Нада умире посљедња

Завршава се полако ова 2013. Српска година,ова календарска почела прије 11 дана,дочекана у Београду испред Скупштине заједно са Цецом,на осталим трговима није било толико људи на свим концертима заједно.

Сад или су Београђани много сиромашни или остали естрадни умјетници не вриједе колико једна Цеца.

Божић је протекао већ традиционално у кућној атмосфери како и доликује.

Чека се и дочек Српске нове године,још један разлог за опште народно славље и бјежање од свакодневних проблема.

Постадосмо стручњаци у "ударању бриге на весеље".

Слушам како се омладина припрема да излази по Дискотекама у нашем граду.

Пошто је финансиска ситуација таква каква јесте смислили су по њима оригиналан начин да мање пара потроше,попију код куће по неку ракију и крену у Дискотеку.
Е у том грму лежи зец што је већ Српски  приповједач ставио у пословицу "послије треће се не броји",па умјесто да уштеде како су замислили,потроше много више него што су планирали.

Младост лудост,али нији им ни замјерити,ништа корисно не радимо за већину њих,осим за оне који су се угнијездили у неку политичку странку,и живе од нашег пореза.

 Њима цвјетају руже или се бар тако чини?

Него да оставимо мало омладину на миру и погледамо истини у очи,јер раде то што смо радили ми некада,а шта ми радимо сада?

Кривимо власт и руководства за све,а ми смо их довели ту гдје јесу.

Полтронима смо допустили да се докопају неких позиција са којих не могу или неће, ништа  корисно да ураде,али могу великој већини својим полтронским понашањем да загорчају живот.

Најгора је ствар што се ти исти не желе мијешати у свој посао ког су се докаопали,али у сваком тренутку се брину како ће потрошити плате које добијају од пореза обвезника,чијим су гласовима дошли до позиција на којима се налазе.

Просте народне масе због којих би требало да су сви ту, увијек праве исте грешке, за своје представнике изаберу погрешне људе или им управо такви одговарају.

На крају се поставља питање да ли се мјесто дешавања може примјенити на Ниш,Српско Сарајево или било који други град.

Ту одлуку препуштам вама.
Лићно вјерујем да ће сутра бити боље,јер нада задња умире.

Лазар и ми

„У тем лепом Сомбору,свега на вољу“...

Ипак је само пјесма из неких других времена и окружења,а не онога у коме живи и борави Маратонац,који спава  у шупи и гладује,а о свему томе читам из Ниша и размишљам како свугдје има по неки  Лазар,али и богаташ.

Питате се што ме ово погађа,па ваљда што сам се од 1992-2000 нагледао разних ствари,нормално са прекидима и што су оставиле те ствари,а нису биле нимало лијепе,дубоке ожиљке у мојој свијести,па ме ваљда овакве судбине погађају и дотичу више него нормалне особе.

Шта ме дотакло?

Проста реченица „Узмем иконицу и молим се док не заспим“.

У овој реченици је цјелокупна и Вјера и Љубав и Нада,тог младића који живи за боље сутра,који даје наду и многим другим да све није изгубљено.

Није изгубљено јер нам може пробудити оно добро и племенито које се крије у сваком од нас.

Ово сам написао јер вјерујем у то племенито у вама.

Лазар,његова браћа и сестре,оно двоје Прокупчана са својом дјецом и многу други имају право на тренутке радости,а вјерујем да ће ваша радост бити да им то омогућите.

 Лазар је већ много тога добио,али потребан је Дом за њега и његову породицу,циљ је да им се направи кућа.
Зашто да не?

Мене ће испунити радошћу ако ово што сам написао постакне неког да помогне.

Обична жена

Ријетко пишем,просто јер има битнијих вијести и писменијих и умнијих од мене.

Међутим ово морам написати више као АПЕЛ И МОЛБУ ЗА ПОМОЋ.

Као што ставих у наслову Обична жена,стварно је обична али у потпуности ставрна.

Не знам о Њој ништа,лично ни како се зове,ни гдје живи.

Сретнем је по некада у једној Установи од значаја за њу(не друштвеној нити градској),борави тамо извјесно вријеме,а онда се упути према свом мјесту боравишта журним кораком.

Увјек је оскудно одјевена,али не запуштена.

Сретох је и вечерас,чиними се да је мршавија него прошли пут и исцрпљенија,као да је у финансиској кризи.

 

Вјерујем да јесте,али изузетно је поносита,а ми смо слијепи код очију или можда нисмо,а немамо храбрости да је питамо,да не би нешто потражила,а да јој не можемо дати,толико смо се уплели у кучини хуманизма и материјализма.

Виђао сам је у Нишкој Бањи,са куфером у коме носи ствари које сама прави,(бројанице,привјеске,крстиће,хеклане ствари и сличне ситнице) и од тога зарађује неки динар.

Чисто сумњам да прима неку помоћ од Институција,јер би била у много бољем стању.

Пошто је сада јесен,гостију више нема у Нишкој Бањи,ако има заинтересованих да јој помогнемо тако што ће имати сигуран пласман својих производа и онога што ради,да би могла да издржи наступајући период кад нема коме да прода свој труд нека ми се јави на prekodrincinis@gmail.com или у коментару поста.

Хвала свима унапријед,што ће те ми помоћи да се осјетим корисним помажући овој Обичној жени,а у исто вријеме да сачувамо њено достојанство,а у Вама пробудимо ону истинску Љубав према ближњем која се у вама успавала.

Бог Вас Благословио   

Прича о нама отуда и одавде

Позитивна и...

Пријатељ из Ниша,написа како је једна босанка(вјероватно римокатолкиња),дошавши на прославу Миланског едикта коју је организовала Римокатоличка црква,била одушевљена гостопримством и пажњом Нишлија.

Даде ми то идеју да размишљам о нама,када смо били тамо и нашем односу према гостима и односу Нишлија овдје,невјероватно колика подударност.

Та усредсретљивост,пажња,срдачност и поштовање,какву су ових дана по пресијама поменуте гошће, изазвале Нишлије према посјетиоцима, била је својствена Сарајлијама прије посљедњег грађанског рата.

Сви се можемо подсјетити са колико смо пажње и поштовања излазили у сусрет посјетиоцима из других средина,пружали им помоћ и упућивали их на право одредиште, за које су се распитивали или пружали неку другу помоћ коју смо били у могућности у датом тренутку да пружимо.

Колико су се пута суграђани Сарајева,спонтано у таквим ситуацијама укључивали у разговор,нудећи своју помоћ,да би ријешили дати проблем посјетилаца,што је код њих изазивало осјећај благостања и међусобне љубави које је владало у Сарајеву.

Да ли је наш међусобни однос  био заснован на љубави?

Одговор су нам дала дешавања из деведесетих и коначно смо ријешили проблем и расчистили рачуне,да можемо да живимо једни поред других,а не једни са другима и да сада федеративно и Српско Сарајево међусобно доста добро функционишу и сарађују.

Е сад везано за Ниш?

Чини ми се да је тај међусобни однос међу Нишлијама исти као што је био међу  Сарајлијама,неслога,нетрпељивост,грамзивост и многе друге ствари које се дешавају међу становницима једног града,а шта посјетиоци који дођу са стране не могу да примијете.

Срећа па Ниш неће проћи као Сарајево,али због таквог међусобног односа Нишлија,Ниш полако,али сигурно пропада као што је пропадало Сарајево,оно право истинско,а остало је тамо неко да не кажемо без Душе,папанско.

Ово су лична запажања,надам с еда су погрешна,мада када се нешто тако преживи...  

Данас у Медијани-Ниш

 

Према пројекту улаз у Археолошко налазиште "Медијана" поводом прославе 17 вијекова "Миланског едикта" требао је да изгледа овако

Археолошко налазиште Медијана на путу из Ниша према Нишкој Бањи,могући потенцијални извор прихода Музеја града Ниша,али апсолутно неискоришћен.

Предходне политичке структуре које вршише функцију власти као и ова садашња само су обећавале како ће направити нови Винимнацијум од Медијане,али је то остало само на обећањим.

Археолошко налазиште Медијана,неће ни сутра бити отворено за посјетиоце,на дан када се очекује да ће у Ниш доћи римокатолици на њихову прославу годишњице Миланског едикта.

Прописана цијена карте је за обилазак једног објекта 150 динара,а више објеката 200 динара.

Шта се може видјети?

Обновљене зидине предграђа Наисуса у Медијани које су ове године донекле обнаовљене и рестауране под надзором Завода за заштиту споменика културе у Нишу у времену од фебруара до маја 2013.године.Затим наткривке над појединим дијеловима нлазишта гдје су пронашени значајни и вриједни мозаици,а који су прекривени наилоном и пијеском ради заштите.

панорамски изглед налазишта не одаје изглед наткривки у садашњем стању

Наткривке су најблаже речено у жалосном стању и уствари одавају слику или општег стања Ниша када се изађе из центра Града или наше небриге,али се савршено као и цио Конплекс који је запуштен уклапа у изглед Електронске индрустрије Ниш која се налзи преко пута Медијане.

И лаицима је јасно да нишка привреда није у могућности да подржи било какво значајно улагање у даљу реализацију пројекта на Меијана из простог разлога што она више као Нишка привреда и не постоји већ су то све компаније које своју зараду преносе у земље у којима им је сједиште,а Нишлијама остављају само плату и то испод сваких европских стандарда.

Да ли је до сада Археолошко налазиште Медијана могло бити,бар у одређеној фази довршено и једним дијелом наткривено како би било доступно евентуалним посјетиоцима?

Сигурно јесте,а зашто није одговор знају они који су требали то да реализују.

У сваком случају Народни музеј у Нишу,остао је без једног значајног извора прихода од посјетилаца који би долазили у Ниш,а поготово иностраних.

Тужна је сцена била данас на Медијани гледати Талијане који су дошли да виде Медијану и оно што су видјели.

Надам се да смо испали добри домаћини и да им нисмо наплатили карту,јер је ваљда разгледање наше бруке бесплатно.

Трава на подручју Археолошког налазишта Медијана изузев дијела које је у фази рестаурације и истраживања није покошена,па и то одаје слију једне запуштености и небриге,али ту бар можемо дати занимљиво објашњење.Та трава симболизује жито јер је Медијана некад нила царска житница.

Шта ће бити у неком наредном периоду са Археолошким налзиштем"Медијана" остаје да се види.

Надам се да ће свој предвиђени облик и функцију добити прије прославе 18 вијекова Миланског едикта 2113.године

Изложба поводом Миланског едикта у Нишу

Вечерас је у Галерију "ДИН-а" у Нишу отворена изложба Константин велики и Милански едикт 313.Један од најзначајнијих догађаја у оквиру обиљежавања 17 вијекова миланског едикта

 

Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије.
Испред организатора изложбе у Нишу присутнима се обратио директор Народног музеја у Нишу господин Поповић ријечима "Часни Оци,уважени господине Градоначелниче,господо Хришћанска"...

Само обраћање говори о значају и духу изложбе и самог Светог Цара Константина,провог међу Царевима који се посветио и још уз то Равноапостолног како је нагласио г.Поповић.
На крају свог говаора захвалио се свим Музејима који су уступили своје експонате и учинили их доступним да их и грађани Ниша и гости могу погледати,а ради се  о експонатима непроцијењиве вриједности пронађеним на тлу Србије.
Изложбу је звнаично отвориом градоначелник Ниша г.Зоран Перишић,који је присутнима обећао да ће се заложити да Ниш добије Култирни центар и адекватно мјесто гдје ће с емоћи чувати све оне археолошке вриједности које су пронађене на тлу Ниша,а које се због непостојања услова чувају у другим Музејима.
Експонати су од непроцијељиве историске,културне и историске вриједности који много говоре о начину живота и способности тадашњег становништва које је живјело на тлу Србије.
Уживајте у фотографијама

СРБИН ИЗ БОСНЕ ИЛИ БОСАНАЦ

Неке недевоумице које се јаве у човјеку,након информативних прилога као што је прилог на РСТ-у о Босанском језику http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1389022/Nastava+na+bosanskom+izme%C4%91u+dve+vatre.html.

Зашто је то недвоумица?

Из простог разлога што су за обичне људе у средини гдје живимо сви рођени у Босни босанци,а поистовјећују их са припадницима Бошњачког народа или муслиманима,па сад пошто је у Србији званично признат Босански језик,а језик је један од одлика нације или народа аутоматски тај обичан човјек ће све људе рођене у Босни без обзира на нихово национално убјеђење сврстати у "босански народ".

Поставља се питање да ли је званично признавање постојања Босанског језика од стране Државе Србије само један од увода одрицања од Републике Српске и Српског народа западно од Дрине.

Не желим да вјерујем у то,али када се присјетим да су сви који су рођени и живјели на Космету за многе неупућене Србе из уже Србије "шиптари",онда се плашимо да ово одрицање није далеко од истине и то многе ово погађа из простог разлога што морамо бранити и свој национални идентитет у рођеној матици и припадницима сопственог народа доказивати своју националну припадноста.

Вјерујемо ипак у свијест суграђана и народа да су коначно схватили да у БиХ постоје три конструктивна народа и да је ово званично прихватање Босанског језика од стране власти Р.Србије политичка нужда која неће имати далекосежне послиједице по Српски народ западно од Дрине,тј да их се матица неће одрећи.

Што се лично тиче нас у матици,па можда ће мо и боље проћи као босанци на путу ка ЕУ док се нешто не промијени.

Још у федруару мјесецу писано је о Подвала звана Босански језик мада нажалост нико званично није реаговао и сада се то усталило и озваничило,а што ме подстакло да напишем све ово.

Бања Нишка-балгодат купатила 5

Идеја  ангажовања на Блогу била је првенствено у циљу промовисања мјеста пребивалишта.

Онда се идеја проширила на привлачење потенционалних корисника услуге смјештаја,које би били у могућности да обезбједимо,а пажња је била усмјерена на Сјеверну Србију(АПВ) из простог разлога јер велики број људи са тог простора води поријекло или је рођен западно од  Дрине.

Бања је из неког разлога по мишљењу многих недпустиво неискориштена,што се руку на срце у задњих неколико година почело мијењати уз посредовање једне политичке опције која је била у власти,а што ће даље бити можемо само да нагађамо.

Није поената овог текста у горе наведеном већ у купатилу броју 5.

Купатило број 5 ради само у јулу и августу,а вода у њему изразито погодује за особе које имају проблеме са живцима или ти нервима.

Понекад смо сви скеприци,али помаже.

Прије десет дана дође гошћа,тражи смијештај  у Бањи.

Смијестила се,а из ње избија депресија на све могуће стране из простог разлога јер је у задњу годину дана изгубила супруга и брата,а већ 13 година брине о непокретној свекрви.

Дошла је сва утучена,сломљена и стално прича о својим проблемима и јадима,просто да  човјека језа ухвати,а у истом тренутку да се потврди и она народна „да од горег има горе“.

Данас оде опорављена у односу на оно како је изгледала када је дошла.

Боравак у Бањи,блато,масажа и купање у купатилу број 5 учинили су право чудо.

Толико од мене да се зна да нису џаба три србска Краља боравила у Бањи Нишкој

Добро дошли!

Како схватити људе око себе?

Питах једном давно једну жену која оде из града у једно мало мјесто да живи не својом вољом,како јој се чини нова средина,а она одговори "касаба ко касаба".

Може ли и град постати касаба?Може!

То схватих данас.како?Шетајући по друштвеним мержама и насловима локалних новина везани за град у коме живим.

Није тај град касаба,али га повремени испади значајних личности тог града ћине Касабом.

Осјетих велико разочарење јер сам вјерово ставовима тих личности.

Цијеним и даље оно што се објављује у локалним медијима да те личности предузимају,везано за град у ком живим,али се плашим да је то само добар маркентинг,а да се уствари не уради ништа значајније од онога што је и раније рађено већ да се то само лијепо упакује и сервира.

Докле ће бити тако?

Док становницима буде одговарало,а да се то промијени још ће много воде протећи ријеком која тече кроз овај град.

Зашто је то тако?

Одговор је врло једноставан:

„Има експеримент с пацовом у психологији. Ставе га у кавез, под је под напоном и пуштају му струју. Пацов инстинктивно покушава да побегне, али су ивице превисоке. Мучи се, научи да се згрчи, чека да прође. У једном моменту он престаје да покушава да изађе, научио је да трпи – такозвани концепт научене беспомоћности. Научници после спусте ивице кавеза, он може да изађе, али више ни не покушава. Ћути, трпи и “покрива се ушима”. Онда научник стави узицу пацову, покушава да га превуче преко ивице ка безбедности и пацов се опире! Као да каже- ’аман, видиш да ме муче, пусти ме да истрпим ово овде’... Више пута га научник мора провући на силу, да би пацов ’схватио’ да није беспомоћан. Тако и ми, као народ – научени смо на беспомоћност”.