КОНЦЕРТ ПОВОДОМ ДЕЦЕНИЈЕ РАДА КУД-А „НИКОЛА ТЕСЛА“ ИЗ НИШКЕ БАЊЕ

11.aприла 2014.године у Библиотеци у Гаџином Хану, одржан је Концерт КУД-а „Никола Тесла“ из Нишке Бање,поводом деценије постојања.

 

У разговору са председницом друштава госпођом Драганом Николић,сазнали  смо да КУД ради подјељен у три играчке групе и оркестар.

Наступају са неким од десет костимираних кореографија које изводе у свом програму у зависности од ситације и повода.

До сада су имали и више међународних наступа на разним смотрама фолклора.

Према ријечима госпође Николић финансирају се од чланарине која је минимална и несебичне помоћи локалне заједнице.

На концерту поводом Деценије постојања у Гаџином Хану наступили су са 11 кореографија,први ансанбал је извео 9 костимираних кореографија и припремани ансамбл 2 кореографије.

Као гости на наведеном концерту наступили су и чланови КУД-а „Братство“ из Источне Илиџе Источно Сарајево и КУД-а „Бранко Миљковић“ са по 2 кореографије.

Сала Библиотеке у Гаџином Хану била је испуњена до посљедњг мијеста према ријечима госпође Николић,а међу званицама појавило се и руководство општине Нишка Бања на челу са предсједником Општине Зораном Видановићем и остале званице.

Што се тиче њиховог боравка у Сарајеву гдје су били гости на првом годишњем концерту КУД-а „Братство“ из Источне Илиџе,доносе изузетно позитивне утиске.

Госпођа Николић наглашава да је до сарадње између КУД-ова из Источне Илиџе и Нишке Бање дошло захваљујући господину Милошу Вићентијевићу човјеку који је рођен везан за Сарајево,љубављу за фолклор и очување традиције и који је организатор фолклорних фестивала.

Ово је један диван примјер успостављања сарадње између представника општина Нишка Бања и Источна Илиџа,што ће сигурно дати и  подстрек представницима Удружења приајтељства-завичајног „Сарајлије Нишлије“и за настављање реализације идеје о успостављању контакта и сарадње између наведених општина,а за шта су већ добили подршку начелника општине Источна Илиџа господина Предрага Ковача.

Упокоила се Роксанда Тимотијевић

“Петнаестог дана априла месеца 2014. године, после краће болести, упокојила се Роксанда Тимотијевић.

Опело је, у цркви Часнога крста на нишком Новом гробљу, на Велики четвртак, 17. априла,  служио Свјатјејши Патријарх Иринеј, уз саслужење мноштва свештенослужитеља. Патријарх Иринеј је покојну Роксанду познавао још из времена када је био професор и ректор Богословије у Призрену. Он се у име окупљених дирљивом беседом опростио од покојнице веома пластично описавши њен лик као узорите хришћанске супруге, мајке, баке, упућујући ожалошћеној породици речи јеванђелске утехе.”

 Пут поврактка у окриље Исаковао и Аврамово је нешто што нико од нас не може заобићи.

Растанци су увијек тешки,а такви су ваљда исконски најтежи.

На Велику сриједу  на тај пут је отишла једна дивна жена,тиха,скрушена и смирена,суприга,мајка,бака,прабака,Роксанда.

Они који је у Нишу гдје је живјела од 1999.године познају,највише је памте по тихом доласку у Цркву Вазнесења Христовог на Хиландарском метоху,недељом на Свету литургију,а потом по завршетку по тихом гласу док молитвено појући прати Свештеника на Парастосу за упокојене.

Она је онај примјер старица које има свака Црква,ситне,тихе,просто невидљиве,али које свако примјети као диван примјер свједока вјере и Бога живога.

Свештеник Дејан Крстић наставник Призренске Богословије у Нишу дивним својим чланком на сајту СПЦ,који можете прочитати OВДЈЕ упознао нас је са животом Роксанде Тимотијевић и открио нам многе детаље везане за њен живот у Призрену,за које многи нису ни слутили да крије та смирена и тиха Старица.

Свима који су је познавали или имали прилику да буду у њеном присуству,осјетили су њено неприсуство на Светим Литургијама,а тек сада ће многи схватити колико нам је значила.

Нека јој је вјечан спомен, достојна блаженства поштованој сестри Роксанди!

Гладује петочлана породица

Топ Новости,  15/04/2014,

 „ Не знам шта да кажем деци када останемо без намирница, па чак и без брашна па не могу ни хлеб да им умесим. Најстарија Милица разуме, а млађима је тешко да објасним да немамо ни сувог хлеба, каже резигнирано Рада Зувић (33) док немоћно крши руке и спуста поглед.

Петочлана породица Зувић, Рада и њено четворо деце, Јована (8), Драгослав (10), Радослав (12) и Милосава (13) живе у селу Рача, на око 12 километара од Куршумлије. Једини приход је дечији додатак који примају.

- Када платим све дажбине и деци ужину у школи, остане 6 – 7 хиљада динара. Најважније је да се најпре купи брашно јер свакога дана умесим три хлеба за нас петоро. Џак брашна издржи двадесетак дана, а за преостале дане… овде застаје наша саговорница…

Иначе, Рада Зувић је најпре избегла из Хрватске на Косово где си удала, па са Косова у централну Србију.

Сада је самохрана мајка која издржава четворо деце након што их је пре неколико година супруг напустио.

Током наше посете, помоћ у гардероби је донео Мића Гвозденовић који је одећу прикупио у Куршумлији за најмлађе чланове ове породице.
Петочлана породица Жувић иначе живи у уступљеном делу куће у Рачи. И ту су само привремено.
У страху за кров над главом, а у још већем од глади.
- Ја разумем када останемо без хране да морам да трпим. Млађој браћи и сестри је то тешко да објаснимо ја и мајка. Помажу нас комшије. Кад имају. Понекад останемо гладни целог дана. Некако смо навикли, објашњава тринаестогодишња Милосава, најстарија од четворо Зувића.
Тренутно им је остало мало кромпира. Пасуљ је одавно потрошен. Месо кажу да нису видели одавно. Рада нам објашњава да не могу да приуште јер је месо најскупље.
Недавно су посејали башту. Кромпир, лук… Надају се да ће бити добра година и да ће имати довољно намирница да презиме зиму и да им нешто остане и за наредно пролеће.
И док остала деца сањају о новом компјутеру, телефону, патикама и гардероби, најмлађа Јована каже да јој је највећа жеља да никада више не гладују.
Породицу Зувић можете диретно контактирати за помоћ на телефон: 062 81 666 40
Или им можете помоћи тако што ћете уплати скроман прилог на жиро – рачун:
200-67810309-17, Рада Зувић, Поштанска Штедионица

Општина Пантелеј представила јавности планове везане Церјанску пећину

 16.04.2014. НТВ

 На 14 км од Ниша, налази се Церјанска пећина стара 2 милиона година.

(ВИДЕО СНИМАК КОНФЕРЕНЦИЈЕ)

Церјанска пећина већ годинама заокупља пажњу како истраживача тако и свих оних који су заинтересовани за природна богатсва Ниша и Србије. Општина Пантелеј, на чијој територији се ова пећина налази приказала је презентацију свих радова и истраживања која се тичу Церјанске пећине а која су рађена протеклих година
Општина Пантелеј је, поводом дана заштите природе, решила да све радове и истраживања о овом природном богатству које Ниш има представи јавности а и да уједно представи планове везане за њу.
Из завода за заштиту природе Србије очекују да ће се у наредном периоду пећина уредити и да ће бити посебно занимљива заљубљеницима у екстремене спортове, на чему се тренутно интензивно ради.
Церјанска пећина је 1998. године проглашена за природно добро прве категорие.

ЗАШТО И ДО КАДА ДВОСТРУКИ АРШИНИ?

Увијек око нас и овдје и одакле смо дошли постоје  и ови и они,као и што се дешава кад неко оде тамо,па то исто примјети.

Да ли неког интересује то што ми односно они примјећујемо?

Почуча,Ивановић и Шкрбић насупрот Кандић

Човјек ваљда од малена научи шта је добро,а шта лоше,па онда схвати да му је све дозвољено,али да све није на корист.

У међувремену научи да расуђује и размишља,схвата и прихвата норме понашања уоквирене кроз Законе,Прописе,а донијете на основу Устава.

Да би на крају схватио, ако се тога држи може да добије У ПРИТВОР 30 ДАНА ЗБОГ КОРИШЋЕЊА УСТАВОМ ЗАГАРАНТОВАНОГ ПРАВА

Постављао, не постављао себи питање зашто је то тако,на основу,чињеница не може да себи, да задовољавајући одговор,а они који би требало адекватно да одговоре,дају такве одговоре који могу задовољити само оне који себе добровољно стављају у ментално робство,односно подаништво ради обећања тамо неких који су обећали куле и градове, када они дођу да ријешавају проблеме.

Од када је свијета и вијека О СЛОБОДИ СВИ ПРИЧАЈУ,А НИСМО СЛОБОДНИза то је доказ и случај Попуча и Ивановић,који су изнијели своја мишљења на друштвеним мрежама и завршили су тамо гдје су завршили у Београдском ЦЗ-у.

Оно чисто да видимо озбиљност и намјеру Апарата.

Порука је сигурно од многих схваћена или није вријеме ће показати своје?

Међутим овдје се поставља питање о једнакости и правима употребе Закона и прописа према свима.

Или Држава има Апарат само према једним,а према другима то не вриједи,односно можда би и вриједило,да дозволе они који доносе одлуке и диктирају Апарату шта да ради и како да ради?

Све то би више мање прошло као,"моралио смо то урадити због оних тамо",уз неки договор са "жртвеним јарцима",и обавјештења   ПОСЛИЈЕ НЕКОЛИКО ДАНА ИВАНОВИЋ И ПОПУЧА ПОЧИЊУ СВОЈУ ОДБРАНУ СА СЛОБОДЕ,да се није појавила информација о отказивању промоције књиге у Дому војске у Београду.

Управо та отказана промоција намеће питање КО КОМАНДУЈЕ СРПСКОМ ВОЈСКОМ ?

Ово посљедње питање намеће се просто због чињенице објављене у многим медијима да је НАТАША КАНДИЋ ЗАБРАНИЛА ПРОМОЦИЈУ КЊИГЕ СРЕБРЕНИЦА .

Добро,свако има право да користи своје позиције и да утиче на одређене свере у свом дјеловању,али да ли вршиоци законодавне и извршне власти имају право да подлијежу том утицају појединца,без обзира колико он имао јаку подршку и од стране било кога?

Ово по највише из разлога што се врло често помиње да се са државом више нико неће моћи играти.

То је за сваку похвалу, ако се односи на све,а не само на појединце који износе своје лично мишљење,које не одговара појединим персонама које онда ангажују државни Апарат,да сломију кичму појединцу.

На карју долазимо до чињенице да су два човјека била у притвору због позива навијачима да престану са међусобним обрачунима,јер је српска омладина и превише крварила,односно због објављивања списка људи који отворено својим поступцима и ставовима дјелују против Државе у којој живе и раде.

И као шлаг на торту долази да је персона која је иницијатор притварања двојице људи, због изношења својих ставова и забране промоције једне књиге још 2008.године направила списак Срба које је окарактерисала као националисте и да се то не третира као говор мржње.

Зашто и до када двоструки аршини?

ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН "ГЕНОЦИД" ЕМИЛА ВЛАЈКИЈА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 7. АПРИЛА /СРНА/ - Потпредсједник Републике Српске Емил Влајки рекао је вечерас у Источном Сарајеву да је неко у међународној заједници пројектовао да уништи српски народ, са коначним циљем да то буде урађено у сваком смислу - територијалном, економском, културном, политичком.

 

Представљајући свој роман "Геноцид", Влајки је истакао да се с том намјером напада и демонизује све најважније у српском народу и иде толико далеко да се и Српска православна црква проглашава геноцидном.

"Постојао је план за крунски доказ о геноцидности Срба", наглашава Влајки, додајући да је највећи кривац за оно што се десило на простору бивше Југославије такозвана међународна заједница којој је циљ био да "растури" ту државу.

Он сматра да су САД и прије фаворизовале Бошњаке науштрб Срба и Хрвата, а да то чине и сада.

Према његовом мишљењу, оно што се десило у Сребреници свакако јесте злочин, али никако геноцид.

Појашњавајући појам геноцида, он је навео да то подразумијева прво истребљење жена и дјеце, што се у случају Сребренице није десило. Влајки сматра да су тврдње да је у Сребреници почињен геноцид увреда за јеврејске жртве страдале у вријеме нацизма.

"Све стране су у посљедњем рату чиниле злочине, као и у свим ратовима прије кроз цијелу људску историју", наглашава Влајки.

Влајки упозорава да је политички ислам најраспрострањенији на Балкану.
Према његовом мишљењу, Бошњаци су одуговлачили са провођењем пописа становништва у БиХ до тренутка када су сматрали да су бројнији од Срба и Хрвата заједно.

Министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија истакао је да је Влајкијев роман искрен и дубок и да има лични печат.

"Овај роман је дневник који човјека не може да остави равнодушним", сматра Мутабџија.

Директор Културног центра у Добоју Лидија Жарић истакла је да је порука Влајкијевог романа да смо геноцид претрпјели сви, да га трпимо и даље и да се он наставља.

УДРУЖЕЊЕ "Демократска иницијатива сарајевских Срба"ДИСС СВЕ ТЕЖЕ ОПСТАЈЕ - СРБА СВЕ МАЊЕ

Посљедња анкета, која је урађена прије три године, показала је да у реинтегрисаним општинама Сарајева живи свега 4.000 до 5.000 грађана српске националности...ДИСС опстаје захваљујући ентузијастима...

 
Приредила: Вера БУГАРИН

САРАЈЕВО, 11. АПРИЛА /СРНА/ - Удружење "Демократска иницијатива сарајевских Срба" / ДИСС/ опстаје захваљујући неколицини ентуизијаста, али наставља да пружа неопходну помоћ и подршку све малобројним Србима у Кантону Сарајево.
Посљедња анкета, која је урађена прије три године, показала је да у реинтегрисаним општинама Сарајева живи свега 4.000 до 5.000 грађана српске националности, а правни савјетник и секретар ДИСС-а Драго Шешлија тврди да су ови показатељи данас - још гори.

"Увијек се манипулисало бројем српских повратника. Наши подаци су најтачнији, јер Удружење дјелује у одбора које имамо у реинтегрисаним општинама - Илијашу, Вогошћи, Хаџићима, Илиџи и дијеловима општина Стари Град и Нови Град. Увијек је приказиван много већи број од стварног", напомиње Шешлија за Срну.

Он наводи да је "парадоксално да ДИСС опстаје захваљујући општини Илиџа, која им сваке године из буџета додијели скромна, али неопходна средства, којима подмирују материјалне и режијске трошкове". Понекад помогне и општина Хаџићи, тако да ДИСС санира неке ванредне издатке.

Шешлија наводи да власти Републике Српске 18 година, од Дејтона, "упркос бројним обећаимња, нису помогли њихов рад иако је Удружење давало све потребне информације о стању људских права Срба на овом подручју".

Од фебруара 1996. године, када је у општини Илиџа конституисан ДИСС ради заштите права Срба који су остали у Федерацији БиХ, доста тога се промијенило.

"Једно од најјачих и најактивнијих удружења, које је одржало велики број трибина од Приједора до Требиња, посјетило све избјегличке кампове и центре и у непосредном контакту са људима проводило своју мисију - данас једва опстаје, и то само захваљујући волонтерском раду", наводи Шешлија.

Он подсјећа да је 1998. године посредством ДИСС-а имплементиран значајан број пројеката међународне заједнице, посебно ЕУ и појединих фондација, које су Удружењу пружале велику подршку.

"Тада је обновљено и реконструисано 19 објеката чији су власници остали на Илиџи, а константно смо пружали бесплатну правну помоћ. Било је на стотине приговора, захтјева и жалби које су се односиле на враћање имовине и станарских права, као и дискриминацију којој су повратници били изложени, посебно у погледу запошљавања", напомиње Шешлија.

ДИСС је некада располагао са два аутомобила којим су излазили на терен, имао је радио станицу преко које је емитовао значајне информације за повратнике, као и хуманитарну амбуланту, у којој су српски љекари ентузијасти пружали бесплатну медицинску помоћ.

"Бригу о избјеглим и расељеним лицима временом су преузела министарства на ентитетским и на нивоу БиХ, чиме је наша улога знатно умањена. Самим тим, остали смо без значајне финансијске помоћи, због чега смо обуставили рад радија и амбуланте", појашњава Шешлија.

Упркос свим тешкоћама са којима је Удружење суочено, људи му и даље вјерују и радо се обраћају за бесплатне правне савјете. Посљедњих година активности ДИСС-а сводиле су се углавном на анкетни рад којим су жаљели да утврде број и социјални статус повратничке популације.

Шешлија упозорава да су ријетки случајеви да се неко од прогнаника врати и истиче да не би требало напуштати идеју повратка.

"Ми, који овдје живимо, свједоци смо да је велики број српских села око Сарајева порушен. Ако би се пронашла одређена средства за обнову, вјероватно би се један број људи вратио", наводи Шешлија.

ДИСС ће наставити са радом, а уколико добије неки пројекат, размишља о одређеној трансформацији да би се прилагодио новим условима.

"Покушаћемо да укључимо млађе људе, актив жена... Желимо да наставимо своју мисију, јер сматрамо да за то има потребе", закључује Шешлија.

ЖИВОТ У РЕЗЕРВАТУ

У општини Ораховац од 5.000 Срба остало 800... Отимање имовине и напади без санкција...За три године склопљено 16 бракова...  

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

 

ОРАХОВАЦ, 13. АПРИЛА /СРНА/ - У некадашњем упоришту Срба у метохијској котлини у општини Ораховац живот српског становништва своди се на површину од неких 150 са 150 метара?!
"Ван те замишљене српске територије живот за нас не постоји" - каже Срни предсједник Привременог органа српске општине Ораховац Голуб Кујунџић.

Он наводи да је од неких 5.000 Срба, колико их је овдје живјело прије доласка "мировњака", остало 800, а и они су изложени нападима и отимању имовине.

Број Срба у овом мјесту, познатом по манастиру Светих Козме и Дамјана и 12 цркви у оближној Великој Хочи, из дана у дан опада.

У Горњој Махали Срби су окружени албанским становништвом и продају имања по багателним цијенама, свјесни да ће ионако морати да оду, пошто узурпатори њихове имовине и нападачи не одговарају пред законом.

Голуб Кујунџић напомиње да, уз лошу безбједност, највећи проблем представљају: незапосленост, немогућност кретања и бесперспективност младих људи.

У ораховачкој Горњој Махали, од 350 становника српске националности - 160 чине млади и дјеца.

Ораховачке Србе посебно забрињава учесталост инцидената који се понављају сваког прољећа.

Недавно су албанске комшије исписале графите на којима је стајало: "Смрт Србима!" и "Мртав Србин - најбољи Србин!".

"Tо је јасна порука колико је Албанцима заиста стало до суживота", каже Кујунџић.

У посљедње три године склопљено је свега 16 бракова, а од тог броја десет бракова склопили су Срби са Албанкама, доведеним из Албаније.

Кујунџић процјењује да ће у наредним годинама Ораховац остати без православаца и Срба.

Славиша Колашинац појашњава да ситуацију највише дестабилизује непоштивање закона о заштити локалитета Велика Хоча.

"Законом је забрањена градња објеката већих од сто метара квадратних. Пре почетка такве градње потребно је прибавити сагласност - дозволу коју даје Саветодавно тело, које чине представници општине и Српске православне цркве.

Али, то за сада нико не поштује па дивља градња узима маха управо на потезу дугом око пет километара од Горње Махале до Велике Хоче", каже Колашинац.

На том подручју је од неких 80 хектара засада винове лозе у власништву Срба остало је свега 20 хектара.

У власништву домаћинстава која живе у Горњој Махали од 20 хектара остало је још осам.

"Људи не виде излаз. Нису спремни да после 15 година живота у потпуној неизвесности и даље трпе и страхују за голи живот", наводи Колашинац за Срну.

У Горњој Махали раде двије школе - основна и средња, те предшколска установа. Tу је и Дом здравља, чији се рад финансира из оба буџета - косовског и српског.

Колашинац се нада да ће ситуација бити побољшана након формирања Заједнице српских општина, /о чему се прича већ дуго, али без резултата/.

СКУД"Братство" Војковићи Источна Илиџа на гостовању у Нишкој Бањи

Задовољство нам је да вам представимо СКУД „Братство“ из Војковића у општини Источна Илиџа Источно Сарајево,који данас наступају на концерту поводом Деценије рада КУД-а Никола Тесла(Нишка Бања) из Нишке Бање у Дому културе Гаџин Хану.

Поводом наступа на вечерашњем концерту разговарали смо са предсјесницом КУД-а „Братство“ госпођом Биљаном Ристић.

Како  је дошло до сарадње са КУД-м Нишка Бања и када је та сарадња успостављена?

До сарадње између КУД-а "Братство"- Војковићи из Источне Илиџе и КУД-а "Никола Тесла" долази посредством господина Милоша Вићентијевића,организатора Фолклорних фестивала, који је организовао да КУД "Никола Тесла" дође на наш 1. годишњи концерт, и тако отворимо једну сарадњу и пријатељство између КУД-ова.

Сада смо у то име добили ми позив од КУД-а да гостујемо на њиховом концерту, и тако још боље учвртстимо сарадњу.

Са колико чланова долазите на сутрашњи концерт и сплетом којих игара ће те се представити нишкој публици?

У Нишку Бању долазимо са 21 чланом. Као што и доликује, мјесту одакле ми потичемо првенствено се представљамо са играма из Сарајевског поља, а онда затим и Сплетом игара из Србије.

Рекламирам Се

Како је вријеме дошло,почеше да ме хвале да сам урадио нешто корисно.

Можда и јесам, али искрено то не примјећујем.Није ни битно.

Битно је да се помјерило нешто са мртве тачке.

Примјећено је да постоји Зликовац,на друштвеним мрежама,који је умислио да може иницирати успостављање сарадње између Ниша и Српског Сарајева,Сарајава и осталих дијелова Републике Српске и БиХ.

Писао овим и оним,предлагао иницирао,али одговара били врло мало,до тренутка док се није успоставио контакт између Општине Пантелеј из Ниша и општине Пале из С.Сарајева.

сад се све покренуло са мртве тачке и нешто се дешава.

Радује ме то.

Усоставише сарадњу и СКУД"Братство" из Војковића-Источна Илиџа и КУД "Нишка Бања" из Нишке Бање.

Били чланови из Нишке Бање на концерту у С.Сарајеву,сада долази до узвратне посјете.

Надам се да ће доћи до успостављања контакта и сарадње између руководства општина Источна Илиџа и Нишка Бања. Ови из Источне Илиџе су расположени,чекам прилику да се изјасни руководство Нишке Бање.

Ја ћу и даље да пискарам,предлажем и иницирам.

У нади да ће доћи до успостављања сарадње између општина Трнова и Палилуле,Сокоца и Црвеног Крста и онда и градова Источног Сарајева и Ниша.

Свејстан сам да је све то само жеља једног умишљеног имгинарца и да о свему одлучују тамо неки,али остаје Нада и Вјера у оно што се ради.

Другог дана пословног форума организоване посјете привредним и туристичким субјектима

09 април 2014 pale.live Aktuelnosti Pale 
Како је Извјештач Срне описао дводневну посјету можете прочитату овдје  

  Другог дана пословног форума, општинска и привредна делегација нишке општине Пантелеј јуче је са својим домаћинима посјетила неколико одабраних привредних субјеката у општини Пале.

Циљ ове посјете је био да се успоставе контакти између привредника двије општине, што треба да омогући даљу привредну, али и све друге видове сарадње.
Делегација је посјетила фирме Мраз д.о.о. у Јахоринском потоку, Сантинг д.о.о. у Палама и Ламперију ентеријер д.о.о. у Сумбуловцу. Са представницима ових произвођача су успостављени одређени контакти, са циљем да се сарадња прошири.

Осим посјете привредницима, домаћини су гостима из Ниша представили и неколико туристичких локација и пројеката који се на њима реализују.

Посебну пажњу и интересовање је плијенио пројекат гондоле Јахорина Еxпресс, предузећа Мајнеx д.о.о. Након посјете градилишту гондоле, организована је посјета пећини Орловачи. За крај дводненовг пословног форума, делегације општина су посјетиле олимпијску планину Јахорину, гдје је организован пријем у неколико хотела.

Замјеник начелника општине Пале Ненад Вуковић је изразио задовољство узвратном посјетом општинске и привредне делегације Пантелеја.
"Не можемо очекивати да ће се преко ноћи десити нека значајнија улагања која ће запослити велики број људи, али чинимо све напоре како би наше потенцијале представили на што бољи начин. Већ сада је сигурно да успостављање сарадње наше двије општине прави одређену корист привредним субјекатима, како у Палама, тако и у Нишу. Посјета је наравно искоришћена како би се успоставила одређена сарадња и у области туризма", изјавио је Вуковић.

Сарадња између општина Пантелеј и Пале је почела посјетом начелника општине Пантелеј Срђана Савића 25. септембра прошле године. 17. новембра руководство и привредници општине Пале су посјетили општину Пантелеј, а након неколико мјесеци организована је узвратна посјета Палама.

Глас Српске уручио помоћ породици Терзић: Сестре сањају топли дом

07.04.2014  Бранка Митровић

Након објаве о храбрим дјевојчицама ХЕРОИМА КОЈЕ БРИНУ О БОЛЕСНИМ РОДИТЕЉИМА 

у једном селу код Хан Пијеска услиједила је конкретна помоћ,а надамо се да се на томе неће зауставите и да ће добронамјерни људи и даље помагати,као што помажу свима којима је потребно.ЗП 

Хан Пијесак - Пакети помоћи које је породици Терзић, која живи у трошној дрвеној кућици у мјесту Црна ријека код Хан Пијеска, уручио "Глас Српске" сестрама Драженки и Драгани дао је наду да за њих долазе љепши дани.

Храбре дјевојчице су бар на тренутак заборавиле да воде бригу о обољелим родитељима у кући која само што се није срушила. Све оно што је њиховим вршњацима надохват руке, Драженки и Драгани је недостижно. Посебно кад је у питању сигуран кров над главом умјесто оног који прокишњава на кући кроз коју шиба оштар вјетар.

Сестре Терзић и њихове болесне родитеље Миланка и Стану ујединила је једна жеља да коначно изађу из куће којој сваки јачи вјетар или већи снијег пријети рушењем. Земљиште може обезбиједити општина Хан Пијесак, али како до нове куће?!

Иако је и сам оболио, глава куће Миланко напорним радом и од 200 марака пензије успијева породици да обезбиједи довољно хране.

- Док је земље и крава и док год имам снаге никоме од нас неће фалити хране. Једина ми је жеља да моје кћерке имају кућу са купатилом и кровом који не прокишњава. Срце ми се стеже када их гледам како се умивају на чесми пред кућом, а вода само што није заледила - каже кроз сузе.

Са тешким условима живота дјевојчице се храбро носе. Кажу да и када би могле да бирају сву удобност овог свијета, опет би изабрале живот усред шуме, окружене дивљим животињама, јер морају бити при руци болесним родитељима. Додају да никада не би оставиле мајку и оца и поред чињенице да је млађој Драгани већ прилично нарушено здравље.

- Боли ме нога, често сам у болници или примам ињекције. Нико још није рекао од чега ми је то - каже Драгана.

Прве комшије су удаљене километрима и ријетко их виђају, али их зато редовно "посјећују" звијери из шуме. Да би стигле до школе дјевојчице морају да се наоружају храброшћу, јер треба да прођу пут од седам километара, пошто више иду пјешице него аутобусом. Док су ишле у школу недавно је пред њих искочио чопор од пет вукова.

Драгана и њена сестра, ипак, не губе наду да ће једном живјети у правој кући.

- Срећна сам што постоје људи добре воље који су пожељели да нам помогну да љепше живимо. Хвала им за ове поклоне које су нам послали. Нисам ни сањала да ће нас неко оволико обрадовати - рекла је Драженка.

Уредник у "Гласу Српске" Дарко Гавриловић каже да је редакција, као и много пута до сада, притекла у помоћ и покренула хуманитарну акцију за помоћ Терзићима.

- Прича о дјевојчицама, које су показале да су прави хероји, подстакла нас је да одмах учинимо нешто за њих. Драго ми је што смо им колико-толико олакшали тешке услове живота и пружили наду у љепше сутра. Овдје се, ипак, нећемо зауставити. Даћемо све од себе да породица Терзић добије кров над главом - рекао је Гавриловић и апеловао на све људе добре воље да се прикључе "Гласу Српске" у овој акцији.

Сиромашна општина

Општина Хан Пијесак је сиромашна, а број социјално угроженог становништва се из године у годину повећава. Начелник општине Љубивоје Шупић каже да ова локална заједница није у могућности да помаже угрожене колико би жељела.

- Неопходна нам је помоћ државе. Породица Терзић можда јесте у најтежој ситуацији, али не смијемо заборавити да породица које тешко живе у Хан Пијеску има забрињавајуће много. Поздрављамо акцију "Гласа Српске" и укључићемо се колико год буде у нашој могућности како бисмо помогли Терзићима - рекао је Шупић.

Жиро рачун

Сви људи добре воље који желе да помогну Драженки, Драгани и њиховим родитељима могу да уплате новац.

Девизни рачун број: БА395620128118758384 отворен је код НЛБ Развојне банке на име Миланко (Обрен) Терзић, Каралула бб, 71360 Хан Пијесак.

Рачун у КМ број 562-012-80750257-40 отворен је код НЛБ Развојне банке на име Миланко Терзић.

Нишлије сутра међу Сарајлијама

Делегација општине Пантелеј из Ниша,ујутру одлази у узвратну посјету градској општини Источног Сарајева,Пале.
Разлог посјете је учешће на ДВОДНЕВНОМ ПОСЛОВНОМ ФОРУМУ  заједно са представницима општина Градишка и Пале.

У делегације поред предсједника општине Пантелај  Срђана Савића,биће и вјећник Миодраг Лазаревић  и Драгољуб Тодоровић, председник Комисије за привреду и развој са  једним својим помоћником.
Надамо се да ће доћи до конкретизације неких пројеката чије договарање је започето приликом посјете делегације општине Пале општини Пантелеј. 
Поред  тога изузетно нам је драго што ће општина Пантелеј своју сарадњу успоставити и са општином Градишка,те ће на тај начин Ниш,повезати и са западним подручијем Републике Српске.

Претње историчару Небојши Озимићу из Ниша, стигла из Федеративног Сарајева

03.04.2014.М.С.  Јужне вести  Niš

 

 

 

Претећа порука Озимићу је стигла у поруци на фејсбуку
Историчару и кустосу Народног музеја у Нишу Небојши Озимићу 2. априла је у поштанском сандучету остављена претећа порука.
У поруци коју је послао извесни „Менсуд Шехић“ пише ''ти чеш још сасвим мало трајати маму ти четничку. Ти више никад у Семизовац јер Семизовац долази теби поз од МЕ....ИЈА''.
Озимић ову претњу није пријавио полицији већ је објавио на Фејсбуку.
- Ја јесам објављивао неке појединости о четницима који су били у Логору на Црвеном крсту, али сматрам да то није разлог за овакву поруку и ономе ко је оставио овакву поруку не желим да дајем на важности. Склон сам и да верујем да се ради о некаквој грешци - каже Озимић за Јужне вести о овом случају.
У поруци се наводи место Семизовац са којим Озимић не може да повеже себе. То је, иначе, варош у Босни и Херцеговини, у општини Вогошћа која броји неколико стотина грађана.

 

Послије прочитане објаве неопходно је било реаговати на једну овакву пријетњу на господина Озимића,која ни у ком случају нема никаквог основа због његове оријентације, а доле изнешени став на ФБ профилу је чиста пародија на једну овакву пријетњу упућену од некога ко пријети да би пријетио.

Туга је да је то званични став власти у Ф.Сарајеву,али с тим се мора живити.

Хвала им што нам тако добро мисле.

 

Предраг Зликовац је поделио статус корисника Nebojsa Ozimic.

Знао сам да је господин Озимић потомак Комите из Старе Србије,а да се само вјешто прикрива међу некима.
Човјек је за Српско Сарајево само и то вјешто прикрива.
Увијек је био на страни Sarajevski Srbi Starosjedioci
Пуна подршка Небојши и од Сарајлије - Нишлије

Кроз Нишку тврђаву римског периода

Аматерска фото-шетња
Покушај да се мобилним телефоном представи поподневни доживљај у Нишкој тврђави и оно што један фоторепортер аматер запази,а што би по њму могло привуђи пажњу читалаца и  посјетилаца Ниша.

Често пута нисмо ни свијесни шта се све може наћи иза зидина Нишке тврђаве,историског брала и чувара времена Ниша,смјештеног у самом центру града,а по којој је Ниш препознатљив на далеко.

Тврађава краси многе нишке разгледнице,брошуре,публикације и још много тога.

Такође има и више етапа свог историског развоја.

Захваљујући овогодишњој прослави 17.вијекова Миланског едикта,у предходном периоду посветила се одређена пажња управо "Римском периоду" Нишке Тврђаве,па су неки остаци реконсртуисани и обновљени те припремљени за представљање како свакодневним посјетиоцима тако и туристима.Поред сваког објекта из тог периода постављена је двојезична табла са детаљним информацијама о сваком објекту,намјени,карактеристикама и сврси.

Фотографије са тим објашњењима налзе се послије фотографија сваког објекта.

Стручна јавност је и раније била упозната са тим периодом Нишке тврђава,али је сада коначно и свима осталима,а поготово туристима и гостима који посјећују Ниш,дата могућност да се детаљно упознају са историским и културним наслеђем Ниша из Римског периода,као родним градом Инператора Константина.

Вјеројем да ће овај албум привући нечију пажњу и изазвати интересовање да дођете и посјетите Ниш и обиђете Нишку тврђаву као и многе друге знаменитости Ниша и околине.

Уживајте у фотографијама и добро дошли.

ДВОСТРУКИ АРШИНИ У СРБИЈИ И РЕГИОНУ

Случај слободног изношења мишљења на приватном ФБ профилу РАДОМИРА БАТЕ ПОЧУЧЕ И ПИСАЊЕ ДНЕВНЕ ШТАМПЕ потресали су ових дана Србију и регион.

Мада све што се наспише на друштвеним мержама може се окарактерисати као званичан став и мишљење,ако у себи има здравог разума и ако с екоси са зацртаним путем према тамо негдје гдје ће неколицини бити боље.

Ако се то мишљење и ставови односе на пљување по свему што је здраво мислеће,Српско,национално,духовно,онда су то лични ставови и аутор не сноси одговорност.

Праведно зар не?

Пошто је као бивши новинар Пинка-био запослен у МУП-у Р.Србије на основу Уговора о делу,послодавац је тај уговор експресно раскинуо да би показао да су му битне представнице једне НВО ЖЕНЕ У ЦРНОМ-КОЈЕ СУ ВАШЕ ВРЕДНОСТИ 

које годинама омаловажавају погинуле српске јунаке,њихове мајке,ветеране и све институције Србије,а из буџета Р.Србије сваке године по нечијој одлуци добијају новчана средства за своје активности.

Многе друге организације о тим средствима могу и да маштају.

Ако је ФБ објава Радомира Почуче био позив на линч припадница Жена у црном,које у сред Београда пљују по нашим ранама,величајући терористе и оне који су убијали Србску нејач,може се схватити због обабраног пута власти,али да нема званичне реакције на ОДГОВОР ПРЕДСТАВНИЦЕ ЖАНА У ЦРНОМ

постаје забрињавајуће.

Радомир се није поколебао већ је своје ставове и званично предпостављеним образложио и то јавно објавио у тексту под насловом МИРНЕ И ЧИСТЕ ДУШЕ ЧЕКАМ СВОЈУ ЛОМАЧУ 

(препоручујемо да погледате коментаре у овом тексту).

Читава ова прича улива наду да ће послије избора нове Владе ипак доћи до неких промијена и да ће овакви случајеви утицати на државне чиновнике да поведу рачуна о дјеловању НВО сектора у Србији.

Погубно дјеловање тог сектора дивно је објашњено у тексту новинарке ДРАГАНЕ ТРИФКОВИЋ КОЈИ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ОВДЈЕ 

Не смијемо се отети утиску да су сви са свог становишта гледања на догађај или боље рећи догађаје управу, али НВО су гости у свакој држави па и Србији,те је неопходно да уважавају домаћина,а не да својим дјеловањем изазувају овакве реакције било ког појединца,па макар он био и представник власти.

На крају наше је да изнесемо своје мишљење и кажемо да је Радомир Бата Почуча управу, ако ни због чега другог онда због ОВОГ СПОТА.

Припаднице Жена у црном поднијеле су кривичну пријаву против Почуче,а њега заступа адвокат Горан Петронијевић,надамо се у независност судства и даће коначно истражни органи почети да на основу прикупљених релевантних доказа истражују и рад ове НВО у Србији.

Па ће бити на крају коме се шта заломи.

Правда је стора али свако добије како заслужи.    

ЧУВАЛИ МИР ТУКУЋИ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕШТЕНИКЕ

И 10 година након акције "мировних снага" на Палама свештеник Јеремија и његов син Александар имају посљедице бестијалног пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ...

 
Припремио: Невенко ЕРИЋ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 31. МАРТА /СРНА/ - Сутра се навршава 10 година како су припадници НАТО-а и тадашњег ЕУФОР-а, које су УН, ЕУ и други свјетски моћници изабрали да чувају мир у БиХ, у ноћи између 31. марта и 1. априла на Палама, своју "миротворну" мисију исказали тако што су бестијално претукли православне свештенике и чланове њихових породица.

У тој ноћи, нељуди у униформама НАТО-а и СФОР-а, смртно су угрозили животе тадашњем пароху паљанском протојереју-ставрофору Јеремији Старовлаху и његовом сину вјероучитељу Александру у њиховом дому, а срећу да су прошли са лакшим повредама имали су свештеници Миомир Зекић и Слободан Лубарда, те њихове породице.

О починиоцима овог злодјела и њиховим налогодавцима све говори чињеница да су православни свештеници и чланови њихових породица нападнути и претучени у вријеме васкршњег поста.

Али, Старовласи су преживјели и остали да свједоче да је разузданост и разулареност овоземаљских љубитеља силе и смрти пролазна и ништавна спрам воље Божије.

Отац Јеремија и сам је то истакао рекавши да је живот дар Божији, и то онај најдрагоцјенији и додао: "Благодарни смо Богу што нас је, по Свом промислу, оставио у животу".

БРУТАЛНИ НАПАД

Припадници међународних снага у БиХ - НАТО-а и тадашњег СФОР-а - извели су војну акцију под изговором да траже ратне злочинце и првог предсједника Републике Српске Радована Караџића.

На Пале је тада извршен класични десант. Хеликоптери са војницима спустили су се на оближњи фудбалски стадион, а у кругу од 100 метара од Парохијског дома цивилима је било забрање свако кретање. Многи од њих добили су и ударце кундаком од "мировњака".

Војници су око један час иза поноћи, уз употребу силе, ватреног оружја и експлозива упали у Парохијски дом који се налази поред храма Успенија Пресвете Богородице, а потом и у станове свештеника Јеремије Старовлаха и Миомира Зекића, који су се налазили изнад просторија Парохијског дома.

Војници СФОР-а су експлозивом разнијели врата парохијског дома, а потом и врата два стана која су се налазила изнад Парохијског дома, а у којима су живјели свештеници Старовлах и Зекић са својом породицама.

Непосредно по упаду у стан Старовлаха, војници су Јеремијину супругу Виторку затворили у једну собу, а њега и сина Александра почели брутално тући. Александар, који се опорављао од операције жучи, од силине удараца пао је у кому.

Војници СФОР-а упали су и у стан свештеника Миомира Зекића који се налази поред стана свештеника Јеремије. Оца Миомира је пробудила супруга која је видјела како војници СФОР-а прилазе кући.

Свештеник Миомир је кроз прозора угледао војнике СФОР-а. Један од њих је пуцао из пушке према њему. Прозорско стакло се расуло, а свештеник и његова супруга убрзо су били везани и остављени да леже на поду лицем окренутим ка поду. Око њих су стајали војници са упереним пушкама. Свештеник Миомир је више пута губио свјест.

Током акције војници СФОР-а су ушли и у другу кућу поред Парохијског дома, у којој су живјели свештеник Слободан Лубарда и ђакон Младен Видаковић.

Ђакон Младен је том приликом доживио стрес, јер га је СФОР-ов војник прибио уз зид са упереном пушком, док су други војници пушкама циљали у кревет у којем је лежала ђаконова супруга са дјететом од 22 мјесеца.

Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повријеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу. Полумртва тијела само су унијели у болницу, спустили их на под ходника, након чега су напустили ову здравствену установу.

Медицинско особље, све до телефонског позива Виторке Старовлах, није знало о каквим је пацијентима ријеч и ко су они уопште.

Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације експлозије динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално испребијани.

Јеремија је задобио повреде главе, грудног коша, ребара и кичмене кости и хитно је оперисан, као и Александар који је тек након неизвјесног и упорног лијечења изашао из коматозног стања.

Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке, Војно медицинске академије /ВМА/ у Београду прегледало је двојицу настрадалих и нису ништа пронашле што би упућивало на повреде задобијене детонацијом или пушчаним зрнима. Сви се слажу да су повреде настале јаким ударцима тупим предметима.

Старовласи су из Тузланске болнице гдје су им спашени животи и пружена максимална медицинска помоћ, пребачени на ВМА у Београду гдје је настављено њихово лијечење.

И Истражна комисија о догађајима на Палама чији је Извештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повријеђени "дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и дијеловима тијела."

У извештају се као неспорно наводи да су војници, након акције, тешко повријеђене Старовлахе оставили у ходнику Тузланске болнице као Н.Н. лица, а да су љекари одмах констатовали тешке повреде главе, вратног пршљена и сломљене надлактице код Јеремије, као и прелом свих костију лица и ране на грудном кошу код његовог сина Александра.

НАПАД ПАЖЉИВО ПРИПРЕМЉЕН

Припадници мултинационалних снага су неколико мјесеци раније, у јануару, извели сличну акцију на православни храм Успенија Пресвете Богородице и њено свештенство у Палама. Они су и тада дошли иза поноћи, али том приликом нису користили силу.

Свештеник Старовлах љубазно им је отворио врата и примио их у своју кућу. Омогућено им је да виде и уђу у све просторе и добију све податке које су тражили. На располагању су им били Парохијски дом, свештенички станови, па и сам храм.

Чак им је свештеник Старовлах помагао како и на који начин да дођу до одређеног простора као што је поткровље, црквени звоник и слично. Било им је омогућено чак и да, не улазећи, погледају олтарски простор цркве у који могу да уђу само свештена лица.

Војници су том приликом камерама снимили све просторије и њихов распоред. Узели су све податке - ко гдје живи, ко у којем кревету спава. Забиљежили су и најмање ситнице о просторима које су обилазили, од распореда намјештаја до димензија свих простора.

На крају ове "ноћне експедиције" свештеник Старовлах им је љубазно саопштио да ће им увијек бити на располагању када желе да обиђу просторе православне цркве и друге објекте, јер Црква нема шта да крије.

ОПРАВДАЊЕ ЗА АКЦИЈУ

Званични став мултинационалних снага за ову акцију био је да су је извели с циљем чврстих дојава да се ту налази осумњични за ратне злочине, тачније Радован Караџић.

Тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун, познат по кршењу свих могућих људских права за све који носе српско име, оправдао је акцију СФОР-а, рекавши да се она базирала на чланку листа "Дневни аваз", објављеном неколико дана прије бруталне акције, у којем се наводи да је свештеник Старовлах, наводно, рекао да је дужност сваког свештеника да чува Караџића, те да је неопходно обновити четнички покрет у БиХ.

"Дневни аваз" прије објављивања чланка, у којем су били пренесени наводи из једног црногорског листа, није контактирао свештеника Старовлаха како би провјерио тачност његових изјава.

О каквом је човјеку и свештенику ријеч говори и података да је на почетку рата у БиХ свештеник Старовлах био на служби у Илијашу све до 1997. године. Тадашње власти оптужиле су имама Исламске заједнице у Старом Илијашу Омера Штуловића за посједовање веће количине наоружања које је дијељено муслиманском становништву.

Свештениик Старовлах учинио је све да имама Штуловића и његову породицу изведе на, за њих, безбједну територију. Одвео их је својој кући гдје га је, као добар домаћин, угостио и дао му своје одијело, а потом је успио да имама са породицом изведе на, за њих, безједну територију.

БАТИНАШИ НЕ ПРИЗНАЈУ КРИВИЦУ

И 10 година након "храбре" акције припадника међународних снага нико није добио "награду" коју је заслужио за овакво дјело, а имена починиоца су позната, вјероватно, само њиховим налогодавцима.

Непосредно након акције, НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мјешовита јединица оформљена од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије.

Земље чланице НАТО-а, чији су војници били у саставу СФОР-а и за које се вјерује да су учествовале у акцији, углавном су се оглушиле о захтјеве Окружног тужилаштва из Источног Сарајева о утврђивању кривичне одговорности њихових држављана, осим Италије.

Неке од њих, попут Велике Британије и Словеније, тражиле су да им прво буду достављена имена њихових војника, јер без тога, наводно, не могу да покрену истрагу. Од жртава су тражили да им доставе имена маскираних злотвора, јер вјероватно нису знали ко су припадници њихових једница?!

Свештенику Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је 1. априла 2009. године као тадашњи предсједник Владе донио одлуку да се вјероучитељу Александру Старовлаху додијели изузетна пензија са жељом да му се олакша живот и да му се обезбиједи неопходна рехабилитација.

Oдлуком благопочившег патријарха српског Павла свештеник Старовлах службује у храму Светог Ђорђа на Бежанијској коси у Београду, гдје и живи са породицом.