уторак, 16. јануар 2018.

САНУ: Боркиња, психолошкиња, војникиња, секретарка – ГРАМАТИЧКИ НЕПРАВИЛНЕ

Да пренесемо и ово

Одбор за стандардизацију  српског језика Института за српски језик Српске академије наука и уметности коначно је објавио дуго очекивану Одлуку којом се, са аспекта највишег лингвистичког ауторитета за српски језик, ставља тачка на све даље тврдње о исправности „родно диференцираног језика“ који нам се последњих година намеће преко медија и појединих владиних и невладиних структура, под притиском из иностранства.


Зграда Српске академије наука и уметности/Фото: Зоран Лончаревић, Расфото

Уводне напомене

Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа(Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104). О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С. Савић и др.). Овом приликом истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичке категорије може закључити о присуству или одсуству неке равноправности или дискриминације у језику.

Образложење

1 Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија, те се они стога не могу ни мењати њиховим увођењем или инсистирањем на доследности њихове употребе. Став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности, те да генеричка употреба мушког граматичког рода, или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“, нарушава ту равноправност, представља управо банализацију лингвистичке теорије зато што савремена лингвистика сматра да се на основу присуства или одсуства неке граматичке категорије не може закључивати о присуству или одсуству претпостављене одговарајуће логичке категорије, нити пак о ванјезичкој стварности.
2. Такође, став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности подразумева да језици који не познају граматичку категорију рода нису или не могу бити језици родне равноправности. Тиме се, имплицитно, дискриминишу говорници оних језика који не поседују одговарајуће граматичке категорије, попут енглеског језика. А управо је на англосаксонском говорном подручју питање родне равноправности у језику решено на сасвим другачији начин – потпуном неутрализацијом обележја рода у ретким случјаевима где се оно јавља: на пример, уместо chairman препоручује се коришћење chairperson, a уместо policeman – police officer. Ово имплицира постојање друкчијег става у оквиру теорије родне равноправности, потпуно супротног оном који се шири у нашој јавности, а то је став да се родна равноправност заправо обезбеђује употребом родно неутралних облика, док инсистирање на обележавању пола у контексту у коме је тај податак ирелевантан може указивати на дискриминацију.
3. Родна неутралност генеричког мушког рода у српском језику није претпоставка, него лингвистичка чињеница: граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола (човек/људи, пас, голуб, писац, судија…). Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена бива у нескладу са важећим ставом лингвистичке науке. И не само то ― оваква би тврдња подразумевала да су готово сви законодавни акти Републике Србије, почев од Устава, – родно дискриминаторски, јер се у њима не користе доследно облици женског рода. И у самом Закону о равноправности полова користи се генерички мушки род (сведок, послодавац…). При том, Закон о равноправности полова, сасвим у складу са важећом граматиком српског језика, изричито каже: Термини којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

4.Граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена. Равноправност не зависи од употребе појединих граматичких категорија, но од контекста у коме су оне употребљене, односно – од значења целине текста. Чак и уз доследну употребу граматичке категорије женског рода могу се изражавати дискриминаторски ставови о женама (нпр. Жене политичари (политичарке) неспособне су за обављање одговорних послова). Такође, текстови у којима се не користи граматичка категорија женског рода могу садржати ставове који афирмишу родну равноправност. Позитиван пример представља превод Повеље Уједињених нација на српски језик. Повеља се залаже за сваки вид равноправности, па и за равноправност полова, али се у самом тексту користи синтагма права човека, а не тзв. родно осетљива синтагма права мушкараца и жена (уп. „унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик и веру“).
5. Стандардизација говора у званичној и јавној употреби може у одређеној мери подразумевати интервенцију у правцу слања пожељне политичке поруке. Међутим, нормирање језика се не сме руководити искључиво принципом слања пожељне политичке поруке, посебно када се то коси са увидима до којих је дошла званична наука о језику, или када би то значило нарушавање структуре датог језика, односно – било у нескладу са важећим граматичким и правописним нормама и добром језичком праксомСтога свака стандардизација говора у званичној и јавној употреби у Републици Србији мора најпре бити усклађена са постојећом нормом српскога језика.

СКАНДАЛОЗНО! Блиц прогласио ОДЛУКУ САНУ „спорном“ – Да ли су политичари и НВО сектор ВЕЋИ језички СТРУЧЊАЦИ ОД ЛИНГВИСТА?

Препоруке  и ставови одбора за стандардизацију српског језика

Облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом. Када је реч о облицима женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси, исправно је користити генерички мушки род (нпр. борац, пилот, академик), јер његова употреба никако не имплицира дискриминацију жена, но подразумева свест о једнакој друштвеној (/људској) вредности мушкарца и жене.
Уколико је у датом контексту неопходно нагласити да је носилац функције женског рода, то се може обезбедити и другим језичким средствима или навођењем личног имена. Пример 1: Прва жена космонаут Валентина Терешкова летела је у космос. Пример 2: Генерални конзул Александра Ђорђевић задужена је за конзуларно подручје GK Frankfurt. У првом примеру важно је у датом контексту нагласити пол, док је у другом примеру, управо због принципа родне равноправности, потпуно ирелевантно да ли је генерални конзул мушког или женског пола, а при том је видљивост жена већ обезбеђена навођењем личног имена конзула.
Коришћење паралелних форми или навођење форме у мушком роду са ознаком за наставак у женском роду непотребно оптерећује реченицу, уз сасвим изгледну могућност њеног довођења до апсурда (Сви присутни/присутне на овој прослави били/биле су недвосмислено разочарани/разочаране итд.), те их због тога не треба користити.

САНУ одговорила „боркињама“, медијима и властима: ОБУСТАВИТЕ НАСИЉЕ НАД СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ

Нацрт текста одлуке сачинила је Софија Милорадовић, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Нацрт је разматран на седници од 24. фебруара 2011. године и усвојен каo одлука бр.60.
Претходно је овај текст разматрало и усвојило Научно веће Института за српски језик САНУ.

Дечји хор „Чаролија“/Фото: Танјуг, Д.Ж.
Институт за српски језик © 2017


(ФОТО/ВИДЕО) ДЕТАЉИ СВИРЕПОГ УБИСТВА: Више пута пуцали у Оливера, па му пришли да га „овере“!

Непознати нападачи брутално су убили лидера ГИ СДП Оливера Ивановића


Полиција је у Звечану пронашла запаљен аутомобил за који се сумња да су нападачи искористили да побегну са места злочина.


Лидер ГИ СДП Оливер Ивановић брутално је убијен испред своје канцеларије у Косовској Митровици. На њега су непознати нападачи испалили више хитаца док је улазио у просторије странке.

Како сазнајемо из извора блиског истрази, у Ивановића је испаљено више метака из даљине, а неколико хитаца Ивановић је примио у стомак. Потом је нападач пришао и још један метак испалио у Ивановића из непосредне близине.

Опширније на Говори Србија

БРАЋА ЗАУВЕК: ОБЕЛЕЖЕН ДАН СРПСКО-РУСКОГ БРАТСТВА

Свечаном академијом јуче је обележен Дан српско-руског братства, а 15. јануар је изабран јер је на тај дан 1916. први српски војник дотакао тло Крфа, захваљујући депешама које је руски цар Николај Други Романов послао савезницима, захтевајући да се спасе српска војска.

Председница Комисије за јавну дипломатију, хуманитарну сарадњу и очување традиционалних вредности друштвеног савета Руске Федерације Елена Васиљевана Сутормина, која је предводила делегацију која је специјално за ову прилику дошла из Руске Федерације, рекла је да јој је „огроман утисак“ како Срби имају добар однос према Русима, али и да жели да каже да и Руси исто толико поштују и воле Србе, као и да нас повезује историја, традиционалне вредности, породица, морал.

Детаљније читајте ОВДЕ

Извор Спутник


Романтична представа “Хотел 88” средином фебруара гостује у Нишу

Kомад у режији Сташе Kопривице, који описује страствене промене у животама четворо људи, биће одигран 17. фебруара од 20 сати у Дому Војске. У представи играју Тамара Kрцуновић, Андрија Kузмановић, Анђела Јовановић и Владимир Алексић.

Представа урађена по мотивима комада "Привани животи" Н. Kауарда; Фото: промо
Виктор и Ана долазе у луксузни хотел на мору како би ту провели савршен медени месец. Сандра и Марко долазе у тај исти хотел, са потпуно истим циљем. Све би то било врло љупко и романтично да Викторова Ана и Сандрин Марко нису претходно били у врло бурном браку. Током једне једине ноћи у Хотелу 88, животи ово четворо људи доживеће страсне, али и урнебесне промене - наводи се у опису на Фејсбук страници представе.

Читајте на Јужним вестима детаљније

Од маја, туристи у разгледању Ниша панорамским аутобусом

Од маја месеца, посетиоци града на Нишави имаће прилику да у виде културно-историјске објекте кроз туру туристичким, панорамским аутобусом.
"Сам Град је препознао овакву потребу, подржао идеју и узео активно учешће у реализацији набавке једног оваквог туристичког аутобуса, који ће бити у надлежности Туристичке организације Ниша", изјавио је Урош Парлић директор ТОН-а, и додао да ће цена карте по тури ће бити доступна и за грађане Ниша.

Детаљније на Јужна Србија

СТЕВАН АНЂЕЛKОВИЋ и попусти привукли 20,000 људи у ФОРУМ шопинг центар

Током манифестације „Лате схоппинг нигхт“ кроз нишки Форум прошло је око 20,000 љубитеља шопинга, за шта је поред атрактивних попуста до 70% био заслужан победник последње сезоне емисије ТВОЈЕ ЛИЦЕ ЗВУЧИ ПОЗНАТО, Стеван Анђелковић.

У двоипочасовној увертири за дочек нове године по Јулијанском календару уживали су најмлађе и најстарије Нишлије и њихови гости.

Читајте на Србија Вести

понедељак, 15. јануар 2018.

ДОГОВОРЕНО ДА ВЛАДА РС УЛОЖИ НОВАЦ У ИНФРАСТРУКТУРУ ЗА EYOF 2019

На састанку је договорено конкретно учешће Владе РС у организацији Европског омладинског олимпијског фестивала EYOF 2019, чији су домаћини Источно Сарајево и Сарајево.
„Са великим задовољством обавјештавам јавност Источног Сарајева да је вечерас договорено да Влада РС преузме одговорност за припрему локације за биатлон на Двориштима, набавку и инсталацију мобилног леда за карлинг у СПЦ „Пеки“ у Палама, те за постављање монтажне дворане и мoбилног леда на помоћном терену „Славије“ за потребе дисциплине „брзо клизање“,рекао је градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић.
Извор Град Источно Сарајево

ЦРНАДАК: БиХ неће признати Косово!

Министар спољних послова БиХ Игор Црнадак изјавио је да БиХ неће признати Косово, као и да се то питање неће разматрати за време мандата актуелног Савета министара и Председништва.

"Највећи проблем у односима БиХ и Србије су бошњачки политичари. У интересу целог региона је да се у Сарајеву прихвати намера Србије да буде добар комшија, која дефинитивно жели, заједно са БиХ да ради на решавању проблема и олакша пут БиХ ка ЕУ", рекао је Црнадак.

Опширније на Правди

Руски центар негира наводе "Гардијана" да се тамо обучава “Србска част”

Упркос томе што је британски лист Гардијан писао да чланови “Србске части” пролазе војну обуку у Српско-руском хуманитарном центру, да би се као паравојна јединица супротставили протвницима председника Републике Српске Милорада Додика, у овом Центру негирају ове наводе.

Обуке које спроводи Српско-руски хуманитарни центар тичу се искључиво реаговања у ванредним ситуацијама, као што су поплаве и пожари, тако да су учесници на обукама искључиво лица, која су уско везана за пружање помоћи у ванредним ситуацијама - рекли су у Српско-руском центру.

Стојковић: Додикови противници лажима желе да нас увуку у политику, да би га срушили

Ми, наравно, немамо никакву сарадњу са Српско-руским центром. Ја сам од Руске федерације добио орден због анти-НАТО протеста и када су дошли њихови генерали мени у посету, они су ме питали да их одведем у Руски центар, да виде своје Русе. Ја сам се тада упознао са представницима Центра и то је било то - рекао је Стојковић.

Поширније на Јужним вестима

Сиромашнима дарују специјалитете са роштиља

Хумани чин власника грила


Ако сте гладни, а нисте у могућности да платите, код нас увијек можете добити неки топли оброк. Платићете кад будете могли, или никад! Нико не заслужује да буде гладан, Бог вас благословио.

„Предивно, хвала на Вашој доброти“, „Ово је доказ да добри људи још постоје“, били су само неки од коментара. Огласили су се и људи широког срца из „Бијеле лађе“ одговоривши им: „Наше мало некоме значи много“.
Facebook
Vibe
Telegram
WhatsApp
Twitte

Апел показао да се кључни део духовне и интелектуалне елите определио за правду

„Има нас у овом тренутку 10.330, нас, потписника апела за одбрану Косова и Метохије. Међу нама је дванаест архијереја наше Цркве, осам академика преко стотину професора универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Косовској Митровици, Источном Сарајеву и у Бањој Луци, око стотину педесет доктора наука. Затражили смо само то – да се конфликт замрзне и да се не предамо, да не напуштамо Косово – српски Јерусалим“, рекао је проф. др Милош Ковић на представљању четворокњижја митрополита црногорско-приморског Амфилохија „Ново косовско распеће“
Проф. др Милош Ковић казао је да се Београд ових дана сјетио косовског завјета.

„Између подвига и страха, ми се опредјељујемо за подвиг, између незнања и знања, на страни смо знања, између вере и невере, погађате – вера. Рекао бих, настојимо да будемо на путу Косовског завета“, поручио је професор Ковић.
ОПШИРНИЈЕ читајте на Стању Ствари

Ускоро промоција књиге „Четири слике траже писца“

Студио за креативно писање, сценску продукцију и режију „Театролог“ из Источног Новог Сарајева припрема збирку прича под насловом „Четири слике траже писца“ која би ускоро требало да буде објављена, потврдио је за Срну оснивач студија Зоран Тодоровић.

„На основу успјешних радова полазника студија, приређена је збирка прича под насловом `Четири слике траже писца`. Највећи број бодова у категорији нових издања је потврда квалитета овог пројекта“, истиче Тодоровић.

Опширније прочитајте ОВДЈЕ.

Дејану Атанацковићу припала је НИН-ова награда за књигу "Лузитанија''


„Дејан Атанацковић по свему је специфичан аутор.

 Познат је као визуелни уметник, који последњих година живи и ради у Фиренци. Познат је и по радионицама заснованим на дијалогу студената и психијатријских пацијената. Управо се радња и његовог првог романа дешава у установи умно оболелих. Они имају задатак да одговоре на питање – шта је Лузитанија? Роман истоименог наслова, у издању Бесне кобиле, пласирао се међу финалисте за НИН-ову награду. 
Какав прозни свет чека читаоца иза наслова Лузитанија?
У Лузитанији је, вероватно на свакој страни, присутна понека слика људског тела, чак и када се о телу не говори директно. Вођен сам био идејом о роману као некој врсти атласа разноврсних телесности. У роману многи путници прелазе врло далека растојања. Понекад су то кретања кроз пејзаже сасвим налик људској утроби, било да је реч о подземним тунелима или ходницима фирентинског природњачког музеја. Понекад је тело пролаз или капија. Тело нестаје или се преобличава, а појављују се и многе личности који у себи носе необичну сличност са појединим животињама. А наравно да је тело у основи политичка тема, која се тиче другости, неприлагођености, па и начина на које се неприлагођеност вековима издваја и кажњава. Зато у роману, сред највећег ратног насиља, управо најрањивији, напуштени, некорисни чланови друштва, пацијенти психијатријске болнице, препуштени на милост и немилост туђих ратних амбиција, стварају утопијско друштво, један, рекао бих, врло успешан државни пројекат. 
Како вам се отворила ова прича?
Лузитанија је репертоар годинама таложених слика. Рад на роману био је поступак сасвим налик мом уобичајеном раду у области визуелних уметности: уобличавање слика и њихов распоред, често у поступку врло сличан видео-монтажи. Прича се заправо „отварала“ годинама, мада су наравно постајали и директни поводи. Најпре позив за учешће на једној изложби посвећеној Првом светском рату, када сам, истражујући причу о Докторовој кули заправо дошао до првобитне идеје романа. Други повод јесте свакако сарадња са фирентинским музејима природних наука, у склопу мојих предавачких активности, односно рада на предмету који се тиче историје представљања људског тела. А наравно да је и сама дидактичка активност један наративни рад, причање прича. Такође, значајан утицај на рад на роману имале су и неке чињенице мог живота, константно кретање између Фиренце и Београда, па и многа друга путовања.
Како видите позицију НИН-ове награде у контексту српске културе?
Свакако је реч о награди која има велики утицај на разумевање шта је то, уопште, српска култура, а надам се да се та култура, шта год били њени оквири, може и мора схватити као нешто у континуираном настајању и променама, а не нешто статично и заокружено. Заправо, мислим да је питање шта је то српска култура, заиста још увек суштински непостављено, премда се поводи за постављање тог питања свакодневно намећу. Данас је потребно одупрети се много чему, понудити другачије, понекад управо супротне идеје, и важно је да постоје „места“ у друштву где појединац може да осети да је то могуће. Посебно у друштву у коме се, мање-више одувек, као културни и политички модел намеће неопходност припадања некој интересној групи или макар друштву „истомишљеника“. Чињеница да први роман практично непознатог аутора, мале издавачке куће, може да стекне пажњу какву је стекла Лузитанија наравно да говори у прилог тој награди.“Објављено у НИН-у.

недеља, 14. јануар 2018.

Ко више лаже о Босанском конфликту, Јово Асентић или портал Радио Сарајево(ба)?

Информацију о Србину из Босне и Херцеговине који је депортован из Сједињених Америчких Држава, прочитао сам у тексту „Депортиран у БиХ  – у Чикагу ухапшен бивши официр Војске Републике Српске  Јово Асентић.”

Одлука о депортацији је донесена крајем јануара 2016. године због лагања америчким имиграционим властима о његовој улози током грађанског сукоба у БиХ.”

Опширније на Порталу Славија.рс.ба

Сајт петоро младих Нишлија у служби потрошача

Уколико имате неку жалбу на услуге у ресторану, градском аутобусу, продавници или мобилном саобраћају можете их оставити на сајту за потрошаче www.никадвисе.цом. Млади људи из Ниша који су урадили сајт те критике прослеђују компанијама на које се жалите

Једна од њих је Маријана Витас: – Наш циљ је да прикупимо те негативне коментаре, та негативна искуства и да их на одређени начин проследимо и да их презентујемо фирмама које су поменуте у тим коментарима.

Детаљније на Нишким Вестима

Удружење “Четири плус” Пале најављује протесте

Ако што прије не добијемо паре које су буџетом општине Пале предвиђене за помоћ вишечланим породицама, идемо у протесте – то надлежнима поручују из тамошњег Удружења “Четири плус” у коме су љути што им прошле године није исплаћена ни марка.

“Протест испред зграде Скупштине општине, а наравно можда ћемо и прошетати да нас виде грађани Пала, а рок, нисмо размишљали, али да би се ми организовали како би то изгледало озбиљно и да би били заступљени сви они који су са овим начином према нашој популацији незадовољни то би требало да буде најдаље десет дана”, рекао је предсједник Удружења “Пале 4 плус” Жељко Нинковић.

Опширније на порталу Требевић инфо

Одличан наступ Страхиње Ерића у Чешкој

Паљански нордијац, Страхиња Ерић, освојио је пето мјесто на јуче одржаној У18 трци у чешком Новом Месту.
Кусмук Сања је у женској сениорској конкуренцији на трци од 10 км остварила резултат од 214 ФИС бодова.
 Детаљније на Поралу "Катера"

Промоција књиге уз обележавање 20 година рада "Сити маркетинга"

Сити маркетинг (City Marketing centar) обележио је данас у "New City" хотелу 20 година рада уз промоцију нове књиге "Добродошли у Град Ниш" (Welcome to City of Niš).


Да подсетимо..

Сити маркетинг је организатор Сајма аутомобила у Нишу, једине манифестације тог типа у региону.

Општирније на Јужна Србија

Одлази "зимско пролеће" са југа Србије, долази снег

Први снег у 2018. години у Нишу пашће у недељу 14. јануара, по прогнози Републичког хидрометеоролошког завода. Са српским прогностичарима сагласан је и ББЦ који поред “белог прекривача” најављује и пад температуре на 0 степени.
фото: Вања Kесер/архива

Зима и њен “пратилац” забелеће Ниш у недељу, са дневном температуром 1, а ноћном -1 степен Целзијусове скале, прогнозира РХМЗ. Исти тренд задржаће се и у понедељак, опет снег, али са нешто “оштријом” ноћном температуром од -4 степена.

Детаљније на Јужним вестима.

Пет онлајн ситуација у којима несвесно делите личне податке

Ако сте онлајн - разоткривени сте. Чак и ако немате профил на некој друштвеној мрежи, имате мобилни телефон или укључену локацију на неком од уређаја у аутомобилу или кући.
Kада кликнете „ лике” на Фејсбуку
Kада скинете „паметну” апликацију на ваш „паметан” телефон
Kада користите било који „паметан” уређај
Kада год активирате бесплатан wи-фи
Kада дајете свој глас политичарима

Датаљније о свим ситуацијама прочитајте ОВДЕ

Извор ИСербиа

У новом Клиничком центру операција карцинома дебелог црева, интервенцију радио чувени хирург, проф. др Зоран Кривокапић

Један од најеминентнијих колоректалних хирурга у Европи и свету и најбољи хирург, када је реч о операцијама на дебелом цреву, академик, проф. др Зоран Кривокапић, који је своју стручност и умеће демонстрирао готово у свим познатим светским болницама, оперисао је јуче и у новој згради нишког Клиничког центра.
Након завршеног захвата, ни сам академик, који је члан Краљевског колеџа Енглеске али и Америке, проф. др Зоран Кривокапић није крио одушевљење новоизграђеним простором и опремом која се налази у салама новог оперативног блока.
Детаљније на Јужној Србији.

субота, 13. јануар 2018.

Симбол Малог Божића и дана Светог Василија Великог! (ФОТО)

Василице се припремају 14. јануара, могу бити слатке или слане у зависности од обичаја, а деле се са укућанима и комшијама, како би били сложни читаве године


На Мали Божић којим 14. јануара почиње и Нова година по јулијанском календару слави се Свети Василије Велики, а на тај дан домаћице месе василице да обрадују своје укућане и прве комшије, како би цела година прошла у складу и пријатељству.

Традиционални рецепт за василицу можете погледати ОВДЕ.

Василице се традиционално припремају на дан 1. јануара по јулијанском, односно 14. јануара по грегоријанском календару. На тај дан се упокојио и архиепископ Свети Василије, називан пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и својом жаоком боде јеретике - безбожнике.
Извор Стил.

Дочек Православне Нове годиниме уз “Тропико бенд"

Уз ватромет, поп звуке Тропико бенда и точено пиво из комбија, више хиљада грађана дочекало је православну Нову годину у Парку Светог Саве.
Tропико бенд свира за Нишлије; фото: Вања Kесер

Опширније на Јужном вестима

Источно Ново Сарајево: Дочек Православне Нове године уз “Гарави сокак”

У општини Источно Ново Сарајево вечерас ће бити организован дочек Православне Нове године на отвореном током којег ће наступити новосадска група “Гарави сокак”.
Детаљније читајте на порталу Требевић.

Нишки хотел “Парк“

Мало је оних који прођу улицом 7. јула у Нишу и са тугом не погледају на хотел “Парк”, први модеран хотел, који је град добио далеке 1937. године.

Ова грађевина чува историју и културно наслеђе Ниша, а под заштиту државе стављена 1983. године. Хотел је  купила “Равеx гроуп”, а власник Андрија Радојчић,  каже да ће у наредним годинама “Парк” опет засијати пуним сјајем.
Опширније о историји овог хотела читајте на Порталу Србија Вести.

Хотел "Парк" био је и уточиште прогнанима из Републике Српске Краине.

петак, 12. јануар 2018.

Свети исповедник Доситеј Васић, Митрополит загребачки

Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Архијерејев Богодохновеноје удобреније Доситеје премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.



О овом Светом угоднику Божијем опширније можете прочитати ОВДЕ.


Вечерас са почеткок у 19.00. часова уз благослов његовог преосвештенства Епископа Нишког г.г.Арсенија почело је свенонћно бденије уз учешће монаштва и свештенства епарије Нишке у част Светог исповедника Доситеја Нишког и Загребачког, кога света црква прославља 13. јанура.

Дивно је слушати јеромонахе и свештенике за певницама, како благодатно узносе хвалу Господу и Угодницима кроз Псалтир и Молитве.

Архијерејском Литургијом даће се свобухватан и Богом благословен печат овој дивној ноћи.

Молитвама Светог Доситеја да Бог излије обиље Своје милости на нас грешне и недостојене, да се обратимо и јединим исправним путем ходимо.



Болница Источно Сарајево: Завршени груби радови и постављен дио преградних зидова

Директор Болнице Источно Сарајево Горан Тодоровић напомиње да ће нови болнички комплекс чинити цјелину која ће имати између 13.500 и 14.000 метара квадратних корисног простора.
„Иако радимо са нешто мањим бројем људи и у тешким условима, ипак смо успјели да повећамо број пацијената којима смо пружили болничку услугу. У протеклој години, у Болници Источно Сарајево лежало је око 11.590 пацијената, и нека је свако у просјеку лежао пет дана – то је више од 55.000 `пансиона`“, наводи Тодоровић.
Детаљније читајте на СРНИ/Катери



У Бијељини премијера документарног филма "Код пријатељства"

У Бијељини је премијерно приказан документарни филм "Код пријатељства", урађен у копродукцији удружења из Русије и Републике Српске.

"Код пријатељства" побједник је међународног конкурса који су заједнички реализовали Удружење из Азова са Удружењем српско-руског пријатељства "Завјет" из Бијељине

Опширније на РТРС

Ослобађање Ниша од Турака почело је на знак трубе са Марковог калета на Горици

На данашњи дан, 11.01.1878. године, после пет векова ропства, Ниш је ослобођен од Турака. У новом броју часопис Слово југа, који ће бити у продаји од понедељка, преноси извештај о бици на Горици. Ово је била одлучујућа битка приликом ослобађања Ниша, а одиграла се на месту где се налазило јако турско, тзв. Абди-пашино, утврђење, данас познато као Марково Кале.
У вези датума који се наводе у документацији из 1877-1878. године потребно је знати да су тада датуми записивани по старом календару, тако да је запис од 29. децембра заправо данас по новом календару датум 11. јануар, дан када се обележава ослобођење Ниша од Турака.

Општирније на Слово југа

Дан дочека православне Нове године

Дан дочека православне Нове године испуњен бројним манифестацијама, организатор моли грађане да не доносе пиротехничка средства

Градска општина Медијана традиционално организује дочек православне Нове године у суботу, 13. јануара 2018. године у Парку Светог Саве. Наступиће један од тренутно најпопуларнијих бендова у Србији- „Тропико бенд“. Концерт почиње у 22 сата и 30 минута и трајаће до 01.00 сат иза поноћи.

Детаљније на Порталу Јужна Србија

Казнити одговорне за убијање сова

Друштво за истраживање и заштиту биодиверзитета Бањалука позвало је надлежне институције да открију и казне одговорне за убиство пет сова у Домаљевцу код Шамца.
Ријеч је о законом заштићеној врсти птица које имају значајну улогу у еколошком ланцу исхране и очувању здравља и економије људи, преноси портал Катера, писање СРНЕ.
Детаљније прочитајте овдје.

Паљанке Маја Тадић и Нина Петровић међу првих 10 у Бугарској

Паљанске скијашице Маја Тадић и Нина Петровић налазе се на мини турнеји по Бугарској.
Конкретније на Катери

ФОТО-КОНКУРС МЈЕСЕЦА ЈАНУАР!

Учесници фото-конкурса мјесеца - ЈАНУАР! Гласање трајати у периоду до 29. јануара (укључујући 29. јануар - до поноћи). Уколико желите да гласате, довољно је да одаберете фотографију и кликнете на "Свиђа ми се (Like)". Три фотографије са највише лајкова добијају награде и улазе у избор фотографије године. Свим учесницима желимо много среће! :)


Фотографије наградног конкурса можете погледати ОВДЈЕ.

Извор Катера







четвртак, 11. јануар 2018.

Обележено 140 година слободног Ниша (фото)

У Официрском дому данас је одржана свечана седница Скупштине града Ниша. Добитницима је додељено највише градско признање, награда „11. јануар“. Овај дан се слави јер се навршава 140 година ослобођења од Турака односно дан када је српска војска ушла у слободни Ниш.
Опширније на порталу Грађанин

Посјета делегације Јужне Осетије – поклон Српској за 26. рођендан

Начелник Општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић и предсједник Јужне Осетије Анатолиј Бибилов оцијенили су данас у Источном Сарајеву да је посјета делегације Јужне Осетије Републици Српској поводом 9. јануара – Дана Републике, велики и искрени поклон Српској за њен 26. рођендан.

Опширније на Катери

ЕКСКЛУЗИВНО: Ми смо Република Српска на Кавказу (видео)


Председник Јужне Осетије Анатолиј Бибилов не путује често у иностранство — као председник непризнате републике није пожељан гост у земљама које игноришу жељу осетинског народа да живи одвојено од Грузије. То њему нарочито не смета, а након што ју је Русија признала, Јужна Осетија се убрзано опоравља.
Опширније на Спутњику


Пливање за Богојављенски крст

Српска православна општина Војковићи у сарадњи са СКУД „Војковићи“ и Џудо клубом „ФАМОС“ организује пливање за Богојављенски крст, које ће бити одржано 19.1.2018. у Војковићима, у Источној Илиџи.


Опширније читајте на Портали Катера.