Шиповац СА СТУПЊА на oбронцима Требевића

Трагајући за коријенима да бих сазнао одакле дођосмо у Влаховиће дођох до података о поријеклу Кумова породице Зликовац чувених Шиповаца са Ступља.

Ово посвећујем нашем Куму Марку кога недостојан помињем у молитвама да му Господ подари вјечни покој,а будућим покољењима Зликоваца да виде одакле потичу њихови Кумови и да наши преци Кумство нимало наивно и хвала им на томе.

Још за време турске владавине у Сарајево се доселио један од Шиповац, родом из Грабовице, села поред Невесиња у Херцеговини. Према причама старијих генерација, он је прво време живео у чаршији, а затим после неког времена је купио око 500 дулума земље са шумом у једном Требевићка селу које се зове Степен.(мисли се на Ступ,село измешу села Јасика и Павловца.ЗП) Село Степен лежи измедју планине Требевић и Јахорине, на 1300м надморске висине, које је удаљено 12км од Сарајева. Зна се да је ту формирао многочлану породицу, и постоје подаци да је ту родјено седам браће Шиповац који су према казивањима старих били најимућнија породица на тим просторима, имали су преко 100 грла крупне стоке и стотине оваца, поседовали су велику количину борове и јелове шуме , такође су имали и своје слуге. Били су много сложни и сви су живели у заједници. Од седам Шиповац памте се Илија, Рашо, Цвијан и Милан. Милан Шиповац је имао сина Јована, који је рођен (1894) у селу Ступањ.Јован је био ожењен са Јокомо (Гранзов) и сњом је изродио троје деце, синове Марка (1919) и Данила (1924) и Даницу (1922). Јован је важио за једног од имућнијих домаћина на тим просторима. Убијен је (1944) на чисти понедељак а затим запаљен заједно са шесторо комшија у кући. Убили су га комшије муслимани, који су некад радили код њега као надничари. После Јованове смрти домаћинство су преузели синови Марко и Данило. Марко је са супругом Јеленком Пандуревић (1920) имао петоро деце, синови Новак (1939), Миладин (1940), Вукадин (1942), Милена (1946) и Милорад (1948). Шездесетих година Марко је купио земљу и направио кућу у Сарајевском насељу Ковачићи у Требевићкој улици, где су све до рата (1992) живели Новак, Миладин и Милорад. Новак је са супругом Пејком Јокић (1943) је добио сина Момира (1964) и ћерке бизнакиње Љиљану и Биљану (1967). Момир је (1995) тешко рањен на зворничком ратишту од гранате, пребачен је на ВМА, где је након шест операција подлегао ранама у својој 31.години у јуну исте године. Након тог трагичног догађаја за породицу

Шиповац, ђед Марко је исте ноћи преминуо од туге за унуком првенцем. Заједно су сахрањени 16. и 17. јуна у селу Степен (1995) године. Миладин (Мишо) је са својом супругом Радојком Пантић (1946) добио два сина Миломира (1966) и Радомира (1968). Миладинова супруга је преминула (1997) године у Новом Саду, а он је остао да живи на Ступњу на очевом имању. Миломир има са супругом Горданом Ћеха (1966) ћерку Свјетлану (1989) и сина Николу (1991) који живе у Сремским Карловцима. Радомир са супругом Слободанком Гавриловић (1972) има двоје деце ћерку Александру (1993) и сина Момира (1996) који такође живе у Ср. Карловцима. Најмлађи Марков син Милорад ожењен са Јеленом Баричанин (1952) није имао деце. Погинуо је (1993) године на Грбавици у Сарајеву од снајпера. Данило Шиповац ожењен са Милком Гранић (1926) добио је седморо деце Роса (1950), Мира (1953), Стојанка (1955), Ранка (1960), Рајка (1961), Жељко (1963) и Вељко (1967). Старији Данилов син Жељко са супругом Ковиљка Тодоровић (1962) има двоје деце Драгану (1987) и Дражу (1993). Жељко и Вељко су саградили кућу у Источном Сарајеву у насељу горњи Миљевићи. Један од седморице браће Шиповац је (горе наведених у тексту) Илија који је имао троје деце Васа, Гоша и Росу. Васо је имао двоје деце сина Будимира (1914) и ћерку Росу. После Васове преране смрти, његова жена одлази са Степена и преудаје се у село Мокро под Романијом на путу Сарајево-Београд. Будимир 30-тих година жени ћерку од фамилије Племић () и са њом добија три сина, које му (1944) усташе убијају у истом селу где је живео тј Мокром. Будимир Шиповац се поново жени (1946) Анђом Јанковиц са равне Романије. Са њом је имао три ћерке и сина. Ћерке Рада, Нада, Јања и син Слободан (1949). Слободан је живео пре рата у Сарајеву и био један од директора Сарајевске Хидро-Градње. Слободан има сина Николу (1980) и ћерку Ану. Никола тренутно зиви у Америци, а Ана је удата на Палама. Никола има два сина Сергеја и Александра.