Одлазак по Бадњак, увијек је имао неку посебну симболику, поготово када бадње праскозорије наступи, а околину прекрије снијежни покривач којем се нисте надали.
На бадњи дан снијег посебно украшава све око вас.
Даје нек посебан мир, који се не описује, једноставно треба се доживјети.
И повратак дому, отвара могућност једног дивног погледа на панораму преко бедема.
У различито доба дана може се посматрати та панорама, али на бадње јутро је посебна.

Ипак, колико можемо трудимо се да традицију очувамо, не због нас већ оних који ће остати за нама.
Опет, налагање Бадњака, у порти Цркве, да симболично угројемо пећину у којој треба да се роди Богомладенац, оставља нас везане и за наше далеке претке из доба паганства и њихова вјеровања у моћ храста, чега су се тешко одрицали, а што је Свети Сава, тако мудро уткао у црквене обреде и привукао их љубављу из паганства Христу.

У Храму се осјећа на Бадње вече неки посебан мир у исчкивању Божића.
Вјероватно, одатле и онај посебан осјећај, када породоља оде у породилиште.
И на повратку са паљења Бадњака и навечерја празника Рождењства Христовог искористили смо прилику да направимо једну панорамску фотографију у првом плану са Нишликом.

Поготово ми свијесни њеног проблема са интолеранцијом на глутен (циријаклиом).
На трпези обавезно, пребранац, купусник, печенка и још понешто.
Бадњак је окићен и као такав дочекаће Православну нову годину.
Овај празник завршили смо симбличним дочеком Рожденства Христовог, присуством на Литургији Светог Василија Великог, у Светиникилајевској цркви на Палилули.

Мир Божи!
Христос се Роди-Ваистину се Христос роди.
Нема коментара:
Постави коментар