ВИКЕНД У ГОЛУБЦУ НА ЛЕПОМ ПЛАВОМ ДУНАВУ

Пишем по наговору администратора који су пожелели да опишем свој доживљај боравка у Голубицу на Етно фестивалу.

 Наступала сам као чланица Црквено-игачког ансамбла "Бранко" из Ниша на два концерта.

На путу до Голубца посетили смо Манастир Покрова Пресвете Богородице и селo Лешијe код Параћина.

 Лепота је увек повезана са љубављу према Богу што се примјећије у сваком Манастиру па и овом.

Описивати је једно, доживети је ово место нешто сасвим друго.

Задржавање је по мери и потреби сваког посетиоца.

Настављамо даље према Голубицу, чекамо сусрет са Дунавом.

Како бих волела да идем на једно крстарење Дунавом, али жеље су једно ,а стварност...

Жеље се остварују зар не?

Нама у аутобусу време брзо пролази, па ми смо деца и знамо да се радујемо животу и стварима око нас.

Коначно угледала сам Дунав, а мало после тога и Голубачку тврђаву.

 У Голубицу смо смештени у Хотелу Голубачки град где је све било супер осим светла у купатилу које се чудно, а недовољно палило због техничких проблема, па су сенке остављале осећај да вас неко посматра.

Храна је сасвим солидна.

 Што се тиче ноћног одмора ми нисмо имали среће. У непосредној близини наше собе, у локалу преко пута, читаву ноћ била је више него гласна музика.

Нисам успела да заспим до пред зору, муке уменичког живота, ваљда.

Aко вам се ово допадне можете читати и моје доживљаје из Бугарске, Рибарске Бање и разних других места.

Јавите па да се дружимо даље.

Ваша Милица

Медијанино културно љетo-вече фолклора

Синоћ од 21.00 час у парку Светог Саве, у оквиру "Медијаниног културног лета", одржано је вече фолклора.




Учествовали су КУД "Абрашевић" Ниш, Црквено-играчки ансамбл "Бранко" Ниш и КУД "Ђура Јакшић" Српка Црња као гости КУД-а "Абрашевић".



Доказано још  једном она позната "кроз Србију не заиграј", јер почевши од ветерана "Абрашевића" па до најмлађих чланова "Бранка", било је предивно гледати разноврсност корака и лакоћу колико како најмлађи тако и најстарији изводе игре из разних делова Србије, као и игре из Книнске Крајине које су извели чланови КУД-а "Ђура Јакшић".


Обзиром у каквом се стању налазимо посјећеност је била одлична, да је на крају плато испред бине био сасвим попуњен.

Традиција је нешто што се мора очувати, да би нас могла одржати и носити напријед у ово вријеме свеопштег притиска на наше људско и национално достојанство.

СРЕТАЊА ПРОЉЕЋА И ЛЕТА

Вечерас је у нишком градском парку Чаир испред Дечјег центра одржана песничка манифестација Сретања, поводом сусретања годишњих доба,  у организацији Друштва уметника "Слава".

 Сретања се организују четири пута годишње на различитим локацијама и увек са различитим тематским идејама.

 Вечерашње Сретање између прољећа и лета својим стиховима улепшали су нишки песници и њихови гости из Лапова, као и песници из Удружења књижевника Србије 

чији је председник Радомир Андрић отворио вечерашњу манифестацију.

Приредбу су улепшали чланице хора Грација и члано Црквено играчког ансамбла Бранко.

Водитељ програма Снежана Радовић избором текстова завештања Светог Симеона у обради Милета Медића подсетила нас је на значај језика и писма, али нажалост било је премало оних који су то чули.

Песници њих петнаестак говорили су стихове сами себи, ако изузмемо родитеље деце која су учествовала у програму, као и представники три градске општине које су подржале вечерашњу културну манифестацију.

 Незаинтересованост Нишлија који су били присутни вечерас у парку Чаир била је поражавајућа.

Нажалост култура она здрава, права је у сталном назадовању због незаинтересованости оних који нешто организују да то на адекватан начин и представе и заинтересују грађане да присусвују тим приредбама.

САМ ОСТВАРИО СВОЈУ ИДЕЈУ

Ниш – У мору лоших вести којима смо бомбардовани сваког дана, оне лепе, добре, афирмативне тешко налазе пут до читаоца. И то је један од разлога што су летаргија и безнађе постали „нормално“ душевно стање људи у Србији. Сви се ослањају на неког другог, трећег и ту се низ наставља а нада за боље нестаје.

Ипак, да није тако и да појединац може пуно да учини сам је и пример Стефана Николића из Ниша. Као спортиста и човек од акције Стефан је својим комшијама и станарима насеља Матејевац код Ниша подарио праву малу теретану на отвореном.

Не желећи да чека неке нове изборе, када се у предизборним месецима започињу градити „куле и градови“, који по обичају остају недовршени, али и без претеране помоћи својих суграђана потпуно сам кренуо „на посао“.

„У нашем као и у осталим приградским насељима и селима нити се шта предузима нити се шта ради. Што због србске мрзовоље и незаинтересованости а што због страначких препуцавања. Наравно уради се по нека ситница као што је асвалтирање неке улице или се започне канализација или се постави улично осветљење на неке улице или око сеоског терена, али то само када дођу избори па отпадници из странака потежу да се нешто уради како би победили у том крају“, прича Стефан оно што је већ одавно реалност целе Србије.

„На идеју да се изграде ове справе сам дошао тако што пре свега не пушим никад, не пијем никад, бавим се спортом редовно а поред свега тога сам родољуб и волим свој народ иако је често лењ и мрзовољан. Зато бих волео да допринесем покретању људи да ураде нешто у свом крају сами а не да чекају помоћ неких странака. А ово је корисно и значиће генерацијама деце“.

Решио је да спроведе свој план до краја, немарност својих суграђана није га разочарала, иако је свега 2 % становника Матејевца хтело финансијски да учествује. Његова упорност и пре свега жеља да покаже својим примером како је често довољна јака воља и вера да би се постигао циљ, уродили су плодом.

„Осмислио сам цео пројекат, нацртао, написао вест и облепио цео крај, раније сам покушавао да прикупљам потписе међутим одмах сам схватио да од тога нема ништа . Зато сам кренуо сам. Цела акција била је у виду јурњаве и молби. Човек који је варио дао је доста материјала, а нешто од материјала и осталих потрепштина куповано је од скупљених пара. Иначе крај има неких 2500 – 2700 људи, а помоћ у облику новца у вредностима између 200 – 1000 дин дало је само тридесетак људи, а неких десетак још је учествовало у сређивању површине , односно копању и осталим помагањима. Остало је још да се прикупи новац за подлогу и радови су готови“, завршава Стефан са разлогом поносан на свој успех.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН КОМШИЈА

Сваки последњи петка у мају, од 2000.године , ове 29.мај обиљежава се као Међународни дан комшија.

 Увек је ту да вам пожели добар дан,упита за здравље и помогне када затреба.

Да учествује и у вашој радости.

Све у оквиру својих могућности,али сасвим довољно да вам његова пажња да подршку и снагу како у невољи тако и у радости.

Кафа aли онако како објашњава Негослава Станојевић најмање је  како се кошији можете захвалити.

Немојте никако заборавити да и ви према њему будете комшија када је у невољи или радости, да би он са вама могао поделити своју тугу да му буде лакше или радост па да буде срећнији.

Ове године Дан комшија обележи смо у Нишкој Бањи,следеће године можда у Србском Сарајеву и Сарајеву.

ВЕТРОВИ ЗЛА

Промоција трећег романа Бранислава Јанковића, новинара који се отиснуо у књижевне воде јер на основу ове трилогије има шта да поручи.

Његова прва два остварења " О вуковима и сенкама" и "Сузе Светог Николе" уз овај трећи чине једну занимљиву трилогију из области историског романа, са великом дозом мистике и авантуризна, а опет кроз све се провлаче љубавне авантуре главних јунака, што је поготово изражено у овом трећем остварењу.

Зато и не изненађује да је Јанковићава читалачка публика већином женска.

Јанковић је загребо кроз "Ветрове зла" у историју политичких дешавања на подручију Србије у вријеме Обреновића и нашао је ту доста тога сличног са садашњим временом, а са чиме се сретао у свом дугогодишењм новинарском раду. Двије деценије није мало, а наилазио је на много тога што је као новинар морао задржати за себе.

Вјерујемо да све оно што зна о дешавањима у Нишу и околини,а што није могао изнијети у јавност говори кроз своје јунаке, ево већ сада кроз трећи роман "Ветрови зла".

Роман писан на историским чињеницама уз стварне ликове којима предостављамо Јанковић даје особине, карактеристике и ставове људи који су га окруживали и са којима се сусретао у својој богатој новинарској каријери јер једино одатле може да црпи аргументе за изузетно дочаравање својих ликова, пошто је историја точак који се стално понавља, само у неким другим околностима.

Можда је недопустиво колико мало знамо о својој историји, вечерас су присутни, а сала Луткарског позоришта била је попуњена, могли сазнати да су Обреновићи ослободили Ниш и да је захваљујући Нишу Србија од кнежевине прерасла у  Краљевину, да су Обреновићи послали првог србског учитеља Спиридона Јовановића у Ниш још док је био под окупацијом Турака и да је његов најбољи ученик био "Учитељ Таса"- Атанасије Таса Петровић.

Да је послије "мајског преврата" Ниш као обреновићевски град запостављен од династије Карађорђевића и да је дошло до великог расељавања становништва усљед настлог сиромаштва, пошто Београд није улагао у Ниш.

Слично као сада или је то на ниво субјективног погледа?

Такође, сазнадосмо и од Уредника портала "Грађанин" да је 1877. године, још док је Србија била Кнежевина, а Ниш у саставу Турске у њега долазио Милан Обреновић, кнез у посјету својој љубавници Амурлиј, туркињи са којом је наводно имао сина чији потомци живе у Турској.

И тако док су војводе и војници ратовали књаз је...

Да и учесници "мајског преврата" у Београду дошли су из Ниша.

Како Аутор и учесници промоције наведоше још многе занимљиве историске чињенице везане за живот 19 вијека у Нишу могу се сазнати читајући овај роман.

НИШЛИЈЕ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

Коначно смо успели посредно да реализујемо један наш пројекат.

Путовање групе Нишлија у Источно Сарајево.

Све је реализовано захваљујући успостављеној сарадњи између Црквено-играчког ансамбла "Бранко" из Ниша и КУД-а "Божо Короман Манга" из с. Подграб општина Пале.

Ансамбл из Ниша гостовао је у Источном Сарајеву од 16-19. априла 2015. године.

На пут су кренули у раним јутарњим сатима 16.априла и у току путовања обишли су Мокру гору и Андрићев град, локације које смо често предлагали свим који пролазе тим подручијима.

У вечерњим сатима по доласку у Источно Ново Сарајево, наступили су на Васкршњом академији коју је организовала СКУД "Просвјета".

Сутрадан 17.априла дан су провели у обиласку Сарајева и упознавању са културно историским знаменитостима града, као и многим другом значајним мјестима.

Највише су се задржали у обиласку Саборне цркве, Цркве Преображења у Новом Сарајеву и Старе цркве на Башчаршији као и Музеја СПЦ у истој Цркви.

Ручак обавезно ћевапи.

Увече целовечерњи концерт у Културном центру Источно Ново Сарајево.

У суботу 20.априла због лоших временских услова, кише морао је да буде одложен обилазак Јахорине и могућност скијања, па је обиђена "Цековића кућа" на Палама, а то је и било у плану, те као замена за Јахорину пећина Орловача.

У вечерњим сатима одржан је заједнички концерт са Домаћинима на Палама.

После концерта заједничка журка до "ситних" сати, потом одмор присуствовање Литургији у Подграбу и повратак за Ниш.  

Како је било Нишлијама у Источном Сарајеву најбоље говори коментар Миљка Петровић, уметничког директора Ансамбла "Бранко", "сви смо се расплакали на растанку".

Драго нам је да су се Нишлије у Источном Сарајеву осећали као код куће.

Боља реклама није потребна.

Целу фото причу можете погледати у наставку:

 Фотографије на даље преузете са ФБ профила Новице Коромана председника КУД-а "Божо Короман-Манга" из Подграба

У храму на Палама одржан "Час ћирилице"

У оквиру Сусрета Српских земаља које је јуче отворено на Јахорини,данас је у Саборном храму "Светог Архангела Гаврила" на Палама одржано предавање о ћирилици у организацији Удружења "Ћирилица" из Београда,као једног од организатора овогодишњих сусрета.

Предсједник Удружења "Ћирилица" Љубинко Стојановић истакао је да србски народ у цијелом свијету обједињује ћирилица.

Ученици основних школа са Пала представили су радове о теми "Зашто волим ћирилицу" на "Часу ћирилице". 

Такође,Љубинко Стојановић , рекао је  и да ће најбољи радови бити награђени и додао:

"Долазимо на Јахорину 20 година и, осим лијепог расположења и лијепе спортске приче, донијели смо нешто што повезује српски народ. Пресретни смо што смо као удружење у прилици да се представимо пред скоро 500 дјеце", рекао је Стојановић.

Он је рекао да се Удружење труди да Србима сачува српско писмо односно да га штити од његовог народа. 

"Кад смо се окупили наша прва идеја била је да разлози нашег постојања престану, јер би то значило да смо успјели да сачувамо ћирилицу", рекао је Стојановић. 

Он је подсјетио да су многи познати Срби у историји "платили главом" зато што су писали ћирилицом, као што је велики сликар Сава Шумановић који није хтио да своје слике потписује латиницом. 

"Нажалост, данас у Београду постоје само три ћирилична натписа, иако Члан 10 Устава Србије говори да је службени језик српски, а писмо ћирилица", додао је Стојановић. 

Он је подсјетио да Удружење постоји већ седам година и да је од доласка највећег српског пјесника Добрице Ерића за предсједника овог удружења кренуло набоље и да их људи све више препознају и цијене. 

Директор Зимских сустрета Петар Стакић рекао је да је ријеч о вишедимензионалном пројекту који је културолошки, туристички, спортски и едукативни. 

"У оквиру тог пројекта сваке године промовисали смо вриједност дружења и многих других детаља, као што је спорт, а ту су и овакви догађаји којима желимо да генерацијама иза нас покажемо колико је значајно направити и унапређивати овакву сарадњу", нагласио је Стакић. 

Он је упозорио да се ћирилица полако потискује на веома префињене начине тамо гдје би морала да постоји. 

"Ћирилица се свјесно поништава, о чему говори и посљедња догађања у Црној Гори, али и другим земљама, и баш због тога мислим да је постојање Удружења "Ћирилица" веома значајно и да се мора офанзивно поступити како би се наше писмо спашавало", сматра Стакић. 

Према његовим ријечима, један од начина је и данашње дружење више о 500 малишана који на свој начин дају допринос чувању ћирилице.

(www.palelive.com / Srna)

20 СУСРЕТИ СРПСКИХ ЗЕМАЉА

понедељак, 23 март 2015
Извор: Сарајево.рс

На Јахорини ће од 26. до 29. марта бити одржани јулибарни 20. Зимски сусрети српских земаља, на којима ће се окупити око 300 учесника из Републике Српске, Србије, Црне Горе и Вуковара, најавили су у Београду чланови Организационог одбора ове манифестације.

Неформално удружење пријатељства-завичајно "Сарајлије-Нишлије",са сједиштем у Нишу подржава овакву врсту сарадње и окупљања и труди се да и овим путем промовише Ниш и Српско Сарајево,односно Републику Српску и БиХ. 
Искрено се надамо да ће бити и заинтересованих институција и појединаца из Ниша за учешће на овогодишњим сусретима.

Манифестација је први пут одржана 1995. године, а ове године окупиће спортисте, културне и јавне раднике, и одвијаће се под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика. 

Млађен Цицовић, директор Представништва Српске у Београду, које подржава ову манифестацију, рекао је на конференцији за новинаре да ова манифестација доприноси подстицању и унапређењу сарадње Српске и Србије, због њене вишедимензионалности. 

"Ови сусрети се у културолошком, туристичком, спортском, едукативном смислу шире и промовишу и афирмишу вриједности и подстичу љубав, дружење и спортски дух и доприносе унапређењу сарадње Српске и Србије", рекао је Цицовић. 

Предсједник Организационог одбора Дарко Младић напоменуо је да је ова манифестација настала из људских мотива и солидарности, када је група од 40 патриота из Србије донијела хуманитарну помоћ у Српску, у веома тешкој ситуацији фебруара 1995. године. 

Он је подсјетио да ова манифестација, осим спортске и културне, има и хуманитарну димензију, пошто је у оквиру ње, између осталог, прикупљана помоћ за обнову Хиландара, те давана крв. 

"Значајно је да везе Српске и Србије не буду само политичке и економске, него и људске везе кроз спорт и културу, с циљем јачања односа", рекао је Младић. 

Директор Зимских сусрета Петар Стакић навео је да ова манифестација по много чему надилази специјалне паралелне везе Српске и Србије, јер је ријеч о везама људи из градова Српске и Србије и контактима између њих који остају. 

Говорећи о програму манифестације, Стакић је рекао да је предвиђено такмичење у зимским спортовима, предавање о ћирилици, променада учесника кроз Пале уз трубаче и заставе, пјешачке туре, избор за мис сусрета, као и посјета Андрићграду и сусрет са Емиром Кустурицом, као и додјела признања уваженим личностима, институцијама и појединцима заслужним за ову манифестацију. 

"Сигурно је да ће љубав Српске и Србије добијати све веће димензије", рекао је Стакић. 

Предсједник Удружења "Ћирилица" из Београда Љубинко Стојановић истакао је да српски народ у цијелом свијету обједињује ћирилица, те додао да ће у оквиру ове манифестације испред цркве на Палама бити одржано предавање о ћирилици и додијељене награде дјеци која су написала састав о теми "Зашто волим ћирилицу". 

Организатори су позвали све заинтересоване да се јаве Организационом одобру на број 011/2659-534 или Хотелу "Бистрица" на Јахорини. 

Сусрети датирају од фебруара 1995. године у тешким ратним данима у БиХ када је група српских родољуба у организацији Асоцијације "Спорт за све" из Београда организовала конвој са хуманитарном помоћи за напаћени народ Српске. 

У протеклом периоду било је 3.000 учесника, а број градова и мјеста из којих учесници долазе стално се шири. 

"ЧУЧКОВА КЊИГА" ПЈЕСНИКУ МИЉАНУ РАДОЈКОВИЋУ ИЗ АЛЕКСИНЦА

недеља, 22 март 2015

У Народној библиотеци "Бранислав Чучак" у Хан пијеску већ седму годину одржавају се пјеснички сусрети посвећени Бранку Чучку

Нама је изузетно задовољство и част што је овогодишњи лауреат "Чучкове књиге",награде која се додјељује на тој пјесничкој манифестацији припала пјеснику Миљану Радојковићу из Алексинца,за прву књигу поезије "Свеједно је - Све једно је".

Повеља, плакета и новчана награда уручени су Радојковићу синоћ на седмој књижевној манифестацији "Чучкови књижевни сусрети".

Награду је уручила директор Народне библиотеке "Бранко Чучак" из Хан Пијеска Озренка Ђурић-Радуловић, која је изразила наду да ће ово признање бити подстрек аутору за нови стваралачки замах.

Новчани дио награде уручио је предсједник Скупштине општине Драган Лапчевић.

Предсједник жирија за овогодишњу награду Никола Теофиловић истакао је на манифестацији да је Радојковић лауреат који до сада највише личи на Чучка, а да се њихова сличност огледа у доживљавању писане ријечи као оружја побуне, као и да код њега "нема отужног пјесничког самозадовољства сопственим талентом и позивом".

Радојковић је рођен 1994. године у Алексинцу, студент је Филозофског факултета у Нишу и ово је његова прва самостална збирка поезије.

На овој манифестацији стихове су, између осталих, говорили пјесници Боро Капетановић из Бањалуке, Жељко Пржуљ из Источног Сарајева, а бесједу је казивао пјесник Драган Јовановић Данилов из Београда.

Цвијеће на гроб Бранка Чучка на Хан Пијеску јутрос су положили учесници ове манифестације.

Покровитељи манифестације били су Министарство просвјете и културе Републике Српске и општина Хан Пијесак, а организатор је била Народна библиотека "Бранко Чучак".

Извор Срна

У част Заштитника отаџбине руско-српски концерт

У суботу 21. фебруар 2015.године у 17 часова у великој сали Дома официра у Ниша  бити ће одржан концерт посвећен Дану заштитника Отаџбине.

Концерт је организован у част руских и српских војника, као и војника других нација, који су извојевало  велику победу у борби против фашизма.

Учествују Бојни оркестар Копнене војске Србије,

Хор  "Руског дома у Београду,"

Ансамбл " Росинка" (Капљица росе)

Пре концерт у фоајеу Дома војске бити ће  отворена изложба "Генерали победу" о животу и подвизима совјетске војске у Другом светском рату.

Концерт отвара низ заједничких активности "Руског дома у Београду" и Хуманитарног руско-српског центру из Ниша посвећених 70. годишњици победе у Другом светском рату.

Истог дана од 19.часова у сали Светосавског дома при Саборној цркви у Нишу Црквено играчки ансамбл „Бранко“ поводом своје Крсне Славе Светог Симеона Мироточивог одржава целовечерњи концерт.

Улаз је на оба догађаја слободан.

"Но смокинг оркестра" у четвртак у дворани Државног кремаљског дворца

Српски режисер Емир Кустурица и његов "Но смокинг оркестра" зимску серију концерата наставиће у Москви, Санкт Петербургу, Риги и Виљнусу.

Први концерт биће одржан у четвртак, 19. фебруара, у Москви и то у најпрестижнијој дворани у цијелој Русији - дворани Државног кремаљског дворца.

Концерт у Москви биће одржан у оквиру Фестивала балканске музике, на коме ће свирати и Горан Бреговић и Балканика.

Концерт Кустурице и "Но смокинг оркестра" руски медији већ најављују као јединствен музички догађај. У најави подсјећају да је Кустурица добитник више од двадесет престижних филмских награда, да је лауреат Кана, Венеције, Берлина, а да његове музичке активности у групи нису само хоби.

"Кустурица ће на сцени Државног дворца извести најбоље пјесме из дуге историје бенда. Сваки концерт Но смокинг оркестра је прави балкански маратон необуздане забаве, море позитивне енергије", истичу руски медији.

Кустурица је за портал "Искра" рекао да је његова група увелико спремна за нови сусрет са руском публиком. "Тамо нас цијене, тамо знају нашу музику, даћемо све од себе. Најављујем незаборавну свирку", рекао је Кустурица.

Почетком фебруара Кустурица и његови музичари приредили су величанствене концерте у Тел Авиву, Јерусалиму и Хаифи, а током прошле и почетком ове године свирали су у Швајцарској, Италији, Француској, Сан Марину, Њемачкој, Шпанији, Мађарској, Мексику, Бугарској... srna

БРЕГА У НИШУ УЗ ОРКЕСТАР И ЗА СВАДБЕ И ЗА САХРАНЕ

Не би ми обраћали пажњу у вези концерта на Тргу краља Милана у Нишу,поводом дочека Српске нове године или Власуљице код неких других етничких група,да Брега није из Сарајева дошао у Ниш, да служи тамо некад давно војни рок.

Поглед са бине кроз око Градоначелника лично

Војничке љубави заборава немају,као што и сам изјави, провео је у Нишу предивну годину дана.

Постоји прича да је чак можда у Нишу или Лесковцу рођена идеја о називу "Бјелог дугмета",од неког Багдале,који је наводно кумовао именом Бело пуце.

Ипак Сарајево и Ниш су неисцрпна тема војничких љубави,доживљаја,сећања.

У Сарајеву се налазила Средња војна школа,а Ниш је увијек био Град са великим бројем војних лица и данас је у Нишу Команда копнене војске.

Значи повезаност је трајала деценијама.

Сигурно се јавља и код једних и код других носталгија и жеља за међусобним обиласцима и подсјећањима на нека добра времена.
Неписано је било правило да Нишлије служе бојни рок у Сарајеву и обрнуто.

Ето и Горан Бреговић је као сам каже због тих времена дошао да свира у Нишу.
Сигурно се овде дивно провео,па дете је официра.

Он је свој посао одрадио за рају онако како то раде сарајевски јарани и убјеђени смо да није дошао у Ниш да свира за новац.

Е сада Менаџер,организатори,Министри и локални Играчи,шта су се и како договорили откриће ЛАФ,вјероватно лафо(вски).

Пошто је и дете официра,ваљда му је и то био још један подстрек да свира у Нишу,који има изузетно дугу војничку традицију.Ваљда је нешто од официрске части са оца прешло на сина.

Вјерујемо да оних 8000 Нишлија било задовољно приказаним и чашћу да им Градоначелник Ниша лично пожели све најбоље у Новој Србској години.
Остало остављамо домаћинима да уреде нашој заједничкој кући. 

Увек има простора за шољицу кафе са пријатељем

Професор је стајао пред групом студената на часу филозофије и држао неке предмете иза себе.

Када је час почео, без речи је подигао велику, празну теглу од киселих краставаца, ставио је на катедру и напунио лоптицама за тенис. Потом је упитао студенте да ли је тегла пуна.

Сложили су се да јесте.

Затим је професор подигао кутију пуну каменчића и сипао их у теглу. Благо ју је протресао. Каменчићи су се откотрљали у празан простор измеду лоптица. Тада је поново упитао студенте да ли је тегла пуна.

Опет су одговорили да јесте.

Следеца кутија коју је професор узео, била је пуна песка. Када га је сипао, песак је, наравно, испунио све преостале шупљине у тегли. Питао је још једном да ли је тегла пуна!?

Студенти су скрушено одговорили да јесте.

Онда је професор испод стола извадио две шољице пуне кафе и сипао их у теглу. Кафа је натопила песак. Студенти су се смејали. 'Сада!', рекао је професор, док је смех замирао, 'хоцу да схватите да ова тегла представља ваш живот.

Тениске лоптице су важне ствари у вашем животу: ваша породица, ваша деца, ваше здравље, ваша вера и ствари којима се страшно предајете. То су оне ствари уз које би ваш живот и даље био испуњен, и када би све друго нестало.

Каменчићи су остале ствари које су важне: ваш посао, ваша кућа и ваш ауто.

Песак представља преостале ствари. Мале ствари. Ако напуните теглу песком, нема места за каменчиће и тениске лоптице.

Исто важи и у животу.

Ако потрошите све своје време и енергију на мале ствари, никада нећете имати места за оне важне ствари.

Водите рачуна о стварима које су кључне за вашу срећу. Играјте се са децом. Нађите времена за одлазак лекару. Изведите партнера на вечеру. Понашајте се поново као да вам је 18 година. Увек ће бити времена да се очисти кућа и ураде поправке.

Прво се побрините за тениске лоптице - ствари које су вам заиста важне.

Утврдите своје приоритете.

Све остало је песак.

Једна од студенткиња је подигла руку и упитала шта је представљала кафа.

Професор се насмејао: 'Драго ми је да сте питали. Њу сипам, да би вам показао, да без обзира колико мислите да вам је живот пун, увек има простора за шољицу кафе са пријатељем.