30.01.2014.Јужне вести
АуторZoran MarjanovicНовинар,Директор Ски-клуба “Ниш”
Тихо, онако како је некима одговарало, истекла је јубиларна 30. година
претварања Бојаниних вода у туристичко-рекреативни комплекс намењен свим
житељима Ниша (1983-2013).
Локалитет се налази у богатој буковој шуми на падинама Суве планине (1810м), 25 км удаљен од центра Ниша, где представља благо за каквим би многи градови чезнули.
Јубилеј ничим није оглашен, јер би подсетио на мучну околност – да Град Ниш данас, после 30 година, не зна шта хоће - да ли хоће и како хоће с Бојаниним водама.
А, кад Град не зна шта хоће и не говори шта неће, појављују се добронамерни иницијатори и свакојаки мешетари, нудећи своје идеје и дижући прашину. Једнима је прашина потребна да скрену пажњу на друштвени проблем и лакше га реше, другима да у њој нешто шћапе.
Одмазда
Локалитет се налази у богатој буковој шуми на падинама Суве планине (1810м), 25 км удаљен од центра Ниша, где представља благо за каквим би многи градови чезнули.
Јубилеј ничим није оглашен, јер би подсетио на мучну околност – да Град Ниш данас, после 30 година, не зна шта хоће - да ли хоће и како хоће с Бојаниним водама.
А, кад Град не зна шта хоће и не говори шта неће, појављују се добронамерни иницијатори и свакојаки мешетари, нудећи своје идеје и дижући прашину. Једнима је прашина потребна да скрену пажњу на друштвени проблем и лакше га реше, другима да у њој нешто шћапе.
Одмазда
Основна теза, која се ових дана повлачи по интернету, у подтексту гласи:
ако Ски-клуб “Ниш” не преда Граду оно што поседује и што је својим
рукама направио на Бојаниним водама, Град ће казнити све грађане Ниша
тако што ће их оставити без Бојаниних вода!
Дакле, одмазда!
Сто за једнога!
Грозно.
Све би се то лако могло сврстати у контекст интелектуалних продуката дугих сеоских зимских вечери, да се у причу, која стиже из анонимног Планинарско-туристичког друштва потпланинског села Горња Студена, не убацује и име градског већника за спорт, Милана Пешића (УРС), као тобожње потпоре таквој монструозној идеји.
Као актуелан политичар и функционер градске управе Пешић добро зна да у градској власти није разговарано о преузимању Бојаниних вода и да нико не зна да ли би Град прихватио Бојанине воде чак и кад би их добровољно, без уцена, добио на поклон. Нико није у стању да гарантује да би их Град одржавао и развијао, нико нема конкретан план приоритета улагања срестава, нико не зна ко данас може да обећава, јер нико не зна шта ће се у граду догађати пре и после избора, а поготово то не зна Пешићев УРС.
Дакле, одмазда!
Сто за једнога!
Грозно.
Све би се то лако могло сврстати у контекст интелектуалних продуката дугих сеоских зимских вечери, да се у причу, која стиже из анонимног Планинарско-туристичког друштва потпланинског села Горња Студена, не убацује и име градског већника за спорт, Милана Пешића (УРС), као тобожње потпоре таквој монструозној идеји.
Као актуелан политичар и функционер градске управе Пешић добро зна да у градској власти није разговарано о преузимању Бојаниних вода и да нико не зна да ли би Град прихватио Бојанине воде чак и кад би их добровољно, без уцена, добио на поклон. Нико није у стању да гарантује да би их Град одржавао и развијао, нико нема конкретан план приоритета улагања срестава, нико не зна ко данас може да обећава, јер нико не зна шта ће се у граду догађати пре и после избора, а поготово то не зна Пешићев УРС.
Зато је могуће веровати да је Пешић, у сусрету с представницима групе из
Студене, лоше схваћен. Као озбиљан политичар, он такве гаранције није
могао да спомене, а поготово није могао да се, као частан човек, залаже
за отимачину, уцену и одмазду. Ваљда није...
Уосталом, Пешић зна да Ски-клуб, с којим о томе никад није разговарао, није градио Бојанине воде за себе него за децу, нечију децу и родитеље те деце. А као разборит човек, он зна и то да је бесмислено отимати оно што вам неко нуди на дар.
Поклон
Идеја о Бојаниним водама, као туристичко-рекреативном комплексу намењеном свој деци и грађанима Ниша, изворно је поникла у Скијашком клубу. Почела је да се спроводи 1983. године, по одлуци Скупштине Општине Ниш, која је затим усвојила и Просторни план подручја посебне намене за Бојанине воде.
Није се радило само градским парама, него и учешћем 60 правних субјеката из Ниша, који су потписали споразум о изградњи. Придружили су се војници, акцијаши, мештани суседних села, планинари и скијаши. Тако је, од самог почетка, уређење Бојаниних вода имало карактер добровољне акције, својеврсног поклона граду који је томе пружао снажну подршку.
Уосталом, Пешић зна да Ски-клуб, с којим о томе никад није разговарао, није градио Бојанине воде за себе него за децу, нечију децу и родитеље те деце. А као разборит човек, он зна и то да је бесмислено отимати оно што вам неко нуди на дар.
Поклон
Идеја о Бојаниним водама, као туристичко-рекреативном комплексу намењеном свој деци и грађанима Ниша, изворно је поникла у Скијашком клубу. Почела је да се спроводи 1983. године, по одлуци Скупштине Општине Ниш, која је затим усвојила и Просторни план подручја посебне намене за Бојанине воде.
Није се радило само градским парама, него и учешћем 60 правних субјеката из Ниша, који су потписали споразум о изградњи. Придружили су се војници, акцијаши, мештани суседних села, планинари и скијаши. Тако је, од самог почетка, уређење Бојаниних вода имало карактер добровољне акције, својеврсног поклона граду који је томе пружао снажну подршку.
До краја осамдесетих година направљени су асфалтни пут од Горње Студене,
спортска скијашка стаза за такмичења у свим скијашким дисциплинама
(осим мушког спуста), ски-лифт дужине 860 метара и два мања објекта од
чврстог материјала, а затим је купљен и табач снега.
Инвеститор је била Самоуправна интересна заједница за физичку културу, коју је наследио Центар за одмор и рекреацију радника “Радник”. По укидању "СИЗ-ова" и Центра “Радник”, имовина је 1991. године пренета Скијашком клубу “Ниш”.
Током сурових деведесетих година стаза на Бојаниним водама урасла је у лескову шуму. По смиривању друштвених бура, 2003. године, Ски-клуб је покренуо велику акцију на спасавању и уређењу Бојаниних вода, поново засновану на добровољности.
Потпуно је искрчена и прерађена велика спортска стаза, проширена је дечја “Пантина стаза” и дорађена дечја стаза “Студенац”. Обе дечје стазе снабдевене су рефлекторима, направљена је стаза за санкање, припремљен је простор за кошаркашко игралиште, реконструисан је стари објекат и претворен у дечје одмаралиште (Ски-кућа “Ниш”), направљена је каптажа и изграђена велика спомен чесма у знак захвалности свим добрим људима који су пружили допринос акцији.
Инвеститор је била Самоуправна интересна заједница за физичку културу, коју је наследио Центар за одмор и рекреацију радника “Радник”. По укидању "СИЗ-ова" и Центра “Радник”, имовина је 1991. године пренета Скијашком клубу “Ниш”.
Током сурових деведесетих година стаза на Бојаниним водама урасла је у лескову шуму. По смиривању друштвених бура, 2003. године, Ски-клуб је покренуо велику акцију на спасавању и уређењу Бојаниних вода, поново засновану на добровољности.
Потпуно је искрчена и прерађена велика спортска стаза, проширена је дечја “Пантина стаза” и дорађена дечја стаза “Студенац”. Обе дечје стазе снабдевене су рефлекторима, направљена је стаза за санкање, припремљен је простор за кошаркашко игралиште, реконструисан је стари објекат и претворен у дечје одмаралиште (Ски-кућа “Ниш”), направљена је каптажа и изграђена велика спомен чесма у знак захвалности свим добрим људима који су пружили допринос акцији.
Рекорд
Грађани Ниша имали су о тој акцији потпуно јасан став.
У добротворну акцију Ски-клуба за обнову и очување Бојаниних вода,
најмасовнију у историји Ниша (дугој 2000 година), укључило се више од
270 већих и мањих донатора. Ако сваки од њих има само 20 метара радног
простора, то је шпалир доброчинитеља дугачак 5,5 километара!
Ти људи нису давали “друштвена” (ничија) средства, као што су то радили
директори некадашњих социјалистичких предузећа. Поклањали су властиту
имовину, уверени да су Бојанине воде истинска потреба деце и осталих
житеља Ниша.
Био је то својеврстан плебисцит Нишлија о Бојаниним водама, у којем се
није гласало подизањем два прста, него завлачењем руке у сопствени џеп.
Град то мора да поштује.
Са покретањем акције, у Ски-клубу је изграђена коначна визија овог
простора, која је наишла на опште прихватање. Идеја је да се, уз мање
дораде на великој спортској стази, прошири дечја “Пантина стаза” и да се
направи нова стаза “Бојанине воде” (изнад истоименог извора) за децу и
рекреативце. Са те три стазе (деца, рекреација, спорт), топовима за снег
и новим приступним путем према Плочи, као прикључком за Коридор 10,
Бојанине воде би постале мали и јефтин скијашки центар Ниша, али и
најдоступније скијалиште Београду и Софији. Из тих метропола би се
лагодном вожњом, непосредно са ауто-пута, улазило у ски-стазу.
Главни проблем за остварење оваквих визија нису људи, већ небо.
Климатске промене учиниле су да се, у минулих 30 година, природни
амбијент за развој Бојаниних вода знатно промени. Последице тих промена
морају бити објективно анализиране, за шта постоји основа на малим
околним скијалиштима у Мајданпеку, Бору, Зајечару, Пироту и Врању, са
или без топова за снег, на висинама између 175 и 1.100 метара.
Без обзира на резултат тих анализа, потпуно је јасно да се о Бојаниним водама мора говорити искључиво као о туристичко-рекреативном комплексу за коришћење током свих 12 месеци у години. Свеједно да ли ће имати мање или више снега, оне ће увек бити главно излетиште Ниша и као такве их треба развијати.
То неко мора да уради.
Партнерство
До сада је све послове везане за Бојанине воде преузуимао на себе Ски-клуб “Ниш”, који је, после 10 година интензивног ангажовања, завршио прву фазу уређења. Тиме су његове могућности исцрпљене и он надаље може да буде само коректан и поуздан сарадник граду, уколико град то жели. Ако град хоће да скијалиште ради, клуб ће помоћи. Ако неће, свака помоћ била би илузорна.
Без обзира на резултат тих анализа, потпуно је јасно да се о Бојаниним водама мора говорити искључиво као о туристичко-рекреативном комплексу за коришћење током свих 12 месеци у години. Свеједно да ли ће имати мање или више снега, оне ће увек бити главно излетиште Ниша и као такве их треба развијати.
То неко мора да уради.
Партнерство
До сада је све послове везане за Бојанине воде преузуимао на себе Ски-клуб “Ниш”, који је, после 10 година интензивног ангажовања, завршио прву фазу уређења. Тиме су његове могућности исцрпљене и он надаље може да буде само коректан и поуздан сарадник граду, уколико град то жели. Ако град хоће да скијалиште ради, клуб ће помоћи. Ако неће, свака помоћ била би илузорна.
Остајући доследна основној идеји да ради за народ, Скупштина Клуба је
одлучила да не приватизује Клуб, а Статутом је предвидела да нико од
стотинак чланова клуба не може постати власник било ког дела клупске
имовине. Ски-клуб “Ниш” жели да сву имовину на Бојаниним водама, коју је
добио или створио, стави у функцију деце и грађана Ниша. То је био и
остао основни смисао тридесетогодишњих напора и десетогодишње
добротворне акције, највеће у историји града.
Једини захтев Клуба је да му се, кроз партнерски однос с градом, омогући учешће у функционисању будућег органа управљања Бојаниним водама. Пошто је учешће у одлучивању непосредно везано за учешће у власништву, клуб се свог власништва не може одрицати. Гарантовањем права клубу да учествује у управљању треба отежати понављање праксе да се стратешке политике мењају са сваким наредним изборима и да о њима одлучују појединци у политичким кухињама.
Зато је Ски-клуб, септембра 2012. године, новој власти Ниша службено, са заводним печатом, предложио разговор о статусу Бојаниних вода, укључујући и варијанту приватно-јавног партнерства, о којем се даноноћно говорило током предизборне кампање.
Одговор се још чека.
Месец дана касније, клуб је доставио и тезе за разговор, с предлогом могућих решења.
И тај одговор се још чека. Годину и по.
Дивљаштво
Док Град ћути, проговарају други. Раде то организовано, из једног центра. Шире памфлете с потписима људи у чијим биографијама дружење са оловком не заузима значајније место. Они имају неки свој интерес, и мисле да ће га лакше остварити кроз отимачину и уцену. Шта желе?
Интерес неких је да добију накнаду за своје приватне парцеле на скијашкој стази, које заузимају око 15% површине свих стаза на Бојаниним водама. У праву су, треба им дати накнаду.
Једини захтев Клуба је да му се, кроз партнерски однос с градом, омогући учешће у функционисању будућег органа управљања Бојаниним водама. Пошто је учешће у одлучивању непосредно везано за учешће у власништву, клуб се свог власништва не може одрицати. Гарантовањем права клубу да учествује у управљању треба отежати понављање праксе да се стратешке политике мењају са сваким наредним изборима и да о њима одлучују појединци у политичким кухињама.
Зато је Ски-клуб, септембра 2012. године, новој власти Ниша службено, са заводним печатом, предложио разговор о статусу Бојаниних вода, укључујући и варијанту приватно-јавног партнерства, о којем се даноноћно говорило током предизборне кампање.
Одговор се још чека.
Месец дана касније, клуб је доставио и тезе за разговор, с предлогом могућих решења.
И тај одговор се још чека. Годину и по.
Дивљаштво
Док Град ћути, проговарају други. Раде то организовано, из једног центра. Шире памфлете с потписима људи у чијим биографијама дружење са оловком не заузима значајније место. Они имају неки свој интерес, и мисле да ће га лакше остварити кроз отимачину и уцену. Шта желе?
Интерес неких је да добију накнаду за своје приватне парцеле на скијашкој стази, које заузимају око 15% површине свих стаза на Бојаниним водама. У праву су, треба им дати накнаду.
Интерес других је да Бојанине воде добро раде, па да и они нешто зараде,
било да продају сир или да издају собе за преноћиште. И они су у праву,
тако треба!
Трећи би, можда, да шефују. Ко је градио - градио је, ко је саградио - саградио је, сада је прилика да му се то узме и да неко трећи постане шеф!
Ни шефовање није проблем. Ски-клуб се уопште није бавио прављењем фотеља за Бојанине воде, али се залаже за уређен систем. Подразумева се да у таквом систему неко мора и да шефује, па нека шефује! Бар у Нишу има довољно туризмолога, географа, правника, економиста, дифоваца и искусних скијаша! Ако тај буде шефовао у интересу деце и града, имаће и подршку Ски-клуба.
Шта је, онда, спорно? То што Ски-клуб подржава све њихове интересе? То што неко пуца топом у отворена врата, а неће да упре прстом у проблем?
Јасно је да Ски-клуб хоће оно што сви легитимно хоће.
Једино неће да, после тридесет година напорног и добронамерног рада на Бојаниним водама, буде дивљачки лишен свега.
Није Ниш спао на то. Ваљда није...
Трећи би, можда, да шефују. Ко је градио - градио је, ко је саградио - саградио је, сада је прилика да му се то узме и да неко трећи постане шеф!
Ни шефовање није проблем. Ски-клуб се уопште није бавио прављењем фотеља за Бојанине воде, али се залаже за уређен систем. Подразумева се да у таквом систему неко мора и да шефује, па нека шефује! Бар у Нишу има довољно туризмолога, географа, правника, економиста, дифоваца и искусних скијаша! Ако тај буде шефовао у интересу деце и града, имаће и подршку Ски-клуба.
Шта је, онда, спорно? То што Ски-клуб подржава све њихове интересе? То што неко пуца топом у отворена врата, а неће да упре прстом у проблем?
Јасно је да Ски-клуб хоће оно што сви легитимно хоће.
Једино неће да, после тридесет година напорног и добронамерног рада на Бојаниним водама, буде дивљачки лишен свега.
Није Ниш спао на то. Ваљда није...
Нема коментара:
Постави коментар