ДОБРО ДОШЛИ ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ!
Наш циљ је сарадња између Ниш и С.Сарајева,у областима туризам,привреда,култура,спорт,повезивање,промоција и да вам пренесемо све оно што се дешава у Завичају,а првенствено у Српском Сарајеву и Нишу,користећи се одабраним изворима.
Желимо да и овим путем представимо активности досадашње, а и будуће Удружења пријатељства-завичајног "САРАЈЛИЈЕ И НИШЛИЈЕ"
Синоћ је у Народној библиотеци „Стеван Сремац“, пред заинтересованом публиком одржано предавање о Божићном посту.
Говорећи о овој теми, свештеник Иван Цветковић је указао на то да основни циљ поста јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прослављење Бога. Прави пост, дакле, има две стране, телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих јеванђелских врлина.
После завршеног предавања заинтересовани су постављали питања свештенику везано за пост.
Музеј Старе српске православне цркве у Сарајеву настао је из ризнице те цркве. За отварање Музеја посебно је заслужан црквени тутор Јефтан Деспић. На идеју да се ризница претвори у Музеј Деспић је дошао 1889. године после отварања Земаљског музеја у Сарајеву.
Да би се ова идеја реализовала преуређен је горњи спрат магазе у црквеној порти, с десне стране од југоисточног улаза у авлију према улици.
Просторију у коју су смештени музејски експонати осветио је у недељу 13. маја 1890. године митрополит Ђорђе Николајевић. Тим поводом је прочитана објава Црквене општине у којој се између осталога каже: „Музеји су од врло велике важности и за изучавање и проучавање прошлости и историје народне. Већ ми у овом нашем музеју у старој цркви имамо лијепих ствари, које нам казују прошлост сарајевску. Но да би музеј баш потпуно одговорио своме имену, нужно је, да и народ притекне у помоћ, јер кад сваки по крајцару дарује за часак се набере форинта, – тако исто ће бити и овдје.
Ако свако по нешто приложи, ми ћемо имати красан музеј, који ће нашем српском народу у Сарајеву на дику и понос служити, а страни свијет увидјеће, да смо имали лијепу прошлост, а ми сви ћемо се онда трудити, да створимо још љепшу будућност. Но овај наш музеј има још једну страну, што други музеји немају, а то је: ово је црквени музеј, и когод што приложи, не дарује само музеју, него прилаже нашој цркви, а тиме чини добра дјела и милостињу нашој светој цркви.”
У првобитној просторији Музеј ће остати до 1939. године. Тада је једна црквена магаза у комплексу црквених зграда око Старог храма преуређена за потребе Музеја. У нову просторију пренети су дотадашњи музејски предмети и придодати нови из цркава и од приватних приложника. Предмете су стручно обрадили, уредили и изложили Владимир Скарић, директор Земаљског музеја у Сарајеву уз сарадњу са проф. Ђоком Мазалићем и Даринком Деспић. Попис експоната извршио је Владимир Скарић.
За време Другог светског рата Стара црква и Музеј нису страдали нити опљачкани, захваљујући бризи др Јоза Петровића, ондашњег директора Земаљског музеја.
Пошто просторија у којој је смештен Музеј није задовољавала почело се размишљати 1954. године да се за потребе Музеја адаптира бивша српска основна школа, са улазом из црквене порте. Међутим, од овог плана се одустало па је извршено проширење музејских просторија у приземљу. Радови су завршени крајем 1958. године када је Музеј поново отворен са другом музеолошком поставом, коју су приредили Петар Момировић, тадашњи кустос музеја и проф. Светозар Душанић, управник Музеја СПЦ.
Ново проширење Музеја извршено је 1975. године. Те године је денационализована зграда тзв. „Даире” а потом је адаптирана за потребе Музеја. Поставку Музеја извршио је протојереј-ставрофор Слободан Радовић, парох сарајевски и историчар уметности. Музеј је посвећен Св. великомученици Текли.
Предмети који се чувају у црквеном Музеју могу се поделити на: старе уметничке сликарске радове, старе рукописне и штампане књиге, црквене тканине и вез, металне предмете, богослужбене утвари, стари новац, етнографске реквизите вотивног карактера, старинско оружје, рукотворине дуборезачке вештине и збирку обрађеног камена.
Најбројнији предмети у Музеју су сликарски радови домаћих и страних сликара. Поменућемо неке: иконе Св. Ђорђа и Св. Димитрија, радови српског сликара Лонгина из 1578. године, десно крило царских двери манастира Бање код Прибоја са ликом Св. Богородице из XVI века, Св. Киријак Отшелник ремек-дело из XVII века, оштећена икона Св. Јована Претече од Максима Тујковића, Св. Стефан Дечански, рад барокног мајстора Јована Хаџи-Петровића из 1797. године. Иконе италокритске школе: Деисис – Мољење, читав низ икона Св. Богородице, радови непознатих италокритских мајстора, Поклоњење мудраца, рад непознатог мајстора венецијанског или далматинског сликарства итд.
У музеју се чува већи број рукописних и штампаних црквених књига велике историјске и уметничке вредности. Ту је пре свега Сарајевска Крмчија на пергаменту из прве половине XIV века, затим Силоаново Јеванђеље крај XIV века, Живот Св. Саве од Теодосија, преписао га дијак Владислав 1508. године у Милешеви. Од штампаних књига сачувана су два Цетињска октоиха Ђурђа Црнојевића из 1493/94. године као и Псалтир из манастира Милешеве. Од текстилних ствари има доста везова, одежди од златног броката, црквених драперија, везених и тканих појасева са пафтама. Метални предмети: оковани крстови из XVII и XVIII века, ручне кадионице, панагијари, петохљебнице, домаћа и млетачка кандила. Што се тиче новца у Музеју се чува приличан број ситног дубровачког, турског, млетачког и новијег аустријског и српског новца. Предмети од дрвета и обрађеног камена су малобројни.
Прве писане податке о Ризници у Сарајеву изнео је Гиљфердинг а прву монографију посвећену Ризници Старе цркве написао је 1936. године др Лазар Мирковић, професор Богословског факултета.
Иконе као и значајне штампане и рукописне књиге из Ризнице излагане су у Београду и у другим местима у земљи и иностранству.
Сценарио за играно-документарни филм о дечаку који је са својим оцем са само годину дана почео да плива за Богојављенски крст у Власотинцу, а за који је заслужан аутор Небојша Илић, добио је специјално признање на “Вива филм” фестивалу у Сарајеву.
На фестивалу религијског, еколошког, туристичког и омладинског филма који је синоћ завршен у Сарајеву, специјално признање за најбољи сценарио за филм “KРиСТијан” добио је Власотинчанин, у конкуренцији 108 филмова из 48 земаља света.
Власотинчанин Небојша Илић добио специјално признање; фото: Агенција Публика
Награђени краткометражни филм говори о дечаку Kристијану Пешићу, који је са само годину дана почео да се такмичи са оцем у пливању за Часни крст на Власинском језеру. Пливао је у континуитету свих 10 годину, а на јубиларном, десетом пливању, остали такмичари пустили су га да доплива први до крста.
Пре фестивала у Сарајеву Илић је са документарно-играним филмом “Пустоод” учествовао на првом фестивалу “Хисторy филм” који је одржан у Ријеци. Био је једини представник са Балкана у званичном такмичарском програму.
Иначе филм “Пустоод” говори о чувеном Власотинчанину Христифору Црниловићу, сликару, етнографу и педагогу, који је оставио вредне збирке народних предмета које се чувају у Етнографском музеју у Београду.
У порти нишке Саборне цркве већ традиционално у организацији СПЦ, Града Ниша и Градских општина, организује се Видовданска академија, у знак сећања на овај неизбрисиви дан наше историје.
Други повод који нема мањи значај је и додела Видовдснских повеља најбољим матурантима основних и средњих школа са подручија Школске управе Ниша.
Поред градоначелника Булатовића, присуствовали су и Председници појединих градских Општина, Комадант Копнене војске генерал подпуковник Милосав Симовић и више официра и подофицира Гарнизона Ниш. Заинтересоване Нишлије.
У уметничком делу наступили су Војни оркестар Ниш, Црквени хор "Бранко" Дечији црквени хор "Бранко" Црквено играчки ансамбл "Бранко".
Овогодишњи беседник био је редовни професор Универзитета у Нишу доктор Драгиша Бојовић, који је својом надахнутом беседом упозорио награђене ученике да не смију заборавити Косово и Метохију, да морају знати где је Жича, војнике да њихов циљ мора бити повратак на границу са Албанијом, а не одлазак у Либан или друга подручија у оквиру мировних мисија.
Професор Бојовић је подсетио да не смемо заборавити ни дешавања од 99-те године и посебно је на то скренуо пажњу овогодишњим матурантима Средњих школа, који у овој години постају пунолетни и стичу право да бирају и буду бирани.
Окупљеним се обратио и градоначелник Булатовић изражавајући свој понос што има част да буде поред најбољих нишких ученика.
Позвао их је да своје школовање и остваривање професионалних снова остваре у Нишу.
Чланови Црквено фолклорног ансамбла "Бранко" из Ниша,боравили су од 21-23.маја у румунском месту Варјашу код Темишвара,на позив тамошње Српске заједнице и Црквене општине,а поводом њихове крсне славе Преноса моштију Св.Николаја Мирликиског.
Њихови домаћини били су чланови Црквеног КУД-а"Свети Никола"из Варјаша са којима су одржали заједнички концерт у оквиру славских свечаности.
Такође на Спасовдан су као представници Епархије Нишке и Града Ниша учествовали на Литији поводом крсне славе Београда.
Обиљежавање Спасовданских свечаности и крсне Славе општине И. Н. Сарајево
У оквиру Спасовданских свечаности, Kрсне славе Општине Источно Ново Сарајево,данас у 17,00 часова у Kултурном центру Источно Ново Сарајев отворен фестивал ” Златни витез у Првом кадру”.
Програм се реализује у организацији Продукције Први кадар, под покровитељством Општине Источно Ново Сарајево и траје до 27. маја, 2017. године.
Нешто више о самом програму за портал исарајево.нет рекао је један од организатора филмски и ТВ продуцент, госп. Александра Митрић-Штифанић.
Филмски програм „Златни витез у Првом кадру“ је наставак дугогодишње сарадње између Међународног фестивала „Златни витез”, Русија и Међународног филмског фестивала “Први кадар”, Источно Сарајево, која траје већ неколико година, кроз промоцију најнаграђиванијих филмских остварења из Русије на једном од најзначајнијих филмских фестивала у Републици Српској “Првом кадру”.
У оквиру манифестације биће приказан избор најбољих филмова једног од најзначајнијих филмских фестивала из Русије “Златни витез”, који су освојили престижне филмске награде у 2015. и 2016. години.
На отварању манифестације биће приказана три кратка играна филма: „Братство“, чији сценарио и режију потписује Анастасија Галкина, филм о животу у Богословији, који наизглед ђелује спокојан, али поред тог спокојства је и невидљива стварност, са којом сваки Богослов долази у коштац, борећи се са својим алтер егом.
Поред њега, публика ће имати прилику да види причу о војничком искушењу током извршења једног војног задатка, у филму „Лична ствар“, добитника Златног витеза у категорији кратки играни филм 2015. Режију филма потписује редитељ Андреј Носаков, а главну улогу у филму тумачи Андреј Ганичев.
Посљедњи филм на програму прве вечери је „Ненаучена лекција 14/41“, добитник Златног витеза 2016., у режији Нине Ведмицкаје. Филм у ком играју Макар Пусторамов, Данилн Буличев и Јана Поплавскаја доноси интересантну причу о ученику петог разреда из Доњецка, Николају, који за вријеме гранаторања града остаје сам у учионици, када изненада схвати да је школска табла, уствари, портал у прошлост.
Почасни гост програма је предсједник клубова “Златног витеза” глумац и редитељ Алексеј Васиљевич Сафонов, почасни умјетник Русије, коме ће бити уручена Филмска клапа, симбол Међународног филмскг фестивала Први кадар.
У овкиру програма, најмлађа публика ће имати прилику да види играни филм за ђецу „Небеска камила“, добитника Сребрног витеза 2016, чији сценарио и режију потписује Јуриј Фетинг. Филм ће бити приказан и у биоскопу Милтиплекс у Андрићграду.
Манифестација се завршава 27. маја, у 20,00 часова приказивањем анимираног филма „Заступница“ и документарног филма „На крају“ , редитељке Ане Шишове, добитника Златног витеза 2015.
Програм се реализује у оквиру Спасовданских свечаности, под покровитељством Општине Источно Ново Сарајево, у организацији Продукције Први кадар.
Данас је у нишком насељу Дуваниште,с благословом и
уз присуство његовог преосвештвенства
Епископа Рашко-Призренског и Косово-Метохијског г.г.Теододија,администратора Епрхије Нишке,свештенства епархије Нишке,Комаданта Копнене војске генерала Симовића са сарадницим,представника Града и председника градске општине Медијана Крстића са сарадницима,као и становника Дуваништа,одржана литија улицама тог насења у знак захвалности овом великом Светитењу чијим је молитвама и заштитништвом 12.05.1999.године становници овог насења после бомбардовања касетним бомбама НАТО агресора,остали неповређени.
Литија је завршена у порти Цркве која је у изградњи,а која је посвећена овом великом Светитељу у знак захвалности грађана Ниша.
Овим поводом Митрополит Црногорско-приморски г.г.Анфилохије поклонио је Свету митру(епископску капу)Светог Василија Остришког епархији Нишкој,којој се поклонио присутни верни народ.
Света Митра ће бити смештена по изградњи Цркве Светог Василија Острошког у црквеној ризници и доступна верном народу.
Фестивал се одржава први пут у нашем граду са благословом Епископа Рашко – Призренског Теодосија администратора Епархије нишке. На свечаном отварању од 20 сати ансамбла народних игара и песама Kосова и Метохије „Венац“.
Сутрадан, у недељу 23. априла од 20 сати у Светосавском дому наступиће сви учесници Првог васкршњег фестивала.
Своје учешће најавили су: Српско добротворно и просветно друштво „Свети Василије Велики“ – Братунац Република Српска, Српско културно уметничко друштво „Свети Деспот Стефан Лазаревић“ – Сребреница, Црквено културно уметничко друштво „Свети Никола“ – Варјаш Темишвар, Румунија, Kултурно уметничко друштво „Свети Јован Владимир“ – Бар, Црна Гора и домаћин Црквено играчки ансамбл „Бранко“ из Ниша.
Први васкршњи фестивал црквених фолклорних ансамбала финансира Kанцеларија за односе са црквама и верским заједницама, под покровитељством Епархије нишке и Града Ниша. Извор:niskevesti.rs
У недељу је у Саборну цркву у Нишу донетена реплике Иконе Богородице Казанске заштитнице Русије пред којом се вијерни народ могао поклонити до данс, а потом је пренијета у Призрен јер је дарована од стране Руске православне Цркве, Епархији Косовско-Метохијској СПЦ.
Икону су у порти Саборне Цркве у Нишу дочекали анхримандрит Дионисије Игуман Манастира Липовац и Ректор Нишке богословије Милутин Тимотијевић и свештенство Парохије Нишке.
Пред Иконом је читан Акстист Богородици уз учешће Црквеног хора "Бранко" из Ниша.
Ректор Нишке богословије отац Милутин подсјетио је окупљени вијерни народ како је Чудотворна Икона Богородице Казанске пронађена, како је постала заштитница Русије.
За вријем боравка иконе Богородице Казанске у Нишу свако вече читан је Акатист, а ујутро служена Литургија.
По 21. пут у организацији КУД-а Копаоник из Лепосавића, Културног центра Грачаница и Културног центра Лепосавић одржан је од 27-29.августа Великогоспоински фолклорни фесривал из учешће више КУД-ова са простора Космета, уже Србије и ЕУ(Бугарске).
Ове године част да наступе у Порти Манастира Грачаница,добили су и чланови Црквено играчког ансамбла Бранко из Ниша, са две кореографије у извођењу играчког ансамбла и рекреативаца.
Чланови ансамбла "Бранко" заиграће у порти манастира Грачаница заједно са професионалним ансамблом народних песама и игара "Венац из Грачанице, КУД "Копаоник"из Лепосавића, КУД "Опленац" из Тополе и фолклорним ансамблом из Бугарске
Свој боравак на Космету искористили су да обиђу и Газиместан,где су се млађи чланови упознали са историским значајем тог места.
Према писњу "Курира", кратки документарни српски филм "Затворска молитва", у продукцији Адрија медија групе, редитеља Миљана Гогића, добитник је Златног витеза на 25. међународном фестивалу на Kриму.
На фестивалу су приказани филмови из 20. земаља.
Остале награде добили су, како саопштава Филм и тон из Београда, који је суорганизатор фестивала:
Дугометражи документарни филм: Златни витез за филм Дениса Бојића "Ђеца" (Република Српска),
Сњежана Брезо је добила награду "Александар Сидељников", за најбољу режију за филм "Дах живота". (Република Српска).
Бронзани витез добио је филм Горана Радовановица "Енклава", у категорији играних филмова.
Небојша Глоговац је добио награду за најбољу мушку улогу другог плана у филму "Енклава".
Диплому "Златни витез", добио је анимирани филм "Једном у Подунављу" Мирослава Јелића.
НЕ ПРОПУСТИТЕ...
ЗАТВОРСKА МОЛИТВА: Адрија медија група поносно представља први документарац у својој продукцији
Затворска молитва је несвакидашња прича из затвора у Нишу. Прича о осуђеницима који су пуних седам година предано радили на обнови затворске цркве, коју је још 1934. године подигао краљ Александар И Kарађорђевић.
Ово је прича о људима, вери и покајању.
После Другог светског рата црква у нишком затворском комплексу деценијама је служила за све, осим за оно за шта је предодређена. Чак је једно време у њој била смештена и кухиња.
Пре седам година почиње невероватна акција: осуђеници, стрип-цртачи, тату мајстори обновили су цркву и осликали фреске на њеним зидовима, уз "своје молитве и тиху борбу", како воле да кажу.
Нови живот цркви дале су руке више од 400 осуђеника, од којих многи нису били православне вероисповести.
Лица људи сурових животних прича и покајање које осећају кад српски патријарх Иринеј освештава њихову скоро завршену богомољу говори више од речи.
Наш први краткометражни документарни филм траје 19 минута, а потписују га: редитељ, сценариста и продуцент Миљан Гогић; сниматељи Антоније Вуловић и Владимир Жујко; организатор и уредник Анђела Поповић. Монтажу филма урадио је Бранко Максимовић, а постпродукцију слике Иван Танасковић. Музиком су филм обогатили Светислав Божић, Михајло Радовић и Милош Пунишић. Постпродукцију звука урадио је Бранко Топаловић
ПРОИЗВОДЊА: Адриа Медиа Гроуп (2016)
Сценарио и режија: Миљан Гогић
Сниматељи: Антоније Вуловић и Владимир Жујко
Организатор и уредник: Анђела Поповић
Монтажа: Бранко Максимовић
Постпродукција слике: Иван Танасковић
Музика: Светислав Божић, Михајло Радовић и Милош Пунишић
За вријеме владавине Аустро-угарске монархије овим просторима,Трново је имало важан стратешки положај јер се налазило на путној комуникацији Сарајево-Трново-Калиновик-Улог-Невесиње,која је имала велики значај за превоз роба и путника.И Трново и Калиновик у то вријеме били су сједишта важних аустро-угарских војних касарни.
Црква Светог Георгија у Трнову
Пред крај 1883.године, кроз Трново је на пропутовању за Калиновик пролазио један од водећих аустро-угарских војних старјешина,генерал Чулин.
На прелазу Рогој,упао је у засједу неког хајдучког одреда који се затекао у овим крајевима и ту је убијен,заједно са својом пратњом.
И данас се та окука на Рогоју зове Чулиновића окука.
Аустро-угарске власти су посумњале у Србе трновског краја и након кратке и неосноване истраге,да би показали свој лажни велики успјех у истрази, привели су тројицу Срба, Николу и Ђура Пржуља из Доброг Поља и Данила Ђорема из села Шивоље.
Завезане и под пратњом су их довели на десну обалу ријеке Жељезнице и без претходног суђења из чисте одмазде сву тројицу објесили.
Како је остало упамћено,тог истог дана,након њиховог погубљења из Беча је у касарну стигла депеша да су праве убице генерала Чулина пронађене и ухваћене у Црној Гори,те да се осумњичени ослободе.
Велика брука и срамота аустро-угарске жандармерије у Трнову прочула се Сарајевом и цијелом Босном,па чак и до Беча.
Посрамљени аустријски локални званичници тражили су начин да се искупе за своје свиперо дјело и да одобровоље српски народ.Како би их умирили,понудили су да им изграде цркву у центру Трнова,будући да је и поред парохије која је постојала,Срби нису имали (средњевијековна православна црква је срушена доласком Турске на ове просторе,око 1400.године).
Локацију за градњу цркве аустро-угарске власти су пронашле у центру Трнова и све до насеља Оламина, неких 12 дунума земље коју су откупили од удовице неког Халиловића,иако се она бунила и чак у затвору завршила због тога.Осим земље, власти су дале и одређену своту новца,а остатак су прикупили богатији парохијани,њих 18 који су за изградњу цркве дали по једног вола свако.
Остатак народа је давао онолико колико је могао и црква је изграђена у периоду 1884-1886.
Први свештеник који је обављао службу у новоизграђеној трновској цркви повећеној Светом великомученику Георгију,био је Ристо Максимовић.Сама изградња цркве и посвећења великомученику има симболику у жртви коју су невини Срби поднијели за вријеме аустроугарске окупације и својим животима платили њену цијену.
До дана данашњег гробови тројице невино убијених људи,два Пржуља и једног Ђорема,налазе се на локацији гдје су и покопани и нажалост њихови гробови су скоро неозначени.
Синоћ је у Светосавском дому у Ниши, као што смо најавили, по благослову његовог переосвештенства Епископа Теодосија, одржан Васкршњи фолклорни концерт, Црквено играчких ансамбала.
Према ријечима Миљка Петровића, уметничког руководиоца Црквено ирачког ансамбла " Бранко" из Ниша, циљ је да ово постане Фестивал Црквено играчких ансамбала СПЦ из Србије, Републике Српске и дијаспоре. Уверен је да ће следеће године на Васкршњем концерту у Нишу бити већи број Црквено играчких ансамбла.
На Првом фестивалу црквено играчких ансамбала наступили су:
Србско културно уметничко друштво "Свети деспот Стефан Лазаревић"-Сребреница Република Српска
Српско добротворно културно уметничко друштво "Свети Василије Велики" Братунац Република Српска
Црквено играчко ансамбл "Бранко" Ниш
Одржавање Првог фестивала Црквено играчких ансамбала у Нишу помогли су Епархија Нишка Саборна црква у Нишу Црква Светих цара Константина и царице Јелене из Ниша
Данас је у Сарајеву обиљежено 24 године од злочина у Добровољачкој улици. Том приликом је нападнута колона ЈНА од стране паравојних формација и ТО БиХ која се кретали уз гаранције УН-а.
Сваке године 3.маја народ Србског Сарајева и породице настрадалих на мијесту напада организују помен.
Помен се организује из јаке снаге обезбеђења, што довољно говори о постојању лоших намјера према породицама жртава које долазе на мијесто злочина да одају помен страдалима.
Према информацијама добијеним са лица мијеста сваке године радници градске чистоће из Сарајева, свијеће и цвијеће које се остави на мијесту напада на недужне војнике склоне послије неколико дана.
Ове године десио се несвакидашњи преседан, цвијеће и сви је ће завршили су у контејнеру чим су породице настрадалих отишле из Сарајева.
Захваљујући благовременом извјештавању тај поступак осудили су руководиоци Федеративног Сарајева, а непозната особа је вратила цвијеће на мијесто са ког је уклоњено.
Четвртак вече 25.02.2016.године је у Светосавском дому, при Саборном храму у Нишу, Црквено-играчки ансамбл "Бранко" резањем славског колача, доделом плакета и захвалница, те краћим концертом свих секција ансамбла, прославио Крсну славу ансамбла, Светог Симеона Мироточивог.
Славски колач пресекли су Свештеници Саборног храма по благослову
Владике.
Сви смо понекад доживели онај чудан осећај неког неописивог задовољатва, радосне језе и среће ради присуствовања неком премијерном извођењу, а поготово када сте непосредни сведоци бар кроз одрицање и умор после проба једног од учесника премијере, колико је требало да се то постигне.
То премијерно извођење биле су игре из околне Црне Траве под називом "На печалба да си идем", коју можете погледати ОВДЕ.
Омладински ансамбл је уложио много труда и одрицања да увежба ову кореогеафију и одрадили су то маестрално, а најбољи доказ је громогласан аплауз на крају и захтеб за бис.
Уметнички директор ансамбла Миљко Петровић подсетио је присутне на све оно што су чланови ансамбла радили од предходне Славе и захвалио се свима на преданом раду и испољеној љубави према фолклору и народној традицији,јер на тај начин они бране и чувају Отаџбину.
Традиционално су додељене, плакете и захвалнице спонзорима, Општинама Медијана и Пантелеј, те предузећима и појединцима који су помагали Ансамблу у 2015.години да реализује своје наступе ван Ниша.
Наступали су у Источном Сарајеву, Бечу, Грацу, Бугарској, Турској и широм Србије.
У овој години најављено је учешће на Фестивалу фолклора у Сарајеву и гостовање у Сан Петезбургу и Бугарској, као и Грчког и Турској, а очекују да ће то реализовати уз помоћ Града, Општина, Предузећа и појединаца као и до сада.
Као и до сада, ансамбл "Бранко" учествује и у хуманитарни акцијама, па су овога пута прикупљали пласичне чепове за акцију "чепенинг", који су синоћ уручени Војкану Живковићу.
На концерту изведеном за госте, међу којима су било и предаставници КУД "Божо Короман Манга" Источно Сарајево, чланонови Анасамнла извели су и две нове кореографије, од којих су већ горе поменуте игаре из околине Црне Траве "На печалба да си идем", а друга је "Водарке" игре из БЈР Македоније.
Данас
је у Трнову, општина у Источном Сарајеву реализована једна дивна хуманитарна
акција започета половином јануара мјесеца од старане Омаладинског покрета Фоча , да се
обезбједи смјештај за Теу и Матеа Оливу из села Добро Поље, општина Калиновик,
који су са својим дједом Славком живјели у неподношљивим условима.
Предсједник
Омаладинског покрета Фоча Младен Мандић сазнао је за проблем ових малишана од
запослених у Основној школи у Трнову, коју ови малишани похађају и одлучили су
да им помогну на тај начин што ће прикупити средства за куповину куће.
Омалдински покрет Фоча, основан је 31.12.2012. године у реализовао је више акција
хуманитарног карактера, јер ако истиче Младен, омладина је много агилнија у
реализацији разних пројеката на лаокалном нивоу и моного брже долазе до
конкретних ријешења и резултата.
То
се може видјети и на овом примјеру гдје су за непуни мјесец дана пронашли
донаторе и људе добе воље, па чак органиозовали и хуманитарно вече у Фочи, а
све у циљу прикупљања средстав за куповину куће овој довној дјеци.
Брат
и сестра Олива напуштени су од стране својих родитеља и о њима се стара дјед
Славко, који има врло скромна примања тако да није био у стању да им обазбједи
адекватне услове за школовање и живот.
Било
је бирократских проблема или боље речено неодлучности административних радника
да предузму одређене кораке како би се обезбједило да се купљена кућа упише на
име ово двоје дјеце у катастарским књигама, али је захваљујући одлучности
чланиова Омладинског покрета Фоча у позитивној реакцији Начелника општинеТрново и тај проблем превазиђен.
Многи
су и досада помагали овој довној дјеци, али због врло лоших смјештајних услова сва помоћ је брзо пропадала, Омладински покрет Фоча, реализациом
ове акције и омогућавањем да се ови малишани данас уселе у своју кућу урадио је
велику ствар.
Много
су учинили из општини Трново, чија ће
Социјална служба,као привремени старатељи ове дивне дјеце, заједно са Основном
школом у Трнову и Центром за културу сада много активније моћи да помаже дједу
Славку да се брине о својим унуцима и да им сви заједно омогуће да сипуне жељу
коју је данас при усељавању пожелио дјед Славко дарујућ својим унуцима торте у облику пирамида истакао да су
пирамиде симбол знања и умијећа, чему се нада да ће Тео и Матеа тежити читавог
живота.
Свечаном
усељењу дјеце и њиховог дједа присуствовали су другари из школе, комшије,
представници Центра за социјални рад, те начелник општине Трново Ненад Мишовић,
који је обећао да ће општина наставити да помаже овој породици.
Прослависмо и ове године с радошћу у миру Бадњи дан у Нишу,као што урадише Срби широм свијета.
Дочекасмо поново и симболично рађање Богомладенца да би добили прилику да се кроз Вјеру,Љубав и Наду у Цркви обожимо и постанемо усиновљеници Божији,по милости,а онда да добијену Благодат делимо свима око нас који себе називају православним Србима,а из ових или оних разлога немају времена да дођу на Литургију.
Свако ради по својим могућностима,али због једног праведника свет опстаје.
Буди ти тај праведник,због ког ће Милост Божија,сачувати свет у ком живимо и учинити га бољим.
Искушења су многа и стална,а сачувати је морамо због свих оних који уградише свој живот у њене темеље,због њихових потомака и свих који остадоше инвалиди и изађоше са ранама из праведне борбе за одбрану Републике Србске.
Република Србска се због свих њих,као и осталих њених становника мора сачувати и институционално ојачати ради сигурне будућности.
Нико нема право у име било какве политике или интереса,без обзира колике притиске трпио или понуде добијао,да се коцка са опстанком Републике Србске.
Нисмо у могућности да учинимо појединчно много,сложни обезбјеђујемо сигурну будућност наше Републике Србске.
Памтимо то!
Срећан ти Рођендан и Крсна слава Републико Србаска! САРАЈЛИЈЕ-НИШЛИЈЕ
