Владика Кумановско-полошки Г. Г. Јоаким. Живи светац који хода земљом.

Jeromonah Petar Dragojlovic

 Има један ученик Патријарха Павла који му је, чини ми се, најсличнији. То је данашњи владика Кумановски Г. Јоаким (Јовчевски). То је светац који хода земљом и по понашању много личи на Патријарха Павла. Мислим да је он наследио највише његових дарова - молитвеност, скромност, истрајност, мудрост, смирење, подвижништво ... Ако га некада угледате, трчите да узмете Благослов Божији преко тог светог човека.

 

  Како је један пут причао Митрополит Амфилохије, он је као Митрополит једном приликом питао Патријарха Павла да ли да рукоположи за јерођакона па јеромонаха, тадашњег монаха Цетињског Манастира Јоакима (Јовчевског). Митрополит Амфилохије је размишљао у смислу - да ли је добро да га одмах рукополаже јер је недуго пре тога, мада већ у зрелој 47. години живота, брат Јоаким постао монах? Како је сам Митрополит знао да је монах Јоаким уствари дугогодишњи ученик Патријарха Павла, и његово духовно чедо док је Патријарх још био на Космету, решио је Митрополит да све провери са Патријархом, па га приупита: "Ваша Светости, шта мислите, да ли да рукоположим монаха Јоакима или да мало сачекамо?" Патријарх сав пун радости у мах одмах одговори: "Њега одмах можете рукоположити!" И ево и данас нашег доброг пастира словеснога стада - Епископа Полошко-кумановског Г. Јоакима како стопама Патријарха Павла смирено хода уским и трновитим путем који води у Царство Небеско.

 Искрено, никада нисам живео, и то годинама, са једним таквим човеком у истом Манастиру - Цетињском. Толику љубав и смирење у односу на друге, а толику строгост у односу на себе, нисам нигде и никада лично видео. Једном приликом, имао сам послушање да нешто доста касно пренесем тада још увек јеромонаху Јоакиму. Мислио сам да нешто чита или можда већ мало одмара, јер беше касно, и јер је читав дан био у Богословији и као професор и као дежурни васпитач, што је веома напорно. А знам да има проблема и са здрављем тј. са срцем. Закуцах на врата и после молитве чух - Амин. И видим седог и веома уморног монаха дуге браде како наслоњен једном руком на дрвену столицу, а у другој држи бројанице и моли се. Био је очевидно веома уморан и скрхан дневним обавезама. Можда је радио мале поклоне из монашког правила уз бројанице. Насмешивши се рече ми: "Реци оче Петре, о чему се ради? Кратко му пренесох послушање које је имао сутра обавити а које му је дато јер се нешто изненада променило у плановима и хитно је сутра требало одрадити. А он тихо рече - "Нека је благословено". Био сам задивљен. Човек који никада не пропушта ни једну Службу, човек који напорно ради са ђацима у Богословији од раног јутра до касно у ноћ и као професор и као васпитач и као исповедник, човек који има проблеме са срцем, такав човек у касне сате, иако сав скрхан од умора, неће да прескочи нити за јоту скрати правило за монахе. Баш је подсећао на Патријарха Павла. Увек је у свакој врлини много одскакао од свих нас и сви смо га волели. И монаси и ђаци. У Манастиру је био као нека сенка и толико пун Благодати и толико начитан, а у исто време толико скроман и врлинаст, да је пленио својим смирењем и својом љубављу. Благо браћи и сестрама у Куманову и Вардарској Македонији што имају оваквог молитвеника и смиреног архијереја Цркве Божије.

 Наш народ каже - ум царује, снага кладе ваља. Да, то је тачно. Али само ако је ум свети. А може се рећи и: Благодат царује - снага кладе ваља. А ево зашто. Пре једно 12 година, неки грмаљ од човека, који је предходно побегао из луднице дође у Цетињски Манастир. Нико није ни претпостављао да је овај човек ђавоиман већ се мислило да хоће да уђе у Митрополију да најави разговор са Митрополитом. Човек је био млађи, негде око 35 година, али баш огроман и сав као џин. Но, у једном тренутку ђаво је прорадио у њему и овај човек, у почетку наизглед миран, одједном је подивљао, и почео да виче и прети свима около. Шутнуо је и спољна врата на Митрополији и разбио их, па је кренуо да дивља и прети свима около. Ударио је том приликом и двојицу монаха и лакше их повредио. Кад је изашао напоље, кренуо је на још двојицу монаха, ваљда да их у своме лудилу удари. Наједанпут, створи се, као да је из земље изникао, малени растом владика Јоаким, који је иначе и веома крхке и слабашне телесне грађе. Појави се баш у тренутку кад је овај грмаљ поново хтео да уђе у Митрополију, и кад он крену, тада га владика Јоаким, на већ разбијеним улазним вратима, ухвати са обе руке и некако га стегну уз речи: "Стани брате, стани, стани". Мислили смо, шта ли ће сада бити. Овај грмаљ га може згромити. Сцена - Давид против Голијата. Међутим, владика Јоаким, тада још увек јеромонах, сву ту демонску силу укроти и порази Божијом помоћу и то тренутно и онај се грмаљ истог момента смири и као да потпуно издуши. Владика га је тако држао још пар секунди и извео у двориште Митрополије. Овај се потом тако смирио као да је изгубио сву снагу. И мирно је одведен из Митрополије. И тако је физички најслабији али духовно убедљиво најјачи члан Цетињског Манастира, смирио и на миран начин укротиио овог несретног човека.