Данас у Медијани-Ниш

 

Према пројекту улаз у Археолошко налазиште "Медијана" поводом прославе 17 вијекова "Миланског едикта" требао је да изгледа овако

Археолошко налазиште Медијана на путу из Ниша према Нишкој Бањи,могући потенцијални извор прихода Музеја града Ниша,али апсолутно неискоришћен.

Предходне политичке структуре које вршише функцију власти као и ова садашња само су обећавале како ће направити нови Винимнацијум од Медијане,али је то остало само на обећањим.

Археолошко налазиште Медијана,неће ни сутра бити отворено за посјетиоце,на дан када се очекује да ће у Ниш доћи римокатолици на њихову прославу годишњице Миланског едикта.

Прописана цијена карте је за обилазак једног објекта 150 динара,а више објеката 200 динара.

Шта се може видјети?

Обновљене зидине предграђа Наисуса у Медијани које су ове године донекле обнаовљене и рестауране под надзором Завода за заштиту споменика културе у Нишу у времену од фебруара до маја 2013.године.Затим наткривке над појединим дијеловима нлазишта гдје су пронашени значајни и вриједни мозаици,а који су прекривени наилоном и пијеском ради заштите.

панорамски изглед налазишта не одаје изглед наткривки у садашњем стању

Наткривке су најблаже речено у жалосном стању и уствари одавају слику или општег стања Ниша када се изађе из центра Града или наше небриге,али се савршено као и цио Конплекс који је запуштен уклапа у изглед Електронске индрустрије Ниш која се налзи преко пута Медијане.

И лаицима је јасно да нишка привреда није у могућности да подржи било какво значајно улагање у даљу реализацију пројекта на Меијана из простог разлога што она више као Нишка привреда и не постоји већ су то све компаније које своју зараду преносе у земље у којима им је сједиште,а Нишлијама остављају само плату и то испод сваких европских стандарда.

Да ли је до сада Археолошко налазиште Медијана могло бити,бар у одређеној фази довршено и једним дијелом наткривено како би било доступно евентуалним посјетиоцима?

Сигурно јесте,а зашто није одговор знају они који су требали то да реализују.

У сваком случају Народни музеј у Нишу,остао је без једног значајног извора прихода од посјетилаца који би долазили у Ниш,а поготово иностраних.

Тужна је сцена била данас на Медијани гледати Талијане који су дошли да виде Медијану и оно што су видјели.

Надам се да смо испали добри домаћини и да им нисмо наплатили карту,јер је ваљда разгледање наше бруке бесплатно.

Трава на подручју Археолошког налазишта Медијана изузев дијела које је у фази рестаурације и истраживања није покошена,па и то одаје слију једне запуштености и небриге,али ту бар можемо дати занимљиво објашњење.Та трава симболизује жито јер је Медијана некад нила царска житница.

Шта ће бити у неком наредном периоду са Археолошким налзиштем"Медијана" остаје да се види.

Надам се да ће свој предвиђени облик и функцију добити прије прославе 18 вијекова Миланског едикта 2113.године

Изложба поводом Миланског едикта у Нишу

Вечерас је у Галерију "ДИН-а" у Нишу отворена изложба Константин велики и Милански едикт 313.Један од најзначајнијих догађаја у оквиру обиљежавања 17 вијекова миланског едикта

 

Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије.
Испред организатора изложбе у Нишу присутнима се обратио директор Народног музеја у Нишу господин Поповић ријечима "Часни Оци,уважени господине Градоначелниче,господо Хришћанска"...

Само обраћање говори о значају и духу изложбе и самог Светог Цара Константина,провог међу Царевима који се посветио и још уз то Равноапостолног како је нагласио г.Поповић.
На крају свог говаора захвалио се свим Музејима који су уступили своје експонате и учинили их доступним да их и грађани Ниша и гости могу погледати,а ради се  о експонатима непроцијењиве вриједности пронађеним на тлу Србије.
Изложбу је звнаично отвориом градоначелник Ниша г.Зоран Перишић,који је присутнима обећао да ће се заложити да Ниш добије Култирни центар и адекватно мјесто гдје ће с емоћи чувати све оне археолошке вриједности које су пронађене на тлу Ниша,а које се због непостојања услова чувају у другим Музејима.
Експонати су од непроцијељиве историске,културне и историске вриједности који много говоре о начину живота и способности тадашњег становништва које је живјело на тлу Србије.
Уживајте у фотографијама

СРБИН ИЗ БОСНЕ ИЛИ БОСАНАЦ

Неке недевоумице које се јаве у човјеку,након информативних прилога као што је прилог на РСТ-у о Босанском језику http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1389022/Nastava+na+bosanskom+izme%C4%91u+dve+vatre.html.

Зашто је то недвоумица?

Из простог разлога што су за обичне људе у средини гдје живимо сви рођени у Босни босанци,а поистовјећују их са припадницима Бошњачког народа или муслиманима,па сад пошто је у Србији званично признат Босански језик,а језик је један од одлика нације или народа аутоматски тај обичан човјек ће све људе рођене у Босни без обзира на нихово национално убјеђење сврстати у "босански народ".

Поставља се питање да ли је званично признавање постојања Босанског језика од стране Државе Србије само један од увода одрицања од Републике Српске и Српског народа западно од Дрине.

Не желим да вјерујем у то,али када се присјетим да су сви који су рођени и живјели на Космету за многе неупућене Србе из уже Србије "шиптари",онда се плашимо да ово одрицање није далеко од истине и то многе ово погађа из простог разлога што морамо бранити и свој национални идентитет у рођеној матици и припадницима сопственог народа доказивати своју националну припадноста.

Вјерујемо ипак у свијест суграђана и народа да су коначно схватили да у БиХ постоје три конструктивна народа и да је ово званично прихватање Босанског језика од стране власти Р.Србије политичка нужда која неће имати далекосежне послиједице по Српски народ западно од Дрине,тј да их се матица неће одрећи.

Што се лично тиче нас у матици,па можда ће мо и боље проћи као босанци на путу ка ЕУ док се нешто не промијени.

Још у федруару мјесецу писано је о Подвала звана Босански језик мада нажалост нико званично није реаговао и сада се то усталило и озваничило,а што ме подстакло да напишем све ово.

Бања Нишка-балгодат купатила 5

Идеја  ангажовања на Блогу била је првенствено у циљу промовисања мјеста пребивалишта.

Онда се идеја проширила на привлачење потенционалних корисника услуге смјештаја,које би били у могућности да обезбједимо,а пажња је била усмјерена на Сјеверну Србију(АПВ) из простог разлога јер велики број људи са тог простора води поријекло или је рођен западно од  Дрине.

Бања је из неког разлога по мишљењу многих недпустиво неискориштена,што се руку на срце у задњих неколико година почело мијењати уз посредовање једне политичке опције која је била у власти,а што ће даље бити можемо само да нагађамо.

Није поената овог текста у горе наведеном већ у купатилу броју 5.

Купатило број 5 ради само у јулу и августу,а вода у њему изразито погодује за особе које имају проблеме са живцима или ти нервима.

Понекад смо сви скеприци,али помаже.

Прије десет дана дође гошћа,тражи смијештај  у Бањи.

Смијестила се,а из ње избија депресија на све могуће стране из простог разлога јер је у задњу годину дана изгубила супруга и брата,а већ 13 година брине о непокретној свекрви.

Дошла је сва утучена,сломљена и стално прича о својим проблемима и јадима,просто да  човјека језа ухвати,а у истом тренутку да се потврди и она народна „да од горег има горе“.

Данас оде опорављена у односу на оно како је изгледала када је дошла.

Боравак у Бањи,блато,масажа и купање у купатилу број 5 учинили су право чудо.

Толико од мене да се зна да нису џаба три србска Краља боравила у Бањи Нишкој

Добро дошли!

Како схватити људе око себе?

Питах једном давно једну жену која оде из града у једно мало мјесто да живи не својом вољом,како јој се чини нова средина,а она одговори "касаба ко касаба".

Може ли и град постати касаба?Може!

То схватих данас.како?Шетајући по друштвеним мержама и насловима локалних новина везани за град у коме живим.

Није тај град касаба,али га повремени испади значајних личности тог града ћине Касабом.

Осјетих велико разочарење јер сам вјерово ставовима тих личности.

Цијеним и даље оно што се објављује у локалним медијима да те личности предузимају,везано за град у ком живим,али се плашим да је то само добар маркентинг,а да се уствари не уради ништа значајније од онога што је и раније рађено већ да се то само лијепо упакује и сервира.

Докле ће бити тако?

Док становницима буде одговарало,а да се то промијени још ће много воде протећи ријеком која тече кроз овај град.

Зашто је то тако?

Одговор је врло једноставан:

„Има експеримент с пацовом у психологији. Ставе га у кавез, под је под напоном и пуштају му струју. Пацов инстинктивно покушава да побегне, али су ивице превисоке. Мучи се, научи да се згрчи, чека да прође. У једном моменту он престаје да покушава да изађе, научио је да трпи – такозвани концепт научене беспомоћности. Научници после спусте ивице кавеза, он може да изађе, али више ни не покушава. Ћути, трпи и “покрива се ушима”. Онда научник стави узицу пацову, покушава да га превуче преко ивице ка безбедности и пацов се опире! Као да каже- ’аман, видиш да ме муче, пусти ме да истрпим ово овде’... Више пута га научник мора провући на силу, да би пацов ’схватио’ да није беспомоћан. Тако и ми, као народ – научени смо на беспомоћност”.

МАНАСТИР СВ. ПЕТКЕ ИВЕРИЦЕ У СИЋЕВАЧКОЈ КЛИСУРИ

Јединствен примјер у Историји СПЦ,налази се непосредно код Ниша

Посебну занимљивост представља чињеница да је указом краља Александра I Обреновића од 19. фебруара 1901. године “за старешину манастира војног Св. Петке” постављен војни свештеник г. Жунић. То недвосмислено потврђује да је манастир Св. Петке био војни манастир. Пуни назив манастира налази се на манастирском печату којим је оверен телеграм од 29. маја 1903. године, са обавештењем о погибији краља Александра и краљице Драге, а гласи - Краљевски српски војни манастир Св. Петка Иверица. Ова неуобичајеност посебно је значајна за историју српске православне цркве, којој није познат још један овакав пример.

Манастир Св. Петке Иверице

Манастир Св. Петке Иверице налази се на некад неприступачном месту десне обале Нишаве. Баш тамо где је савремени човек застао пред окомитим стенама Сићевачке клисуре, кроз које је пробио први тунел на путу за Софију, све до последње деценије XIX столећа виделе су се рушевине старог манастира Св. Петке Иверице. Својим присуством он нам још једанпут открива Сићевачку клисуру као колонију монаха. Историја првобитног манастира није нам позната. Ипак, то што је уз име светитељке додато “ Иверица “, упућује на претпоставку да су стари манастир основали монаси из грузијског манастира Ивириона са Свете Горе. По свој прилици, крајем XIV века, када је турска сила била најјача, многи монаси из тада окупираних балканских земаља, као и они са Свете Горе и манастира Ивириона, повукли су се пред османлијском најездом у скровите пределе Сићевачке клисуре. Ту су основали монашку колонију којој припада и манастир Св. Петка Иверица. Последњи помен манастира срећемо у турском катастарском попису начињен у време султана Мехмеда III (1595-1603). Крајем XVI века манастир доноси значајан приход од десетка на жито, воћа и кошница, од млинова и осталог, укупно 500 акчи.
Од тог првобитног манастира ми данас видимо само мутвак - оџаклију старог манастирског конака. Импозантна зарубљена камена пирамида, уз још увек живо предање, једино је сведочанство о старости манастира. Према предању, манастир је разрушен када је код њега био велики сабор. Том приликом,Турци су пред црквеним вратима живе закопали дванаест невеста заједно с накитом.
Данашњу цркву Св. Петке, на темељима старијег објекта, из основе су подигле 1898. године, инжињеријске јединице српске војске. Вест о чудотворном спасењу краља Александра I Обреновића од сигурног дављења у таласима мора код Бијарица у Француској, затекла је инжињеријске јединице на пробијању пруге и пута кроз Сићевачку клисуру. У знак захвалности према “ свемогућем што је очувао драгоцени живот Узвишеног Господара Србије “, како пише на спомен-плочи десно од улазних врата, цркву су саградили официри и војници инжињеријских трупа, под надзором капетана Живојина Дамјановића.

ЗАПИС МИНЕРА НА КАМЕНУ ПОТПОРНОГ ЗИДА

Црква Св. Петке саграђена је по типском пројекту оновременог министарства грађевина, у тада преовлађујућем српско - византијском стилу. У основи је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку. Изнад наоса уздиже се купола на осмостраном тамбуру. Фасадне површине декорисане су тако да одају утисак наизменичне употребе камена и опеке. У храм се улази са западне и јужне стране, кроз лучне улазне отворе, чије су архиволте зракасто украшене. Црква је добро осветљена преко четири прозора у облику бифора на наосу, три једноставна на апсиди, док је на свакој страни тамбура по један прозорски отвор. Сви прозори су лучно завршени и надвишени архиволтама у плитком рељефу. Иконе за иконостас радио је академски сликар Милутин Марковић, наставник гимназије “краљ Милан I” у Нишу.

УНУТРАШЊОСТ ЦРКВЕ

Посебну занимљивост представља чињеница да је указом краља Александра I Обреновића од 19. фебруара 1901. године “за старешину манастира војног Св. Петке” постављен војни свештеник г. Жунић. То недвосмислено потврђује да је манастир Св. Петке био војни манастир. Пуни назив манастира налази се на манастирском печату којим је оверен телеграм од 29. маја 1903. године, са обавештењем о погибији краља Александра и краљице Драге, а гласи - Краљевски српски војни манастир Св. Петка Иверица. Ова неуобичајеност посебно је значајна за историју српске православне цркве, којој није познат још један овакав пример.

 У том Манастиру како причају 35 година боравио је са својом женом која је била болесна и два сина отац Славче.

 
Бринуо се о болесној жени ишколовао два сина од којих је један завршио Теолагију и Филозофију, а други Теологију.

 
Како приповедају када је пре 35 година дошао служио је Литургију о Недељи и празницима. Онда му се отворио пут да оде на поклоњење моштима Св.Петке у Јаши, Румунија и од тада је служио Литургију поред празника и недеље и сваког понедељка, среде и петка.То је тако трајало до пре неких 15 година када се оцу Славчету испунила жеља да оде на Хиландар.Како је приповједао у току боравка на Хиландару уснио је сан да према њему трче три тигра да га нападну, али када би му се приближили нека сила их је одбацивала.Када се пробудио позвао је кући пријатељ кога је замолио да му припази жену и децу док је одсутан и рекао му је "Изгоре ми Црква". Пријатељ је отишао до Цркве и када је ушао унутра на Олтару је угледао свећу која је остала од дневног богослужења да гори која се искривила и њен пламен је захватио стари дрвени сандук који је стајао на Олтару, те је сандук почео да гори.

Тако је отац Славче по Божијој вољи спасио своју Цркву.

Од тада па до своје смрти отац Славче је свакодневно служио Литургију у знак благодарности Богу што је спаио Цркву од пожара.
Тако је било и онога дана када је племениту душу предао Господу, нашли су га пред вратима Цркве на земљи а прсти десне руке били су му стегнути у Свето тројство.

ИЗРУГИВАЊЕ СВЕТОСТИ КНЕЗА ЛАЗАРА

Курир је објавио данас у свом издању чланак,а нажалост пренијели су и многи други, у коме се изврће руглу најславнија личност Србске историје Косовског циклуса Кнез Лазар.Докле се иде са изругивањем најбоље говори наслов "Цар Лазар организовао геј параду"

Nele Karajlić: Car Lazar je organizovao gej paradu!

Stars,  07.12.2012.

Pilot-epizoda „Nadrealne televizije“ biće emitovana u ponedeljak na TV Prva, a autor obećava dobar humor

Kojo Lazar, a Vesna Trivalić Carica Milica

Mač s dve oštrice.
Nele Karajlić u saradnji s Prvom TV i produkcijskom kućom „Adrenalin“ predstavio je juče pilot-epizodu „Nadrealne televizije“. Gledaoci će u ponedeljak uveče na pomenutoj televiziji u 21.15 sati moći da vide kako je car Lazar organizovao gej paradu! Možda zvuči kao gruba šala koju je teško razumeti, ali autor „Nadrealista“ tvrdi da je svestan u šta se upustio.

- Lazar je morao organizovati gej paradu jer znao da će ga Turci napasti - kroz smeh je rekao Nele posle projekcije pilot-epizode.Skeč je zasnovan na prepucavanju cara Murata i cara Lazara u emisiji kod Olje Bećković, gde Turčin optužuje srpskog velikana za kršenje ljudskih prava. Da bi ga razuverio, Lazar se poziva na gej paradu, koju je još pre 700 godina organizovao i koja je još u to vreme zabeležena na amaterskom snimku.Posle pilot-epizode humorističkog serijala u kojem glume Nikola Kojo, Vesna Trivalić, Zoran Cvijanović, Miloš Samolov i mnogi drugi, TV Prva je pripremila još jednu, koja će biti emitovana tokom prazničnih dana. Ceo serijal počinje sledeće godine.

(M. K. V.)

Nele i Nikola Kojo zadovoljni onim što su snimili

 Ваљда је и највећим историјским лаицима па и деци у вишим разредима Основних школа познато да Кнеза Лазара, народ и Црква ословљава са Царе, од посвећења послије погибије у Косовском боју.Такво изругивање ма којој личности која је проглашена светом по било којој основи у Римокатоличкој цркви било би најоштрије осуђено и санкционисано од сваке западне Државе у којој би се тако нешто догодило.
Још више нормалног човека погађа сазнање да је идејни творац тог изругивања Неле Карајлић, човек чију су суграђани који су гледајући Топ Листу Надреалиста,постали убијеђени да све што се дешава у њиховом Граду и што су 80-десетих Надреалисти показивали извлачећи то из дневних политичких и међунационалниих дешавања немогуће и неостварљиво,одлучили послије 4.маја 1992.године да остану у Сарајеву сматрајући то својим градом и желећи да прихвате власт сарајлија друге вјероисповјести који су у потпуности преузели власт у дјелу града у коме су били већина.
У исто вријеме Карајлић је већ био у Београду и сва дешавања посматрао из безбједоносне даљине,а шта је било са његовим суграђанима,комшијама,познаницима,пријатељима,који су повјеровали у оно што им је кроз хумор приказивао,као идејни творац Топ Листе надреалиста најбоље говори толики број сарајвеских Срба којима се још увијек не знају гробови.
Сада тај исти у сред Београда,почиње са истом причом,подстакнут дневнополитичким догађајима и потребом једног малог круга људи да изфафоризује једну болесну групу поремећених особа,као и да оправда османлијске злочине над Србским народом,покушава да својим извртањем и изругивањем блати по светости Светог Цара Лазара,који је својом жртвом читавом народу Србском отворио пут према Царству Небеском,а на тај пут може кренути сваки појединац по својој слободној вољу.
Сада се поставља питање ако је у Сарајеву остало толико Срба који су били залуђени Топ Листом Надреалиста и исмијавањем тадашње врло озбиљне ситуације и знамо како су прошли,зар и овај садашњи покушај,ако га будемо нијемо посматрали и одобравали неће довести до тога да ће многи вјерујући у приказано закључити да је Парада нешто сасвим нормално јер се одржавала у вријеме Кнеза Лазара,не изводећи закључак да је то само данашња ситуација пресликана у ондашње вријеме.Нормално овдје не желимо никога да вријеђамо нити омаловажавамо његова схватања,али с обзиром да нам култури и свијест граде већ двије деценије разне сапунице са којима су се многи саживили и прихватају их као стварне неће нас изненадити да и епизоду која се приакзује у понедељак 10.12.2012. године на 1.српској (турској) прихвате као нешто што је стварно.
На крају можемо само закљчити да је срамотно што је опште дозвољено да се тако нешто сними и да се помисао конкретизује и да никао из ресорног Министраства не предузме ништа да се то спријечи.Можда је чак и ресорно Министарство платило да се тај пројекат изведе.
Срећа је да је кукољ много мање од жита и да на кукољ не треба обраћати пажњу,нити на овај умјетнички испад Нелета Карајлића.

Такође, нас мора испунити задовољство и радост знајући да је један сарајлија Милутин Тасић,пред сам крај свог живота у Херцег Новом,увео у Србски народ Немању Кустурицу.
Било би јако лијепо када би се Немања изјаснио на ово писање Курира и епизоду чији је идејни творац његов дугогодишњи пријатељ Неле Карајлић

Доктор Миодраг Лазић - Нишлија који је Сарајлијама много помогао

 Истакнути Нишлија који надалеко показује свима нишки дух и карактер Нишлија којима је у срцу Отаџбина и велика пожртвеност за помоћ свом народу ма где се он налазио.

Др.Миодраг Лазић данас у Нишу

Предсјесник скупштине града Источног Сарајева Мирослав Лучић уручио је Сребрену палкету града Источног Сарајева др Лазић 2013.године у Нишу 

Др. Миодраг Лазић српски примаријус, хирург и књижевник.
Због великих заслуга у пружања лекарске помоћи свима којима је она била потребна у тешким и судбоносним тренуцима за наш Народ у току ратних дешавања и великих заслуга у одбрани Отаџбине Патријарх Србски Господин Павле га је одликовао орденом Светог Саве.

Орден Светог Саве

Рођен је 1955. у Земуну гдје је завршио основну школу. Његов отац који је био официр ЈНА, добија прекоманду за Ниш. У Нишу је завршио гимназију и студије медицине. Хирургију је специјализовао на Војно медицинској академији у Београду у својој тридесетој години. Након специјализације је годину дана радио у Војној болници у Нишу, а након тога се запошљава на Хируршку клинику Клиничког центра у Нишу. У периоду од 1991. до 1996. је радио као ратни хирург добровољац.

У јулу 1992. се на кратко вратио у Ниш, након чега га др Дикић, тадашњи начелник санитета Првог корпуса Војске Републике Српске позива у име Министраства здравља Републике Српске да помогне оснивање ратне болнице у Мркоњић Граду. Пошто је болница у међувремену основана, умјесто у Мркоњић Град, др Лазић се у септембру 1992. поново као добровољац јавља у ратну болницу Републике Српске „Коран“ на Палама. У ратној болници Коран је провео мјесец дана након чега као шеф хируршке екипе одлази у новоосновану ратну болницу „Жица“ у Блажују (тада дио Српске Илиџе). Разлог за оснивање ратне болнице Жица је био близина линијама фронта, што је омогућавало и олакшавало бржи пренос рањених. Болница се налазила један километар од врела Босне, а назив Жица је добила по називу одмаралишта које се ту налазило у вријеме СФРЈ. У ратну болницу Жица је дошао као испомоћ на један мјесец, а остао је пуних 40 мјесеци. Пошто је на подручју тадашњег Српског Сарајева био једини хирург специјалиста за трбух и грудни кош, провео је двије године оперишући пацијенте на ширем ратишту Републике Српске, које је покривало 5 општина (Сарајевско романијска регија) са 100.000 становника.

У ратној болници Жица је обавио преко 3.500 хирушких операција под општом анестезијом и у врло течким ратним условима. Осим операција срца, изводио је све захвате којима се бави савремена хирургија. У овом периоду до фебруара 1996. је написао 16 стручних радова и узео учешће у три велика међународна конгреса, за шта је 1994. године добио звање примаријуса. Српско Сарајево је коначно напустио у фебруару 1996. године, када је један дио града према Дејтонског споразуму припао Федерацији БиХ. Хиљаде грађана Српског Сарајева су напустиле дијелове који су припали Федерацији БиХ у периоду од почетка 1996 до маја 1996. У дневнику је написао „Одлазим са тугом и сетом. Поносан сам што сам се борио и делио добро и зло са херојским народом Српског Сарајева. Тужан сам и сломљен због њихове трагедије.“.

Награде

• Патријарх српски Павле га је за заслуге у Републици Српској од 1992. до 1996. одликовао орденом Светог Саве.
• Прва награда Међународног сајма књига „Иницијал“ у Нишу за историсјки и аутобиографски роман „Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995)“.

Дјела (библиографија)

• Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево (1996) ISBN-10: 8672920015 ISBN-13: 978-8672920017 [
• Injuri to children in the Sarajevo war zone (Suffering of children in Republic of Srpska during the war and postwar times), Phd Miodrag Lazić, Publisher: Republic of Srpska Documentation Center for war crimes research Banja Luka, Printing: GRADIF, Banja Luka, October 2001

Након што се из Српског Сарајева у фебруару 1996. вратио у Ниш, Миодраг Лазић је наставио да ради у Клиничког центра у Нишу. Постао је начелник Торакалне хирургије са трауматологијом и начелник Одјељења ургентне хируршке јединице Клиничког центра у Нишу. Данас је Начелник Ургентног Ценра Ниш

БЕСПЛАТНА ПОДЈЕЛА НОВОГ ЗАВЈЕТА У НИШУ

Данас је у  Цркви Св.Цара Константина и Царице Јелене његово преосвештенсво Епископ нишки г.Јовдн уз саслужење свештенства нишке епархије служио је архијерејску литургију поводом обиљежавања јуаилеја миланског едикта и завршетка пројекта "Реч Божија у сваки дом Константиновог града", где ће 50.000 примерака Светог писма Новог завета бити подјељено грађанима Ниша.

У току литургије извршен је и обред крштења новог члана Цркве.слушкиње божије мале Петре

 

 Поводом успешне реализације наведеног пројекта његово преосвештенство Епископ нишки г.Јован додијелио је звање протојереја свештник Милану Драговићу, а Библијска друштва Србије и Аустралије даровао је највећим признајем Епархије Нишке Орденом Цара Константина,  

такође архијерејским граматама и благодарницама даровао је и секретаре ова два Библијска друштва због личног залагања да се овај пројекат реализује, као и ЈКП "Медијана" Ниш и Директора тог предузећа господина, који су организовали да преко њихових рачуна обједињене наплате сви грађани Ниша буду обавештени да могу преузети, уколико желе бесплатно примерак Светог писма.

Његово преосвештенство Еписоп Јован подсјетио је у беседи приликом поделе Светог писма, да то није обична књига која се чита седећи или лежећи већ достојно и усправно уз молитву и у страху Божијем.Благословио је окупљени народ да изутра чита делове Новог завјету, у току дана Псалме, а увече делове Старог завјету, поред уобичајних молитвених правила која врше.




У Цркви се окупио доста велики број вјерника и једина примједба могла би бити наша потреба да се гурамо да будемо први, што је стварало известан неред у Храму господњем.

др Војиславу Шешељу-Развојни пут

Управо нађох несто занимљиво о др Војиславу Шешељу,што доказује да је  његова интелигенција неоспорна!!

''-Развојни пут"
Мој ћале је студирао на ЕТФ-у у Сарајеву у исто време кад и блесави Воја на правном. Причао ми је да су сви студенти са универзитета једва чекали да он пријави испит да оду да га слушају, јер је и тада, као и данас, од свега правио циркус. Професори су чак њега увек првог испитивали, како би га што пре скинули с 'врата иако по абецедном реду би требало да одговара негде на средини испита. А по ћалетовој причи, Војино полагање испита је изгледало отприлике овако:
-Колега Шешељ, изволите.-Зашто ја друже професоре? Има њих на списку пре мене, будимо парламентарни.-За вас сам, колега, сигуран да сте спремни, па да друговима студентима мало пробијете лед.-Е онда добро.Скида сако, седа на столицу.-Колега, извуците картицу са питањима.-Друже професоре, сматрам да нема потребе, питајте ме шта год желите.-Молим вас, колега, извуците картицу.-Онда ви извуците, друже професоре, да не буде неко лако питање, па да колеге кажу како сам имао среће.-Молим вас колега, ради процедуре, извуците картицу.-Ако је до процедуре, онда добро.Извлачи картицу, прочита је и каже:-Могу ли да заменим питања?-Зашто, не знате или нисте сигурни?-Ма не, сувише је лако, ово су кратке лекције.-Молим вас колега, дајте да почнемо. Идемо прво питање.Воја креће да везе као из рукава, јер је поред уџбеника, вероватно прочитао и пола библиотеке на ту тему.-Добро колега, довољно је, следеће питање.-Али, дозволите ми да завршим излагање, зашто ме прекидате на пола?-Да бисмо стигли да завршимо данас, видите колико људи чека.-Добро онда.И тако сва питања. Професор на крају поставља и подпитање, не би ли га ухватио да не зна, на шта Воја одговара:-Одлично подпитање друже професоре. Права тема за расправу. Знате ја сам прочитао у делу ...Воја везе, професор чупа косу, студенти падају од смеха ... ''