ЗА ПОДСТИЦАЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ 89 МИЛИОНА КМ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 10. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић рекао је данас у Источном Новом Сарајеву да је ове године за подстицај у пољопривреди у буџету издвојено 89 милиона КМ.

 

Након посјете фирми "Агарикус", која се бави производњом шампињона, Радојичић је рекао да је највише средстава из подстицаја предвиђено за млијеко и млијечну производњу.

Он је навео да постоје гране пољопривреде којих нема у класификацији и правилницима пољопривредне производње, али да ће, према најавама ресорног министра, сљедеће године законом бити регулисано додјељивање подстицаја и за те гране.

"Вјероватно ћемо идуће године имати закон који ће уредити трајније и стабилније начин додјеле подстицаја", додао је Радојичић.

Он је нагласио да се и посредством Инвестиционо-развојне банке /ИРБ/ обезбјеђује посебна линија са нижом каматном стопом и дужим роковима отплате, која треба да помогне пољопривредну производњу.

Према његовим ријечима, на овај начин обезбјеђује се могућност за проширење производње и модернизацију.

Радојичић је додао да је са власником "Агарикуса" Ранком Пандуревићем разговарао о плановима и могућностима за аутоматизацију производње и начинима финансијске подршке.

Пандуревић је рекао да је 1990. године регистровао ово предузеће које се бави производњом шампињона и буковача, те да је капацитет достигао око 12.000 брикета.

Он је нагласио да фирма због тешких тржишних услова ради са око 60 одсто капацитета, јер је робу тешко пласирати и наплатити.

"Планирам и нове инвестиције у аутоматизацију производње и модернизацију постројења", рекао је Пандуревић и додао да има пет запослених радника.

Предсједник парламента Српске Радојичић посјетио је данас и предузеће "Махагони" које се бави производњом намјештаја и столарије.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић рекао је да ово предузеће запошљава 20 радника и да има намјеру да шири производњу.

Ћосић сматра да политичари било ког нивоа власти треба да имају контакт са привредницима и упознају се о проблемима са којима се суочавају.

Он је пренио да је Радојичић поручио власницима и запосленима да је спреман да у домену његове надлежности помогне у области инвестиција и запошљавања.

Ћосић је истакао да предузеће "Махагони" жели да проширује производне погоне, да је примјер доброг пословања, те да Република Српска и локална заједница треба то да подрже и помогну.

ТУ ЈЕ БОГОРОДИЦА НОГОМ КРОЧИЛА...

Мјештани нису повјеровали да је видјела Мајку Божију, чак ју је дио свештенства и осудио и анатемисао, па су је власти и хапсиле... Богомајка је рекла Милојки да разгласи народу да је воду на извору освештала и да ће спас у њој наћи многи болесници...

 
Пише: Радоје ТАСИЋ

КРУШЕВАЦ, 18. АВГУСТА /СРНА/ - Храм посвећен Покрову пресвете Богородице у селу Ђунис код Крушевца познат је по предању, према коме је Богородица сишла на земљу и одредила гдје да се црква подигне - на извору, поред потока, у густој храстовој шуми, гдје уз јек звона пјевају славуји, а сунце другачије сија.

У овој светињи је и камен, на коме је Пресвета Богородица, у свој својој љепоти и божанском миру, сједила 24. јула 1898. године и поруке људима, за спас њихове душе, упутила по тринаестогодишњој дјевојчици Милојки.

Корачајући овом светом земљом ка извору, гдје се мајка Исуса Христа више пута јавила, човјек осјећа неку нивидљиву снагу, тијелом му струји слатка језа, оно подрхтава, а душа трепери. Ту долазе истински вјерници, болесници, обесхрабрени и ојађени да се напију свете воде, да оздраве, очисте душу и добију жељу за битку са новим животним искушењима.

Свештеник Влајко Грабеж подсјећа на књижицу "Чудесна повест" коју је 1938. године написао земљорадник из села Ђуниса Драгутин Јоцић, брат Милојкин. У књизи је детаљно описано шта се све тог јулског дана 1898. године догађало на сеоском извору и потоку, али и оно што је слиједило касније.

"Баш тог врелог дана дјевојке Перса и Милојка Јоцић, са комшиницом Аном окопавале су виноград. Пошто је Милојка била најмлађа, послале су је на оближњи извор по воду. Кад је дјевочица дошла са крчагом до извора, примијетила је да је на камену код извора сједила дјевојка сва у блиставом златном одијелу"- прича свештеник Влајко.

Дјевојчица је тада испричала да се златна коса дјевојке просула на плећа до појаса и да бијаше сва у свјетлости као у сунцу. Из њених очију исијавала је доброта.

"На питање Милојкино - ко је она - дјевојка је одговорила да је Мајка Божија и да јој приђе да јој нешто каже. Богородица је узела од Милојке крчаг са водом и бацила га, рекавши да поручи људима у селу да ту гдје је пао подигну цркву и посвете је Покрову пресвете Богородице" - прича свештеник Грабеж.

Богомајка је, према причи, рекла дјевојчици да оде до другарица и каже им да ће ускоро велико невријеме и да се морају склонити у оближњу колибу да не би настрадале.

"Милојка је дошла до другарица, испричала им све, а онда су отрчале до колибе. Над тим крајем се онда стуштило страшно невријеме, љетина је уништена, мостови однесени, стока страдала. Дјевојке су изашле из колибе и дошле кући, потпуно суве" - прича свештеник.

Мајка Исуса Христа се више пута јавила дјевојчици из Ђуниса на истом извору. Мјештани нису повјеровали да је видјела Мајку Божију, чак ју је дио свештенства и осудио и анатемисао, па су је власти и хапсиле. Богомајка јој је рекла да разгласи народу да је воду на извору освештала и да ће спас у њој наћи многи болесници.

Тада су се десила и прва исцељења оних који су пили чудотворну воду.

Свештеник Грабеж прича да су онда сељаци начинили дрвену црквицу код извора.

"Али, тадашње власти и даље нису вјеровале у причу тринаестогодишње дјевојчице, па су наредиле да се црква брвнара сруши. Том догађају присуствовали су и неки челници из општине. Кад су се враћали кући, кочије у којим су се возили преврнуле су се и сви су касније од задобијених повреда умрли.

Син начелника општине Младена Тодоровића је полудио, а касније му се сва фамилија утрла. Локалног попа Љубодрага, који је са властима радио на рушењу цркве, задесила је иста судбина, јер су му сви из породице умрли прије њега" - прича Грабеж.

Тек 1934. године, по благослову владике Николаја, подигнута је нова црква брвнара код извора у Ђунису, а одлуком Светог архјерејског синода СПЦ касније је проглашена манастиром.

У порти манастира Ђунис данас су двије цркве. У малој цркви испред олтара чува се дио камена на коме је Богородица 24. јула 1898. године сједила и разговарала са Милојком Јоцић. Године Господње 2001. руком блаженопочившег патријарха српског Павла освештана је нова црква, велељепно здање које је понос овог краја.

Марија, игуманија манастира Покрова пресвете Богородице у Ђунису, прича о чудесним исцељењима вјерника, који сваки дан долазе у ову светињу. Сви они се лијече светом водом освештаном руком Богомајке.

Игуманија по именима помиње оне који су овдје, у овом манастиру, нашли себи лијека, утјеху за душу и охрабрење за нове животне подвиге. Она каже да у манастир - да пију свету воду и дотакну свети камен на коме је Богородица сједила - дођу и припадници других вјера и нација који вјерују у моћ Божију.

Након чудесног изљечења супруге у манастиру у Ђунису њен муж, познати златар из Београда, финансирао је сву позлату за фреске у новој цркви.

Највише вјерника се у Ђунису окупи између 13. и 14. октобра на православни празник Покров пресвете Богородице, када владика нишки служи цјелоноћно бденије и јутарњу литургију.

Овдје кажу да је посебан доживљај када се у поноћ на овај празник, око извора, у порти црква, упали и до 30.000 свијећа.

Објашњавајући како је неписмена дјевојчица из Ђуниса разумјела шта јој Богородица говори, свештеник Влајко Грабеж каже да је на Педесетницу Исус Христос путем Духа Светога дао моћ апостолима и Богородици да приповиједају и говоре на свим свјетским језицима.

Манастир у Ђунису код Крушевца је, послије Острога, најпосјећеније православно светилиште на овим просторима. 

Негдје на два километра од Манастира Ђунис на путу Крушевац-Делиграду у селу Ђунис налази се и Манстир Светог Романа,великог  Светитеља који се подвизавао на овим просторима.

Мошти Светог Романа помажу код душевних болести и многи долазе у Манастир ради исцељења.
У порти Манастира био је сахрањен и гроф Вронски,који је погинуо на Адровцу у бици са Турцима као руски добровољац у србској војсци, личност која је послужила Толстоју као инспирација за један од ликова у роману "Ана Карењина"    

Садашњи Игуман Манастира Светог Романа је Отац Дамаскин Грабеж.

Најтоплије препоручујемо свима да посјете ове велике светиње када буду долазили до Ниша.

Бања Нишка-балгодат купатила 5

Идеја  ангажовања на Блогу била је првенствено у циљу промовисања мјеста пребивалишта.

Онда се идеја проширила на привлачење потенционалних корисника услуге смјештаја,које би били у могућности да обезбједимо,а пажња је била усмјерена на Сјеверну Србију(АПВ) из простог разлога јер велики број људи са тог простора води поријекло или је рођен западно од  Дрине.

Бања је из неког разлога по мишљењу многих недпустиво неискориштена,што се руку на срце у задњих неколико година почело мијењати уз посредовање једне политичке опције која је била у власти,а што ће даље бити можемо само да нагађамо.

Није поената овог текста у горе наведеном већ у купатилу броју 5.

Купатило број 5 ради само у јулу и августу,а вода у њему изразито погодује за особе које имају проблеме са живцима или ти нервима.

Понекад смо сви скеприци,али помаже.

Прије десет дана дође гошћа,тражи смијештај  у Бањи.

Смијестила се,а из ње избија депресија на све могуће стране из простог разлога јер је у задњу годину дана изгубила супруга и брата,а већ 13 година брине о непокретној свекрви.

Дошла је сва утучена,сломљена и стално прича о својим проблемима и јадима,просто да  човјека језа ухвати,а у истом тренутку да се потврди и она народна „да од горег има горе“.

Данас оде опорављена у односу на оно како је изгледала када је дошла.

Боравак у Бањи,блато,масажа и купање у купатилу број 5 учинили су право чудо.

Толико од мене да се зна да нису џаба три србска Краља боравила у Бањи Нишкој

Добро дошли!

Култни шупљи камен у Орљани код Дољевца исцељује мистичном силом

04 јул 2013Narodne novine

Многи походе Шупљи камен у нади да ће оздравити или добити пород :: Оне који су оскрнавили ово култно место задесиле страшне несреће

Вековима већ тешко оболели и они који не могу да добију пород походе култни Шупљи камен код Орљани у дољевачкој општини. Многи тврде да им је Шупљи камен помогао, чак и тамо где званична медицина није имала успеха. Наравно, има и скептика, али оне који имају муке њихово мишљење не интересује. Штавише, из године у годину све је више људи из целе Србије којима је Шупљи камен остао једина нада у оздрављење или да добију потомство.
Шупљи камен налази се на брду Кумига, које зову и Комига и Кукумига. Брдо је наспрам средњовековног утврђења Копријан, познатијег као Курвинград. Кумига је на левој а Копријан на десној обали Јужне Мораве. Овде се сусрећу Нишка и Лесковачка котлина, које дели теснац од неколико стотина метара. Место је имало стратешки значај у прошлости, па је тако у 14. веку и подигнуто утврђење Копријан на једном обронку Селицевице. А на брду Кумига, на добричкој страни, у 11. веку саграђена је Црква Светог Јована Крститеља, више пута руинирана и обнављана. Шупљи камен је пар стотина метара ниже од цркве.
Не зна се тачно кад је народ почео да походи Шупљи камен, али према летопису орљанске Цркве Свете Петке, било је то после смрти некад надалеко поштованог монаха древног Манастира Светог Јована, од којег је остала само црква. Постојање манастира у новије време потврдили су и археолози према остацима конака и другим материјалним налазима. Монах о којем је реч повукао се из манастира у испосницу код Шупљег камена. Кад је умро, народје из поштовања почео да долази код његове испоснице да би палио свеће. Тако је сасвим случајно и открио да Шупљи камен има исцелитељске моћи.
Веће поштовање Шупљег камена од саме Цркве Светог Јована наљутило је после Првог светског рата неког орљанског свештеника, и он је у сарадњи са представницима среске власти ово место минирао. Али, све који су учествовали у том скрнављењу Шупљег камена убрзо су задесиле страшне личне и породичне несреће. Видевши то, мештани Орљани су поново поставили камене блокове Шупљег камена и забетонирали их.
У новије време народ који походи ово култно место провлачи се три пута испод Шупљег камена. Потом се кашичицом огребе мало од камена и то се размути са водом и попије. У знак благодарности људи на гране околног дрвећа везују мараме, марамице, чарапе и сличне мале поклоне. Највише људи је у ноћи између 6. и 7. јула, уочи Светог Јована. Нарочито је последње три године Шупљи камен посећен у огромном броју, као и црквица на брду, од како дољевачка општина организује Сабор Светог Јована Крститеља. Од 2011. године у народном обичају провлачења кроз Шупљи камен учествују и свештеници, који од очасницима на прилазу читају молитве, а после провлачења их шкропи светом водицом.

Добој: У инвалидским колицима до Острога

18.06.2013Срна

ДОБОЈ - Ратни војни инвалид Дамјан Вуковић из Добоја, са још три пријатеља и уз подршку СПЦ, возиће се инвалидским колицима од Добоја до манастира Острог у Црној Гори.

Вуковић је у саопштењу навео да ће прећи релацију од Добоја, преко Маглаја, Зенице, Сарајева, Фоче, Никшића, до манастира Острог, која је дуга 372 километра.

"Ту километражу ћу прећи возећи се у колицима, а моји пријатељи ће трчати и пешачити", додао је Вуковић.н

Он је нагласио да је сваки тај километар "01:00 молитва за нашу и вашу децу, за оне за које нема ко да се помоли, за заборављене, одбачене, намучене, за оне које нико не воли и за неприлагођене".

Полазак из Добоја планиран је 25. јуна. На конференцији за новинаре која је заказана за 21.јун у 11.00 часова у добојском Центру за културу, биће саопштено више детаља.

Федерација пред банкротом - приходи мањи за 70,2 милиона КМ

16.06.2013 Avaz, агенције

 

Сарајево - Пуњење федералног буџета у прва три мјесеца ове године мање је за 70,2 милиона КМ у односу на исти период прошле године, што указује да се Федерација БиХ /ФБиХ/ полако, али сигурно, приближава банкроту, пише “Дневни аваз”.

Федерални министар финансија Анте Крајина каже да би пад прихода од 20 одсто био чак и већи да није било нешто већег убирања пореза.
Економски аналитичар Златко Хуртић оцијенио је да су ови подаци очекивани, с обзиром да је актуелна Влада ФБиХ једино оптерећена тиме како да спаси социјалне категорије, тако што ће доносити законе у виду намета грађанима.
“Не схватају да то води у још већу економску кризу”, рекао је Хуртић и додао да ФБиХ никада није имала Владу која има тако мало слуха за привреду.
Он истиче да је Влада ФБиХ фокусирана на спашавање буџета и да не покушава да види да без економског опоравка нема ни већих прихода, нити повећања пореза.

НА СВЕЧАНОСТИ НАЈВИШИ ЗВАНИЧНИЦИ СРПСКЕ И АРХИЈЕРЕЈИ

ТРЕБИЊЕ, 9. ЈУНА /СРНА/ - Највиши званичници Републике Српске и више архијереја Српске православне цркве присуствоваће данас у Невесињу централној манифестацији обиљежавања 1700 година од Миланског едикта, потврђено је Срни у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској.

 

Према досадашњим најавама присутнима ће се обратити предсједник Републике Српске Милорад Додик, неки од архијереја и представници општине Невесиње. Свечаности ће, између осталих, присуствовати и министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија и
министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић.

Свету архијерејску литургију служиће владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, умировљени епископ Атанасије, владика зворничко-тузлански Хризостом, никшићко-будимљански Јоаникије и бихаћко–петровачки Атанасије.

Иако је било планирано да се 1 700 година од Миланског едикта обиљежи код цркве Светих Константина и Јелене у селу Слато, општина Невесиње, због лоших временских прилика служење литургије, пригодан културни програм, донаторски ручак и народно весеље биће уприличено у невесињској касарни "Невесињска пушка".

У оквиру свечаности биће организован и донаторски ручак, а прикупљена средства су намијењена за Фондацију "Свети Вукашин" која помаже породице са троје и више дјеце, за изградњу спомен-цркве Васкрсења Христовог у Пребиловцима, као и за дневни центар дјеце са посебним потребама "Моја нада" у Невесињу.

Очекује се присуство више хиљада гостију из Републике Српске, Србије и Црне Горе. 

ЛИТУРГИЈОМ ПОЧЕЛО ОБИЉЕЖАВАЊЕ ЈУБИЛЕЈА

 Служењем Свете архијерејске литургије у Невесињу, којој присуствује и предсједник Републике Српске Милорад Додик, почело је обиљежавање 1.700 година од доношења Миланског едикта.

 

Свету архијерејску литургију у кругу Касарне "Невесињска пушка" у служе Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, умировљени епископ Атанасије, те владике зворничко-тузлански Хризостом, никшићко-будимљански Јоаникије и бихаћко-петровачки Атанасије.

Литургији присуствују високи званичници Републике Српске, међу којима су министар просвјете и културе Горан Мутабџија и
министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић, те представници привредног, политичког и јавног живота Републике и више стотина гостију из Српске, Србије и Црне Горе.

У оквиру централне свечаности обиљежавања 1.700 година од доношења Миланског едикта, у Републици Српској, биће организован донаторски ручак, а прикупљена средства су намијењена за Фондацију "Свети Вукашин" која помаже породицама са троје и више дјеце, за изградњу спомен-цркве Васкрсења Христовог у Пребиловцима, као и за дневни центар дјеце са посебним потребама "Моја нада" у Невесињу.

Миланским едиктом у 313. години свети цар Константин дао је слободу хришћанству и ставио историјску тачку на тровјековни прогон хришћана. Закон није само забранио прогон хришћана, већ је наредио да се врати имовина онима којима је по том основу била конфискована, што укључује и имовину која је припадала цркви. 

ДОКАЗ ДА ХРИШЋАНИ ПОСТОЈЕ

Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је у Невесињу да је данашња централна манифестација у Српској поводом обиљежавања 1.700 година од доношења Миланског едикта доказ да хришћани још постоје на овим просторима.

 

"Хришћани су вијековима на овим просторима пролазили кроз различита тешка времена и увијек су излазили јачи", рекао је Додик који у Невесињу присуствује обиљежавању овог великог јубилеја.

Након Свете архијерејске литургије, Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом истакао је да српски народ може себи помоћи само ако истински вјерује у Бога и све врлине које је Господ оставио.

"Српски народ је непромишљеношћу довео у питање биолошки опстанак", рекао је владика Хризостом.

Говорећи о историјском значају Миланског едикта, владика Хризостом је навео да српски народ баштини насљеђе отаџбине цара Константина.

"Цар Константин доказао је да имамо право да се бранимо, да се боримо непрестано и изнова за своја права на опредјељење, слободу живљења и вјеровања, те да нам нико не може одузети оно што је наше вијековима", нагласио је владика Хризостом.

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије истакао је да је данас дан обнове и да ће се, у оквиру свечаности у Невесињу, разговарати о начину оспособљавања овдашње болнице чији је ктитор Михаило Лабало, те о могућности отварања нове фабрике коју би покренуо Родољуб Драшковић.

Након служења Свете архијерејске литургије, одиграна је представа једночинка "Невесињско Константиние", којом је на симболичан начин представљен чин потписивања Миланског едикта.

У оквиру централне свечаности обиљежавања 1.700 година од доношења Миланског едикта, у Републици Српској, биће организован донаторски ручак, а прикупљена средства намијењена су за Фондацију "Свети Вукашин" која помаже породицама са троје и више дјеце, за изградњу спомен-цркве Васкрсења Христовог у Пребиловцима, као и за дневни центар дјеце са посебним потребама "Моја нада" у Невесињу.
Умировљени владика Атанасије први је дао прилог за Фондацију "Свети Вукашин".

Гачанин се опоравља након напада медвједице

26.05.2013  Aгенције

 

Фоча - Здравствено стање Гачанина Блаже Грковића, који је преживио напад медвједице, стабилно је, а најтеже су повреде на десној подлактици гдје су оштећене тетивне и мишићне структуре, као и на лијевој бутини, потврдио је специјалиста пластичне и реконструктивне хирургије Универзитетске болнице Фоча Дражан Ерић, пренијеле су агенције.

Ерић је синоћ рекао да је Грковић у ту болницу примљен са вишеструким уједима на екстремитетима.

- Најтеже су повреде на десној подлактици гдје су оштећене тетивне и мишићне структуре,а тако је и на лијевој бутини. С обзиром да је то угризна повреда склона инфицирању, превијамо и чистимо ране, прегледали су га и инфектолози и за сада је његово стање стабилно - истакао је Ерић.

Грковић, који је из села Врба, у петак је задобио теже повреде борећи се у самоодбрани рукама и тесарском сјекирицом са медвједицом.
Он прича да, чувајући овце и козе у селу Изгора испод Волујка није ни слутио да ће га напасти медвједица, која је наједном искочила из шуме док је покушавао да у стадо врати јариће.

- Не сјећам се колико је борба трајала. Напала ме и најприје угризла за ногу. Снашао сам се и ударио је сјекирицом. Тек тада је наступила борба – изуједала ме је и изгребала свуда - навео је Грковић.

Он вјерује да ће му фочански љекари помоћи да ране зацијеле.

- Тек сада размишљам шта је све било. Онда нисам ни стигао. Надам се да ће и опоравак добро проћи. Забринут сам мало за десну руку и увјерен сам да ће све бити добро - нагласио је Грковић.

Грковић каже и да је у четвртак вјероватно иста медвједица у потрази за храном упала у село и преклала и одвукла јагње и овцу.

Атлетичари удружења "Сунце" успешни у Бањалуци

уторак, 30 април 2013palelive.com

Велики део времена у Удружењу за помоћ дјеци и омладини са посебним потребама "Сунце" посвећен је очувању физичких способности деце и омладине, водећи рачуна, о могућностима и потребама сваког детета (избор спортова: пливање, скијање, карате, боћање, атлетика, стони тенис , багминтон, кошарка, игре без граница ...).

Потврду континуираног рада дали су резултати са "Отвореног првенства СС-МЕНЕРАЛИ РС у атлетици" и "Првенство СС МЕНЕРАЛИ РС у атлетици", одржаних у Бањој Луци 27, 28.и 2013/04/29.

Такмичари "Сунца" су освојили:

1. место "Отворено првенство СС-МЕНЕРАЛИ РС у атлетици" Бања Лука 2013 и
1. место "Првенство СС МЕНЕРАЛИ РС у атлетици" Бања Лука 2013.


Пехари и дипломе су стигле у Пале, и сместиле се поред одличја са Зимске Олимпијаде у Нагану 2005. године (бронзана медаља).


Такмичење је обележила угодна такмичарска атмосфера и љубазни домаћини. Значајан и драг сусрет је био са господином Ненадом Ћеловића, дугогодишњим председником Савеза МЕНЕРАЛИ.

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.605102516174226.1073741849.459556100728869&type=1 

ПОРОДИЦА БАБИЋ НАПУШТА САРАЈЕВО

САРАЈЕВО, 28. АПРИЛА /СРНА/ - Српска повратничка породица Гордана Бабића најавила је да ће напустити Сарајево из безбједносних разлога. 

Бабић је 29. марта одведен из стана док је екипа Радио-телевизије Републике Српске снимала прилог о траумама ове српске повратничке породице од посљедица школске посјете његове деветогодишње кћерке Историјском музеју, гдје су дјеци приказане фотографије непримјереног и потресног садржаја.

Бабић каже да је његова породица дискриминисана у Сарајеву, јер је федерални МУП одбио захтјев његове супруге Оливере за заштиту. "Она је молила да се заштити наша српска повратничка породица, а то је одбио МУП Кантона Сарајево и главни инспектор Јусуф Зорнић", рекао је Бабић Срни.

Он је навео да је са породицом предузео све могуће мјере да што прије напусте Сарајево и да су добили обећање да ће им бити обезбијеђен алтернативни смјештај у Лукавици, а има и обећање начелника општине Источна Илиџа Предрага Ковача да ће им покушати наћи смјештај.

"Чекамо одговор, а у међувремену радимо на прављењу породичног објекта на Палама гдје моја супруга има плац", рекао је он и додао да сада траже средства од Међународне донаторске конференције за избјеглице и повратнике.

Бабић је рекао да је његова супруга 29. марта, након доласка 13 полицајаца у њихов стан, када су одвели њега и екипу Радио-телевизије Републике Српске на саслушање, отишла код замјеника директора Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ Уроша Пене и његовој секретарици предала писмо у коме је тражила ургентну заштиту своје породице.

Према његовим ријечима, Пена је писмо упутио МУП-у Кантона Сарајево и Министарству просвјете, а у четвртак, 25. маја, добила је одговор у коме је Зорнић обавјештава да нема основа за вођење унутрашње истраге и заштите породице.

Бабић је рекао да је у петак, 26. априла, добио позив од Полицијске станице Ново Сарајево који је потписао командир Сафет Гагула у коме га обавјештавају да је против њега у Општинском суду у Сарајеву покренут прекршајни поступак.

Он је рекао да ни он ни његова супруга не раде и да нема од чега да плати евентуалну прекршајну казну, већ ће ићи у затвор.

"Након бруталног атака 13 специјалаца на моју породицу и ових догађаја сматрамо да је ово даљи атак на моју повратничку српску породицу која живи у страху", рекао је Бабић.

Бабић је подсјетио да је ова породица била 10 година у избјеглиштву у Србији и да се у Сарајево вратила 15. априла 2002. године. "Ми смо сада у категорији повратника што је најгора категорија", рекао је он и истакао да не жели да ризикује живот своје дјеце од шест, девет и 12 година.

Он је подсјетио да су у вријеме кад је екипа РТРС-а снимала прилог 29. марта дошла двојица полицајаца по пријави директора Основне школе "Грбавица 1" Омера Беговића, којем је лично изразио револт због шока и тешких траума са којима се његова кћерка вратила из посјете музеју, а што се одразило и на млађу кћерку од шест година, која на јесен треба да крене у ову школу.

КОШАРАЦ: У САРАЈЕВУ НИШТА НИЈЕ СЛУЧАЈНО

Сарајево које су многи некада познавали,живјели у њему,радо се враћали поново у њега умрло је онога тренутка када су га Срби и остали становници напустили.Ово је само још један доказ да федертивно Сарајево је сабласан град својих садашњих становника.

Људи чине града,а наш град је Срб(п)ско (Источно)Сарајево!

САРАЈЕВО, 30. МАРТА /СРНА/ - Шеф Клуба српских делегата у Дому народа парламента БиХ Сташа Кошарац рекао је, након инцидента са српском повратничком породицом Бабић у Сарајеву чија је деветогодишња кћерка са школом посјетила музејску изложбу непримјереног садржаја, да се у Сарајеву ништа не дешава случајно.

 

"Одвођење малољетне дјеце у такве музеје и на изложбе са суровим и историјски сумњивим садржајима потпуно је неприхватљиво", рекао је Кошарац Срни.

Он је нагласио да је потребно испитати о каквим је фотографијама ријеч и каква се, односно, чија историја посредством њих пласира.

"Ми добро знамо да је Сарајево спремно да подвали све и свашта. Ово је потврда да се Сарајево не мијења", истакао је Кошарац.

Привођење у полицију екипе РТРС-а која је снимала прилог о породици Бабић и траумама кроз које су прошли након кћеркине посјете Историјском музеју у Сарајеву, Кошарац је окарактерисао као још један у низу покушаја да се сакрије истина о појединачним и колективним кршењима националних права Срба у том граду.

"РТРС је увијек квалитетно обавјештавао јавност о положају Срба у Сарајеву и ово је покушај застрашивања новинара ове медијске куће да убудуће не би информисали јавност о томе шта се дешава малобројним Србима и српским повратницима у Сарајеву, те Федерацији БиХ", закључио је Кошарац.

Он је истакао да у свему овоме не треба искључити утицај политичких елита које контролишу МУП Кантона Сарајево, као ни везу са политикама невладиног сектора окупљеног око "1. марта".

"Након свега, не би ме изненадило да сутра почну да хапсе представнике Републике Српске након изговорених јавних ријечи у Парламентарној скупштини БиХ у Сарајеву", рекао је Кошарац.

Отац дјевојчице, Гордан Бабић, који је директору школе изразио револт због одвођења дјеце на изложбе непримјереног садржаја, јуче је завршио у полицијском притвору, из којег је пуштен касно синоћ.

КУМСТВО

Урош Ћурковић

КУМСТВО је старинска народна установа, старија од хришћанства. Црква је санкционисала кумство и дала му данашње обележје. Назив кум познат је свим Словенима. У писаним изворима помиње се крајем IX века, за време Петра Гојниковић, управо непосредно после примања хришћанства. По том најстаријем спомену види се да су примарни облици кумства постојали и пре појаве хришћанства.  
Барски родословац (Дукљанин, око средине XI века) спомиње, по предању, кумство из времена жупана Војислава (око средине XIвека). Краљица Јелена писала је 1304: ¨ Лубавному ми сину и куму кнезу дубровачкому и всој опшчине. ¨ Године 1433. кумче је био син неког Иваниша, а кум град Дубровник, који су заступали Иван Гундулић и Нико Ђордић. Дубровник је издао наређење својим заступницима да: по домаћем обичају, приме кумство и, пошто дечаку Острижи косу, да му у праменове косе замотају дар од 30 златника. По овом кумству јасно се види да су се њума одржавали добри односи међу суседума, Босном и Дубровником. Једно кумство настало због вражду (убиства) спомиње се у Црној Гори 1442. године.
У народу постоје четири кумства: крштено (мокро), Венчано и шишано (оба сува) и кумство у невољи, ¨ кад ко кога у нужди окуме ¨.
По својим улогама у верском народном животу, кумство и братимство су сродне установе, али не и исте. Обе установе су за народ свете, везане мистичним сродством за божанство. Када су свеци делили улоге, свети Јован је узео кумство, братимство и крстове од часног дрвета. Па ипак народ казује: ¨ Прече је кумство од братимства. ¨ О крсном имену (слави) у Херцеговини испија се здравица: ¨ крснијем кумовима ¨; побратим, ако није присутан, не спомиње се у здравицама. Срећно кумство је дуготрајно, напушта се само у изузетним приликама (због немања деце или њиховог раног умирања, али и онда када су кумови теренски врло удаљени). Братимство је краткотрајно, траје само за живота оба побратима. Кумство се наслеђује, оно је духовно сродство, па се третира као крвно, предаје се потомцима; братимство се не наслеђује и застарева. Под утицајем кумства и братимства настаје орођавања, и оно траје док су живи побратими (посестриме). По здравици: ¨ Кумство се не променило од сад до суда божијега! ¨
У народу се за наслеђена стара кумства често не зна како су настала. Несумњиво је да нису изазвана једним утврђеним разлогом и на исти начин. По очуваним предањима и по оним која и сада настају, види се да се окумљују углавном за домаћи опстанак и напредак. Чим предстоји да се домаћинство гаси, онда се тражи срећнији кум, али и стари остаје у поштовању.
По предању, кумствсо настаје тек после трећег срећног кумовања (венчања и крштења). Напротив, ако кумство није срећно, онда се тражи друго: ¨ Умре кумче, раскиде се кумство. ¨ У околини Добоја, у Босни, одржао се старији начин кумовања. Тамо се кум три пута узастопно окумљују обредним хлебом о крсном имену домаћина који се куми. Куми се за венчање младенаца, па кум у већини нашег народа, крсти и децу младенаца које је привенчао. Окумљују се овим речима: ¨ Куме, кумим те Богом, часним крстом и св. Јованом! Кумим тебе (за себе или брата, синовца) и сву твоју чељад и твој род! ¨ Кумљени држи десну руку на прсима, поклони се и одговори: ¨ Куме, примам кумство Бога и светог Јована! ¨ кумовање оглашава трећи гост: ¨ Хвала, домаћине, Бог ти дао, он ти поклонио. Нека ваше кумство буде срећно, напредно, темељито, непроменито, међу браћом неоговарано. Где се овај хлеб месио, ту се месила свака срећа, род, летина, здравље, весеље ¨-итд. Безразложно одбијање кумовања је велики грех. По мотиву једне народне песме због одбијеног кумства ¨ од страха се потресе земљице! ¨ По другом мотиву, Тодор Јакшић је повео испрошена девојку, а Иван звијездица хтео да му је отме. Тодор га куми, али Иван одбија кумство, потеже мач да посече Тодора, али му га св. Јован задржава.
Кумство се сматрало за светињу а кум за свеца, јер се веровало да од њега зависи породични и домаћи напредак. Велико поштовање кума прелазило је у обожавање. У једној народној здравици казује се да је кум предодређен и послан од Бога. Кумство није шала. Кум се поштује као и родитељ. Кумова клетва је тешка. Пред кумом се скидала капа, дочекивао се на коленима и љубио у прса према срцу. По причању Гаје Пантелића, учесника у првом народном устанку, пред кумом се љубила земља. Он се први позивао на свадбу, без њега се није могло обавити венчање младенаца, за столом се посађивао на почасно место. Да не би искрсавале замерке међу кумовима, кумства су се тражила у другим селима. По једној народној песми, од три највећа греха једа је изводити кума на суд. Кумство има вредност крвног сродства. Мухамеданке нису криле лице пред кумовима хришћанима. По мотиву једне народне песме, дужд од Млетака, који, као странац, није познавао српске обичаје, покушао је да обљуби своју лепу куму, а она му се обратила: ¨ Болан, куме, дужде од Млетака, под нам 'ће се земља провалити , а више нас небо проломити, како ће се кума миловати? ¨
Кумови се нису мењали без неке велике невоље. У народу и сада има приличан број удаљених кумова. Род Минића, у селу Бањи код Аранђеловца, кумују Ђеровић у гружанском селу Бечевић; Милосављевић, у Лепенички селу Горњим Јарушицама, имају кумство у пределу Студеници. Врло су ретка народна саопштења, а још ређа предања о сукобима међу кумовима. По таквом једном предању из Мачве, ЈМ Веселиновић написао је приповетку Кумова клетва; по другом предању, народног јунака Николу Скобалића издала је Турцима његова кума. Из новије прошлости познато је да је, по наређењу кнеза Милоша, погубљен његов кум (који му је кумовао) Карађорђе, по повратку из Русије 1817.
Стари кум се замењивао новим приликом женидбе, да би младенци имали децу. Он се мењао иу приликама када се родитељима рађају само женска деца, када су мала деца болесна или ако умиру: не држе се. Удовци не узимају старог кума за друго венчање, него траже другог. Под утицајем цркве, ако се из једне конфесије пређе у другу, старо кумство се замењивало другим међу људима примљене конфесије. Усвојеници и домазети примају домаће кумство за живота домаћина, а ако он није жив, онда је домазет задржавао своје кумство. Уобичајено је да се и мимо оправданог разлога тражи опроштај од кума који се напушта. Род Јевтовић, у подибарском селу Рибници, напустио је старо кумство јер су му кумови били удаљени. Зато су их стари кумови проклели, па их никад не може бити више од две куће. У највише прилика, узимањем другог кумства, не напушта се старо: једни чланови држе старо кумство, а други ново.
Бирање новог кума је по прехришћанска веровања. На неколико дана пре крштења, дете се однесе на пут или на раскрсницу, па ко први наиђе, тај постаје кум детету. На Косову дете се изнесе у колевци, окренуто лицем западу. Ко први наиђе окрене дете лицем истоку и изговори: ¨ Бог нек те поживи и нек ти је срећно име Н. ¨ Скривена мајка се појави, па се обрату куму: ¨ Нека ти је лака и срећна рука! ¨ За венчање младенаца тражи се кум , човек без порока и који ужива углед у народу. По чл. 75. Грбаљског законика: ¨ Који би се Грбљанин одрекао кумства мокрога (крштеног) да плати глобу Грбљу 50 цекина као одметник (од) Бога и св. Јована, ¨ а по цл. 76: ¨ Кумство суво (Венчано и шишано) остаје на вољу ко хоће или ко неће; али за стидно нађосмо кад би ова два сува кумства одрекао. ¨
По Вуку: ¨ Значајан је обичај да убилац уз измирење моли противника да му буде крштени кум. То је, свакојако, једно због тога да би га лакше на мирење приволео, а друго, да би од дотадашњег непријатеља начинио искреног пријатеља. Понекад по више дана узастопце иду жене, 12 на броју, с малом децом у колевкама, и куме га Богом и светијем Јованом да се измире. Када се постигне умир, онда умирени постаје крштени и венчани кум убици и његовој деци, па је на тај начин осигуран мир. ¨ По цл. 114. Грбаљског законика: ¨ Који би човек човека у нефаљ (нехотично) ранио или макар и убио, да га нема братство тражити (ради крвне освете); али ваља да је вазда покоран и да да братству колико је више могуће кумстава. ¨
Шишано или Стрижено кумство је општи обичај у Босни, без обзира на вероисповести. Њиме се не стиче сродство, али се појачава пријатељство. Кум одстриже бич косе кумцету, у који стави новац. Затим се кум части јелом и пићем и дарује. Ако дете слабо напредује, родитељи га изнесу на пут, па ко први наиђе, био то и иноверник, узима се за шишаног кума. Том приликом дете добије још једно незванично име. У околини Стоца шишано кумство назива се кризмано. Кумује се деци пријатеља, да би се утврдило пријатељство сада и за потомке. Оно постоји и између мухамеданских и хришћанских верника. Шиша се само оно дете које се од рођења није никако сиса. Ошишана коса пада у суд са водом, у који кум убаци новчић. Од тада шишани кум постаје кумчету заштитник, па ће се за њега залагати и животом. После шишања кум се части и дарује. Шишано кумство траје док су кум и кумче живи, а када једно од њих умре, онда кумство престаје: ¨ Кумство било, кумство се развргло. ¨
У невољама се кумовало ис људима других вера: ¨ Ој, Турчине, за невољу куме! ¨ У једној пословици из Босне казује се: ¨ Ако не могу бити кум крштени, могу Стрижено (шишани) ¨, јер Венчано (црквено) могло је да буде само међу истоверницима. Срби су окумљивали мухамеданске вернике да би од њих имали заштиту од насилника или да се обезбеде од њихова насртања. Штавише, они су окумљивали и насилнике и лупеже, да би кумством заштитили своју имовину. Хајдуци су окумљивали или братимили своје јатаке, да би код њих на тај начин обезбедили уточишта. Према томе, било је две врсте кумства: верско и пријатељско. Ово друго настајало је уз већ постојеће верско кумство. Верски кум може бити само један, са својим наследницима, а пријатељских могло је бити неколико. Код Црногораца могло је бити посебних кумова за венчање, посебних за крштење, посебних за шишање, али је и код њих главни крштени кум. Верским кумством људи су се орођавали, ау пријатељском то није постојало; прво се наслеђивали, а друго није било наследно.
Кумство има видну улогу само у животу људи и њихову напретку, да су живи, здрави, и да имају потомство; ако тога нема, онда се кумство напушта и тражи друго, срећније, сродно мењању божићњег полазника. По мотиву једне народне песме, Сибињанин Јанко позвао је кума Ђурђа Смедеревца и оставио му у завет жену, децу и имовину. После Јанкове смрти Ђурђе је изневерио завет: куму је обљубио, децу затворио а имовину приграбио. Мотив очигледно не иде у прилог учествовању у култу мртвих. Што се деци радо дају имена предака, па, штавише, и живих родитеља, то се чини из пијетета према прецима, а не да би била у њихову окриљу, јер нико није рад да своје живо дете повери претку. По веровању, покојник повлачи за собом најмилије који су у животу: ¨ Умро је, да си ти жив и здрав! ¨ У поређењу са покојницима, каже се: ¨ Не буди примењено! ¨ Када се каже да унук личи на покојног деду, онда се дода: ¨ По сунцу ходио! ¨ - тј да је унук жив, да га греје сунце.
У народу се верује да се кумством може обавезати змија да не уједе, вук да не коље стоку, миш да не чини штету, итд Онда је разумљиво колико се цене и поштују готово до обожавања кумства међу људима. Кум уводи невесту у нову породицу и мистичним путем ствара породично сродство. Његовим учествовањем у обреду венчања осигурава се долазак потомства, које наставља домаћи култ, јача род и братство. Дете је с мајком, понегде ис оцем (кувада), нечисто, у власти ђавола - од рођења па до крштења. Кум преузима дете из власти ђавола, па га уводи у власт доброг божанства, сада Бога.
П.Ж.Петровић
(Из Српске митолошког речника)