среда, 5. март 2025.

Успони и падови Нишке Бање

Успони и падови Нишке Бање
Парк у Нишкој Бањи (Фото: „Википедија”/Ванилица)

Прилог Томе Тодоровића „Туристичка звона за узбуну”, објављен 10. фебруара у листу „Политика”, вратио ме је на размишљање о Нишкој Бањи, чији развој пратим од асистентских дана, радећи на Географском факултету Универзитета у Београду. Пре 44 године написао сам, а „Туристичка штампа” објавила, водич о Нишкој Бањи на српском и енглеском језику. У њему, као и у другим својим радовима, посебно у монографијама „Бисери Србије”, „Бање Србије” и уџбеницима из домена туристичке географије, увек сам се враћао бањи под Коритњаком, крајњим западним огранком Суве планине, недалеко од Ниша, јер је својевремено, заједно с Врњачком Бањом и Сокобањом, носила бањски туристички промет у Србији и била узор здравствено-лечилишног и рехабилитационог туризма, одмора и разоноде. И док су се прве две избориле с потешкоћама различитих врста и постижу узлазну линију броја посетилаца и ноћења, Нишка Бања вишеструко заостаје.

Број туриста и њихових ноћења један је од основних показатеља успешности пословања туристичких центара, самим тим и наших бања. Из богате литературе о Нишкој Бањи зна се да је била веома привлачна, како за време Римљана, тако и за време Турака, али и после стицања независности Србије, када су у њој грађене виле, кад је у песмама опевана, а гости пристизали с различитих страна. Бања је живела током целе године, а трамвај редовно саобраћао од Ниша до Бање, на опште задовољство Нишлија и бањских гостију. Кад је у наше време добила модерну медицинску установу – Институт за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматичних и срчаних болесника, који је 1980. године имао 415 запослених и поносио се хотелом-стационаром „Радон”, бележени су знатни успеси. На то најбоље указују подаци савезног, односно, Републичког завода за статистику, које сам пажљиво анализирао и користио.

Године 1960. бању је посетило 24.545 туриста и остварило 214.577 ноћења. Пет година касније у бањи је био 26.061 посетилац, уз 241.241 ноћење. Број туриста 1970. био је 39.968 (308.809 ноћења), 1975. године 38.600 (428.000), 1980. године 33.532 (458.183), 1985. године 34.123 (443.969), 1990. године 36.145 (271.695), 1995. године 31.700 (208.000), 2000. године 47.600 (421.000), 2005. године 27.425 (151.874), 2010. године 21.049 (212.034), 2015. године 4.747 (34.406), 2020. године 1.377 (4.857), 2023. године 6.967 (36.715).

У доба успона, Нишка Бања је имала 2.420 лежаја намењених туристима, што је у односу на број лежаја из 2022. године (само 434), готово 2.000 мање. Наравно, таквом смештајном понудом није могуће остварити већи промет туриста, који је, на пример, 2020. године био за 5.888 мањи него 1938. године, или за 38.591 мањи него 1970. Ако је 2105. број туриста (4.747), био готово исти с њиховим бројем 1936. године (4.472), потребна је детаљна анализа узрока и последица таквог стања. Показатељи броја остварених ноћења, чини се, још су илустративнији. Године 2020. остварено је 4.857 ноћења, а 1980. године 458.000, што је тешко разумети и оправдати.

Остаци римских терми и турског купатила у Нишкој Бањи сведоци су бурне прошлости овог лечилишта и одмаралишта. Историја је овде дуготрајна и догађајима испуњена. Нишка Бања као једна од општина града Ниша, чини се, сама није у стању да уради много на заустављању суноврата Нишке Бање. Ко ће јој и када вратити некадашњи значај, тешко је предвидети. Један хотел је горео. У другом је, чини се, било пуцњаве, око приватизације. Друштвена заједница не сме дозволити да дође у ситуацију да каже – била једном једна бања. Не сме дозволити да природом дати лековити фактори, термоминерална вода и благо радиоактивни пелоид, остају неискоришћени. Не смеју се заборавити истраживања универзитетског професора Симе М. Милојевића (1894–1969), који је утврдио узроке повременог мешања кишнице с водом термоминералних извора, техничко решење овог проблема које је извео грађевински инжењер, академик Миладин Пећинар (1893–1973) и знаменити бањски лекари, професори универзитета др Димитрије Михајловић и др Љубoмир Хаџи-Пешић, као и њихови врсни наследници.

Стеван М. Станковић,

Београд

 



уторак, 4. март 2025.

ДЕШАВАЊЕ У СКУПШТИНИ УВОД У ВАНРЕДНО СТАЊЕ?

 Часни је пост. Тримирје. Они се Бога не боје. 

Директно пренос дешавања у Скупштини Србије и онолико пиротехнике и реквизита намјењених за ометање рада, указује на унапријед смишљен, договорен и одобрен сценарио. 

ФОТО са интернета

Да се поред адекватне техничке и физичке заштите у Скупштини унесе толика количина пиротехнике, може ако се свјесно та техничка средства ставе ван функције и не врши физички преглед лица која учествују на засједању. 

Уз предпоставку да је раније извршен контра диверзиони преглед и да пиротехника средства нису раније остављена у Скупштини. 


                              ВИДЕО са интренета

Понашање појединих народних Посланика, као представника дијела становника Србије је недопустиво. 

Није ништа мања одговорност ни већинског дијела посланика, који својим ставовима и гласањем не заступају интерес већинског дијела становника, Србије, већ интерес појединих страначких лобија, чији чланови преко својих или пријатељских фирми добијају из буџета огромна средства за реализацију државних пројеката, који немају везе са стварним потребама становника. 

Одатле и толико незадовољство у народу и масовност скупова. 

Ове немиле сцене у Скупштини Србије, су за сваку осуду. 

Међутим, унапријед припремљан, како неки сматрају, говор Предсједника Народне Скупштине, може указивали само на раније припремљена представу. 

Циљ исте може бити слично изазивање контролисаног нереда на улицама појединих градова или општина и на основу тога увођење ванредног стања. 

Пошто ће на данашњем засиједања бити реализован и четврти захтјев студената везан за финансирање факултета, самим тим даљи наставак блокаде, прелази у чисто политички, па и даља блокада биће прекинута увођењем ванредног стања. 

Ми свакако не подржавамо ни овако понашање у Скупштини, ни увођење ванредног стања. 

Основно Јавно тужилаштво у Београду, за почело је истрагу поводом дешавања у Скупштини Србије. 

четвртак, 7. новембар 2024.

САМО ДЈЕЛА ЉУБАВИ ОСТАЈУ



 Поводом вијека од рођења академика Владете Јеротића у организацији Задужбине "Владете Јеротића", у Богословији Св Кирила и Методија у Нишу, одржано је трибин.



О личности и дјелу Владете Јеротића говорили су чланови задужбине и протојереј Милутин Тимотијевић и ђакон др.Драган Стаменић.



На почтку и завршетку трибие присутним се обратио ректор Богословије у Нишу протојереј Деан Крстић.







петак, 12. јануар 2024.

И СПОМЕНИК

 Поводом Дана Републике Српске, на Тргу Доктора Миодрага Лазића у Српској Илиџи, општини Града Српског Сарајева откривен је споменик овом изузетном хуманисти.



Доктору Хирургу, поријеклом са подручја слободарске Мајевице, који је своју успијешну каријеру започету у Војној болници Ниш, прекинуо да би се добровољно ставио на располагање народу Српског Сарајева у вријеме Одбрамбено-отаџбинскпг рата.

Небројено су примјери његовог несебичног хуманизма и витештва у спашавању живота повријеђених и рањених бораца и цивила свих сукобљених страна.



Само незахвални и неупућени могу то оспоравати.

Послије потписивања Дејтонског споразума вратио се у Ниш и наставио своје прегалаштво и формирање изузетне базе за Ургентни центар у Нишу.

Врхунац тог подухвата био је отварање новог Ургентном центра у новоизграђеном Клиничком центру у Нишу.

Своје непроцењиво искуство стечено у Српском Сарајеву у најтежим годинама за његове становнике преносио је и на докторе у Нишу и на тај начин помагао је и Нишлијама, као и осталим који гравитирају према Ургентном центру Ниш.

Овом приликом само да се присјетимо спашавања повријеђених и судару аутобуса и воза у Дољевцу.

Његова приврженост пацијентима најбоље се огледала у вријеме пандемије. 

Иако је и сам био нарушеног здравља није напуштао своје радно мјесто, на ком је и оболио од тзв короне и нажалост преминуо.

Сахрањен је у Нишу.



Човјек који је својом смрћу нераскидиво повезано Ниш и Српско Сарајево боље него било који политичар.

четвртак, 18. мај 2023.

НОЋ МУЗЕЈА У НИШУ

18.маја рођен је Свети Николај II Романов Цар Русије.

 Тај датум у Еврипи се обиљежава као Дан музеја.

 
Народни музеј Ниш и данас прикључуо се обиљежавању овог дана отварањем врата свих поставки посјетиоцима без накнаде.

Данас смо искористили прилику да обиђемо Археолошко налазиште Медијана.

Топло препоручујемо да искористите прилику и приликом проласка или боравка у Нишу обиђете овај локалитет.

Сваког првог четвртка у мјесецу улаз је бесплатан.






И   Музеји Фед.Сарајева учествовали су у овој манифестацији.

Вријеме је да се и музеји Србског Сарајева прикључе.

субота, 13. мај 2023.

ДОБРО ЈЕ

 13.мај 2023. око поднева.


Трг краља Милана према тврђави



Диван дан. Не превише сунчан.

Као створен за шетњу и боравак на овом дивно уређено  простору.

Само најхрабрији ће од јуна до септембра у ово доба дана пролазити овуда.

Да, простор испуњен историјским споменицима од доба Константина, до ослобођења Ниша од фашизма.




субота, 18. март 2023.

КРСТ ЈЕ СПАСEЊЕ

Крстопоклона недеља- половина часног поста.

Часни пост је врло битан у животу православних Срба.

Богослужбени распоред у Цркви одвија се по устаљеном канонском распореду.


Снага Крста за православне Србе је невјероватна

Слава Богу.

У вијеки вјекова.
Амин.

У вријеме кад се одлучује судбина Срба и будућност територије на којој вјековима генерацијама већ обитавају Часни Крст се износи ради укрепљења.
И у Црквама и Манастирима привремено окупираног Косова и Метохије.
Црне Горе и Републике Српске, као и свугдје гдје има Срба и Цркава.

 

субота, 3. децембар 2022.

ДАН ВОЈНИХ ВЕТЕРАНА

 Ваведење-држава Србија обољежава као Дан војних ветерана од 2015. године.

У знак сјећања на учеснике Балканских ратова, који су носили звање Стари ратник, а у част професионалних припадника који су штитили уставни поредак државе за коју су положили заклетву и њених правних насљедница од 1990-те до 2000-те године.

Припадници резервног састава и добровољци као дан ветерана обиљежавају Видовдан.

Србија!

Поштујемо свачији избор.

Ипак неки парови су свој радни вијек провели као професионални припадници штитећи уставни поредак и територијални интегритет за шта су положили заклетву и вршили службу.

То су чинили и на штету свог дјетета, често га остављајући у неодложним ситуацијама без надзора и без сигурности да ће се вратити са извршења задатка.

Држава им се ипак на неки начин одужила бар обезбјеђујући материјалну сигурност.

Све остало је ненадокнадњиво.


недеља, 21. август 2022.

НЕДЕЉНО ПОДНЕ У ПОРТИ МАНАСТИРА

 Посјетили смо МАНАСТИР СВЕТЕ ТРОИЦЕ у селу Габровац градска општина Палилула Ниш.

Габровац је са Нишом повезан и редовном аутобуском линијом.

Од центра града до Манастира има мање од 10 км.

Порта манастира је отворена и доступна.

Читав простор одише миром и побожношћу иако се литургије служе недењом и празницима(црвено слово).

Припрата је доступна свакодневно намјерницима.

Обезбјеђена је камерама, због неодговорних појединаца.

Било би довно да порта Манастира постане мјесто случајних и честих циљева свих оних који би да уживају у благодатном миру и тишини, а немају могућност негдје даље да оду.

ПС На надлежним градским и општинским руководствома је да ради становништва које живи у селу Габровац, локални пут до манастира одржавају у много бољем стању него до сад.





четвртак, 18. август 2022.

ДАН НА ЈАХОРИНИ-ЛОША ИСКУСТВА

 Имали смо могућност да проноћимо на Јахорини, у јулу мјесецу.

Била је недеља на понедељак.

Огавно искуство.

На страну што је нама као ветеранима и РВИ, непојмљиво да на таквој локацији видимо жене у фереџама.

 Да се оградимо, немамо ништа ни против тредиције, ни културе, ни вјере, али ипак она спознаја да су припадници такве културе вршили злодјела над недужним цивилима изазива узнемирујући осјећај.

Схватамо да је на примарном мјесту профит.

Понедељак рано ујутру, када је дио објављених фотографија и снимљен, обиљежили су радници ЈКП који су једним контејнер на тој локацији врло бучно превише времена маневрисали, из само  њима знаних разлога.

Да ли због гошћи у фереџама и њихових пратилаца или због власника објеката, како би им растјерали госте, знају они.

Да на сваком кораку осјећа се политика, заправо сукоби. Можда су радници "чистоће" и контејнер најбољи примјер.

Непосредно послије њих започели су свој посао радници на оближњим грађевинским објектима.

Издражали смо до неких 10.00 часова ујутру, да попијемо кафу, спремили се и побјегли до Пала.

Да, сазнали смо од домаћина да они никад не спавају на Јахорини у току љета, управо због горе поменутих разлога.

Јахорина је и у току љета предивнам са много занимљивих од садржаја, мало се тога могло видјети и осјетити за један дан.

Видиљиво је да су скијашке трасе адекватно припремљене, вертикални тренспорт биће у функцији. Вјерујемо да ће бити и довољно воде у акумулацији за вјештачко осњежавање, мада се надамо и довољним количинама природног снијега.

Да сигурно нећете погројешити, ако викенд или одмор проведете на Јахорини, уз обавезно налажење смјештаја на Палама.

Наша најтоплија препорука за породицу је Апартмани Кнез Пале


















недеља, 26. јун 2022.

И МИ НА ЗЕЈТИНЛИКУ

 Да.

 Богу хвала на указаној могућности. 

 Искоришћена.

Изузетно уређен простор, као и сва гробља у Грчкој.

Ипак, ово је нешто посебно, због чувара, чика Ђорђа који је све то одржавао и оставио свом насљеднику да настави.

Такође, због свих оних који тамо оставише своје животе зарад наше слободе и могућности да независно одлучујемо о својој судбини.

Спомен костурница просто изазива јузу у теби и помосао како исправно поступати у животу, како због оних чије су кости ту, тако и због потомака.



петак, 24. јун 2022.

САРАЈЛИЈЕ НИШЛИЈЕ БЛОГ

 




УСПЈЕШНА КОНФЕРЕНЦИЈА НА ПАЛАМА

 Без сарадње невладиног сектора и институција нема јаког цивилног друштва


23 ЈУНА, 2022 

Министар просвјете, науке и технолошког развоја Србије Бранко Ружић истакао је данас на регионалној конференцији на Палама да је сарадња невладиног сектора и јавне управе веома важна, јер без ње нема јаког цивилног друштва.


„Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије сваке године расписује јавни позив за невладин сектор, а ове године издвојено је 400.000 динара за више од 30 организација из области образовања и одрживог развоја“, истакао је Ружић који је на Економском факултету присуствовао Другој регионалној конференцији „Сарадња институција, јавног и приватног сектора и невладиних организација“.


Он је поручио да је важно да Србија и Република Српска заједно раде на очувању националног идентитета, те подстакну изучавање историје и културе у што ранијем школском узрасту.

Батрић Шекара, извршни директор Мреже невладиних организација Републике Српске која је и организатор конференције, рекао је новинарима да је циљ скупа јачање сарадње цивилног друштва и институција.


Он каже да ће са саговорницима донијети закључке у вези са бољим радом републичке управе, стварање повољног амбијента за развој цивилног друштва, а у наредном периоду направити и приједлог споразума о сарадњи институција и цивилног друштва у Српској.


„Можемо рећи да је сарадња Мреже невладиних организација Српске са Владом Републике Српске коректна. Желимо да та сарадња буде унапријеђена јер постоји основ за то“, изјавио је Шекара.


Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да локална заједница има изванредну сарадњу са невладиним организацијама.


Он каже да цивилни сектор може бити задовољан чињеницом да је општина Пале међу 21 локалном заједницом која учествује у регионалном програму локалне демократије на западном Балкану /РеЛОаД/ у БиХ.


Југовић је рекао да сва јавна предузећа и институције чији је оснивач општина Пале имају један циљ – да раде у функцији грађана, односно цивилног друштва.


„Онолико колико цивилни сектор буде задовољан толико ће и његове институције и предузећа бити успјешна, а тиме и општинска управа“, нагласио је Југовић.

Kонференцији су присуствовали представници привреде, министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Ћорић, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Kошарац, амбасадор Бјелорусије за БиХ са сједиштем у Мађарској Владимир Улахович и први секретар Амбасаде Павел Пигал, као и представници невладиних организација и други гости.

Циљ овог скупа је јачање демократске културе дијалога и сарадње институција власти и организација цивилног друштва у Републици Српској, подстицање развоја цивилног друштва и добре управе у Српској са жељом да преузму одговорност за утврђивање потреба и интереса грађана и креирање јавних политика усмјерених ка њиховој реализацији.

Организатор регионалне конференције је удружење Мрежа НВО Републике Српске, уз подршку Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије и Олимпијског центра „Јахорина“. У склопу програма су додијељене посебне захвалнице Арно Гујону за помоћ Србима у регији и дијаспори и исказану хуманост, као и “Вестима” и њеном оснивачу Душану Видаковићу поводом 30 година излажења и информисања дијаспоре, те стварања хуманитарног моста са матицом и Републиком Српском.

У пратећем програму конференције вечерас је одржана промоција књиге доктора Славка Ждрала „Борба моја за животе других – сјећања 1992-2020“.

Kњига „Борба моја за животе других“, чувеног хирурга из Источног Сарајева Славка Ждрала, у којој је описана улога медицинских радника у Одбрамбено-отаџбинском рату и стварању Републике Српске, представљена је вечерас на Економском факултету на Палама.

„Kњига говори о прошлом, злом времену које се догодило и представља велику катаклизму која је однијела велики број жртава“, рекао је Ждрале новинарима.


Он је рекао да је књигом желио да од заборава сачува борбу медицинског особља које је у протеклом рату несебично пружало помоћ болесним и рањеним.

„Ми смо помагали онима који су били у првом ешалону и зато сматрам да су здравствени радници чинили други ешалон и један од стубова одбране Републике Српске“, навео је Ждрале.

Он је додао да је учешће медицинског особља у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату карактеристично јер они нису мобилисани, већ су добровољно кренули и учинили што су учинили због своје хуманости и етике.

Ждрале је нагласио да је учинак српских љекара на сарајевском подручју признат у цијелом свијету и због тога је желио да каже да то није радио појединац, већ организовани људи – здравствени радници.

„Овом књигом желим да укажем на те људе и тим који сам водио. Желим да се зна за све њих, без обзира коју су улогу имали“, испричао је Ждрале.

Према његовим ријечима, оног тренутка када је на подручју Сарајева почео рат више од 150.000 људи је остало без икакве здравствене заштите, а српске снаге на терену нису имале ниједну озбиљнију болницу.

„У том хаосу здравствени радници су створили све то. Имали смо неколико болница на овом подручју. То је један огроман и немјерљив допринос, а то знамо ми и они које смо спасили“, истакао је Ждрале.

Ждрале наводи да је у књизи посебно описао егзодус сарајевских Срба, те да размишља да прикупи још документације и направи допуњено издање.

Након промоције књиге је отворена изложба фотографија поводом 30 година од оснивања Републике Српске.

rеža NVO RS 

субота, 5. март 2022.

ПОДРЖИТЕ НОВОРУСИЈУ ДА ИМАТЕ ГОРИВА И ЉЕБА

 Ајмо да покушамо мало о несташицама и скупоћи из перспективе малог потрошача.

Енергенти су у рукама Русије.



Вјештачко ђубриво производи се у азотарама и цијелокупну производњу истог у својим рукама држе Бјелорусија и Русија, а то му дође на осто.

Од те двије компоненте зависи и храна, односно сјетва, прихрана, принос, жетва, што ће све утицати на цијени исте.

Принцип понуде и потражње одређује цијену.

Нормално биће и вјештачких несташица, кризног маркетинга, психолошког притиска, да се стварају залихе, пуне замрзивачи.

Коме је стало до сува љеба без меса.

И снадбијевање електричном енергијом услијед недостаткаа нафте лако може бит доведено у питање.

Из свега можемо закључити непотребно гомолање залиха сигурно вам неће помоћи да преживите.

Еу ће прво заврнути славине малим поданицима у предсобљу, поготово овим на брдовитом Балкану.

Зато нама ће бити најбоље да се убрзо ријеши ситуација у Новорусији, да становноци и западних простора те велике Југославије схвате да им је боље са Русима него да биду топовскп месо за нечије интересе.

Нпр. Руси имају лизинг уговоре са ЕУ произвођачима авиона и неких 520 авиона је у Русији, без могућнсти летења.

ЕУ је искучила Русију и СЕФТ тако да није у могућности, ни да лизинг кућама чији су авиони на основу санкција еу пријезмљени у Русији плате рате, нити евентуалне пенале.

Такође, лизинг куће немају ни довољно пилота да оду по авионе и да имају, авионе немају коме да уступе.

Њихов банкрот изгледан у датој ситуацији.

Да ујка Сем је инсистирао на санкцијама Русији, поготова на забрани летова руским компанијама.

Сада Боинг нуди тим истим компанијама своје авионе на лизинг.

Све у свему кад велики послују мали банкротирају.

Да обиљежава се и егзодус Срба из Сарајева.

Прође 26 година, а неке ране никад не зарасту.

Вјечна памјат браниоцима огњишта.

среда, 16. фебруар 2022.

РАСПУШТЕНИ НА СРЕТЕЊЕ

 Прође свети Трифун, заштитник виноградара и крсна слава бораца у Републици Српској.

Чудно вријеме.

Сви се хвале беспријекорним функционисањем, a већ на Сретење послије силних свечаности биће распуштене Скупштине Републике, Градова и Општина ради предстојећих избора.

Почиње период обилазака и обећања.

У току васкршњег поста, као периода духовне обнове није добро лажно обећавати, такође није добро ни лични интерес стављати изнад интереса заједнице. 

И увијек исто и овдје и тамо.

Фото:Новости.рс


Толико странака, листа, кандидата, велики потенцијал за демократску утакмицу.

Потенцијални бирачи својим потписима омогућили су многима да се кандидују и добију солидно парче финансиског предизборног колача.

Многима од кандидата то и јесте превасходни циљ од избора до избора и сваки пут успију, у оквиру ове или оне листе или опције.

Снађу се.

Само увијек остаје напознаница како успију наћи довољан број потписника за своје листе или смо стварно толико незаинтересовани за своју будућност да омогућавамо разноразним ликовима да у оквиру неких чудних постизборних коалиција због личног интереса одлучују о нашој судбини.

Сигурни смо да ће Србију и даље водити они који у својим рукама држе буџет, јер народ вјерује у оне код којих су паре.

Искуство.



понедељак, 10. јануар 2022.

ЗАСТАВОМ ДОКАЗУЈЕМО ЈЕДИНСТВО, СПОМЕН ПЛОЧУ ОБНАВЉАМО СИГУРНО

 Прође и св Стефан архиђакон, Крсна слава и Дан Р. Српске.

Прослављени већ тридесет љета.

Свечаније и гламурозније него иначе.

Свечани дефиле јединица Полиције у Бања Луци, Литургија, ломљење славског колача и концерти на трговима од Приједора до Требиња.

Импозантно је било ширење заставе Републике Српске дужине преко 550 метара и ширине преко 4.5  метара у чије се држање укључило више хиљада становника Српског Сарајева, без обзира на полотичко опредељење. Ваљда.



Љубав према отаџбини и поштовање према онима који дадоше своје животе за њу брише све дневно политичке несугласице бар један дан.

Зато су један поред другог у тренутку ломљења славског колача били Додик и Станивуковић.

У свим општинама представници локаних власти, организација и удружења положили су вијенце на спомен обиљежијима погинулим у одбранбено-отаџбинском рату.

Да, битно је тај чин овјековјечити и заједничком фотографијом испред или у близини спомен обиљежија.

Чланови породица одлазе до гробова другим данима јер њима није стало до медиске припаганде.

ЛОМЉЕЊЕ СПОМЕН ПЛОЧЕ НА ВРАЦИМА Видео

Тужно је понашање грађана, у видеу, који поломише спомен пличу на Врацама у Српском Новом Сарајеву.


понедељак, 3. јануар 2022.

3 ДЕЦЕНИЈЕ СРПСКЕ

 Свима који прославише Нову годину у очекивањју нечег посебно, желимо да то дочекају.


Осталима важно обавјештење, због епидемиолошке ситуације Нова година је у самоизолацији о доћи ће 14.јануара.

Божић ће ускоро.


Припремите се за оба дочек ваљано.

Немој да гледате задруге и остале небулозе јер нећете примјетити да је Албанија добила статус несталног члана у СБ УН, без права гласа.

И представник Србије у УН гласао је За.

Најављене су самоорганизоване блокаде путних праваца у Србији.

Информишите се о истим на путним правцима које планирате користити.

Три су деценије од званичног проглашења Републике Српске од стране народа преко изабраних представника у Скупштини Републике Српске.

Нека је постојање срећно и дуговјечно.

Надамо се да ће ове године србски Члан предсједништва БиХ положити цвијеће на спомен обиљежију на Малом Зејтинлику.

Сарајевски Срби то заслужују.

МАЛИ ЗЕЈТИНЛИК НАС ЧЕКА, недеља 09.01.2022. у 10.00.

Уколико се удостоји, очекијемо и придруживање Премијера и Предсједнице.



Да, већ је испланиран концерт на Тргу Србија, а од инсистирање да поред делегације Српског Сарајева, почаст одају и представници Републике Српске ништа.

Власник нишког хотела "Амбасадор", на својствен начин показао је захвалност. 

Нишлије ће ту захвалност гледати до краја априла најмање.

Одлука је у рукама народа.

Добро је знати да се пристало на укидање краничне контроле између Србије и Албаније.

Оправдано је очекивати и укидање граничне контроле између Републике Српске и Србије.

Проблем може бити само, ако није укинута контрола на административним прелазима према КиМ.

уторак, 7. децембар 2021.

И СНИЈЕГ НИЈЕ ОДЛОЖИО ПРОТЕСТ У САРАЈЕВУ

 Паде снијег  у Нишу.

За очекивати је да су надлежни за одржавање путних комуникација на територији града спремно дочекали снијег.

То ће се најбоље видјети у редовном одвијању приградског саобраћаја на свим линијама, без скраћивања и промијене траса.

На подручију Српског Сарајева, снијежне падавине су озбиљније.



Услијед недавних оштећења појединих комуникација изазваних јаким падавинама и буицама снијежни покривач је добро дошао јер исте нису адекватно саниране.

Утабани снијег омогућава коришћење пута према Јахорини.



Љубитељи скијања могу да уживају.

Добри су услови и за вјештачко оснијежавање стаза.

Само што се без адекватне зимске опреме не препоручује  кретање на пут према Српском Сарајеву, јер надлежне за одржавање путних комуникација зими снијег редовно изненди.


Изненађујуће је и организовање протеста удружења из Републике Српске пред Судом у Федеративном Сарајеву.

Сигнал да се међународне околности мијењају и да Срби добијају поред улоге негативаца и улогу жртве.

Ипак је на територији БиХ три године бјеснио међу етнички и вјерски рат, као најкрволочнији оружани сукоб.

Упоран притисак на судске институције БиХ од стране становника Републике Српске требало би бити настављен.

То би била одлична подршка да органи Републике Српске траже од судских органа БиХ истовјетан однос према осумњученим, оптуженим и жртвама и из РС и ФБиХ.

Мада нас опструкција протеста и притиска на институције БиХ добијена истим од стране појединаца из РС неће изненадити.