Све креће из главе: Ово су болести које добијамо само због психе

Ако осјетите овај бол, одвојите вријеме да се одморите и покушајте да смањите стрес.

 Наше физичко здравље је уско повезано са нашим менталним здрављем и обрнуто. Свакодневне бриге и стрес често се манифестују кроз различите физичке болове и проблеме, преноси фокузз.цом.

Kада љекари не могу да пронађу физички узрок бола који нас хронично мучи, можете бити сигурни да је он посљедица вашег емотивног стања. Погледајте шта вам поручују болови које осјећате у тијелу.

1. Бол у глави

Окидач за бол у глави, сличан главобољи, може бити свакодневни стрес. Ако осјетите овај бол, одвојите вријеме да се одморите и покушајте да смањите стрес.

2. Бол у врату

Ако осјећате бол у врату, то може да значи да имате проблем са опраштањем другима или себи. Размишљајте о стварима које волите код људи.

3. Бол у раменима

Болна рамена указују на то да носите тешко емотивно бреме. Kонцентришете се на проактивно рјешавање проблема и дозволите другима да вам помогну.

4. Бол у горњем дијелу леђа

Овај бол значи да немате довољну емотивну подршку. Можда се осјећате невољено и непожељно. У случају да сте сами, можда је вријеме да одете на неки састанак.

 5. Бол у доњем дијелу леђа

Овај бол може да значи да се сувише бринете око новца. Можда је вријеме да наплатите тај неизмирени дуг и потражите савјет око планирања финансија.

6. Бол у лактовима

Бол у лакту указује на ваш отпор промјенама у животу. Укочене руке значе и укочен живот. Вријеме је да продрмате мало ствари.

7. Бол у шакама

Бол у шакама показује да можда не допирете до других људи на начин који желите. Размислите о стицању нових пријатеља, ручку са колегом и стварањем нових веза.

8. Бол у куковима

Бол у куковима значи да се сувише плашите промјена. Болни кукови значе да оклијевате да се покренете напријед и да сте сувише пажљиви када нешто одлучујете.

9. Бол у кољенима

Бол у кољенима може бити показатељ сувише надменог и високог мишљења о себи. Покушајте да будете скромнији и проведите неко вријеме волонтирајући. Запамтите да сте и ви само обичан смртник.

Извор Ослобођење

Занимљивости из Ниша у наредном периоду

Прошлог викенда полиција у сарадњи са Центром за социјални рад реаговали су у 17 случајева насиља у породицу.

Насилници су удаљени из породице на 30 дана.

На подручију Нишке Бање у току је уклањање једне дивље депоније, а депонија код Археолошгог налазишта "Медијана" већ је уклоњења.

Градска општина Медијана и ове године организује Медијанино културно лето.

На отварању било је овако.

Што се тиче цена на нишкој пијаци одговарају платежним могућностима Нишлија.

У Нишу је отворена Дечија колонија и фестивал анимираног филма на којем учествују и деца из Источног Сарајева.

Међународни џез фестивал у Нишу одржава се од 10. до 13. августа уз следећи програм.

Филмски сусрети у Нишу отварају се 25. августа, посвећени су глумачким остварењима. Биће приказано 13 филмова, а Славко Штимац је изјавио следеће.

ЦВИЈЕЋЕ БАЧЕНО ПА ВРАЋЕНО

Данас је у Сарајеву обиљежено 24 године од злочина у Добровољачкој улици. 
Том приликом је нападнута колона ЈНА од стране паравојних формација и ТО БиХ која се кретали уз гаранције УН-а.

Сваке године 3.маја народ Србског Сарајева и породице настрадалих на мијесту напада организују помен.

Помен се организује из јаке снаге обезбеђења, што довољно говори о постојању лоших намјера према породицама жртава које долазе на мијесто злочина да одају помен страдалима.

Према информацијама добијеним са лица мијеста сваке године радници градске чистоће из Сарајева, свијеће и цвијеће које се остави на мијесту напада на недужне војнике склоне послије неколико дана.

Ове године десио се несвакидашњи преседан, цвијеће и сви је ће завршили су у контејнеру чим су породице настрадалих отишле из Сарајева.

фото Клик.ба

O томе су одмах извијестили многи портали. 

Захваљујући благовременом извјештавању тај поступак осудили су руководиоци Федеративног Сарајева, а непозната особа је вратила цвијеће на мијесто са ког је уклоњено.

ОЧУВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Читајући реакцију Удружења РС-Част отаџбине поводом посете Принца Чарлса Србији, а пред обиљежавање 24.марта Почетка НАТО бомбардовања Србије, које је имало несагледиве посљедице по Србе и најављено изрицање пресуде првом Председнику Републике Српске за 24.март 2016. године у Хашком трибуналу, можемо само да осетило оправдају забринутост.

Жалосно је колико су особе који су успели малверзацијама да задобију по врење народа урадили на штету тог народа, а ради додворавања онима које представља принц Чарлс.

Сви народи на Балкану остали су без свог идентитета и достојанства, претварајући се у без личну људску масу.

Обични човек можда ће поново на подручју БиХ да гине, а то никог не забрињава.

Забрињава појединце, али не и оне који имају полуге власти и моћ одлучивања и оне који их својим политичким утицајем контролишу.

Мислимо на власт и опозицију у Републици Српској.

Република Српска је можа угрожена, а на тај начин и Федерација БиХ па тако и комплетна БиХ.

Сви добронамерни и паметни људи потребно је да дигну свој глас против појединаца који покушавају да наметну неке принципе који не одговарају једном од конститутивних народа у БиХ.

Насилно наметање не доноси никакве резултате осим хаоса.

Јуче је на Палама, отворен Студентски дом "РАДОВАН КАРАЏИЋ", формално јер већ је био усељен, а поента није у свечаном, односно званичном отварању већ у откривању плоче са називом Студентског дома на Палама.

Србски народ одужио се и на овај начин свом првом Предсједнику Републике Српске.

Зато сматрамо да Проглас удружења Част отаџбине Република Српска нешто на шта треба обратити пажњу ради опстанка Републике Српске.

Прогон сарајевских Срба и даље траје

Поводом 20 година од егзодуса 120.000 Срба са подручја Сарајева, у Бијељини је 12. марта одржана манифестација под покровитељством града Бијељине и предсједника Републике Српске, а на иницијативу Удружења "Пријатељи Илијаша".

Сарајевски егзодус је догађај који говори о посљедицама једног рата и симбол саможртвовања сарајевских Срба зарад мира и остварења сна - стварања Републике Српске.

Минуло је 20 година од подсдејтонског егзодуса сарајевских Срба. Српски борци одбили су 35 офанзива, одбранили своје домове, у чијој одбрани је страдало више од 7.000 војника и цивила. А онда су у тронеђељним преговорима у Дејтону - Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Илиџа, Рајловац и Грбавица припојени Федерацији.

То је био крај рата за све осим за сарајевске Србе. Они су "прецртани" из те карте и 120.000 сарајевских Срба у фебруарском и мартовском невремену 1996. године, кренуло је у неизвјесност из отетог им града.

У бескрајно дугој колони, кроз сњежне сметове пробијали су се шлепери, коњске запреге и пјешаци са тешким пртљагом на плећима. На путу суза и ковчези са посмртним остацима срспких хероја.

Академија о егзодусу показала је прије свега, достојанство српског народа, а наступили хор, оркестар и балет, уз учешће истакнутих драмских умјетника и књижевника.

Српска православна црква је увијек била уз свој народ уз благослов епископа зворничко-тузланског господина Хризостома узеће учешће у помену српским страдалницима из Сарајева.

Према попису становништва из 1991. године 30 одсто укупног сатновништва Сарајева чинили су Срби. Данас у Сарајеву скоро да нема Срба, шачица стараца која се грчевито још држи за свој стан или гробове својих најмилијих - биолошки нестају.

Након потписивања Дејтонског споразума на хиљаде српских кућа је срушено, а земља отета. Међунаордна заједница неће да зна да су сарајевски Срби већински власници земље на којој лежи Сарајево.

Извор:БН ТВ

У част заштитника отаџбине

Руско српски концерт у Нишу.

Поводом обиљежавања Дан заштитника отаџбине,који се прославља од 1922.године,а установљен је поводом оснивања Црвене армије,данас  са почетком у 17.00 часова у сали Дома војске у Нишу,у организацији Српско-руског центра из Ниша и Руског дома из Београда,како смо најавили одржан је концерт.

Медијски покровитељ концерта била је тв "Белами" Ниш.

Поред великог броја заинтересованих грађана Ниша,концерту су присуствовали и Директор српско-руског хуманитарног центра у Нишу,Комадант копнене војске Србије,Начелник полицијске управе Ниш и Градоначелник.

Како је било и најављено у холу Дома војске Ниш отворена је и изложба поводом Дана заштитника отаџбине.

Непознати посјетилац узвикну у сред концерта "Србија Русија,не треба нам унија"!

Аплауз присутних,поштовалаца октобарске револуције и Црвене армије, најбоље је приказао расположење присутних Нишлија.

УДРУЖЕЊЕ "Демократска иницијатива сарајевских Срба"ДИСС СВЕ ТЕЖЕ ОПСТАЈЕ - СРБА СВЕ МАЊЕ

Посљедња анкета, која је урађена прије три године, показала је да у реинтегрисаним општинама Сарајева живи свега 4.000 до 5.000 грађана српске националности...ДИСС опстаје захваљујући ентузијастима...

 
Приредила: Вера БУГАРИН

САРАЈЕВО, 11. АПРИЛА /СРНА/ - Удружење "Демократска иницијатива сарајевских Срба" / ДИСС/ опстаје захваљујући неколицини ентуизијаста, али наставља да пружа неопходну помоћ и подршку све малобројним Србима у Кантону Сарајево.
Посљедња анкета, која је урађена прије три године, показала је да у реинтегрисаним општинама Сарајева живи свега 4.000 до 5.000 грађана српске националности, а правни савјетник и секретар ДИСС-а Драго Шешлија тврди да су ови показатељи данас - још гори.

"Увијек се манипулисало бројем српских повратника. Наши подаци су најтачнији, јер Удружење дјелује у одбора које имамо у реинтегрисаним општинама - Илијашу, Вогошћи, Хаџићима, Илиџи и дијеловима општина Стари Град и Нови Град. Увијек је приказиван много већи број од стварног", напомиње Шешлија за Срну.

Он наводи да је "парадоксално да ДИСС опстаје захваљујући општини Илиџа, која им сваке године из буџета додијели скромна, али неопходна средства, којима подмирују материјалне и режијске трошкове". Понекад помогне и општина Хаџићи, тако да ДИСС санира неке ванредне издатке.

Шешлија наводи да власти Републике Српске 18 година, од Дејтона, "упркос бројним обећаимња, нису помогли њихов рад иако је Удружење давало све потребне информације о стању људских права Срба на овом подручју".

Од фебруара 1996. године, када је у општини Илиџа конституисан ДИСС ради заштите права Срба који су остали у Федерацији БиХ, доста тога се промијенило.

"Једно од најјачих и најактивнијих удружења, које је одржало велики број трибина од Приједора до Требиња, посјетило све избјегличке кампове и центре и у непосредном контакту са људима проводило своју мисију - данас једва опстаје, и то само захваљујући волонтерском раду", наводи Шешлија.

Он подсјећа да је 1998. године посредством ДИСС-а имплементиран значајан број пројеката међународне заједнице, посебно ЕУ и појединих фондација, које су Удружењу пружале велику подршку.

"Тада је обновљено и реконструисано 19 објеката чији су власници остали на Илиџи, а константно смо пружали бесплатну правну помоћ. Било је на стотине приговора, захтјева и жалби које су се односиле на враћање имовине и станарских права, као и дискриминацију којој су повратници били изложени, посебно у погледу запошљавања", напомиње Шешлија.

ДИСС је некада располагао са два аутомобила којим су излазили на терен, имао је радио станицу преко које је емитовао значајне информације за повратнике, као и хуманитарну амбуланту, у којој су српски љекари ентузијасти пружали бесплатну медицинску помоћ.

"Бригу о избјеглим и расељеним лицима временом су преузела министарства на ентитетским и на нивоу БиХ, чиме је наша улога знатно умањена. Самим тим, остали смо без значајне финансијске помоћи, због чега смо обуставили рад радија и амбуланте", појашњава Шешлија.

Упркос свим тешкоћама са којима је Удружење суочено, људи му и даље вјерују и радо се обраћају за бесплатне правне савјете. Посљедњих година активности ДИСС-а сводиле су се углавном на анкетни рад којим су жаљели да утврде број и социјални статус повратничке популације.

Шешлија упозорава да су ријетки случајеви да се неко од прогнаника врати и истиче да не би требало напуштати идеју повратка.

"Ми, који овдје живимо, свједоци смо да је велики број српских села око Сарајева порушен. Ако би се пронашла одређена средства за обнову, вјероватно би се један број људи вратио", наводи Шешлија.

ДИСС ће наставити са радом, а уколико добије неки пројекат, размишља о одређеној трансформацији да би се прилагодио новим условима.

"Покушаћемо да укључимо млађе људе, актив жена... Желимо да наставимо своју мисију, јер сматрамо да за то има потребе", закључује Шешлија.

Глас Српске уручио помоћ породици Терзић: Сестре сањају топли дом

07.04.2014  Бранка Митровић

Након објаве о храбрим дјевојчицама ХЕРОИМА КОЈЕ БРИНУ О БОЛЕСНИМ РОДИТЕЉИМА 

у једном селу код Хан Пијеска услиједила је конкретна помоћ,а надамо се да се на томе неће зауставите и да ће добронамјерни људи и даље помагати,као што помажу свима којима је потребно.ЗП 

Хан Пијесак - Пакети помоћи које је породици Терзић, која живи у трошној дрвеној кућици у мјесту Црна ријека код Хан Пијеска, уручио "Глас Српске" сестрама Драженки и Драгани дао је наду да за њих долазе љепши дани.

Храбре дјевојчице су бар на тренутак заборавиле да воде бригу о обољелим родитељима у кући која само што се није срушила. Све оно што је њиховим вршњацима надохват руке, Драженки и Драгани је недостижно. Посебно кад је у питању сигуран кров над главом умјесто оног који прокишњава на кући кроз коју шиба оштар вјетар.

Сестре Терзић и њихове болесне родитеље Миланка и Стану ујединила је једна жеља да коначно изађу из куће којој сваки јачи вјетар или већи снијег пријети рушењем. Земљиште може обезбиједити општина Хан Пијесак, али како до нове куће?!

Иако је и сам оболио, глава куће Миланко напорним радом и од 200 марака пензије успијева породици да обезбиједи довољно хране.

- Док је земље и крава и док год имам снаге никоме од нас неће фалити хране. Једина ми је жеља да моје кћерке имају кућу са купатилом и кровом који не прокишњава. Срце ми се стеже када их гледам како се умивају на чесми пред кућом, а вода само што није заледила - каже кроз сузе.

Са тешким условима живота дјевојчице се храбро носе. Кажу да и када би могле да бирају сву удобност овог свијета, опет би изабрале живот усред шуме, окружене дивљим животињама, јер морају бити при руци болесним родитељима. Додају да никада не би оставиле мајку и оца и поред чињенице да је млађој Драгани већ прилично нарушено здравље.

- Боли ме нога, често сам у болници или примам ињекције. Нико још није рекао од чега ми је то - каже Драгана.

Прве комшије су удаљене километрима и ријетко их виђају, али их зато редовно "посјећују" звијери из шуме. Да би стигле до школе дјевојчице морају да се наоружају храброшћу, јер треба да прођу пут од седам километара, пошто више иду пјешице него аутобусом. Док су ишле у школу недавно је пред њих искочио чопор од пет вукова.

Драгана и њена сестра, ипак, не губе наду да ће једном живјети у правој кући.

- Срећна сам што постоје људи добре воље који су пожељели да нам помогну да љепше живимо. Хвала им за ове поклоне које су нам послали. Нисам ни сањала да ће нас неко оволико обрадовати - рекла је Драженка.

Уредник у "Гласу Српске" Дарко Гавриловић каже да је редакција, као и много пута до сада, притекла у помоћ и покренула хуманитарну акцију за помоћ Терзићима.

- Прича о дјевојчицама, које су показале да су прави хероји, подстакла нас је да одмах учинимо нешто за њих. Драго ми је што смо им колико-толико олакшали тешке услове живота и пружили наду у љепше сутра. Овдје се, ипак, нећемо зауставити. Даћемо све од себе да породица Терзић добије кров над главом - рекао је Гавриловић и апеловао на све људе добре воље да се прикључе "Гласу Српске" у овој акцији.

Сиромашна општина

Општина Хан Пијесак је сиромашна, а број социјално угроженог становништва се из године у годину повећава. Начелник општине Љубивоје Шупић каже да ова локална заједница није у могућности да помаже угрожене колико би жељела.

- Неопходна нам је помоћ државе. Породица Терзић можда јесте у најтежој ситуацији, али не смијемо заборавити да породица које тешко живе у Хан Пијеску има забрињавајуће много. Поздрављамо акцију "Гласа Српске" и укључићемо се колико год буде у нашој могућности како бисмо помогли Терзићима - рекао је Шупић.

Жиро рачун

Сви људи добре воље који желе да помогну Драженки, Драгани и њиховим родитељима могу да уплате новац.

Девизни рачун број: БА395620128118758384 отворен је код НЛБ Развојне банке на име Миланко (Обрен) Терзић, Каралула бб, 71360 Хан Пијесак.

Рачун у КМ број 562-012-80750257-40 отворен је код НЛБ Развојне банке на име Миланко Терзић.

ЧУВАЛИ МИР ТУКУЋИ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕШТЕНИКЕ

И 10 година након акције "мировних снага" на Палама свештеник Јеремија и његов син Александар имају посљедице бестијалног пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ...

 
Припремио: Невенко ЕРИЋ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 31. МАРТА /СРНА/ - Сутра се навршава 10 година како су припадници НАТО-а и тадашњег ЕУФОР-а, које су УН, ЕУ и други свјетски моћници изабрали да чувају мир у БиХ, у ноћи између 31. марта и 1. априла на Палама, своју "миротворну" мисију исказали тако што су бестијално претукли православне свештенике и чланове њихових породица.

У тој ноћи, нељуди у униформама НАТО-а и СФОР-а, смртно су угрозили животе тадашњем пароху паљанском протојереју-ставрофору Јеремији Старовлаху и његовом сину вјероучитељу Александру у њиховом дому, а срећу да су прошли са лакшим повредама имали су свештеници Миомир Зекић и Слободан Лубарда, те њихове породице.

О починиоцима овог злодјела и њиховим налогодавцима све говори чињеница да су православни свештеници и чланови њихових породица нападнути и претучени у вријеме васкршњег поста.

Али, Старовласи су преживјели и остали да свједоче да је разузданост и разулареност овоземаљских љубитеља силе и смрти пролазна и ништавна спрам воље Божије.

Отац Јеремија и сам је то истакао рекавши да је живот дар Божији, и то онај најдрагоцјенији и додао: "Благодарни смо Богу што нас је, по Свом промислу, оставио у животу".

БРУТАЛНИ НАПАД

Припадници међународних снага у БиХ - НАТО-а и тадашњег СФОР-а - извели су војну акцију под изговором да траже ратне злочинце и првог предсједника Републике Српске Радована Караџића.

На Пале је тада извршен класични десант. Хеликоптери са војницима спустили су се на оближњи фудбалски стадион, а у кругу од 100 метара од Парохијског дома цивилима је било забрање свако кретање. Многи од њих добили су и ударце кундаком од "мировњака".

Војници су око један час иза поноћи, уз употребу силе, ватреног оружја и експлозива упали у Парохијски дом који се налази поред храма Успенија Пресвете Богородице, а потом и у станове свештеника Јеремије Старовлаха и Миомира Зекића, који су се налазили изнад просторија Парохијског дома.

Војници СФОР-а су експлозивом разнијели врата парохијског дома, а потом и врата два стана која су се налазила изнад Парохијског дома, а у којима су живјели свештеници Старовлах и Зекић са својом породицама.

Непосредно по упаду у стан Старовлаха, војници су Јеремијину супругу Виторку затворили у једну собу, а њега и сина Александра почели брутално тући. Александар, који се опорављао од операције жучи, од силине удараца пао је у кому.

Војници СФОР-а упали су и у стан свештеника Миомира Зекића који се налази поред стана свештеника Јеремије. Оца Миомира је пробудила супруга која је видјела како војници СФОР-а прилазе кући.

Свештеник Миомир је кроз прозора угледао војнике СФОР-а. Један од њих је пуцао из пушке према њему. Прозорско стакло се расуло, а свештеник и његова супруга убрзо су били везани и остављени да леже на поду лицем окренутим ка поду. Око њих су стајали војници са упереним пушкама. Свештеник Миомир је више пута губио свјест.

Током акције војници СФОР-а су ушли и у другу кућу поред Парохијског дома, у којој су живјели свештеник Слободан Лубарда и ђакон Младен Видаковић.

Ђакон Младен је том приликом доживио стрес, јер га је СФОР-ов војник прибио уз зид са упереном пушком, док су други војници пушкама циљали у кревет у којем је лежала ђаконова супруга са дјететом од 22 мјесеца.

Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повријеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу. Полумртва тијела само су унијели у болницу, спустили их на под ходника, након чега су напустили ову здравствену установу.

Медицинско особље, све до телефонског позива Виторке Старовлах, није знало о каквим је пацијентима ријеч и ко су они уопште.

Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације експлозије динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално испребијани.

Јеремија је задобио повреде главе, грудног коша, ребара и кичмене кости и хитно је оперисан, као и Александар који је тек након неизвјесног и упорног лијечења изашао из коматозног стања.

Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке, Војно медицинске академије /ВМА/ у Београду прегледало је двојицу настрадалих и нису ништа пронашле што би упућивало на повреде задобијене детонацијом или пушчаним зрнима. Сви се слажу да су повреде настале јаким ударцима тупим предметима.

Старовласи су из Тузланске болнице гдје су им спашени животи и пружена максимална медицинска помоћ, пребачени на ВМА у Београду гдје је настављено њихово лијечење.

И Истражна комисија о догађајима на Палама чији је Извештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повријеђени "дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и дијеловима тијела."

У извештају се као неспорно наводи да су војници, након акције, тешко повријеђене Старовлахе оставили у ходнику Тузланске болнице као Н.Н. лица, а да су љекари одмах констатовали тешке повреде главе, вратног пршљена и сломљене надлактице код Јеремије, као и прелом свих костију лица и ране на грудном кошу код његовог сина Александра.

НАПАД ПАЖЉИВО ПРИПРЕМЉЕН

Припадници мултинационалних снага су неколико мјесеци раније, у јануару, извели сличну акцију на православни храм Успенија Пресвете Богородице и њено свештенство у Палама. Они су и тада дошли иза поноћи, али том приликом нису користили силу.

Свештеник Старовлах љубазно им је отворио врата и примио их у своју кућу. Омогућено им је да виде и уђу у све просторе и добију све податке које су тражили. На располагању су им били Парохијски дом, свештенички станови, па и сам храм.

Чак им је свештеник Старовлах помагао како и на који начин да дођу до одређеног простора као што је поткровље, црквени звоник и слично. Било им је омогућено чак и да, не улазећи, погледају олтарски простор цркве у који могу да уђу само свештена лица.

Војници су том приликом камерама снимили све просторије и њихов распоред. Узели су све податке - ко гдје живи, ко у којем кревету спава. Забиљежили су и најмање ситнице о просторима које су обилазили, од распореда намјештаја до димензија свих простора.

На крају ове "ноћне експедиције" свештеник Старовлах им је љубазно саопштио да ће им увијек бити на располагању када желе да обиђу просторе православне цркве и друге објекте, јер Црква нема шта да крије.

ОПРАВДАЊЕ ЗА АКЦИЈУ

Званични став мултинационалних снага за ову акцију био је да су је извели с циљем чврстих дојава да се ту налази осумњични за ратне злочине, тачније Радован Караџић.

Тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун, познат по кршењу свих могућих људских права за све који носе српско име, оправдао је акцију СФОР-а, рекавши да се она базирала на чланку листа "Дневни аваз", објављеном неколико дана прије бруталне акције, у којем се наводи да је свештеник Старовлах, наводно, рекао да је дужност сваког свештеника да чува Караџића, те да је неопходно обновити четнички покрет у БиХ.

"Дневни аваз" прије објављивања чланка, у којем су били пренесени наводи из једног црногорског листа, није контактирао свештеника Старовлаха како би провјерио тачност његових изјава.

О каквом је човјеку и свештенику ријеч говори и података да је на почетку рата у БиХ свештеник Старовлах био на служби у Илијашу све до 1997. године. Тадашње власти оптужиле су имама Исламске заједнице у Старом Илијашу Омера Штуловића за посједовање веће количине наоружања које је дијељено муслиманском становништву.

Свештениик Старовлах учинио је све да имама Штуловића и његову породицу изведе на, за њих, безбједну територију. Одвео их је својој кући гдје га је, као добар домаћин, угостио и дао му своје одијело, а потом је успио да имама са породицом изведе на, за њих, безједну територију.

БАТИНАШИ НЕ ПРИЗНАЈУ КРИВИЦУ

И 10 година након "храбре" акције припадника међународних снага нико није добио "награду" коју је заслужио за овакво дјело, а имена починиоца су позната, вјероватно, само њиховим налогодавцима.

Непосредно након акције, НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мјешовита јединица оформљена од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије.

Земље чланице НАТО-а, чији су војници били у саставу СФОР-а и за које се вјерује да су учествовале у акцији, углавном су се оглушиле о захтјеве Окружног тужилаштва из Источног Сарајева о утврђивању кривичне одговорности њихових држављана, осим Италије.

Неке од њих, попут Велике Британије и Словеније, тражиле су да им прво буду достављена имена њихових војника, јер без тога, наводно, не могу да покрену истрагу. Од жртава су тражили да им доставе имена маскираних злотвора, јер вјероватно нису знали ко су припадници њихових једница?!

Свештенику Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је 1. априла 2009. године као тадашњи предсједник Владе донио одлуку да се вјероучитељу Александру Старовлаху додијели изузетна пензија са жељом да му се олакша живот и да му се обезбиједи неопходна рехабилитација.

Oдлуком благопочившег патријарха српског Павла свештеник Старовлах службује у храму Светог Ђорђа на Бежанијској коси у Београду, гдје и живи са породицом.

НИЈЕ У РЕДУ ДА НИКО НЕ ОДГОВАРА ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ

"Биле су неке вести да су на депонији у Сарајеву, на дубини, нађени остаци /што је бесрамно/ убијених Срба у време рата, и то Сарајлија....А онда сам чуо да као нема новца да се настави са том истрагом и то ме узнемирило", истиче министар иностраних послова Србије Иван Мркић

 
Разговарала: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Министар спољних послова Србије Иван Мркић сматра да није у реду што нико никада није приведен правди због хиљада убијених српских цивила у српским селима уз Дрину и истиче да га тишти и узнемирава застој у истрази поводом убијених Срба на депонији у Сарајеву.

"Не можете у неким периодима и тренуцима да волите пуну истину, а у неким другим да волите пола истине, па онда две трећине истине. Или има истине или нема", наглашава Мркић у интервјуу Срни, коментаришући реаговање бошњачких званичника на истрагу српског тужилаштва о Насеру Орићу и његовим сарадницима.

Наводећи да се Србија суочила са оним што се дешавало у Сребреници са Бошњацима, он је оцијенио да никада није дошло до правог суочавања са оним што се догађало у српским селима уз Дрину.

Министар спољних послова Владе Србије, која је у техничком мандату, упозорава да се поставља сасвим основано питање – зашто и како је могуће да нема никога одговорног за хиљаде убијених цивила, стараца, старица, дјеце и оцјењује да је једино праведно да сваки злочин буде до краја истражен и кажњен.

"Нису ваљда ти људи извршили масовна самоубиства?! Знам да се сада најчешће помиње Насер Орић, који је ослобођен у Хагу. Да ли је у пуној мери сагледано све или није, ја не могу да кажем, нисам правник. Али, ако је основана сумња, онда је треба истражити и свако ко је чинио злочин мора бити кажњен без обзира одакле потиче и које је националности. Злочин је злочин", наводи Мркић.

Он је замолио пријатеље из Сарајева да се посвете питању истраге и проналаска остатака српских жртава на депонији у Сарајеву, указујући да то никако не смије остати неистражено до краја и да не могу постојати разлике у прилазу - када је ријеч о овом питању.

"Биле су неке вести да су на депонији у Сарајеву, на дубини, нађени остаци
/што је бесрамно/ убијених Срба у време рата, и то Сарајлија. Неки кажу да је било неколико хиљада убијених. А онда сам чуо да као нема новца да се настави са том истрагом и то ме узнемирило", истиче Мркић.

Када је ријеч о приједлогу Србије према БиХ и другим земљама бивше Југославије о заједничким амбасадама, Мркић наговјештава могућност да се ове године дође до заједничког приједлога Србије и БиХ и наводи да је са министром иностраних послова БиХ Златком Лагумџијом разговарао више пута.

"Могуће је да ћемо нешто у току ове године и да склопимо као заједнички предлог, који ће, наравно, проверавати надлежни органи једне и друге државе", напомиње Мркић, подсјећајући и на заинтересованост и Црне Горе и Македоније.

Он истиче да то не значи поновно "склапање и васпостављање Југославије и југословенске спољне политике", називајући такве примједбе потпуним бесмислицама и напомињући да се у разговорима са колегама из земаља бивше Југославије дошло до идеје да се, због рационализације, примијени "скандинавски модел", односно да више земаља користи исту зграду.

Што се тиче односа Србије и Републике Српске, Мркић је рекао да је Србија спремна да иде у развијање тих односа колико год је могуће по Дејтонском споразуму, а то значи практично безгранично, што се тиче сарадње.

Подсјетивши да је Србија апсолутно за очување територијалног интегритета БиХ и поштовање Дејтона, гдје је Република Српска потпуно јасно уцртана, Мркић је рекао да Србија са Српском има природно посебне односе.

"Ми смо исти народ. Нас је судбина тако поделила, али, Боже мој, можда ћемо једног дана да све то релативизујемо. Битно је да ми распознајемо шта је то што треба да буде окосница наше сарадње и да је ширимо у свим областима и ова влада је и душом и срцем за такву једну политику", додао је Мркић.

Мркић наводи да одгађање сједнице Србије и Савјета министара БиХ, до које је дошло на молбу бх стране, није никакав проблем, нити велика политичка порука, те да ће састанак свакако бити одржан, али да се тражи најзгоднији датум "у свјетлу чињеница које су се десиле у међувремену".

"Сигуран сам да ћемо у наредним недељама имати неки предложени датум, па ћемо се договорити", закључује Мркић за Срну.

Што се тиче тзв. Титовог трезора, чији садржај интересује БиХ, Мркић напомиње да је то питање суда и да треба прво да се направи и сачини прецизна и поуздана евиденција онога шта је остало и да ли има предмета који припадају неком другом, али да тренутно не постоји евиденција која би се могла назвати кредибилном.

ДУКИЋ: У СЕПТЕМБРУ ИЗГРАДЊА СПОМЕН - КРСТА НА ЗЛАТИШТУ

БАЊАЛУКА, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ - Изградња спомен-крста на Златишту, посвећеног убијеним Србима у Сарајеву током протеклог рата, требало би да почне у септембру или октобру, изјавио је Срни предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић.

 

"Савез логораша Републике Српске има спремну техничку документацију за овај пројекат. Упутили смо приједлог Влади Републике Српске, начелницима седам општина Сарајевско-романијске регије у вези са финансирањем пројекта, као и појединцима који желе да помогну изградњу спомен-крста", рекао је Дукић.

Он је навео да је у Федерацији БиХ током протеклог рата било 536 логора за Србе.

Предсједништво Савеза логораша Републике Српске донијело је крајем децембра прошле године у Рогатици одлуку о постављању спомен-крста на Златишту, посвећеног убијеним Србима у Сарајеву током протеклог рата.

На спомен крсту, високом 26 метара, требало би да буду уклесана имена више од 6.600 погинулих Срба у и око Сарајева.

БИВШИ БОРЦИ ПОЧЕЛИ ШТРАЈК ГЛАЂУ

ВАЉЕВО, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ - Представници Извршног одбора Савеза удружења бораца Србије 1990-1999 почели су данас штрајк глађу због неисплаћених ратних дневница.

 

Они траже доношење закона који ће регулисати заштиту бораца и њихових породица и најављују да ће штрајк у просторијама Удружења у Ваљеву наставити до испуњења захтјева.

Штрајкачи су оптужили предсједника Србије Томислава Николића да није испунио обећање да ће се лично залагати за рјешавање проблема бораца и њихових породица.

"Борцима у Србији се дугује 300 милиона динара /око 2,6 милиона евра/ на име неисплаћених ратних дневница, што није превише за државу", рекао је генерални секретар Савеза удружења бораца 1990-1999 Љубомир Брадић на конференцији за новинаре.

У штрајк глађу ступили су предсједник Републичког удружења бораца Душан Николић, предсједник Скупштине републичког удружења бораца Велимир Милошевић, као и предсједници удружења бораца из Власотинца, Ивањице, Крушевца, Краљева, Чачка, Ниша, Лесковца, Врњачке Бање и Ваљева.

ПРЕДСТАВНИЦИ СРПСКЕ И ДАНАС ОДЛУЧНИ ДА САЧУВАЈУ РЕПУБЛИКУ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 5. ЈУНА /СРНА/ - Представници Републике Српске одлучни су и данас, као што су то били борци у периоду од 1992. до 1995. године, да сачувају своју Републику, рекао је вечерас у Источном Сарајеву министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић.

 

Ђокић је на Свечаној академији поводом Дана одбране Сарајевско-романијске регије у одбрамбено-отаџбинском рату рекао да и данас они који су упорно оспоравали Републику Српску настоје то учинити и даље.

"Упркос томе што има покушаја да нас слабе и принуде на провођење реформи којом би Српска изгледала другачије, њен народ и сви политички представници, без обзира на позицију и опозицију, једнако су опредијељени за идеју која је постојала и 1992. године када је створена", истакао је Ђокић.

Он је навео да су борци Војске Републике Српске, који су одбранили ове просторе, показали невиђену храброст и витештво, те оставили у аманет грађанима Српске да и даље граде Републику и да она буде просперитетно, стабилно и уређено друштво.

Ђокић је подсјетио да су од 1992. године до јуна 1995. године у бројним покушајима припадници тзв. Армије БиХ покушали да заузму Сарајевско-романијску регију и подијеле Српску у два дијела.

Он је истакао опредијељеност Владе Републике Српске да догодине до краја проведе програм стамбеног збрињавања породица погинулих бораца и ратних војних инвалида од прве до четврте категорије, којим ће бити трајно збринутно 5.606 породица.

"То је један од најхуманијих програма којег је у миру провела Република Српска. Наставићемо ту бригу и када закључимо тај програм према оним породицама које су стицајем околности остале изван регистрованих породица које нису стамбено збринуте, а имају ту потребу", рекао је Ђокић.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Самарџија истакао је да су борци који су одбранили Сарајевско-романијску регију омогућили стварање Источног Сарајева, због чега је град помагао, а наставиће и у будућности да помаже борачку популацију.

Он је подсјетио да је један број бораца који је одбранио ове просторе након потписивања Дејтонског споразума морао да напусти своје домове и да се пресели у Републику Српску, што је био огроман проблем за тадашње руководство Српске.

У име Борачке организације Републике Српске /БОРС/ обратио се Мико Шкорић који је, поздрављајући саборце, подсјетио да би Српска била преполовљена да су током офанзива припадници Првог корупса тзв. Армије БиХ успјели заузети Романију и повезати се са Другим корпусом у централној БиХ чиме би био остварен план стварања тзв. зелене трансферзале.

"Драги моји саборци и данас морамо бити јединствени као што смо били прије 18 година у одбрани Сарајевско-романијске регије и упорни у политичкој борби за јачање институција Републике Српске. Једино је Република Српска гарант нашег опстанка на овим просторима", рекао је Шкорић.

Чланови Музичке академије Источно Сарајево извели су пригодан програм. Свечаној академији присуствовали су министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Бошко Томић, као и представници локалних борачких организација.

У оквиру обиљежавања Дана одбране Сарајевско-романијске регије, сутра ће на Војничком спомен-гробљу на Сокоцу бити служен парастос и положени вијенци, а Пододбор Владе Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја за све заинтересоване грађане обезбиједио је бесплатан превоз.

Од 18.000 бораца, колико је бројао Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске, од 1992. до 1995 њих око 4.000 положило је животе у темеље Републике Српске.

Ратко Младић неће да сведочи у одбрану Радована Караџића

18 Апр 2013 - TANJUG

Бивши председник Републике Српске (РС) Радован Караџић поднео је данас захтев за издавање обавезујућег налога за сведочење генерала Ратка Младића, јер он није пристао да добровољно сведочи у доказном поступку његове одбране, објављено је данас у Хашком трибуналу.Караџић очекује да Младић, између осталог , сведочи да "удружени злочиначки подухват" који се наводи у оптужници, никада није постојао, као и да га генерал никада није обавестио, ни усмено, ни писмено, да су заробљеници из Сребреници били или да ће бити убијени.

Караџић је у поднеску затражио да се сведочење одржи 29. јула, у време када суђење у Младићевом предмету буде на паузи.

Заступници одбране генерала Младића образложили су одбијање њиховог клијента да сведочи не само текућим суђењем, већ и лошим здравстевним стањем оптуженог.

"Као што знате, физичко и ментално здравље нашег клијента је озбиљно нарушено и није добро. Он је једва у стању да издржи своје суђење, а ни то није увек успешно. Његово нарушено здравље, уз темпо суђења које се против њега води, не оставља могућност за припрему са адвокатима за сведочење које тражите ", наводи се у поруци коју су браниоци генерала Младића послали Караџићевом правном саветнику главном, Питеру

Aкаши ће довести у питање “удружени злочиначки подухват”

04.04.2013  Вести

 

Хаг - Свједочење бившег специјалног изасланика генералног секретара УН за БиХ Јасушија Акашија пред Хашким трибуналом могло би да зада озбиљан ударац настојању тужилаштва да докаже умијешаност Радована Караџића у наводни “удружени злочиначки подухват”, преносе агенције.

Састанак Слободана Милошевића, Јасушија Акашија и Ратка Младића у Београду 16. јула 1995. године, за који многи тврде да је један од кључних доказа тужилаштва о “удруженом злочиначком подухвату” Срба везаном за Сребреницу, одиграо се без знања тадашњег предсједника Српске, а у скривање те чињенице биле су укључене чак и УН.

“Вести” преносе да је то једна од Акашијевих тврдњи коју ће изнијети 24. априла као свједок одбране Радована Караџића.

Акаши ће суду понудити двије тајне депеше сједишту УН у Њујорку, које је упутио 17. и 18. јула 1995. године, и то послије састанка које је 16. јула имао са Милошевићем и Младићем.

У другој шифрованој депеши изнио је запажање да је, с обзиром на високу осјетљивост присуства генерала Младића на састанку у Београду, заједно договорено да се та чињеница не помиње у јавности.

- Схватио сам да је присуство генерала Младића било веома осјетљива тема пошто је он требало да буде под командом др. Караџића, који, очигледно, није био обавјештен о том састанку - истиче Јакаши и наводи да је раније примијетио како војни команданти често оспоравају челнике Републике Српске.

Говорећи о догађајима у Сребреници, Акаши признаје да су муслимани често користили заштићене зоне као мјеста у којима би се трупе Армије БиХ одмарале, обучавале или организовале нападе на српске снаге.

Акаши ће говорити и о истрази убиства двије српске дјевојчице од 9 и 11 година, 12. марта 1995. године у сарајевском насељу Грбавица.

- У разговору са Алијом Изетбеговићем он ми је рекао да је то била реакција муслимана на претходно гранатирање Сарајева од “пијаних српских војника који су у брдима славили нечије вјенчање” - свједочи Акаши.

Говорећи о Сарајеву, бивши специјални изасланик генералног секретара УН за БиХ признаје да су команданти UNPROFOR-а, генерали Брикмон и Мекензи, знали да муслиманска војска врши артиљеријске нападе из топова, минобацача и тенкова постављених у близини болница, школа и објеката УН.

- Чинећи то, они су провоцирали контранападе Срба по овим објектима како би изазвали реакцију свјетских медија и у томе су и успјели - каже Акаши у свом исказу.

Он је најавио да ће говорити и о тајном наоружавању муслимана током ембарга на увоз оружја преко аеродрома Тузла.

Слијетања авиона у зони стриктне забране летова педантно су евидентирали посматрачи UNPROFOR-а.

Акаши у исказу наводи да није било могуће утврдити одакле је стигла граната испаљена на пијацу Маркале почетком 1994. године (тзв. Маркале 1).

- На основу истраге коју је по мом наређењу провео генерал Мишел Гаутер то се није могло установити. Сљедећег дана је Караџић безрезервно прихватио истрагу УН, али су је Алија Изетбеговић и Харис Силајџић одлучно одбили - наводи Акаши.

Требиње - Допуна извјештаја о ратном злочину над Србима

СРНА

 

 

Центар јавне безбједности Требиње доставио је Тужилаштву БиХ допуну извјештаја против 19 лица због сумње да су починили ратни злочин над Србима на подручју општине Томиславград.

Постоје основи сумње да су ова лица током 1992. и 1993. године, над цивилима српске националности, починили кривична дјела ратни злочин против човјечности и ратни злочин против цивилног становништва, саопштено је требињског ЦЈБ.
У саопштењу се наводи да су осумњичени на овај начин прекршили и правила међународног права.

СРЕБРЕНИЦА ИЗДАНИ ГРАД-ТРИБИНА У НИШУ

У Организацији Српског Покрета Слободна Србија из Ниша,21.09.2012. године у Нишком културном Центру Одржана је Трибина под називом сребреница-гробница истине.Мала сала НКЦ-а била је испуњена до посљедњег мијеста.
 http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=RUuhSGnLvv8#!
СРЕБРЕНИЦА ИЗДАНИ ГРАД

На трибину су учествовали:

● Др Зорица Митић - лекар, писац и преводилац која борави и долази из Норвешке. Аутор документарног филма ,, СРЕБРЕНИЦА - Издан град“ .

● Љиљана Булатовић - новинар и публициста која је написала скоро двадесет књига о Сребреници, нашим генералима и целокупном вођству Републике Српске;

● Горан Петронијевић - врхунски адвокат и шеф одбране Радована Караџића у Хагу, експерт за дешавања у Сребреници и све последице које нам као држави доноси усвојена резолуција и све што се чини ( или не чини ) у погледу те исконструисане међународне теме којом запад хоће данас да угрози на милионе наших људи.

● Зоран Јовановић - ратни репортер из Власенице, новинар и коаутор са господином Александром Дорином из Швајцарске, на по Србију и истину капиталном књижевном делу: ,, СРЕБРЕНИЦА - Књига која је зауставила лаж“ .

Присутни су прво поздравили националну химну Републике Србије Боже правде,а потом је почела проекција филма Сребреница-издани град .

Након проjекције филма,прво се присутнима обратила госпођа Митић др Зорица,подсјетивши све присутне да је рођена у Владичином Хану,да је као добровољац провела у периоду од 1992-1995 године на простору Републике Српске и републике Српске Краине,гдје се ставила у службу Српског народа и сво с воје стручно умијеће користила  да помогне народу на том простору,али да никада није одвајала пацијента по националној и вијерској припадности и да је увијек према свима исто поступала.

Такође ја напоменула да су њене кљиге уствари један лични дневник о судбинама обичних људи које су стицајем њених професионалнох околности пошто је била у контакту са тим људима дошле до ње и она их је само ради очувања истине преточила у књиге.

Србију је напустила 2000 године и отишла је за Норвешку гдје и данас живи.Напомиње да је тамо послије рата у бих настањено око 30000 муслимана из Бих и око 4000 Срба,та да на тим просторима рат за токазивање истине и не само тамо већ у цијелој дијаспори још увијек траје,једино да медији инстуисани влашћу о томе ћуте.

Захваљујући томе Срби су жртве етничког хуманизма јер су на западу још увијек представљени као агресори и злочинци,а једино муслимани као жртве.

Осврћући се на тематику приказаног филма сребреница-издани град,напомиње  да је филм промуслимански,а ли да је аутор  норвешки редитељ  и независни новинар-истраживача, Ола Флума,на терену утврдио једну другачију истину од оне коју су годинама пропагирале муслиманске власти из Сарајева.

Госпођа Митић напомиње да је било изузетно тешко радити на овом материјалу јер су пријетње од стране муслиманских екстремиста на западу члановима који су радилли на овом пројекту биле непрестане.

Ипак у Скандинавији Срби су успијели да организују и анимирају једну велику групу истомишљеника која се бори да докаже да срби у Сребреници нису извршили геноцид.

Неизмјерно се захваљује и аслександру дорину,који несебичнос војим радом помаже у откривању стварне истине о Сребреници.

Такође, госпођа  Митић напоменула је да су глообалистички владаоци из сјенке,користили Сребреницу ко оправдање за  окупацију Ирака,Либије и сада Сирије,како би се наводно спријечио поновни сребренички геноцид.

Послије госпође Митић,окупљенима се обратио г. Зоран Јовановић,новинар из Власенице иначе у току рата начелник за информисање Дринског корпуса ВРС,поријеклом по оцу Нишлија,јер му је отац из Ниша отишао на службу у Власеницу гдје се оженио Српкињом из Босне и тамо остао да живи до краја живота.

Г Јовановић је видно потрешен послије проекције филма,као неко ко је непосредно учествовао у тим догађајима и који их истражује и покушава своји радом да отргне од заборава судбине обичних људи,говорио са новинарског аспекта о приказаном филму,такође говорио је и о својој књизи   ,, СРЕБРЕНИЦА - Књига која је зауставила лаж'' ,која говори о манипулацији Сребреноцом,покушају да се сакрију српске жртве око Сребреницеза коју није могао да нађе издаваче међу Србима,па је да би апсурд био већи књигу издала јеедна Њеначка издавачка кућа и књига је на Њемачком језику доживјела већ 4 издање,а ове године издата је и на Италијанском језику,што значи да је нашао издаваче међу потомцима нациста и фашиста чији су преци у току Првог и другог свијетског рата имали за циљ уништење Српског народа.веома му тешко пада што није могао наћи издаваче за то дијело у Србији или Р.српској и што му је пласман књиге отежан из разлога што се продавци не усуђују да је дистрибуирају да се не би замјерили тренутној проевропској власти.

Послије господина Јовановића присутнима се обратила Љиљана Булатовић,писац,живи извор мучних судбина српских страдалника са простора Републике Српске,МХФ БиХ,и Косова,биограф Ратка Младића и Радована Караџића,неко ко стоји иза сваке своје написане ријечи јер све што је написала је гола истина и нико до сада од многих критичара није како сама каже није могао наћи примједбу

Љиљана је изнела своје мишљење да је српска власт издала Српски народ зарад личних интереса.

Нагласила је да је жалосно што не постоји ни један Српски филм који би говорио о страдању Срба у подрињу и присутне је подсетила на судбину Нађе Обрадовић коју су снаге Насера ​​Орлића 4 мијереца држале у заробљеништву, физички и психички је малтретирајући, којг је пошто је у моменту заробљавања била у другом стању, услед силовања и малтретирања подбацила.

Ипак, Нађа је победила јер је 17 мијесеци после, размијене, замисли те апсурда размијењена је као ратни заробљеник, родила здраву девојчицу, а послије 15 мијесеци близанце и мушком је дала име Чеда.И данас Нада живи на подручију Сребренице и среће се са својим мучитељима, које је Вером и достојанство победила и која их са поносом и достојанством гледа у очи, мада се они склањају од ње.Затим је Љиљана исприча како је Нађин муж, одговорио на њено питање "Како брате издржаваш да срећеш мучитеље своје жене, је ли ти долазило кад да им се осветиш? "

Одговор: "Како није сестро моја, поготово јад Нађу ухвати бес па хоће да скочи у Дрину, њу некако смирим, а онда ми крв узаври и дође ми да одем од једног до другог да их рукама задавим, али погледам на моја три анђела и нађу, па кажем себи крвници ће под земљу, ја у затвор, а шта ће ми бити са децом!? Онда се сви ујутро спремимо, најљепше дотјерамо, што можемо од ово наше сиротиње, па прођемо кроз село да нас виде крвници јер њихова највећа казна је грижа савест и смрт би за њих била награда ".

Затим је г-ђа Булатовић наставила своје излагање констатацијом да је велаки проблем што се у Србији не говори о Сребреници и да је ово прва Трибина на ову тему.Напоменула је и незаинтересованост медија да прате овакве Триаине или промоције књига и сведочанстава о страдању Срба.

Напоменула је такође, да је дешавање и злочини који су се дешавали над Србима у Босни у периоду 92-95 година наставак само оних догађаја из периода 41-45 година.

Затим је изнела свиједочење Ратка Младића, које је чула лично од њега када му је била у посети у Хагу, који јој је рекао да је допустио да га ухвате и испоруче да би бранио истину о Србима, а њој је поручио да говори свима да нам је неопходна неђусобна слога јер на свим оним просторима где су Срби били сложни и даље тамо живе и ти простори чине Републику Српску и на таквим просторима није било злочина над Србима.

На крају је своје излагање закључила констатацијом да је наша радост јака Русија, јер она стаје у заштиту Српског народа који је нажалост издат од сопственог руководства.

Послилје излагања госпође Љиљане Булатовић,окупљенима се обратио,господиг Горан Петронијевић,адвокат,шеф тима за одбрану Радована Караџића,који је са правног аспекта говорио о разлозима зашто се нешто тако одиграло у Сребреници и да је уствари све то исконструисано у америци,а да су Срби у тој конструкциоји требало да одиграју улогу извршилаца злочина,пошто у моменту када се план око тога стварао Срби су једини на том простору били који нису имали ничију подршку због тадашње лоше позиције Русије.

По мишљењу,Горана Петронијевића неопходно је да народ почне мислити својом главом,јер ако то не буде радио,о судбини Српског народа одлучива ће други.

Такође Горан петронијевић изузетно је замјерио и трнутној власти што ништа не предузима да се срамна Декларације о Сребреници,која ће бити црна мрља у раду Скупштине Србије на неки начин не поништи.

На крају свог излагања Горан Петронијевић напоменуо је да ће Срби, Муслимана и Хрвати и даље морати да живе једни поред  других на многим просторима,али је неопходно да сви прихвате и признају  своју одговорност и своје злочине јер једино тако могу да опросте једни другима.

Такође, напоменуо је да је јако добро што је Русија ојачала,а ли се брине да не дође вријеме да Русија овдје неће имати коме да помогне,јер и прошла и тренутна власт врло мало рада на националном отрежњењу.