницу, да је Алија Изетбеговић инсистирао да сарајевски муслимани, сада Бошњаци, добију врх Требевића и територије око Сарајева или ће се повући из преговора.

Српска делегација предвођена Слободаном Милшевићем пристала је на тај услов, јер би прекид преговора значио активно укључење нато снага у даљи сукоб и да би крај био врло неповољан за Србе.

Тако су сарајевски Срби, који су поднијели највеће жртве у одбрани својих огњишта, тим споразумом морали да напусте та огњипта која су одбранили.

Анфитеатар, Правног факултета у Нишу, био је испуњен заинтересованим срудентима и других факултета, наручито Филозофског, одсјека за Историју и неколико заинтересованих грађана.

На овом предавању није био представка локалних медија, нити Града, па макар и у приватној режији, као што су ишли у Косовску Митровицу, када је говорио Предсједник Србије.

На крају предавања стекао се утисак да питање БиХ као државне заједнице два ентитета и три народа, са врло сложеним државним уређењем још није ријешено.

"Треба бити истрајан на путу ка циљевима" - Никола Живановић

Можда историја није многима омиљен предмет, али не може се занемарити чињеница да она има одговоре на велики број питања из прошлости. Она нас упознаје са оним што је некада било – упознаје нас са светом какав раније нисмо познавали. О томе зашто је она важна још боље говоре они који је одлично познају и којима је она итекако занимљива наука. Један од њих је Никола Живановић. Своје знање из историје показао је маја месеца на државном такмичењу на коме је освојио друго место.

Овај одличан резултат остварио је у осмом разреду, а у међувремену је уписао и жељену средњу школу – Правно-пословну. Док се припремао за такмичења из историје, Никола је наступао и са школским оркестром и бавио се спортом. Захваљујући доброј организацији и тиме што је био истрајан у жељи да оствари одличне резултате, био је успешан на такмичењима.

Kаже да је важно да човек зна шта хоће како би дошао до циља. У емисији ’’Наши узори’’ прича о свом путу као жељеном резилтату, о историји и амбицијама, а важну поруку послао је младим људима који теже ка остварењу својих циљева.

ПОВРИЈЕЂЕНИ У САОБРАЋАЈНОЈ НЕЗГОДИ ПРЕВЕЗЕНИ У РАЗЛИЧИТЕ БОЛНИЦЕ

У Суботу навече, према писању Портала из Источног Сарајева, а на основу информација ЦСБ Источно Сарајево на магисралном путу Љубогошта-Подроманија у мијесту Мокро дошло је до саобраћајног удеса у којем су повријеђене шест особа.

Учествовала су два возила марки "бмв" и "рено".

Врло је занимљиво да је од шест повриујеђених, троје превезено у Болницу "Кошево" у Федеративном Сарајеву, а троје у Болницу "Србија" у Источном Сарајеву, само остаје нејасно да ли је тријажа вршена по националној припадности или по мјесту пребивалишта.

Сав апсурд живота у твој квази држави званој БиХ, најбоље се води на овом примјеру.

Остаје учесницима у саобраћају, који буду жртве саобраћајних незгода, ако им живот буде у опасности,да ће на лице мјеста доћи хумани здравствени радници који ће их превести до најближе Болнице не гладајући на њихову националну припадност и мјесто пребивалишта, већ на то да им спасу живот.

КОСОВАРИ УСВОИЛИ ЗАКОН О ОДБРАНИ И ВОЈСЦИ ТЗВ. КОСОВА УЗ ПРЕЋУТНУ САГЛАСНОСТ ПОСЛАНИКА СРПСКЕ ЛИСТЕ

Тзв. Скупштина, тзв. Независног Косова, усвојила је јуче по хитном поступку, закон о тзв. Министарству одбране и тзв. Војсци Косова.

фото н1тв

Тај приједлог био је у оптицају и маја ове године, али су тада посланици Српске листе, напустили тзв. Скупштину тзв. Косова, поднијевши оставке и тако довели ту тзв. Скупштину у технички мандат и ставили остале посланике у ситуацију да немају уставни основ за усвајање закона о Одбрани и Војсци.

Сада посланици Српске листе, нису поднијели оставке и дали су легимитет осталим да јуче усвоје наведене законе по хитном поступку.

Сигурно су посланици Српске листе, били упознати на вријеме о намјером тв. Скупштине тзв. Косова, да на данашњој сједницу усвоје поменуте законе, а то нису спријечили поновним подношењем оставки.

Вјеровано је то у склопу неког ширег договора о којем ћемо сазнати у неком народном периоду.

Остаје само нада да су усвојени закони  синболични ида служе за смиривање полиичких тензија међу косоварским странкама, јер се тзв Министарсво одбране и тзв. Војска Косова могу основати само када дође до промијене устава тзв. Косова.