среда, 5. март 2025.

Успони и падови Нишке Бање

Успони и падови Нишке Бање
Парк у Нишкој Бањи (Фото: „Википедија”/Ванилица)

Прилог Томе Тодоровића „Туристичка звона за узбуну”, објављен 10. фебруара у листу „Политика”, вратио ме је на размишљање о Нишкој Бањи, чији развој пратим од асистентских дана, радећи на Географском факултету Универзитета у Београду. Пре 44 године написао сам, а „Туристичка штампа” објавила, водич о Нишкој Бањи на српском и енглеском језику. У њему, као и у другим својим радовима, посебно у монографијама „Бисери Србије”, „Бање Србије” и уџбеницима из домена туристичке географије, увек сам се враћао бањи под Коритњаком, крајњим западним огранком Суве планине, недалеко од Ниша, јер је својевремено, заједно с Врњачком Бањом и Сокобањом, носила бањски туристички промет у Србији и била узор здравствено-лечилишног и рехабилитационог туризма, одмора и разоноде. И док су се прве две избориле с потешкоћама различитих врста и постижу узлазну линију броја посетилаца и ноћења, Нишка Бања вишеструко заостаје.

Број туриста и њихових ноћења један је од основних показатеља успешности пословања туристичких центара, самим тим и наших бања. Из богате литературе о Нишкој Бањи зна се да је била веома привлачна, како за време Римљана, тако и за време Турака, али и после стицања независности Србије, када су у њој грађене виле, кад је у песмама опевана, а гости пристизали с различитих страна. Бања је живела током целе године, а трамвај редовно саобраћао од Ниша до Бање, на опште задовољство Нишлија и бањских гостију. Кад је у наше време добила модерну медицинску установу – Институт за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматичних и срчаних болесника, који је 1980. године имао 415 запослених и поносио се хотелом-стационаром „Радон”, бележени су знатни успеси. На то најбоље указују подаци савезног, односно, Републичког завода за статистику, које сам пажљиво анализирао и користио.

Године 1960. бању је посетило 24.545 туриста и остварило 214.577 ноћења. Пет година касније у бањи је био 26.061 посетилац, уз 241.241 ноћење. Број туриста 1970. био је 39.968 (308.809 ноћења), 1975. године 38.600 (428.000), 1980. године 33.532 (458.183), 1985. године 34.123 (443.969), 1990. године 36.145 (271.695), 1995. године 31.700 (208.000), 2000. године 47.600 (421.000), 2005. године 27.425 (151.874), 2010. године 21.049 (212.034), 2015. године 4.747 (34.406), 2020. године 1.377 (4.857), 2023. године 6.967 (36.715).

У доба успона, Нишка Бања је имала 2.420 лежаја намењених туристима, што је у односу на број лежаја из 2022. године (само 434), готово 2.000 мање. Наравно, таквом смештајном понудом није могуће остварити већи промет туриста, који је, на пример, 2020. године био за 5.888 мањи него 1938. године, или за 38.591 мањи него 1970. Ако је 2105. број туриста (4.747), био готово исти с њиховим бројем 1936. године (4.472), потребна је детаљна анализа узрока и последица таквог стања. Показатељи броја остварених ноћења, чини се, још су илустративнији. Године 2020. остварено је 4.857 ноћења, а 1980. године 458.000, што је тешко разумети и оправдати.

Остаци римских терми и турског купатила у Нишкој Бањи сведоци су бурне прошлости овог лечилишта и одмаралишта. Историја је овде дуготрајна и догађајима испуњена. Нишка Бања као једна од општина града Ниша, чини се, сама није у стању да уради много на заустављању суноврата Нишке Бање. Ко ће јој и када вратити некадашњи значај, тешко је предвидети. Један хотел је горео. У другом је, чини се, било пуцњаве, око приватизације. Друштвена заједница не сме дозволити да дође у ситуацију да каже – била једном једна бања. Не сме дозволити да природом дати лековити фактори, термоминерална вода и благо радиоактивни пелоид, остају неискоришћени. Не смеју се заборавити истраживања универзитетског професора Симе М. Милојевића (1894–1969), који је утврдио узроке повременог мешања кишнице с водом термоминералних извора, техничко решење овог проблема које је извео грађевински инжењер, академик Миладин Пећинар (1893–1973) и знаменити бањски лекари, професори универзитета др Димитрије Михајловић и др Љубoмир Хаџи-Пешић, као и њихови врсни наследници.

Стеван М. Станковић,

Београд

 



уторак, 4. март 2025.

ДЕШАВАЊЕ У СКУПШТИНИ УВОД У ВАНРЕДНО СТАЊЕ?

 Часни је пост. Тримирје. Они се Бога не боје. 

Директно пренос дешавања у Скупштини Србије и онолико пиротехнике и реквизита намјењених за ометање рада, указује на унапријед смишљен, договорен и одобрен сценарио. 

ФОТО са интернета

Да се поред адекватне техничке и физичке заштите у Скупштини унесе толика количина пиротехнике, може ако се свјесно та техничка средства ставе ван функције и не врши физички преглед лица која учествују на засједању. 

Уз предпоставку да је раније извршен контра диверзиони преглед и да пиротехника средства нису раније остављена у Скупштини. 


                              ВИДЕО са интренета

Понашање појединих народних Посланика, као представника дијела становника Србије је недопустиво. 

Није ништа мања одговорност ни већинског дијела посланика, који својим ставовима и гласањем не заступају интерес већинског дијела становника, Србије, већ интерес појединих страначких лобија, чији чланови преко својих или пријатељских фирми добијају из буџета огромна средства за реализацију државних пројеката, који немају везе са стварним потребама становника. 

Одатле и толико незадовољство у народу и масовност скупова. 

Ове немиле сцене у Скупштини Србије, су за сваку осуду. 

Међутим, унапријед припремљан, како неки сматрају, говор Предсједника Народне Скупштине, може указивали само на раније припремљена представу. 

Циљ исте може бити слично изазивање контролисаног нереда на улицама појединих градова или општина и на основу тога увођење ванредног стања. 

Пошто ће на данашњем засиједања бити реализован и четврти захтјев студената везан за финансирање факултета, самим тим даљи наставак блокаде, прелази у чисто политички, па и даља блокада биће прекинута увођењем ванредног стања. 

Ми свакако не подржавамо ни овако понашање у Скупштини, ни увођење ванредног стања. 

Основно Јавно тужилаштво у Београду, за почело је истрагу поводом дешавања у Скупштини Србије.