Историја скијања на Јахорини

www.palelive.com

САОБРАЋАЈ

1912. године на Јахорини је изграђена железничка шумска пруга од Пала (829 м) до Пољица (1530 м) намењена за извоз дрвета. Пругу је поставио италијан Максим Фелтринели звани Малакорни, који је имао своје пилане на планини. Ова пруга се даље наслањала на железнички правац Вишеград - Сарајево, грађен од 1901. до 1904. године по наређењу цара Фрање Јосипа. Први друмски путни правац ка врху Јахорине грађен је дуж трасе пруге 1925. године када је генерал Ђорђе Томић за ту намену мобилисао војску и резерву. Овим путним правцем Фертинели је извлачио дрвену грађу са Јахорине до 1936. године. Након ИИ светског рата омладина је већ 1945. године изградила пут од Требевића и Пала све до Рајске долине. 1971. године је направљен пут од Близанаца до Бобанових рупа на Голој Јахорини до 1850 м / нв. Асфалтом је пресвучен правац од Сарајева преко Требевића до раскрснице Бистрица - Пале у дужини 26 км током 1971. и 1972. године. Остатак пута од 9 км од Бистрице до Јахорине је асфалтиран 1976. године, а касније и пут од Пала ка Јахорини.1971. године на Јахорину стиже и прва специјална машина за чишћење снега, тако да Градско саобраћајни предузеће из Сарајева уводи редовну аутобуску линију Сарајево-Јахорина. Овим је комплекс Јахорине добио на значају и на тај начин је омогућена свакодневна посета смучарима и грађанима Сарајева. Асфалтирањем путева и број посетилаца приватним возилима је знатно порастао.


ЖИЧАРЕ И СКИ ЛИФТОВИ
(Подаци добијени од Цвијана Голијанина који је од почетка руковао жичарама.)

 
Прва жичара на Јахорини
Прва жичара је довршена и отворена 1952/11/29. године. Она почиње на полазној станици од хотела "Јахорина" са надморске висине 1660 ми иде до врха 1885 м на Голој Јахорини. Дужина жичаре износи 1050 м, тип је једносед са 102 седишта капацитета 360 путника на сат. Од полазне станице до врха вожња траје 8 минута. Жичаром је прво управљао Смучарски савез БиХ од 1952/11/29. до 1958/11/26. године кад је припала Градском саобраћајном предузећу Сарајево. Поред жичаре су постојале смучарске стазе дужине 3660 м Стаза се спушта од врха Шатора (1885м/нв) на Голој Јахорини, преко Рајске долине до Кадина врела - Врхпрача 1000 м / нв. Ове стазе служе за смучање обичних смучара и за европска такмичења у спортовима на снегу. Одоздо од завршне станице код Кадине воде враћало се жичаром "Три" до жичаре "Један" и ту настављало ка Голој Јахорини.

Друга жичара на Јахорини
Друга жичара је довршена и отворена 1965. године. Она почиње на полазној станици Пољице са надморске висине 1530 ми иде до 1908 м / нв на "Зачаране дворе" испод "Огорјелице". Дужина жичаре износи 1641 м, тип је једносед са 148 седишта капацитета 360 путника на сат. Од полазне станице до врха вожња траје 12 минута. Жичаром управља "Градско саобраћајно предузеће" Сарајево. Дуж жичаре су и смучарске стазе које нису намењене за такмичења. Стаза од Голе Јахорине до Пољица је дужине 3000 м

Трећа жичара
Трећа жичара је довршена и отворена 1971/01/14. године. Она почиње на полазној станици од хотела "Јахорина" са надморске висине 1660 ми спушта се до 1329м/нв у место Жевње - Врхпрача. Дужина жичаре износи 1241 м, тип је једносед са 138 седишта капацитета 100 путника на сат. Од полазне станице до врха вожња траје 10 минута. Жичаром управља "Градско саобраћајно предузеће" Сарајево. Поред жичаре пролазе спуст и велеслалом стазе, и жичара је управо направљена за такмичења на снегу на дугим стазама, с Голе Јахорина до Врхпраче. Жичаре раде од првог снега у новембру до последњег у мају. Да ски стазе нису биле добро сређене сведочи и констатација аутора да је: Смучарске стазе на Јахорини треба очистити од стена и пањева, посути земљом, поравнати и посијати планинску траву. Само на таквим стазама се може скијати и на 5-10 цм дебљине снега, а тиме би се и продужила сезона смучања.

Ски лифт у Рајској долини

Ски лифт у Рајској долини довршен је и отворен 1972. године (Податак Радослава Џорџе, председника Сарајевског смучарског клуба) Овај ски лифт почиње на плазној станици у Рајској долини на 1655 м / нв и иде до врха 1855 м / нв на Крвавим локвама. Дужина ски-лифта износи 655 м, а висинска разлика 200 м Капацитет ми је 700 особа на сат. Ски лифтом управљају Сарајевски смучарски клуб и управа дома "Младост".
Ски лифт код дома "Партизан" довршен је и отворен јануара 1976. године (Податак Паје Ђокановић, управника дома Партизан). Полазна станица лифта је код дома Партизан на 1660 м / нв, а иде до 1800 м / нв иза Оштре главе на Голој Јахорини. Дужина ски лифта износи 450 м, капацитет је 600 особа на сат. Ски лифт је типа сидро и вуче по двојицу смучара. Ски лифтом управљају Смучарско планинарско друштво Јахорина-Сарајево и управа дома "Партизан". Са обе стране лифта постоји уређена ски стаза са два спуста лево и десно према дому Партизан. Дужина стазе је 450 м колико и дужина ски лифта.
Те 1976. године у изградњи је "једноужетна двоседа кружна жичара" са дужином трасе 1320 м, а лоцирана је западно од жичаре један на благо нагнутом платоу код велике кривине на Огорјелици. У плану је била и изградња ски лифтова за децу као и жичара Пале-Јахорина.
Од 1971. године на Јахорини је посвећена посебна пажња уређењу планине, објеката и жичара, а према узору на међународне ски центре са тежњом да Јахорина постане прави зимски Спортско-рекреациони центар. Половином јануара 1971. на Јахорину стиже прва специјална машина за набијање и равњање смучарских стаза и даје један нов и известан квалитет снежним теренима Јахорине.


Панорама Јахорине с почетка осамдесетих година

Тих седамдесетих година на Јахорини су верификоване смучарске стазе од стране Светске смучарске федерације - ФИС и то Стаза за СПУСТ дужине 3500м, са висинском разликом 887 м Почетак је на Голој Јахорини 1777 м / мв а циљ у Врхпрачи на 1090 м / нв. као и Стазе за велеслалом и слалом. Сваке сезоне се на Јахорини се одржавају 4-5 значајних такмичења са просечним учешћем по 100 такмичара. Јахорина је била организатор Европског и Светског омладинског критерија у смучању, што је тада представљало велику афирмацију планине.

Значајнија међународна такмичења одржана на Јахорини:
• 1957. године ИИИ Омладински шампионат алпских земаља;
• 1974. године у јануару ИИИ Европски омладински критериј а захваљујући Јахорини те исте године је одржан Светски шампионат у спусту;
• 1975. године у јануару Европски куп за мушкарце, као и Светско првенство за жене "Златна лисица" јер те године на мариборском Похорју није било снега;
• 1977. године у календар ФИС-а је увршћено такмичење Европског купа на Јахорини.



Такмичења у Рајској долини

СМЈЕШТАЈНИ КАПАЦИТЕТИ
После окупације Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске 1878. године, тадашња буржуазија у потрази за дивљачи долази у лов на Јахорину. Ово богато ловиште високе дивљачи привукло је и ловца вукел да направи ловачку кућу на Јахорини, код једног извора воде који ће касније добити и његово име - Вукелина вода. То је уједно и први објекат на овој планини за смештај странаца. Ловачка кућа изгоре. На том месту направише дом "Романија" са 60 лежаја, који је 1922. године изгорио.
После Првог светског рата (1914-1918), у 1923. години, долазе први љубитељи природних лепота на планину Јахорину. Те године је направљена зграда хотела "Шатор". У хотелу је било око 70 лежаја. До хотела се долазило шумским путем. По наредјењу краља Александра, генерал Ђорђе Томић 1926. године прави зграду Дома армије са 80 лежаја. Иако су изграђени објекти нудили удобан смештај, на Јахорину су још увек навраћали знатижељни посетиоци или групе који су долазили ради уживања у природним лепотама планине са мањим задржавањем. Теко је било све до ИИ Светског рата када су тада постојећи објекти уништени и спаљени
После Другог светског рата (1941-1945) обновљени су наведени спаљени објекти, а још 1947. године на Јахорину је доведено електрично светло. Изграђен је подземни кабал за струју и телефонске везе ... а онда почиње изградња:
• 1950. године направљен је Синдикални планинарски дом "Јахорина" са 95 лежаја.• 1955. године направљен је дом "Кошута" са 45 лежаја.• 1959. године изграђен је дом "Партизан" са 120 лежаја.• 1960. године изграђена је вила "Бистрица" са 44 лежаја.• 1961. године направљен је дом "Младост" са 94 лежаја.• 1975. године направљен је хотел "Јахорина" савремен комфоран објекат са 320 лежаја. Те исте године дом "Кошута" је више неупотребљив, а вила "Бистрица" је изгорила 1974. године
Изградњом водовода са врела Праче за туристичко насеље на Јахорини, капацитета 20 лит / сек обезбеђена је несметана употреба објеката. Обезбијеђена је љекарска служба преко целе године, отворена зграда поште и нови телефонски прикључци.
Хотел "Шатор"

Хотел "Шатор" Када је изгорила Вукелина Ловачка кућа, на локацији која по њему доби назив Вукелина вода, изграђен је дом "Романија" са 60 лежаја. (Податак Обрена Голијанина, старијег човека који је читав свој дуги век провео на Јахорини). Управник је био Немац Вајсиба. Капитулацијом Аустро-Угарске, Вајсибан оде у Аустрију а 1922. година и дом "Романија" изгоре.
На том месту у близини Вукелиних вода, већ наредне 1923. године, направише зграду данашњег хотела ком дадоше име по месту Шатор - хотел Шатор. Новац за изградњу хотела је дао Ђорђе Крстић, ондашњи председник Врховног суда у Сарајеву. (Податак Рада Томића - "Адаиџе" из хотела Шатор) Радове је изводио Мика Благојевић из Сарајева. Зграда од два спрата зидана је од камена, а трећи је од дрвета. У хотелу је било око 70 лежаја. Хотел је освијетљаван са лампом и гасом. До хотела није било аутомобилског пута, него само шумска цеста. Након отварања хотела, мештани су први пут видели скије на Јахорини. Скијаш се скијао испред хотела и изазвао чуђење код присутних.
• Крајем 1941. године Партизани Јахоринског одреда су упалили хотел "Шатор".• 1948. године УДБ-а доводи кажњенике који поново обновис изгорјели хотел. Тада су направили и терасу за сунчање и довели електрично светло. Кажњеници су изградили и пут до хотела. Хотел се снабдева водом из Вукелиног врела које се налази у близини зграде.• 1966. године извршена је доградња бара и просторија за Дневни боравак, одмор и разоноду. Собе су преуређене с увођењем топле и хладне воде и централног грејања. Реновиран је и лепо уређен ресторан са кухињом. Тада је хотел "Шатор" имао 120 лежаја намењених гостима и 20 лежаја за персонал.• Од 1948-1955. године хотелом "Шатор" управљао је Секретаријат за унутрашње послове Сарајева.• Од 1955-1958. године "шатором" управља хотел "Европа" из Сарајева.• Од 1958-1962. управља хотел "Јахорина".• Од 1962. године хотел Шатор преузима Студентски центар из Сарајева који је њиме управљао до ратних дешавања деведесетих година, када је хотел знатно оштећен. Данас хотел и даље чека на реновирање ...

 Војно одмаралиште "Јахорина"


Војно одмаралиште "Јахорина" 1925. године по наређењу краља Александра, генерал Ђорђе Томић је на Јахорини купио земљиште од солунског добровољца Живка Ћира из Касиндола и ту 1926. године направио Дом армије. Зграда је смештена на 1540 м / нв, озидана од камена на два спрата. Зграда је освијетљавана лампом са гасом и загреване пећима на дрва. (Податак Петра Карића - управника дома)


• 1941. године усташка војска је смештена у зграду дома. Крајем 1941. или почетком 1942. године Партизани Јахоринског одреда истерали су усташе и дом запалили.• 1946. године, одмах након завршетка рата, зграду дома су обновили и покрили заробљени немачки војници. Столарију у дому је градио КПД у Фочи 1947. године.• 1958. године извршена је адаптација зграде и опреме са 90 лежаја. Те године код дома је направљен депаданс са 60 лежаја. Све собе имају топлу и хладну воду, централно грејање, купатило на спрату, ресторан, простор за одмор и разоноду, терасу за сунчање. Одмаралиште се снабдева водом из централног водовода са врела Праче.

 
Такмичење у велеслалому код хотела Јахорина

Дом "Партизан"

Дом "Партизан" Налази се на Јахорини на 1660 м / нв. Изграђен је добровољним радним акцијама чланова Смучарског планинарског друштва "Јахорина" Сарајево. (Податак Паје Ђокановић - управника дома) На спомен плочи у дому пише следеће: "Дом смучарско-планинарског друштва ЈНА" Јахорина "изграђен је у част 40-годишњице КПЈ и СКОЈ-а и отворен је на Дан армије 22.КСИИ 1959. године ".
Дом је озидан од камена на два спрата и покривен лимом. Има терасу за сунчање. У дому има 17 соба иу депадансу 5 са ​​свега 120 лежаја. Има три купатила са тушевима, централно грејање, трпезарију, друштвене просторије, телевизор. Одмах поред дома је изграђен ски лифт. У почетку, дом се водом снабдевао са извора Паљске колибе, а касније из централног водовода са врела Праче.
Данас ни дом ни ски лифт нису у функцији.
Дом "Младост"

Дом "Младост" Налази се на 1702 м / нв код Рајске долине са идеалним погледом на северне падине Јахорине на којима се налазе смучарске стазе. Изграђен је 1961. године добровољним радним акцијама чланова Сарајевског смучарског клуба. (Податак Радослава Џорџе, ондашњег председника Сарајевског смучарског клуба). Озидан је са каменом на два спрата. У згради дома има 70 лежаја иу депадансу 24 - укупно 94 лежаја. Дом има у собама топлу и хладну воду, централно грејање, зеједничке тушеве, трпезарију, друштвене просторије, клуб салу, бар итд Раније се снабдевао водом из извора Бањглава, а касније из централног водовода.
Дом "Кошута"
Изграђен је 1955. године добровољним акцијама омладине која воли смучање. (Податак Алије Јахића - ек председника Туристичког друштва "Јахорина" са Пала). Зграда је направљена од дрвета и имала је заједничких 45 лежаја на спрат. Зградом је управљао Сарајевски смучарски клуб, а 1960. године зграду је откупило Предузеће "Енергоинвест" из Сарајева. Још седамдесетих година објекат је дотрајао и налазио се у рушевном стању. "Енергоинвест" је на истој локацији требало да направи нову зграду са 150 лежаја, што би данас требало да буде постојећи хотел "Кошута".
Вила "Бистрица"
Познатија је и као вила Извршног већа БиХ, направљена је 1960. године. Зграда је била озидана од камена са 44 лежаја у двокреветним собама и 4 апартмана, етажним тушевима и диско клубом. 1970. године вила "Бистрица" је била у саставу Градског саобраћајног предузећа Сарајево. Изгорила је 1974. године. Планирано је да буде обновљена што је касније резултуирало данашњим објектом хотела "Бистрица".
Хотел "Јахорина"

Хотел "Јахорина" Направљен је на 1632 м / нв. Првобитна зграда је изграђена 1950. - године и имала је 95 лежаја у организацији Синдиката БиХ и града Сарајево. Тада се звао Синдикални планинарски дом "Јахорина".
• 1957. године извршена је адаптација објекта у Ц категорију.• 1960. године овај објекат синдикати предају на управљање хотел "Европи" из Сарајева.• 1962. године формирано је самостално предузеће хотел "Јахорина" чији је оснивач општина Пале.• 1970. године, хотел улази у састав Градског саобраћајног предузећа Сарајево.• 1974. године ради се доградња старе зграде и озидана нова на пет спратова.
1975/01/14. године отворен је хотел "Јахорина" А-категорије. То је савремени објекат са 70 двокреветних и 24 једнокреветне собе у новом делу хотела и 8 двоктеветних и 8 трокреветних соба у старом делу хотела. Свака соба има купатило, а хотел поседује и затворени базен. Хотел нуди услугу изнајмљивања и сервиса ски опреме, а поседује и своју амбуланту. Поред хотела се налазе полазне станице једносједих жичара и то ТРЕЋЕ која се спушта у Врхпрача и ПРВЕ која води на Огорјелицу, као и ски лифтови. Гости са доње стране хотела излазе директно на ски стазу.

ОРГАНИЗОВАНО СКИЈАЊЕ НА ЈАХОРИНИ
САРАЈЕВСКИ СМУЧАРСКИ КЛУБ
Године 1933. у Сарајеву је основана прва самостална смучарска организација под именом Ски-клуб Сарајево. Све до рата 1941. године, овај клуб је чинио значајне напоре на унапријеђењу до тада непознатог смучања, као и такмичења у свим категоријама. У овом периоду одрађено је међународно такмичење у алпским дисциплинама на Јахорини. Много је учињено и на обезбеђењу материјалне базе за развој смучарства. Изграђени су домови на Црепољском и на Јахорини. Међутим, дотадашњи успешан рад клуба, као и све што је до тада учињено, уништено је за време рата. Многи активи чланови клуба у току рата су изгубили живот. Домови, који су са великим напорима и самоодрицања подигнути, уништени су, тако да се по завршетку рата морало почети изнова. Формирана су планинарско-смучарска друштва, која су се више бавила планинарством него смучарством. Тек 1954. године формирањем самосталне смучарске организације под називом Сарајевски смучарски клуб, почео је интензивнији рад на унапријеђењу смучарског спорта у Сарајеву.
Рад клуба, који је приликом формирања бројао 60 чланова, а 1975. године их има 500, углавном се одвија у два правца: уздизање квалитета у алпском смучању и подизање материјалне базе клуба, услова за успешан рад. Изграђен је дом "Младост" на Јахорини, капацитета 70 лежаја, лифт капацитета 700 особа на сат, изграђене су стазе врхунског квалитета за спуст, слалом и велеслалом, тако да су се на Јахорини могла одржавати сва такмичења у алпским дисциплинама. Такмичари овог клуба су углавном били доминантни на републичким БиХ такмичењима. Неколико чланова клуба је наступало и за државну репрезентацију. За свој успешан рад Сарајевски смучарски клуб је добио низ значајних признања:
1975. године, прослављајући 20-годишњицу свог постојања и рада, клуб је прихватио и организацију Европског купа у спусту. Да би обезбиједили потребне услове за одржавање овако значајне приредбе, уз помоћ свих заинтересованих у граду, у току лета направили су спуст стазу дужине 3200 метара са висинском разликом од 782 метра. Стаза ових димензија задовољава прописе ФИС-а и на њој се могу одржавати сва такмичења у алпским дисциплинама. Изградња стазе за спуст је допринела да Јахорина стане раме уз раме са осталим ски центрима у тадашњој Југославији па и Европи. Дугогодишњи председник овог клуба је био Радослав Џоџо.

Смучарско - ПЛАНИНАРСКО ДРУШТВО "ЈАХОРИНА" - САРАЈЕВО


Осећајући потребу да се припадници ЈНА и чланови њихових породица, као и резервне војне старешине организованије баве смучање, 1950/11/12. године основан је Смучарски клуб "Јахорина" - Дома ЈНА у Сарајеву. У првој години постојања учлањено је 800 чланова, од чега се око 200 активно бавило смучање. Смучарски клуб "Јахорина" је новембра 1951. године припојен Спортском друштву "22. децембар". На годишњој скупштини Спортског друштва, новембра 1954. године, клуб се поново осамостаљује и добија назив Смучарско планинарско алпинистичко друштво ЈНА "Јахорина". Идеја о изградњи смучарско-планинарског дома на Јахорини прихваћена је на годишњој скупштини 1957. године. Чланови друштва добровољним радним акцијама су изградили дом "Партизан" на Јахорини и отворили га 22. децембра 1959. године.

Исте године СПД Јахорина је добило друштвене просторије у дому ЈНА. Друштво је тада имало преко 800 чланова. 1960. године формирана је такмичарска екипа смучара омладинаца. Друштво је један од предлагача организовања смучарског "Јахоринског купа", а такође и организатор планинарског оријентационог такмичења "Јахоринске стазе", које је постало традиционално. Сваке године организује планинарски поход "Игмански марш". Ово друштво је дало крупан допринос у развоју смучарства и планинарства у Сарајеву и Босни и Херцеговини уопште. Друштво је добило много награда и признања за свој рад. 1962. године организација "Јахоринског купа" била је поверене овом друштву. Друштво организује смучарске курсеве за почетнике на којим је од свог оснивања до јануара 1976. оспособило око 3000 младих смучара. СПД "Јахорина" изградило јје добровољним радним акцијама ски лифт код дома "Партизан" на Јахорини и пустило га у рад 1976. године.

Подаци добијени од Ристе Курилић и Миливоја Николића, тадашњих потпредседника Смучарско - планинарског друштва "Јахорина" Сарајево.

Ниш: Отац Влајко - пензионер

С. БАБОВИЋ

 Човек не треба да се граби, посебно ако се презива Грабеж - каже отац Влајко

Протојереј ставрофор Влајко Грабеж

НИШ -НајпопуларниЈИ овдашњИ свештеника, протојереја ставрофора Влајка Грабежа, који је током последње деценије и по у Епархији нишкој био, модерно речено, пи-ар. Али овај необични духовник постао је познат и као велики заљубљеник у спорт: још 2009, свет је обишла његова фотографија на којој, ватрено, прославља злато наших ватерполиста на шампионату у Риму. Отац Влајко тада је први пут ставио ватерполо капицу на главу и од ње се више није раздвајао.
Отац Влајко Грабеж, рођен у Пецкој код Мркоњић Града, прогнан је из Дрвара кад и остали српски живаљ, 1995, после чега је дошао у Ниш. Због заслуга у приближавању црквеног живота народу, те сарадње са медијима и културним посленицима, дрварског попа - највишим признањем, правом на ношење напрсног крста - одликовао је лично патријарх Иринеј.
Свестрано ОТАЦ Влајко годинама је био свакодневни учесник јутарњег програма Радио Ниша, па је добио и награду "Златни микрофон". Истовремено, истраживао је старе рукописе, те пронашао оригинално издање "Охридског пролога" Светог Николаја Велимировића из 1928, штампано у Нишу.
После четири деценије дуге свештеничке каријере, отац Влајко каже да се није уморио, а пре свега се трудио да - демантује презиме ...
- У цркву сам ступио у најгоре време, био је комунизам, а мој отац Петар пола века појао је у дрварској цркви - каже саговорник "Новости".
- Умео сам да беседим у богомољи пред 5-6 верника, који су кришом дошли, па је и оскудица за свештенике била велика. Ипак, успели смо да обновимо цркву светог Илије у Бастаси, а најпоноснији сам био на нови храм Светог Саве у самом Дрвару, у којем је, 1989, прослављено 600 година од Боја на Косову.
Онда су дошле најтеже године: иако га је тадашњи владика далматински, високопреосвећени митрополит Николај одликовао чак три пута, прави мисионарски подухват започео је у Епархији нишкој. Тадашњи епископ Иринеј не само што му је спасао живот када се, после "Олује" буквално нашао на улици, већ га је довео у Ниш, примио у епархију и дао парохију.

- Ту сам најпре почео да организујем часове веронауке у Саборном храму, па је од те деце формиран и данас успешан, мали хор "Бранко" - каже отац Грабеж. - Ипак, најпоноснији сам на покретање "Видовданских свечаности", које трају од 1996, а међу Беседнић су се нашле многе познате личности: од легендарног фудбалског голмана Милутина Шошкића, до министра Драгана Шутановца. И иначе, највише сам радио са Војском, која данас блиско сарађује са Црквом.
Пре десетак дана, на скупу Дрварчана, одлучио је да породичну кућу поклони граду Дрвару. Каже, у Нишу је успео да се збрине, познато је да човек не треба да се "граби", посебно ако се презива - Грабеж.

И ДЕЦА У ЦРКВИ
СИН Влајка Грабежа, јеромонах Дамаскин, био је један од три најбоља магистра Богословије у Москви, те служио уз московског патријарха - пред Путином и Медведевим. Данас је у манастиру Ђунис, а ускоро креће на докторске студије у Грчку. Ћерка Божидарка завршила је Богословски факултет у Београду и предаје веронауку у новосадској гимназији "Исидора Секулић". Удата је за свештеника Миодрага Андрића, који служи у Саборној цркви.

ВУЧУРЕВИЋ: НЕЋЕ МОЋИ ДА СЕ НАСТАНЕ НИКАКВЕ ЕКСТРЕМНЕ ГРУПЕ

ТРЕБИЊЕ, 4. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Градоначелник Требиња Славко Вучуревић рекао је Срни да у овом граду неће моћи да се настане никакве екстремне групе нити појединци, чији је циљ угрожавање безбједности грађана и дестабилизација политичке ситуације.

 

Вучуревић је рекао да није упознат о било какавим кретању вехабија на подручју ове локалне заједнице.

У Центру јавне безбједности /ЦЈБ/ Требиње Срни је речено да нису добили никакву пријаву о кретању припадника вехабијског покрета на подручју које покриву Центар.

Портпарол ЦЈБ Рајна Парежанин рекла је да полиција провјерава сваку информацију која се односи на ову проблематику.

Мјештани села Ластва причају да је група вехабија долазила у требињско мјесто Гранчарево на сахрану једне Бошњакиње, али није познато да ли су били у сусједном бошњачком селу Скочигрм.

Мјештани Ластве причају да је 20-ак вехабија било у Гранчареву на сахрани једне Бошњакиње, чији је син припадник радикалног исламског покрета.

Један од мјештана рекао је да је видио вехабије да су на сахрани стајали одвојено од осталих, али да не зна да ли су одлазили у Скочигрм.

Мјештанин Ристо Бован, који има помоћне објекте у близина села Скочигрм, истакао је да у посљедње вријеме није примијетио ништа сумњиво, нити је видио лица која личе на вехабије.

У Скочигрму нема становника, а од порушених кућа једино је обновљена џамија која је отворена у августу 2010. године.

Поједини медији објавили су прије неколико дана да је на подручју мјесних заједница Јазина и Ластва примијећена група од 20-ак вехабија, који су обишли и село Скочигрм и распитивали се о власницима срушених бошњачких кућа.

Доктор Миодраг Лазић - Нишлија који је Сарајлијама много помогао

 Истакнути Нишлија који надалеко показује свима нишки дух и карактер Нишлија којима је у срцу Отаџбина и велика пожртвеност за помоћ свом народу ма где се он налазио.

Др.Миодраг Лазић данас у Нишу

Предсјесник скупштине града Источног Сарајева Мирослав Лучић уручио је Сребрену палкету града Источног Сарајева др Лазић 2013.године у Нишу 

Др. Миодраг Лазић српски примаријус, хирург и књижевник.
Због великих заслуга у пружања лекарске помоћи свима којима је она била потребна у тешким и судбоносним тренуцима за наш Народ у току ратних дешавања и великих заслуга у одбрани Отаџбине Патријарх Србски Господин Павле га је одликовао орденом Светог Саве.

Орден Светог Саве

Рођен је 1955. у Земуну гдје је завршио основну школу. Његов отац који је био официр ЈНА, добија прекоманду за Ниш. У Нишу је завршио гимназију и студије медицине. Хирургију је специјализовао на Војно медицинској академији у Београду у својој тридесетој години. Након специјализације је годину дана радио у Војној болници у Нишу, а након тога се запошљава на Хируршку клинику Клиничког центра у Нишу. У периоду од 1991. до 1996. је радио као ратни хирург добровољац.

У јулу 1992. се на кратко вратио у Ниш, након чега га др Дикић, тадашњи начелник санитета Првог корпуса Војске Републике Српске позива у име Министраства здравља Републике Српске да помогне оснивање ратне болнице у Мркоњић Граду. Пошто је болница у међувремену основана, умјесто у Мркоњић Град, др Лазић се у септембру 1992. поново као добровољац јавља у ратну болницу Републике Српске „Коран“ на Палама. У ратној болници Коран је провео мјесец дана након чега као шеф хируршке екипе одлази у новоосновану ратну болницу „Жица“ у Блажују (тада дио Српске Илиџе). Разлог за оснивање ратне болнице Жица је био близина линијама фронта, што је омогућавало и олакшавало бржи пренос рањених. Болница се налазила један километар од врела Босне, а назив Жица је добила по називу одмаралишта које се ту налазило у вријеме СФРЈ. У ратну болницу Жица је дошао као испомоћ на један мјесец, а остао је пуних 40 мјесеци. Пошто је на подручју тадашњег Српског Сарајева био једини хирург специјалиста за трбух и грудни кош, провео је двије године оперишући пацијенте на ширем ратишту Републике Српске, које је покривало 5 општина (Сарајевско романијска регија) са 100.000 становника.

У ратној болници Жица је обавио преко 3.500 хирушких операција под општом анестезијом и у врло течким ратним условима. Осим операција срца, изводио је све захвате којима се бави савремена хирургија. У овом периоду до фебруара 1996. је написао 16 стручних радова и узео учешће у три велика међународна конгреса, за шта је 1994. године добио звање примаријуса. Српско Сарајево је коначно напустио у фебруару 1996. године, када је један дио града према Дејтонског споразуму припао Федерацији БиХ. Хиљаде грађана Српског Сарајева су напустиле дијелове који су припали Федерацији БиХ у периоду од почетка 1996 до маја 1996. У дневнику је написао „Одлазим са тугом и сетом. Поносан сам што сам се борио и делио добро и зло са херојским народом Српског Сарајева. Тужан сам и сломљен због њихове трагедије.“.

Награде

• Патријарх српски Павле га је за заслуге у Републици Српској од 1992. до 1996. одликовао орденом Светог Саве.
• Прва награда Међународног сајма књига „Иницијал“ у Нишу за историсјки и аутобиографски роман „Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995)“.

Дјела (библиографија)

• Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево (1996) ISBN-10: 8672920015 ISBN-13: 978-8672920017 [
• Injuri to children in the Sarajevo war zone (Suffering of children in Republic of Srpska during the war and postwar times), Phd Miodrag Lazić, Publisher: Republic of Srpska Documentation Center for war crimes research Banja Luka, Printing: GRADIF, Banja Luka, October 2001

Након што се из Српског Сарајева у фебруару 1996. вратио у Ниш, Миодраг Лазић је наставио да ради у Клиничког центра у Нишу. Постао је начелник Торакалне хирургије са трауматологијом и начелник Одјељења ургентне хируршке јединице Клиничког центра у Нишу. Данас је Начелник Ургентног Ценра Ниш

БЕСПЛАТНА ПОДЈЕЛА НОВОГ ЗАВЈЕТА У НИШУ

Данас је у  Цркви Св.Цара Константина и Царице Јелене његово преосвештенсво Епископ нишки г.Јовдн уз саслужење свештенства нишке епархије служио је архијерејску литургију поводом обиљежавања јуаилеја миланског едикта и завршетка пројекта "Реч Божија у сваки дом Константиновог града", где ће 50.000 примерака Светог писма Новог завета бити подјељено грађанима Ниша.

У току литургије извршен је и обред крштења новог члана Цркве.слушкиње божије мале Петре

 

 Поводом успешне реализације наведеног пројекта његово преосвештенство Епископ нишки г.Јован додијелио је звање протојереја свештник Милану Драговићу, а Библијска друштва Србије и Аустралије даровао је највећим признајем Епархије Нишке Орденом Цара Константина,  

такође архијерејским граматама и благодарницама даровао је и секретаре ова два Библијска друштва због личног залагања да се овај пројекат реализује, као и ЈКП "Медијана" Ниш и Директора тог предузећа господина, који су организовали да преко њихових рачуна обједињене наплате сви грађани Ниша буду обавештени да могу преузети, уколико желе бесплатно примерак Светог писма.

Његово преосвештенство Еписоп Јован подсјетио је у беседи приликом поделе Светог писма, да то није обична књига која се чита седећи или лежећи већ достојно и усправно уз молитву и у страху Божијем.Благословио је окупљени народ да изутра чита делове Новог завјету, у току дана Псалме, а увече делове Старог завјету, поред уобичајних молитвених правила која врше.




У Цркви се окупио доста велики број вјерника и једина примједба могла би бити наша потреба да се гурамо да будемо први, што је стварало известан неред у Храму господњем.

Цркве Св.Архангела и Црква Св.Троице у селу Ћелије код Ниша

Ко Цркви даје Богу позајмљује а Бог ником дужан не остаје".

Мислимо на своју душу и помозимо обнову Храмова!
 
На само 24 километра од Ниша у подножију Соколовог камена са југозападне стране налази се село Ћелије у општини Гаџин Хан у коме постоје две цркве једна је према предању изграђена на оближњем брду изнад села у 12 вијеку, одакле је наводно у 17 вијеку пренета на данашњу локацију у село Ћелије.
Црква је према документацији на основу које је тражена адаптација посвећена Св.Архангелу Гаврилу, а на основу звона на звонику које је из 1882 године Св.Архангелу Михаилу, а утврђивање тачних чињеница оставиће мо историчарима и месно надлежном пароху.Црква је без крова, а на њој и поред топа што су изложени разним атмосверским утицајима на зиду стоје добро очуване фреске.Није познато када је Црква иконописана, али је неспорно да је урађено изузетно квалитетно и да би било неопходно да се ангажују надлежне Институције, да процијене стварну вредност тих фрески и иницирају одговорне да се исте заштите од даљег пропадања.Друга Црква посвећена је Св.Тројице и она је изграђена 1932.године.Иконостас у Цркви радили су руски мајстори пре II светског рата и може се сматрати солидно очуваним.Према неким подацима Литургија у цркви није служена од шездесетих година прошлог вијека.Покренута је иницијатива да се на комплексу где се налазе две поменуте Цркве и објекад сеоске Основне школе, која је изграђена на црквеном земљишту, а која је сада уступљена Црквеној општини Гаџин Хан формира Манастирски комплекс Ћелије.Не зна се од кога је потекла та идеја, али на њеној реализацији први је почео да ради 2008.године искушеник Гардаш Саша из Тузле БиХ који је ту боравио три месеца и за то време препокрио Цркву Св.Троице, поставио стакла на централној куполи и сређивао простор око Цркве.Мјештами су га ословљавали са монах Гаврило.Гдје и зашто је отишао нисмо успијели да сазнамо.

Такође, овом приликом упућујемо и апел свима да на све начине подрже акцију организатора за обнову и оживљавање Манастирског комплекса Ћелије.
Текући рачун за уплату донација: обнова Храма Свете Тројице у Ћелијама
Бр.рачуна 235-0000-96
позив на број:5022110-000.14-864377 Нишка Банка

Црква Свете Тројице у селу Ћелије код Ниша

Иконостас је радио непознати руски Иконописац

По предању на овом брду мала Црква је изграђена у 12. веку, а у 17. пренета на данашњу локацију.

Мала Црква светих Архангела која је на овом месту од 17. века

Поглед на небо из мале Цркве која је без крова

Текући рачун за уплату донација: обнова Храма Свете Тројице у Ћелијама
Бр.рачуна 235-0000-96
позив на број:5022110-000.14-864377 Нишка Банка

ВИШЕ ОД ХИЉАДУ ВЈЕРНИКА НА КТИТОРСКОЈ СЛАВИ

ДЕЧАНИ, 24. НОВЕМБРА /СРНА/ - Више од хиљаду вјерника окупило се данас у манастиру Високи Дечани на прослави ктиторске славе Светог Стефана Дечанског.

 

Свету архијерејску литургију служили су умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије, епископ рашко-призренски Tеодосије и епископ липљански Јован.

Велика дечанска црква није могла да прими све госте који су дошли из Србије, Црне Горе, Републике Српске, што је највећи број вјерника послије 1999. године.

У манастирској порти окупили су се и мјештани Велике Хоче, Грачанице, Срби из Косовске Митровице, Косовског Поморавља и других крајева Косова и Метохије, као и расељени из многих градова.

Након литургије, вјерници су приступили причешћу, а међу њима је био и велики број дјеце, преноси КиМ радио.

Од представника српских васти у Дечанима је боравио директор Канцеларије Владе Србије за вјере Милета Радојевић, који је изразио наду да ће српски народ докле год постоји чувати своју земљу и да се никада ниједна српска власт неће одрећи Косова.

"Ово свето место опстаје кроз векове и надам се да ће ту опстати у времену које долази. Ово је једно узвишено место где сваки Србин, који једном дође, осети да није у обичном свету и да није на обичној земљи", рекао је Радојевић.

Литургији су присуствовали и представници међународних институција на Косову, шефови Унмика Фарид Зариф, Еулекса Гзавије Де Марњак, представници Грчке и Руске канцеларије у Приштини Димитрис Мосхопулос и Алексеј Шогоров, представници Америчке и других амбасада акредитованих у Приштини.

За све присутне приређен је славски ручак у конаку манастира.

др Војиславу Шешељу-Развојни пут

Управо нађох несто занимљиво о др Војиславу Шешељу,што доказује да је  његова интелигенција неоспорна!!

''-Развојни пут"
Мој ћале је студирао на ЕТФ-у у Сарајеву у исто време кад и блесави Воја на правном. Причао ми је да су сви студенти са универзитета једва чекали да он пријави испит да оду да га слушају, јер је и тада, као и данас, од свега правио циркус. Професори су чак њега увек првог испитивали, како би га што пре скинули с 'врата иако по абецедном реду би требало да одговара негде на средини испита. А по ћалетовој причи, Војино полагање испита је изгледало отприлике овако:
-Колега Шешељ, изволите.-Зашто ја друже професоре? Има њих на списку пре мене, будимо парламентарни.-За вас сам, колега, сигуран да сте спремни, па да друговима студентима мало пробијете лед.-Е онда добро.Скида сако, седа на столицу.-Колега, извуците картицу са питањима.-Друже професоре, сматрам да нема потребе, питајте ме шта год желите.-Молим вас, колега, извуците картицу.-Онда ви извуците, друже професоре, да не буде неко лако питање, па да колеге кажу како сам имао среће.-Молим вас колега, ради процедуре, извуците картицу.-Ако је до процедуре, онда добро.Извлачи картицу, прочита је и каже:-Могу ли да заменим питања?-Зашто, не знате или нисте сигурни?-Ма не, сувише је лако, ово су кратке лекције.-Молим вас колега, дајте да почнемо. Идемо прво питање.Воја креће да везе као из рукава, јер је поред уџбеника, вероватно прочитао и пола библиотеке на ту тему.-Добро колега, довољно је, следеће питање.-Али, дозволите ми да завршим излагање, зашто ме прекидате на пола?-Да бисмо стигли да завршимо данас, видите колико људи чека.-Добро онда.И тако сва питања. Професор на крају поставља и подпитање, не би ли га ухватио да не зна, на шта Воја одговара:-Одлично подпитање друже професоре. Права тема за расправу. Знате ја сам прочитао у делу ...Воја везе, професор чупа косу, студенти падају од смеха ... ''

Погинуо возач аутобуса из Невесиња, осам повријеђених

Независне новине 24, 2012

 

БЕОГРАД / УЖИЦЕ - Возач аутобуса из Невесиња преминуо је од повреда задобијених у саобраћајној несрећи која се догодила на путу Ужице-Мокра Гора, док је једна особа тешко повређена, а седам лакше - саопштила је ужичка полиција.

Несрећа се догодила јутрос око два часа када су се сударили аутобус и камион.

Возач аутобуса Ж.В. / 42 / из Невесиња преминуо је у Општој болници у Ужицу од задобијених повреда, наводи се у саопштењу.

Путницима у аутобусу који су задобили повреде пружена је љекарска помоћ.

Несрећа се догодила када је, из за сада неутврђених разлога, дошло до контакта у кривини између аутобуса регистарских ознака БиХ, који се кретао из правца Ужица, и приколице камиона, такође регистрација БиХ, који се кретао из супротног правца.

Злочин Хашког трибунала

Горан Маунага18.11.2012 

Ослобађајућа пресуда за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача коју је у петак донио Хашки трибунал, изгласана је по политичком наређењу и из више разлога, који немају везе с правом и правдом.

Може ли се у једној таквој судској одлуци, донесеној уз занемаривање свих доказа, докумената, свједока, тражити ишта позитивно? Може и треба. 

Било је неопходно да Хашки трибунал поентира једном тако шокантном пресудом да би, коначно и дефинитивно, цјелокупна јавност нашег региона, од нас обичних смртника до највиших званичника, заиста схватила каква је то институција, због чега је формирана, како и зашто функционише.

Послије те пресуде на Балкану више ништа неће бити исто. Дојучерашње демократе, легалисти од којих се никад није могла чути критика рада хашке квазисудске машинерије, одједном потпуно схватају и оправдавају Војислава Шешеља и све оно што је он тамо рекао и написао о том суду, о његовим тужиоцима и судијама.

Хашки трибунал том одлуком радикализоваће односе у региону више него, чак, и онај кога су експоненти тог суда означавали као "балканског касапина".

Свједоци смо како, послије хашке ослобађајуће одлуке за хрватске генерале, преко ноћи досадашњи критичари и Милошевића, и Караџића, и Младића постају њихове присталице. Једноставно, они се сада питају који су, заиста, разлози за то да хрватска Влада слави своје генерале и шаље авионе по њих, а да се српска својих одриче и авионима их испоручује. Логика им је разумна и једноставна: послије те и такве пресуде за коју сваки лаик зна да је политичка, они аутоматски више не могу да вјерују у објективност таквог суда. Сада не желе да признају ниједну његову претходну одлуку.    

Послије те пресуде коју је, у ствари, донијела политичка организација, а не суд, а знајући да је, рецимо, и бивши високи представник међународне заједнице Карл Билт изјавио да је "војна акција 'Олуја' најефикасније етничко чишћење којем смо присуствовали на Балкану", и најневјерније Томе схватиле су да хашка пословица да "нико није крив док се не докаже да је Србин", није виц.

Зато никог не би изненадило ни то да је најновија вијест "Њуз" портала да "Иво Санадер на све начине покушава да се докопа суђења у Хашком трибуналу" чиста истина, а не измишљотина.

Антисрпство међу Србима

Драгољуб Збиљић(18. новембар 2012)

 

Драгољуб Збиљић

Срби, практично, без Космета, без ћирилице и без српског језика не би ни постојати, па нам је свеједно, кад нас нема, где ћемо бити.

            Сва озбиљна истраживања показала би, као на длану, на основни недостатак у Срба данас – ниску националну свест. Из тога произилази готово све што је негативно данас у Србији и међу Србима. А пре свега то се одражава на све већи проценат национално несвсних и незаинтересованих Срба, па и на очигледну појаву одавно растућег  антисрпства међу самим Србима.

Одавно нема толико издајника у оквиру једног народа као што се то догађа међу Србима. Толико отпадничког и идеолошко изграђених антисрба, каквих има у бројним (новцем богатим) тзв. НВО-има нема ни у једној држави и ни у једном народу у оквиру ексјугословенских држава да је то посебна тема. Резултат свега тога јесу стална преверавања и национална преименовања чега има највише међу Србима или једино међу Србима.

То је, свакако, последица постојања вишедеценијске југословенске државе која је послужила за гушење свега што је српско и свега што је међу Србима било вредно. Србија је данас, тобож, као огромна већина држава, национална држава, а суштински је некаква лукаво уведена „грађанија” у којој се брине једино о правима других, а права Срба служе за подсмех. Видимо то само на примеру ћирилице у српском језику. Чињеница је да се народ у Члану 10. Устава Србије на референдуму већински определио за писање српског језика ћирилицом (једбноазбучје у једном језику и једном народу (као што је то у пракси на целом свету), а овамо у српској пракси имамо већ деценијама,а посебно већ шест гопдина од последњег Устава Србије потпуно супротно – преовлађује латиница у јавним исписима на српском језику, као да наша власт и наши стручњаци имају специјалан задатак да спроводе Члан 12. Устава Хрватске у којој је латиничко једноазбучје. И тако, спроводећи у јавним исписима српским језиком готово свуда латиничко писмо предвиђено у Уставу хрватске државе, српска власт уз помоћ „стручњака“ сербокроатиста, у ствари, не спровде свој, него хрватски Устав.

То се у Хрваткој никада није догодило и и верујемо да се тамо никада не би могло догодити, јер хрватски народ има изграђену чврсту националну свет. Таква аномалија постоји само у Србији. Нисмо у свом веку чули ни за један пример таквог апсурда у свету, који протежирају и омогућују, пре свих, сербокроатисти у Матици српској и САНУ. Српски језички стручњаци понашају се данас у свим институцијама за језик и писмо као да се са српским језиком још ништа није догодило. Односно, они српски језик зову формално тим именом, а и даље жуде за „српскохрватским”, у Правопису српскога језика Матице српске неуставно држе као стандардно писмо српскога језика и даље „латиничко писмо из времена српско-хрватског језичког заједништва“ (Правопис 2010, стр. 17) и понашају се као медвед који се свих двадесет година још није пробудио, па и даље говоре и пишу о постојању „српскохрватског језика“ (ено га и даље у новим томовима „Речника српскохрватског књижевног и народног језика“ у самој Српској академији наука и уметности. Што се њиховог Одељења за језик и књижевност тиче, слободно би се могли преименовати у „Југославенску академију знаности и умјетности“ а ново име им, вероватно неће оспоравати јер је ЈАЗУ у Загребу одавно укинута. Уосталом, ако је од председника Одбора за стндардизацију српског језика, а мог личног пријатеља академика Ивана Клајна пре Михаела Шацингера речено да је бољи назив од „српскохрватског језика“ – „југословенски језик“, онда је логично и да САНУ постане ЈАЗУ. А чисњеница да ми је предлагач тог назива уистину лични пријатељ, можда бих се и ја уплео у то ново име које је недавно споменуо у Савету Европе неки (надри)лингвиста  Михаел Шацингер који је и предложио недавно да се српски језик сада преименује у “ексјугословенски”, тј. “југословебски језик”, а то би се, наводно, догодило када Србија буде примљена у Европску унију.

И ко зна шта би се још догодило ако бисмо, не дај Боже, били у оквиру такве Уније. Срби би, чини се, имали више права у оквиру неке „афричке уније”, јер нам она, вероватно, не би тражила да признамо цепање Србије и губљење хиљадугодишњег језика познатог под именом српски језик. Не кажем, наравно, да не тзреба да се буде у Европској унији, јер нам је у сваком погледу ту географско место, али ако треба да се одрекнемо Косова и Метохије, српског језика и српске ћирилице (а ње смо се у Србији у јавним исписима готовфо већ и дрекли), онда тамо немамо шта да тражимо и да добијемо. Практично: без Космета, без ћирилице и без српског језика Срби неће ни постојати, па нам је свеједно, кад нас нема, где ћемо бити.

Заштита од магије, враџбинa,урока и клетве

 Архимандрит Нектарије Моулатсиати

Заштита од чинодејство и како да се размагнетишу магије, враџбине и уклони дејство урока и клетве

Чудотворна икона - Света Богородица Казанска

Постоји велико интересовање верника и пагана како да се неутралише дејство магије, како да се размагнетишу чинодејство злих духова и људи на особе. Многи с разлогом или без, верују да су зачињени, да је на њих бачена клетва, да су под дејством урока, чини, да су везани, да их је неко проклео. Дешавају им се ружне ствари, привлаче негативне људе и енергије, имају надприродна искуства. Мисле да су под утицајем црне магије. Због тога многи траже помоћ белих магова, читају јеретичке књиге о магијској заштити, купују и ките се амајлијама, покушавају сами да бајају.

Напомињемо и скрећемо озбиљну пажњу свима да су и црна и бела магија из истог извора, и да су штетне по цовеце душу. И не смете ићи код магичара по исцељење. Бели магови и назови духовни исцелитељи су само друга страна истог новчића, дјаволског утицаја. И црни и бели магови имају само један задатак, да вас што више вежу за њихову праксу и да вас кроз њихове ритуале демони који владају њима духовно окују и завладају вама.

Упозоравамо да се ни покоју цену не бавите ритуалима и обредима по сектама, да не призивате духове, да не гатате, да не одлазите видовњацима, врачарама, да не гледате у шољу, у пасуљ, да се не бавите радиостезијом, геомантија, да се не играте нумерологијом, астрологијом, да не користите тарот карте, руне, ји дјинг, да не обављате ритуале љубавне магије, фенг шуи обреде у стану, да не улазите у индијске и друге источне секте.

Не дозволите да било ко на вама врши иницијацију, било да је то бела гностичка црква, масони, розенкројцери, антропозофи, теозофи, реики мајстори, биоенергетичари, не одлазите код шамана, врачева и магова, не учите магију и кабалу, не подвргавајте се хипнози , регресији, телепатским методама, не бавите се индијским и тибетанским медитацијама, јогом, тантром, будизмом, таоизмом, ни по коју цену не одлазите код дервиша и хоџа по запис - ко зна колико снажним негативним утицајима можете себе изложити и упропастити себи живот.

Не посећујте паганске и јеретичке храмове, не користите се новокомпонованим и непотврдјеним молитвама, не улазите у новокомпоноване култове, не читајте сензационалистичку и богохулну литературу, не излажите се филмовима пуним демонских приказа и скривених ритуала, не поводите се за нев аге теоријама, за атеизмом и комунизмом, не бавите се старим паганским културама и веровањима као што су словенска пра религија, влашка магија, вештичарење, друидски и египатски обреди, и тако редом.

Све ове методе имају само један циљ са вама и вашом душом - да вас заробе и држе у свом свету, под утицајем демона и поднебеског света духова. И у свакој од ових метода и група стално дејствују зли дуси који траже начин да заробе вашу душу и разум, како би веровали и радили на начин на који они то хоће. Човек који потпадне под њихов утицај није свестан сопствене опседнутости.

За све оне којима треба помоћ преносимо вам упутство за скидање чини и магије из књиге грчког Архимандрита Нектарија Моулатсиати-а а све по благослову јеромонаха Серафима, манастир Света Тројице - Бијеле воде, Љубовија.

Како да се размагнетишу нечисте силе, негативне енергије и магије око вас

1. Обавити чисту и врло детаљну исповест - од детињства до дана данашњег

2. Да се ​​после прве такве детаљне исповести особа исповеда сваких месец дана, а и чешће ако има потребе

3. Да се ​​особа причешћује што чешће али само по благослову духовника или свештеника

4. Да се ​​иде недељом и празником у Цркву на литургију

5. Свако јутро и свако вече да се читају јутарње и вечерње молитве

6. Да се ​​после прочитаних молитава узме мало нафоре и свете воде (осим када се причешћујемо)

7. Да се ​​посте сви вишедневни постови, као и свака среда и петак да се пости

8. Да се ​​прочита сваки дан молива и Акатист Светом Кипријану

9. Да се ​​често свети вода у кући - једном месечно

10. Водом из манастира да се прска кућа сваки дан

11. Да се ​​кади кућа сваки дан и да буде упаљено кандило на славској икони домаћина

12. Сваки дан да се прочита једна глава из Светог Јевандјеља (Нови Завет) и једна глава из Дела Апостолских или Посланице.

13. Да се ​​из свег срца опрости онима који су нам то зло учинили (или мислимо да су га они учинили).

'Пријатељи Илијаша' - Прикупљено 60.000 КМ за спомен-обележје

Цафе.ба / Срна

Удружење грађана "Пријатељи Илијаша 'прикупило је око 60.000 КМ како би се за 900 погинулих бораца и цивила из тог краја изградило спомен-обележје у порти манастира Свете Петке у бијељинском насељу Пет језера.

Предсједник Удружења Миленко Зупур рекао је да је синоћ у Бијељини организовано донаторско вече на којем је скупљено 18.000 КМ, те да од градске управе очекују 5.000 КМ, као и значајна средства из Торонта, где ће ускоро бити организовано "Илијашке вече".

"Надамо се да ћемо скупити 100.000 КМ, колико нам је потребно да бисмо подигли спомен-обележје у порти манастира Свете Петке", рекао је Зупур Срни.

Он је додао да је у току изградња трема у оквиру којег ће се налазити спомен-обележје, за које Удружење издваја 60.000 КМ, као и 20.000 КМ за трошкове набавке плоче и исписивање имена погинулих бораца, цивила и несталих овог краја.

Удружење је одлучило да приступи подизању заједничког спомен-обележја свим погинулим борцима, цивилима и несталим српским јунацима за време одбрамбено-отаџбинског рата, у периоду 1992-1996. године, на простору општине Илијаш.

Епископ зворничко-тузлански Василије дао је благослов за подизање споменика у порти манастира Свете Петке.

Одлука о изградњи спомен-обиљежја у Бијељини проистекла је из чињенице да се највећи број Илијашани након Дејтонског споразума за БиХ, настанио у Бијељини и суседним општинама - Зворнику, Брчком, Милићима и Братунцу.

У манастиру Свете Петке у Бијељини већ две године одржава се парастос погинулим борцима и окупљањем и саборовања обележава слава Удружења "Пријатељи Илијаша" у прву суботу после Илиндана.

Izvor: Cafe.ba / Srna