Прилог Томе Тодоровића „Туристичка звона за узбуну”, објављен 10. фебруара у листу „Политика”, вратио ме је на размишљање о Нишкој Бањи, чији развој пратим од асистентских дана, радећи на Географском факултету Универзитета у Београду. Пре 44 године написао сам, а „Туристичка штампа” објавила, водич о Нишкој Бањи на српском и енглеском језику. У њему, као и у другим својим радовима, посебно у монографијама „Бисери Србије”, „Бање Србије” и уџбеницима из домена туристичке географије, увек сам се враћао бањи под Коритњаком, крајњим западним огранком Суве планине, недалеко од Ниша, јер је својевремено, заједно с Врњачком Бањом и Сокобањом, носила бањски туристички промет у Србији и била узор здравствено-лечилишног и рехабилитационог туризма, одмора и разоноде. И док су се прве две избориле с потешкоћама различитих врста и постижу узлазну линију броја посетилаца и ноћења, Нишка Бања вишеструко заостаје.
Број туриста и њихових ноћења један је од основних показатеља успешности пословања туристичких центара, самим тим и наших бања. Из богате литературе о Нишкој Бањи зна се да је била веома привлачна, како за време Римљана, тако и за време Турака, али и после стицања независности Србије, када су у њој грађене виле, кад је у песмама опевана, а гости пристизали с различитих страна. Бања је живела током целе године, а трамвај редовно саобраћао од Ниша до Бање, на опште задовољство Нишлија и бањских гостију. Кад је у наше време добила модерну медицинску установу – Институт за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматичних и срчаних болесника, који је 1980. године имао 415 запослених и поносио се хотелом-стационаром „Радон”, бележени су знатни успеси. На то најбоље указују подаци савезног, односно, Републичког завода за статистику, које сам пажљиво анализирао и користио.
Године 1960. бању је посетило 24.545 туриста и остварило 214.577 ноћења. Пет година касније у бањи је био 26.061 посетилац, уз 241.241 ноћење. Број туриста 1970. био је 39.968 (308.809 ноћења), 1975. године 38.600 (428.000), 1980. године 33.532 (458.183), 1985. године 34.123 (443.969), 1990. године 36.145 (271.695), 1995. године 31.700 (208.000), 2000. године 47.600 (421.000), 2005. године 27.425 (151.874), 2010. године 21.049 (212.034), 2015. године 4.747 (34.406), 2020. године 1.377 (4.857), 2023. године 6.967 (36.715).
У доба успона, Нишка Бања је имала 2.420 лежаја намењених туристима, што је у односу на број лежаја из 2022. године (само 434), готово 2.000 мање. Наравно, таквом смештајном понудом није могуће остварити већи промет туриста, који је, на пример, 2020. године био за 5.888 мањи него 1938. године, или за 38.591 мањи него 1970. Ако је 2105. број туриста (4.747), био готово исти с њиховим бројем 1936. године (4.472), потребна је детаљна анализа узрока и последица таквог стања. Показатељи броја остварених ноћења, чини се, још су илустративнији. Године 2020. остварено је 4.857 ноћења, а 1980. године 458.000, што је тешко разумети и оправдати.
Остаци римских терми и турског купатила у Нишкој Бањи сведоци су бурне прошлости овог лечилишта и одмаралишта. Историја је овде дуготрајна и догађајима испуњена. Нишка Бања као једна од општина града Ниша, чини се, сама није у стању да уради много на заустављању суноврата Нишке Бање. Ко ће јој и када вратити некадашњи значај, тешко је предвидети. Један хотел је горео. У другом је, чини се, било пуцњаве, око приватизације. Друштвена заједница не сме дозволити да дође у ситуацију да каже – била једном једна бања. Не сме дозволити да природом дати лековити фактори, термоминерална вода и благо радиоактивни пелоид, остају неискоришћени. Не смеју се заборавити истраживања универзитетског професора Симе М. Милојевића (1894–1969), који је утврдио узроке повременог мешања кишнице с водом термоминералних извора, техничко решење овог проблема које је извео грађевински инжењер, академик Миладин Пећинар (1893–1973) и знаменити бањски лекари, професори универзитета др Димитрије Михајловић и др Љубoмир Хаџи-Пешић, као и њихови врсни наследници.
Стеван М. Станковић,
Београд
