Срби мора да знају ко су извршиоци, налагодавци и одговорни

Припадници НАТО и тадашњег СФОР-а, на данашњи дан прије 14 година, на Палама су готово на смрт претукли православног свештеника пароха Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитења Александра, друге свештенике и њихове породице малтретирали, а зграду парохијског дома у којој су се налазили њихови станови оштетили.

Званични став мултинационалних снага за ову акцију био је да су је извели с циљем чврстих дојава да се ту налази осумњични за ратне злочине, тачније Радован Караџић.

Тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун, познат по кршењу свих могућих људских права за све који носе српско име, оправдао је акцију СФОР-а, рекавши да се она базирала на чланку листа „Дневни аваз“, објављеном неколико дана прије бруталне акције, у којем стоји да је Старовлах, наводно, рекао да је дужност сваког свештеника да чува Караџића, те да је неопходно обновити четнички покрет у БиХ.

Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повријеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу. Полумртва тијела само су унијели у болницу, спустили их на под ходника, након чега су напустили ову здравствену установу.

Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације експлозије динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално испребијани.

То су потврдили више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке и Војно медицинске академије .

И Истражна комисија о догађајима на Палама, чији је Извештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повријеђени „дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и дијеловима тијела“.

И 14 година након ове акције припадника међународних снага није познато из чијих земаља су војници у њој учествовали и ко је налогодавац.

Одговрност је колико на власти Републике БиХ, што је ова  терористичка акција уопште изведена и на безбједоносним структурама и власти Републике Српске, што нису предузете адекватне мјере да се заштите грађани Републике Српске, јер то од  Владе Републике БиХ, Срби не могу очекивати.

Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.

Саровласи живе у Београду, а задње мијесто парохијског службовања свештеника Јеремије Старовлаха била је црква Светог Георгија на Бежаниској Коси.