Један од адекватних одговора на овакве недоличне иступе и покушаје ревизије историје био би да Влада Српске формира и финансира моћан историјски институт, у коме би запослила младе талентоване историчаре, који би систематично и предано истраживали архивску грађу у земљи и региону, али и у европским архивским установама - рекао је професор историје Драга Мастиловић.
Приредио: Бернард МИЛОШЕВИЋ ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 25. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Историчар Драга Мастиловић са Катедре за историју Филозофског факултета у Источном Сарајеву сматра да иступ аустријског историчара Улфа Брунбауера потврђује оправданост сумњи у циљеве научне конференције, која ће бити одржана У Сарајеву поводом обиљежавања сто година од почетка Првог свјетског рата.
"Мислим да је веома добро што је Брунбауер проговорио на овај начин, јер сада можемо бити прилично сигурни да су сумње у добре намјере организатора тог скупа у Сарајеву наредне године биле сасвим оправдане“, рекао је Мастиловић Срни.
Професор историје са Филозофски факултет у Источном Сарајеву указује да је, прије свега, симптоматично да Брунбауер већ унапријед зна да ће на тој конференцији доћи до покушаја реинтерпретације ставова о Гаврилу Принципу и српској историји, што довољно говори о томе да су циљеви и задаци, а можда и закључци тог скупа - већ дефинисани.
"Што се тиче његовог става да у Републици Српској једва да има квалификованих историчара, то само показује да он о БиХ и њеној историографији зна само оно што му сервирају у Сарајеву. Ми добро знамо из које сарајевске кухиње долази та прича“ - истиче Мастиловић.
Он указује да би Брунбауер као историчар који се стално, чак помало и нападно позива на науку, па чак и чувеној француској историографији и историчарима држи лекције, а поготово зато што слови као "стручњак за Балкан", морао да познаје и прати новију историографску продукцију у региону, умјесто да арогантно уопштава своје незнање.
Мастиловић истиче да се у Републици Српској више не би требало обазирати ни на тај најављени скуп у Сарајеву, нити на увредљиве иступе појединаца.
"Покушаја ревизије историје и њеног ангажовања у политичке сврхе увијек је било и биће, а није непознато, барем смо посљедњих година свједоци томе, да упоредо са агресивним наступом њемачке дипломатије на Балкану руку под руку са њом марширају и поједини њемачки историчари“, наводи он.
Мастиловић сматра да би, умјесто тога, боље било да у Српској "порадимо на себи", то јест да историја као национална дисциплина добије сасвим другачији статус од онога који сада има, почевши од основних школа, па даље.
"Један од адекватних одговора на овакве недоличне иступе и покушаје ревизије историје био би да Влада Српске формира и финансира један моћан историјски институт, у коме би запослила младе талентоване историчаре, који би систематично и предано истраживали архивску грађу у земљи и региону, али и у европским архивским установама“ – предлаже Мастиловић.
Он сматра да би то дало нов квалитет научној историографској продукцији у Републици Српској, која је сада, углавном, ослоњена на историчаре са факултета, то јест са катедри за историју филозофских факултета у Источном Сарајеву и Бањалуци.
Историчар са Института за студије источне и југоисточне Европе из Регенсбурга у Њемачкој Улф Брунбауер рекао је за њемачки "Велт“ да у Републици
Српској "скоро да нема квалификованих научника који су дорасли
међународним стандардима".
Брунбауер је у интервјуу за ове њемачке новине, говорећи о конференцији која би идуће године требало да буде одржана у Сарајеву поводом обиљежавања 100
година од почетка Првог сјетског рата, истакао да то "Француска жели искористити као манифестацију помирења, а да Срби пријете бојкотом".
На питање шта то конкретно Београд приговара стручњацима који ће се
окупити на конферецији у Сарајеву, Брунбауер је навео да Срби приговарају стручњацима, који би требало да дођу на скуп, да ће "атентатора Гаврила Принципа приказати као терористу, умјесто као борца за слободу".
Нема коментара:
Постави коментар