ДОБРО ДОШЛИ ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ!
Наш циљ је сарадња између Ниш и С.Сарајева,у областима туризам,привреда,култура,спорт,повезивање,промоција и да вам пренесемо све оно што се дешава у Завичају,а првенствено у Српском Сарајеву и Нишу,користећи се одабраним изворима.
Желимо да и овим путем представимо активности досадашње, а и будуће Удружења пријатељства-завичајног "САРАЈЛИЈЕ И НИШЛИЈЕ"
Вероватно и ви припадате оним домаћинима који у фиоци испод рерне на шпорету држе празне тепсије, масан папир, фолије или поклопце од шерпи. Она заправо има тотално другачију намену, а нико је за то не користи.
Ако при руци имате успуство за коришћење рерне, проверите шта је произвођач записао.У вец́ини упутстава пише „топла фиока осмишљена је да сачува температуру за послуживање. Увек у фиоку стављајте вруц́у храну.“
Разгледнице су, показало се, несумнјиво драгоцен документ о развоју и времену градова, тако да захвалјујући њима и ми у Нишу сада имамо представу о трговима, улицама, мостовима, вредним здањима и другим објектима којих више нема.
Пред вама су најстарије разгледнице на којима је приказан Ниш. Потичу са краја деветнестог века, тачније из 1899. године, а штампане су у Немачкој.
Иначе прве разгледнице градова у Србији појавиле су се 1896, године, а издавач је био београдеки књижар Велимир Валожић.
Шампион свијета у џудоу Немања Мајдов био је гост 11. Међународног филмског и музичког фестивала “Kустендорф”, који се одржава у Дрвенграду на Мокрој Гори, на позив оснивача овог фестивала, прослављеног српског редитеља Емира Kустурице.
Мајдов је као репрезентативац Србије у џудоу постао првак свијета у конкуренцији до 90 килограма на шампионату у Будимпешти и послије 37 година донио прву свјетску златну медаљу за Србију.
“Српски народ има много талентованих младих људи којима треба дати подршку на путу до успјеха. И овај фестивал, као и музички љетни фестивал ‘Бољшој’ који се одржава на Мећавнику показују моју жељу да помогнем младим људима и да их подржим на путу остварења њихових снова”, истакао је Kустурица.
На врху листе је, као и приликом више ранијих гласања, Kо то тамо пева. Следе Скупљачи перја, Три, Kад будем мртав и бео, WР – Мистерије организма, Буђење пацова, Маратонци трче почасни круг, Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ, Марш на Дрину, Подземље, Јутро, Заседа…
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, прогласила сто српских филмова за културно добро од великог значаја.
Паљанска скијашица Маја Тадић, и босанскохерцеговачки Олимпијац, Емир Локмић, славили су данас побједе у велеслалому првог дана ФИС трке „Јахорина 2018“.
Маја Тадић је у конкуренцији дјевојака славила испред Шејле Мердановић, такође репрезентативке БиХ, за секунду и 84 стотинке, те Викторије Бољешић из Србије која је за остала 2.44 секунде за побједницом.
Позив Филипу Његовановићу да се јави на припреме кошаркашке репрезентације Србије, играчи до 18 година, изазвао је праву еуфорију у тиму из Источног Сарајева. Кажу да су пресрећни због Филипа и позива, а посебну захвалност дугују Игору Ракочевићу, координатору свих мушких селекција КС Србије.
Kада није могао у свом граду, витални дека од 72 године пливао је данас за Часни крст на Јужној Морави код места Kатун крај Алексинца. Живојин Рајковић каже да му је ово трећа година за редом како плива за Часни крст.
Живоин Рајковић
Рудар и студент електронике, витезови Часног крста у Нишу и Алексинцу
Никола Ђорђевић фото го Медијана
Двадесетчетворогодишњи Никола Ђорђевић, студент Електронског факултета у Нишу, витез је овогодишњег Богајављенског пливања које је дванаести пут одржано у организацији Градске општине Медијана. Прво место у Алексинцу, освојио је рудар из Бобовишта, Дејан Kостадиновић.
Градимир Миладиновић из Требиња први је допливао до Часног крста на Богојављенском пливању, одржаном данас у ријеци Жељезници у Војковићима, опћина Источна Илиџа.
Српска православна опћина Војковићи у сарадњи са СKУД “Војковићи” и Џудо клубом “Фамос” већ трећу годину за редом организирају пливање за Часни крст.
Данас је у великој сали Дома војске у Нишу одржана премијера документарног филма ,,Војна болница Ниш - од оснивања до данас“, док је у холу отворена изложба „Све ће то народ позлатити“. Премијери и отварању изложбе присуствовали су припадници Војне болнице Ниш, представници Команде Копнене војске, Треће бригаде КоВ, Нишавског округа, Града Ниша, верскх, научних, културних и здравствених установа, чланови удружења пензионисаних офицра и подофицира и удружења за неговање слободарских традиција.
- Негујући традицију ове установе – рекао је пуковник Станојковић – у сарадњи са Војнофилмским центром Застава филм и Управом за односе са јавношћу Министарства одбране, реализовали смо документарно-историјски филм који бележи све тренутке прошлости и значај ове установе и на прави начин се одужује свима који су се уписали у странице историје Војне болнице.
Бензин ће поскупети у Србији па и у Нишу за пет динара. Ову шокантну вест данас преносе медији блиски Удружењу нафтних компанија у Београду, а овај непопуларан потез правда се поскупљењем барела нафте за 3,3 одсто у последњих неколико дана на светском тржишту. Поскупљење је најављено у року од неколико наредних дана.
Све нафтне компаније у Србији једним делом увозе гориво. Због тога ће се овај драстичан пораст цене барела нафте на светском тржишту одразити и на поскупљење бензина и дизела на пумпама у Србији. До поскупљења мора да дође јер ми то гориво приликом набавке скупље плаћамо, а државне акцизе ће остати непромењене. Према садашњим очекивањима, у наредних пет до шест дана ће порасти цене свих врста бензина и дизела за око пет динара по литру. Сматрам да ово поскупљење неће утицати на продају јер је оваквих осцилација било и раније и то је нешто што се у овом послу дешава с времена на време – објаснио је Срђан Kнежевић, један од власника бензинских пумпи, а за портал „Телеграф“, преноси "Грађанин"
Kако се наводи у позиву упућеном осигураницима и послодавцима, нове картице могу се преузети у седишту филијале у Пријединој улици у Нишу, као и у испоставама РФЗО
На подручју Нишавског управног округа регистровано је 375.000 здравствених осигураника.
Ако сједне у фотељу члана Предсједништва БиХ, предсједник Републике Српске ће заклетву полагати у Бањалуци, на посао ићи у Источно Сарајево, а број војника у Оружаним снагама БИХ смањити на 3.500, само су неке од могућих мјера, рекао је то у интервјуу за Н1 Милорад Додик.
На питање да ли је “Путинов човјек на Балкану”, одговара: “Ја сам Богдин и Мирин”.
Шеснаеста по реду ФИС трка “Јахорина 2018” биће одржана овог викенда на Јахорини. То ће уједно бити и тестно такмичење за Европски омладински олимпијски фестивал који ће 2019. године бити одржан у Источном Сарајеву и Сарајеву.
Технички организатор трке СПД “Јахорина”, најављује да ће и ове године број такмичара бити као и претходних година, те да ће стићи око петнаест репрезентација. Тачан број пријављених такмичара, као и земаља учесница биће познат у петак иза 12:00 х, када је посљедњи рок за пријаву такмичара.
Да пренесемо и ово Одбор за стандардизацију српског језика Института за српски језик Српске академије наука и уметности коначно је објавио дуго очекивану Одлуку којом се, са аспекта највишег лингвистичког ауторитета за српски језик, ставља тачка на све даље тврдње о исправности „родно диференцираног језика“ који нам се последњих година намеће преко медија и појединих владиних и невладиних структура, под притиском из иностранства.
Зграда Српске академије наука и уметности/Фото: Зоран Лончаревић, Расфото
Уводне напомене
Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа(Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104). О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С. Савић и др.). Овом приликом истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичке категорије може закључити о присуству или одсуству неке равноправности или дискриминације у језику.
Образложење
1 Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија, те се они стога не могу ни мењати њиховим увођењем или инсистирањем на доследности њихове употребе. Став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности, те да генеричка употреба мушког граматичког рода, или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“, нарушава ту равноправност, представља управо банализацију лингвистичке теорије зато што савремена лингвистика сматра да се на основу присуства или одсуства неке граматичке категорије не може закључивати о присуству или одсуству претпостављене одговарајуће логичке категорије, нити пак о ванјезичкој стварности.
2. Такође, став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности подразумева да језици који не познају граматичку категорију рода нису или не могу бити језици родне равноправности. Тиме се, имплицитно, дискриминишу говорници оних језика који не поседују одговарајуће граматичке категорије, попут енглеског језика. А управо је на англосаксонском говорном подручју питање родне равноправности у језику решено на сасвим другачији начин – потпуном неутрализацијом обележја рода у ретким случјаевима где се оно јавља: на пример, уместо chairman препоручује се коришћење chairperson, a уместо policeman – police officer. Ово имплицира постојање друкчијег става у оквиру теорије родне равноправности, потпуно супротног оном који се шири у нашој јавности, а то је став да се родна равноправност заправо обезбеђује употребом родно неутралних облика, док инсистирање на обележавању пола у контексту у коме је тај податак ирелевантан може указивати на дискриминацију.
3. Родна неутралност генеричког мушког рода у српском језику није претпоставка, него лингвистичка чињеница: граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола (човек/људи, пас, голуб, писац, судија…). Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена бива у нескладу са важећим ставом лингвистичке науке. И не само то ― оваква би тврдња подразумевала да су готово сви законодавни акти Републике Србије, почев од Устава, – родно дискриминаторски, јер се у њима не користе доследно облици женског рода. И у самом Закону о равноправности полова користи се генерички мушки род (сведок, послодавац…). При том, Закон о равноправности полова, сасвим у складу са важећом граматиком српског језика, изричито каже: Термини којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.
4.Граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена. Равноправност не зависи од употребе појединих граматичких категорија, но од контекста у коме су оне употребљене, односно – од значења целине текста. Чак и уз доследну употребу граматичке категорије женског рода могу се изражавати дискриминаторски ставови о женама (нпр. Жене политичари (политичарке) неспособне су за обављање одговорних послова). Такође, текстови у којима се не користи граматичка категорија женског рода могу садржати ставове који афирмишу родну равноправност. Позитиван пример представља превод Повеље Уједињених нација на српски језик. Повеља се залаже за сваки вид равноправности, па и за равноправност полова, али се у самом тексту користи синтагма права човека, а не тзв. родно осетљива синтагма права мушкараца и жена (уп. „унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик и веру“).
5. Стандардизација говора у званичној и јавној употреби може у одређеној мери подразумевати интервенцију у правцу слања пожељне политичке поруке. Међутим, нормирање језика се не сме руководити искључиво принципом слања пожељне политичке поруке, посебно када се то коси са увидима до којих је дошла званична наука о језику, или када би то значило нарушавање структуре датог језика, односно – било у нескладу са важећим граматичким и правописним нормама и добром језичком праксом. Стога свака стандардизација говора у званичној и јавној употреби у Републици Србији мора најпре бити усклађена са постојећом нормом српскога језика.
Препоруке и ставови одбора за стандардизацију српског језика
Облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом. Када је реч о облицима женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси, исправно је користити генерички мушки род (нпр. борац, пилот, академик), јер његова употреба никако не имплицира дискриминацију жена, но подразумева свест о једнакој друштвеној (/људској) вредности мушкарца и жене.
Уколико је у датом контексту неопходно нагласити да је носилац функције женског рода, то се може обезбедити и другим језичким средствима или навођењем личног имена. Пример 1: Прва жена космонаут Валентина Терешкова летела је у космос. Пример 2: Генерални конзул Александра Ђорђевић задужена је за конзуларно подручје GK Frankfurt. У првом примеру важно је у датом контексту нагласити пол, док је у другом примеру, управо због принципа родне равноправности, потпуно ирелевантно да ли је генерални конзул мушког или женског пола, а при том је видљивост жена већ обезбеђена навођењем личног имена конзула.
Коришћење паралелних форми или навођење форме у мушком роду са ознаком за наставак у женском роду непотребно оптерећује реченицу, уз сасвим изгледну могућност њеног довођења до апсурда (Сви присутни/присутне на овој прослави били/биле су недвосмислено разочарани/разочаране итд.), те их због тога не треба користити.
Нацрт текста одлуке сачинила је Софија Милорадовић, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Нацрт је разматран на седници од 24. фебруара 2011. године и усвојен каo одлука бр.60.
Претходно је овај текст разматрало и усвојило Научно веће Института за српски језик САНУ.
Непознати нападачи брутално су убили лидера ГИ СДП Оливера Ивановића
Полиција је у Звечану пронашла запаљен аутомобил за који се сумња да су нападачи искористили да побегну са места злочина.
Лидер ГИ СДП Оливер Ивановић брутално је убијен испред своје канцеларије у Косовској Митровици. На њега су непознати нападачи испалили више хитаца док је улазио у просторије странке.
Како сазнајемо из извора блиског истрази, у Ивановића је испаљено више метака из даљине, а неколико хитаца Ивановић је примио у стомак. Потом је нападач пришао и још један метак испалио у Ивановића из непосредне близине.
Свечаном академијом јуче је обележен Дан српско-руског братства, а 15. јануар је изабран јер је на тај дан 1916. први српски војник дотакао тло Крфа, захваљујући депешама које је руски цар Николај Други Романов послао савезницима, захтевајући да се спасе српска војска.
Председница Комисије за јавну дипломатију, хуманитарну сарадњу и очување традиционалних вредности друштвеног савета Руске Федерације Елена Васиљевана Сутормина, која је предводила делегацију која је специјално за ову прилику дошла из Руске Федерације, рекла је да јој је „огроман утисак“ како Срби имају добар однос према Русима, али и да жели да каже да и Руси исто толико поштују и воле Србе, као и да нас повезује историја, традиционалне вредности, породица, морал.
Kомад у режији Сташе Kопривице, који описује страствене промене у животама четворо људи, биће одигран 17. фебруара од 20 сати у Дому Војске. У представи играју Тамара Kрцуновић, Андрија Kузмановић, Анђела Јовановић и Владимир Алексић.
Представа урађена по мотивима комада "Привани животи" Н. Kауарда; Фото: промо
Виктор и Ана долазе у луксузни хотел на мору како би ту провели савршен медени месец. Сандра и Марко долазе у тај исти хотел, са потпуно истим циљем. Све би то било врло љупко и романтично да Викторова Ана и Сандрин Марко нису претходно били у врло бурном браку. Током једне једине ноћи у Хотелу 88, животи ово четворо људи доживеће страсне, али и урнебесне промене - наводи се у опису на Фејсбук страници представе.
Од маја месеца, посетиоци града на Нишави имаће прилику да у виде културно-историјске објекте кроз туру туристичким, панорамским аутобусом.
"Сам Град је препознао овакву потребу, подржао идеју и узео активно учешће у реализацији набавке једног оваквог туристичког аутобуса, који ће бити у надлежности Туристичке организације Ниша", изјавио је Урош Парлић директор ТОН-а, и додао да ће цена карте по тури ће бити доступна и за грађане Ниша.
Током манифестације „Лате схоппинг нигхт“ кроз нишки Форум прошло је око 20,000 љубитеља шопинга, за шта је поред атрактивних попуста до 70% био заслужан победник последње сезоне емисије ТВОЈЕ ЛИЦЕ ЗВУЧИ ПОЗНАТО, Стеван Анђелковић.
У двоипочасовној увертири за дочек нове године по Јулијанском календару уживали су најмлађе и најстарије Нишлије и њихови гости.
На састанку је договорено конкретно учешће Владе РС у организацији Европског омладинског олимпијског фестивала EYOF 2019, чији су домаћини Источно Сарајево и Сарајево.
„Са великим задовољством обавјештавам јавност Источног Сарајева да је вечерас договорено да Влада РС преузме одговорност за припрему локације за биатлон на Двориштима, набавку и инсталацију мобилног леда за карлинг у СПЦ „Пеки“ у Палама, те за постављање монтажне дворане и мoбилног леда на помоћном терену „Славије“ за потребе дисциплине „брзо клизање“,рекао је градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић. Извор Град Источно Сарајево
Министар спољних послова БиХ Игор Црнадак изјавио је да БиХ неће признати Косово, као и да се то питање неће разматрати за време мандата актуелног Савета министара и Председништва.
"Највећи проблем у односима БиХ и Србије су бошњачки политичари. У интересу целог региона је да се у Сарајеву прихвати намера Србије да буде добар комшија, која дефинитивно жели, заједно са БиХ да ради на решавању проблема и олакша пут БиХ ка ЕУ", рекао је Црнадак.
Упркос томе што је британски лист Гардијан писао да чланови “Србске части” пролазе војну обуку у Српско-руском хуманитарном центру, да би се као паравојна јединица супротставили протвницима председника Републике Српске Милорада Додика, у овом Центру негирају ове наводе.
Обуке које спроводи Српско-руски хуманитарни центар тичу се искључиво реаговања у ванредним ситуацијама, као што су поплаве и пожари, тако да су учесници на обукама искључиво лица, која су уско везана за пружање помоћи у ванредним ситуацијама - рекли су у Српско-руском центру.
Стојковић: Додикови противници лажима желе да нас увуку у политику, да би га срушили
Ми, наравно, немамо никакву сарадњу са Српско-руским центром. Ја сам од Руске федерације добио орден због анти-НАТО протеста и када су дошли њихови генерали мени у посету, они су ме питали да их одведем у Руски центар, да виде своје Русе. Ја сам се тада упознао са представницима Центра и то је било то - рекао је Стојковић.
Ако сте гладни, а нисте у могућности да платите, код нас увијек можете добити неки топли оброк. Платићете кад будете могли, или никад! Нико не заслужује да буде гладан, Бог вас благословио.
„Предивно, хвала на Вашој доброти“, „Ово је доказ да добри људи још постоје“, били су само неки од коментара. Огласили су се и људи широког срца из „Бијеле лађе“ одговоривши им: „Наше мало некоме значи много“.
„Има нас у овом тренутку 10.330, нас, потписника апела за одбрану Косова и Метохије. Међу нама је дванаест архијереја наше Цркве, осам академика преко стотину професора универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Косовској Митровици, Источном Сарајеву и у Бањој Луци, око стотину педесет доктора наука. Затражили смо само то – да се конфликт замрзне и да се не предамо, да не напуштамо Косово – српски Јерусалим“, рекао је проф. др Милош Ковић на представљању четворокњижја митрополита црногорско-приморског Амфилохија „Ново косовско распеће“
Проф. др Милош Ковић казао је да се Београд ових дана сјетио косовског завјета.
„Између подвига и страха, ми се опредјељујемо за подвиг, између незнања и знања, на страни смо знања, између вере и невере, погађате – вера. Рекао бих, настојимо да будемо на путу Косовског завета“, поручио је професор Ковић.
Студио за креативно писање, сценску продукцију и режију „Театролог“ из Источног Новог Сарајева припрема збирку прича под насловом „Четири слике траже писца“ која би ускоро требало да буде објављена, потврдио је за Срну оснивач студија Зоран Тодоровић. „На основу успјешних радова полазника студија, приређена је збирка прича под насловом `Четири слике траже писца`. Највећи број бодова у категорији нових издања је потврда квалитета овог пројекта“, истиче Тодоровић. Опширније прочитајте ОВДЈЕ.
Познат је као визуелни уметник, који последњих година живи и ради у Фиренци. Познат је и по радионицама заснованим на дијалогу студената и психијатријских пацијената. Управо се радња и његовог првог романа дешава у установи умно оболелих. Они имају задатак да одговоре на питање – шта је Лузитанија? Роман истоименог наслова, у издању Бесне кобиле, пласирао се међу финалисте за НИН-ову награду.
Какав прозни свет чека читаоца иза наслова Лузитанија?
У Лузитанији је, вероватно на свакој страни, присутна понека слика људског тела, чак и када се о телу не говори директно. Вођен сам био идејом о роману као некој врсти атласа разноврсних телесности. У роману многи путници прелазе врло далека растојања. Понекад су то кретања кроз пејзаже сасвим налик људској утроби, било да је реч о подземним тунелима или ходницима фирентинског природњачког музеја. Понекад је тело пролаз или капија. Тело нестаје или се преобличава, а појављују се и многе личности који у себи носе необичну сличност са појединим животињама. А наравно да је тело у основи политичка тема, која се тиче другости, неприлагођености, па и начина на које се неприлагођеност вековима издваја и кажњава. Зато у роману, сред највећег ратног насиља, управо најрањивији, напуштени, некорисни чланови друштва, пацијенти психијатријске болнице, препуштени на милост и немилост туђих ратних амбиција, стварају утопијско друштво, један, рекао бих, врло успешан државни пројекат.
Како вам се отворила ова прича?
Лузитанија је репертоар годинама таложених слика. Рад на роману био је поступак сасвим налик мом уобичајеном раду у области визуелних уметности: уобличавање слика и њихов распоред, често у поступку врло сличан видео-монтажи. Прича се заправо „отварала“ годинама, мада су наравно постајали и директни поводи. Најпре позив за учешће на једној изложби посвећеној Првом светском рату, када сам, истражујући причу о Докторовој кули заправо дошао до првобитне идеје романа. Други повод јесте свакако сарадња са фирентинским музејима природних наука, у склопу мојих предавачких активности, односно рада на предмету који се тиче историје представљања људског тела. А наравно да је и сама дидактичка активност један наративни рад, причање прича. Такође, значајан утицај на рад на роману имале су и неке чињенице мог живота, константно кретање између Фиренце и Београда, па и многа друга путовања.
Како видите позицију НИН-ове награде у контексту српске културе?
Свакако је реч о награди која има велики утицај на разумевање шта је то, уопште, српска култура, а надам се да се та култура, шта год били њени оквири, може и мора схватити као нешто у континуираном настајању и променама, а не нешто статично и заокружено. Заправо, мислим да је питање шта је то српска култура, заиста још увек суштински непостављено, премда се поводи за постављање тог питања свакодневно намећу. Данас је потребно одупрети се много чему, понудити другачије, понекад управо супротне идеје, и важно је да постоје „места“ у друштву где појединац може да осети да је то могуће. Посебно у друштву у коме се, мање-више одувек, као културни и политички модел намеће неопходност припадања некој интересној групи или макар друштву „истомишљеника“. Чињеница да први роман практично непознатог аутора, мале издавачке куће, може да стекне пажњу какву је стекла Лузитанија наравно да говори у прилог тој награди.“Објављено у НИН-у.
Информацију о Србину из Босне и Херцеговине који је депортован из Сједињених Америчких Држава, прочитао сам у тексту „Депортиран у БиХ – у Чикагу ухапшен бивши официр Војске Републике Српске Јово Асентић.”
Одлука о депортацији је донесена крајем јануара 2016. године због лагања америчким имиграционим властима о његовој улози током грађанског сукоба у БиХ.” Опширније на Порталу Славија.рс.ба
Уколико имате неку жалбу на услуге у ресторану, градском аутобусу, продавници или мобилном саобраћају можете их оставити на сајту за потрошаче www.никадвисе.цом. Млади људи из Ниша који су урадили сајт те критике прослеђују компанијама на које се жалите
Једна од њих је Маријана Витас: – Наш циљ је да прикупимо те негативне коментаре, та негативна искуства и да их на одређени начин проследимо и да их презентујемо фирмама које су поменуте у тим коментарима.
Ако што прије не добијемо паре које су буџетом општине Пале предвиђене за помоћ вишечланим породицама, идемо у протесте – то надлежнима поручују из тамошњег Удружења “Четири плус” у коме су љути што им прошле године није исплаћена ни марка.
“Протест испред зграде Скупштине општине, а наравно можда ћемо и прошетати да нас виде грађани Пала, а рок, нисмо размишљали, али да би се ми организовали како би то изгледало озбиљно и да би били заступљени сви они који су са овим начином према нашој популацији незадовољни то би требало да буде најдаље десет дана”, рекао је предсједник Удружења “Пале 4 плус” Жељко Нинковић.
Сити маркетинг (City Marketing centar) обележио је данас у "New City" хотелу 20 година рада уз промоцију нове књиге "Добродошли у Град Ниш" (Welcome to City of Niš).
Да подсетимо..
Сити маркетинг је организатор Сајма аутомобила у Нишу, једине манифестације тог типа у региону.
Први снег у 2018. години у Нишу пашће у недељу 14. јануара, по прогнози Републичког хидрометеоролошког завода. Са српским прогностичарима сагласан је и ББЦ који поред “белог прекривача” најављује и пад температуре на 0 степени.
фото: Вања Kесер/архива
Зима и њен “пратилац” забелеће Ниш у недељу, са дневном температуром 1, а ноћном -1 степен Целзијусове скале, прогнозира РХМЗ. Исти тренд задржаће се и у понедељак, опет снег, али са нешто “оштријом” ноћном температуром од -4 степена.
Ако сте онлајн - разоткривени сте. Чак и ако немате профил на некој друштвеној мрежи, имате мобилни телефон или укључену локацију на неком од уређаја у аутомобилу или кући.
Kада кликнете „ лике” на Фејсбуку
Kада скинете „паметну” апликацију на ваш „паметан” телефон
Један од најеминентнијих колоректалних хирурга у Европи и свету и најбољи хирург, када је реч о операцијама на дебелом цреву, академик, проф. др Зоран Кривокапић, који је своју стручност и умеће демонстрирао готово у свим познатим светским болницама, оперисао је јуче и у новој згради нишког Клиничког центра.
Након завршеног захвата, ни сам академик, који је члан Краљевског колеџа Енглеске али и Америке, проф. др Зоран Кривокапић није крио одушевљење новоизграђеним простором и опремом која се налази у салама новог оперативног блока. Детаљније на Јужној Србији.
