понедељак, 15. јануар 2018.

Сиромашнима дарују специјалитете са роштиља

Хумани чин власника грила


Ако сте гладни, а нисте у могућности да платите, код нас увијек можете добити неки топли оброк. Платићете кад будете могли, или никад! Нико не заслужује да буде гладан, Бог вас благословио.

„Предивно, хвала на Вашој доброти“, „Ово је доказ да добри људи још постоје“, били су само неки од коментара. Огласили су се и људи широког срца из „Бијеле лађе“ одговоривши им: „Наше мало некоме значи много“.
Facebook
Vibe
Telegram
WhatsApp
Twitte

Апел показао да се кључни део духовне и интелектуалне елите определио за правду

„Има нас у овом тренутку 10.330, нас, потписника апела за одбрану Косова и Метохије. Међу нама је дванаест архијереја наше Цркве, осам академика преко стотину професора универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Косовској Митровици, Источном Сарајеву и у Бањој Луци, око стотину педесет доктора наука. Затражили смо само то – да се конфликт замрзне и да се не предамо, да не напуштамо Косово – српски Јерусалим“, рекао је проф. др Милош Ковић на представљању четворокњижја митрополита црногорско-приморског Амфилохија „Ново косовско распеће“
Проф. др Милош Ковић казао је да се Београд ових дана сјетио косовског завјета.

„Између подвига и страха, ми се опредјељујемо за подвиг, између незнања и знања, на страни смо знања, између вере и невере, погађате – вера. Рекао бих, настојимо да будемо на путу Косовског завета“, поручио је професор Ковић.
ОПШИРНИЈЕ читајте на Стању Ствари

Ускоро промоција књиге „Четири слике траже писца“

Студио за креативно писање, сценску продукцију и режију „Театролог“ из Источног Новог Сарајева припрема збирку прича под насловом „Четири слике траже писца“ која би ускоро требало да буде објављена, потврдио је за Срну оснивач студија Зоран Тодоровић.

„На основу успјешних радова полазника студија, приређена је збирка прича под насловом `Четири слике траже писца`. Највећи број бодова у категорији нових издања је потврда квалитета овог пројекта“, истиче Тодоровић.

Опширније прочитајте ОВДЈЕ.

Дејану Атанацковићу припала је НИН-ова награда за књигу "Лузитанија''


„Дејан Атанацковић по свему је специфичан аутор.

 Познат је као визуелни уметник, који последњих година живи и ради у Фиренци. Познат је и по радионицама заснованим на дијалогу студената и психијатријских пацијената. Управо се радња и његовог првог романа дешава у установи умно оболелих. Они имају задатак да одговоре на питање – шта је Лузитанија? Роман истоименог наслова, у издању Бесне кобиле, пласирао се међу финалисте за НИН-ову награду. 
Какав прозни свет чека читаоца иза наслова Лузитанија?
У Лузитанији је, вероватно на свакој страни, присутна понека слика људског тела, чак и када се о телу не говори директно. Вођен сам био идејом о роману као некој врсти атласа разноврсних телесности. У роману многи путници прелазе врло далека растојања. Понекад су то кретања кроз пејзаже сасвим налик људској утроби, било да је реч о подземним тунелима или ходницима фирентинског природњачког музеја. Понекад је тело пролаз или капија. Тело нестаје или се преобличава, а појављују се и многе личности који у себи носе необичну сличност са појединим животињама. А наравно да је тело у основи политичка тема, која се тиче другости, неприлагођености, па и начина на које се неприлагођеност вековима издваја и кажњава. Зато у роману, сред највећег ратног насиља, управо најрањивији, напуштени, некорисни чланови друштва, пацијенти психијатријске болнице, препуштени на милост и немилост туђих ратних амбиција, стварају утопијско друштво, један, рекао бих, врло успешан државни пројекат. 
Како вам се отворила ова прича?
Лузитанија је репертоар годинама таложених слика. Рад на роману био је поступак сасвим налик мом уобичајеном раду у области визуелних уметности: уобличавање слика и њихов распоред, често у поступку врло сличан видео-монтажи. Прича се заправо „отварала“ годинама, мада су наравно постајали и директни поводи. Најпре позив за учешће на једној изложби посвећеној Првом светском рату, када сам, истражујући причу о Докторовој кули заправо дошао до првобитне идеје романа. Други повод јесте свакако сарадња са фирентинским музејима природних наука, у склопу мојих предавачких активности, односно рада на предмету који се тиче историје представљања људског тела. А наравно да је и сама дидактичка активност један наративни рад, причање прича. Такође, значајан утицај на рад на роману имале су и неке чињенице мог живота, константно кретање између Фиренце и Београда, па и многа друга путовања.
Како видите позицију НИН-ове награде у контексту српске културе?
Свакако је реч о награди која има велики утицај на разумевање шта је то, уопште, српска култура, а надам се да се та култура, шта год били њени оквири, може и мора схватити као нешто у континуираном настајању и променама, а не нешто статично и заокружено. Заправо, мислим да је питање шта је то српска култура, заиста још увек суштински непостављено, премда се поводи за постављање тог питања свакодневно намећу. Данас је потребно одупрети се много чему, понудити другачије, понекад управо супротне идеје, и важно је да постоје „места“ у друштву где појединац може да осети да је то могуће. Посебно у друштву у коме се, мање-више одувек, као културни и политички модел намеће неопходност припадања некој интересној групи или макар друштву „истомишљеника“. Чињеница да први роман практично непознатог аутора, мале издавачке куће, може да стекне пажњу какву је стекла Лузитанија наравно да говори у прилог тој награди.“Објављено у НИН-у.

недеља, 14. јануар 2018.

Ко више лаже о Босанском конфликту, Јово Асентић или портал Радио Сарајево(ба)?

Информацију о Србину из Босне и Херцеговине који је депортован из Сједињених Америчких Држава, прочитао сам у тексту „Депортиран у БиХ  – у Чикагу ухапшен бивши официр Војске Републике Српске  Јово Асентић.”

Одлука о депортацији је донесена крајем јануара 2016. године због лагања америчким имиграционим властима о његовој улози током грађанског сукоба у БиХ.”

Опширније на Порталу Славија.рс.ба

Сајт петоро младих Нишлија у служби потрошача

Уколико имате неку жалбу на услуге у ресторану, градском аутобусу, продавници или мобилном саобраћају можете их оставити на сајту за потрошаче www.никадвисе.цом. Млади људи из Ниша који су урадили сајт те критике прослеђују компанијама на које се жалите

Једна од њих је Маријана Витас: – Наш циљ је да прикупимо те негативне коментаре, та негативна искуства и да их на одређени начин проследимо и да их презентујемо фирмама које су поменуте у тим коментарима.

Детаљније на Нишким Вестима

Удружење “Четири плус” Пале најављује протесте

Ако што прије не добијемо паре које су буџетом општине Пале предвиђене за помоћ вишечланим породицама, идемо у протесте – то надлежнима поручују из тамошњег Удружења “Четири плус” у коме су љути што им прошле године није исплаћена ни марка.

“Протест испред зграде Скупштине општине, а наравно можда ћемо и прошетати да нас виде грађани Пала, а рок, нисмо размишљали, али да би се ми организовали како би то изгледало озбиљно и да би били заступљени сви они који су са овим начином према нашој популацији незадовољни то би требало да буде најдаље десет дана”, рекао је предсједник Удружења “Пале 4 плус” Жељко Нинковић.

Опширније на порталу Требевић инфо

Одличан наступ Страхиње Ерића у Чешкој

Паљански нордијац, Страхиња Ерић, освојио је пето мјесто на јуче одржаној У18 трци у чешком Новом Месту.
Кусмук Сања је у женској сениорској конкуренцији на трци од 10 км остварила резултат од 214 ФИС бодова.
 Детаљније на Поралу "Катера"

Промоција књиге уз обележавање 20 година рада "Сити маркетинга"

Сити маркетинг (City Marketing centar) обележио је данас у "New City" хотелу 20 година рада уз промоцију нове књиге "Добродошли у Град Ниш" (Welcome to City of Niš).


Да подсетимо..

Сити маркетинг је организатор Сајма аутомобила у Нишу, једине манифестације тог типа у региону.

Општирније на Јужна Србија

Одлази "зимско пролеће" са југа Србије, долази снег

Први снег у 2018. години у Нишу пашће у недељу 14. јануара, по прогнози Републичког хидрометеоролошког завода. Са српским прогностичарима сагласан је и ББЦ који поред “белог прекривача” најављује и пад температуре на 0 степени.
фото: Вања Kесер/архива

Зима и њен “пратилац” забелеће Ниш у недељу, са дневном температуром 1, а ноћном -1 степен Целзијусове скале, прогнозира РХМЗ. Исти тренд задржаће се и у понедељак, опет снег, али са нешто “оштријом” ноћном температуром од -4 степена.

Детаљније на Јужним вестима.

Пет онлајн ситуација у којима несвесно делите личне податке

Ако сте онлајн - разоткривени сте. Чак и ако немате профил на некој друштвеној мрежи, имате мобилни телефон или укључену локацију на неком од уређаја у аутомобилу или кући.
Kада кликнете „ лике” на Фејсбуку
Kада скинете „паметну” апликацију на ваш „паметан” телефон
Kада користите било који „паметан” уређај
Kада год активирате бесплатан wи-фи
Kада дајете свој глас политичарима

Датаљније о свим ситуацијама прочитајте ОВДЕ

Извор ИСербиа

У новом Клиничком центру операција карцинома дебелог црева, интервенцију радио чувени хирург, проф. др Зоран Кривокапић

Један од најеминентнијих колоректалних хирурга у Европи и свету и најбољи хирург, када је реч о операцијама на дебелом цреву, академик, проф. др Зоран Кривокапић, који је своју стручност и умеће демонстрирао готово у свим познатим светским болницама, оперисао је јуче и у новој згради нишког Клиничког центра.
Након завршеног захвата, ни сам академик, који је члан Краљевског колеџа Енглеске али и Америке, проф. др Зоран Кривокапић није крио одушевљење новоизграђеним простором и опремом која се налази у салама новог оперативног блока.
Детаљније на Јужној Србији.

субота, 13. јануар 2018.

Симбол Малог Божића и дана Светог Василија Великог! (ФОТО)

Василице се припремају 14. јануара, могу бити слатке или слане у зависности од обичаја, а деле се са укућанима и комшијама, како би били сложни читаве године


На Мали Божић којим 14. јануара почиње и Нова година по јулијанском календару слави се Свети Василије Велики, а на тај дан домаћице месе василице да обрадују своје укућане и прве комшије, како би цела година прошла у складу и пријатељству.

Традиционални рецепт за василицу можете погледати ОВДЕ.

Василице се традиционално припремају на дан 1. јануара по јулијанском, односно 14. јануара по грегоријанском календару. На тај дан се упокојио и архиепископ Свети Василије, називан пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и својом жаоком боде јеретике - безбожнике.
Извор Стил.

Дочек Православне Нове годиниме уз “Тропико бенд"

Уз ватромет, поп звуке Тропико бенда и точено пиво из комбија, више хиљада грађана дочекало је православну Нову годину у Парку Светог Саве.
Tропико бенд свира за Нишлије; фото: Вања Kесер

Опширније на Јужном вестима

Источно Ново Сарајево: Дочек Православне Нове године уз “Гарави сокак”

У општини Источно Ново Сарајево вечерас ће бити организован дочек Православне Нове године на отвореном током којег ће наступити новосадска група “Гарави сокак”.
Детаљније читајте на порталу Требевић.

Нишки хотел “Парк“

Мало је оних који прођу улицом 7. јула у Нишу и са тугом не погледају на хотел “Парк”, први модеран хотел, који је град добио далеке 1937. године.

Ова грађевина чува историју и културно наслеђе Ниша, а под заштиту државе стављена 1983. године. Хотел је  купила “Равеx гроуп”, а власник Андрија Радојчић,  каже да ће у наредним годинама “Парк” опет засијати пуним сјајем.
Опширније о историји овог хотела читајте на Порталу Србија Вести.

Хотел "Парк" био је и уточиште прогнанима из Републике Српске Краине.

петак, 12. јануар 2018.

Свети исповедник Доситеј Васић, Митрополит загребачки

Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Архијерејев Богодохновеноје удобреније Доситеје премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.



О овом Светом угоднику Божијем опширније можете прочитати ОВДЕ.


Вечерас са почеткок у 19.00. часова уз благослов његовог преосвештенства Епископа Нишког г.г.Арсенија почело је свенонћно бденије уз учешће монаштва и свештенства епарије Нишке у част Светог исповедника Доситеја Нишког и Загребачког, кога света црква прославља 13. јанура.

Дивно је слушати јеромонахе и свештенике за певницама, како благодатно узносе хвалу Господу и Угодницима кроз Псалтир и Молитве.

Архијерејском Литургијом даће се свобухватан и Богом благословен печат овој дивној ноћи.

Молитвама Светог Доситеја да Бог излије обиље Своје милости на нас грешне и недостојене, да се обратимо и јединим исправним путем ходимо.



Болница Источно Сарајево: Завршени груби радови и постављен дио преградних зидова

Директор Болнице Источно Сарајево Горан Тодоровић напомиње да ће нови болнички комплекс чинити цјелину која ће имати између 13.500 и 14.000 метара квадратних корисног простора.
„Иако радимо са нешто мањим бројем људи и у тешким условима, ипак смо успјели да повећамо број пацијената којима смо пружили болничку услугу. У протеклој години, у Болници Источно Сарајево лежало је око 11.590 пацијената, и нека је свако у просјеку лежао пет дана – то је више од 55.000 `пансиона`“, наводи Тодоровић.
Детаљније читајте на СРНИ/Катери



У Бијељини премијера документарног филма "Код пријатељства"

У Бијељини је премијерно приказан документарни филм "Код пријатељства", урађен у копродукцији удружења из Русије и Републике Српске.

"Код пријатељства" побједник је међународног конкурса који су заједнички реализовали Удружење из Азова са Удружењем српско-руског пријатељства "Завјет" из Бијељине

Опширније на РТРС

Ослобађање Ниша од Турака почело је на знак трубе са Марковог калета на Горици

На данашњи дан, 11.01.1878. године, после пет векова ропства, Ниш је ослобођен од Турака. У новом броју часопис Слово југа, који ће бити у продаји од понедељка, преноси извештај о бици на Горици. Ово је била одлучујућа битка приликом ослобађања Ниша, а одиграла се на месту где се налазило јако турско, тзв. Абди-пашино, утврђење, данас познато као Марково Кале.
У вези датума који се наводе у документацији из 1877-1878. године потребно је знати да су тада датуми записивани по старом календару, тако да је запис од 29. децембра заправо данас по новом календару датум 11. јануар, дан када се обележава ослобођење Ниша од Турака.

Општирније на Слово југа

Дан дочека православне Нове године

Дан дочека православне Нове године испуњен бројним манифестацијама, организатор моли грађане да не доносе пиротехничка средства

Градска општина Медијана традиционално организује дочек православне Нове године у суботу, 13. јануара 2018. године у Парку Светог Саве. Наступиће један од тренутно најпопуларнијих бендова у Србији- „Тропико бенд“. Концерт почиње у 22 сата и 30 минута и трајаће до 01.00 сат иза поноћи.

Детаљније на Порталу Јужна Србија

Казнити одговорне за убијање сова

Друштво за истраживање и заштиту биодиверзитета Бањалука позвало је надлежне институције да открију и казне одговорне за убиство пет сова у Домаљевцу код Шамца.
Ријеч је о законом заштићеној врсти птица које имају значајну улогу у еколошком ланцу исхране и очувању здравља и економије људи, преноси портал Катера, писање СРНЕ.
Детаљније прочитајте овдје.

Паљанке Маја Тадић и Нина Петровић међу првих 10 у Бугарској

Паљанске скијашице Маја Тадић и Нина Петровић налазе се на мини турнеји по Бугарској.
Конкретније на Катери

ФОТО-КОНКУРС МЈЕСЕЦА ЈАНУАР!

Учесници фото-конкурса мјесеца - ЈАНУАР! Гласање трајати у периоду до 29. јануара (укључујући 29. јануар - до поноћи). Уколико желите да гласате, довољно је да одаберете фотографију и кликнете на "Свиђа ми се (Like)". Три фотографије са највише лајкова добијају награде и улазе у избор фотографије године. Свим учесницима желимо много среће! :)


Фотографије наградног конкурса можете погледати ОВДЈЕ.

Извор Катера







четвртак, 11. јануар 2018.

Обележено 140 година слободног Ниша (фото)

У Официрском дому данас је одржана свечана седница Скупштине града Ниша. Добитницима је додељено највише градско признање, награда „11. јануар“. Овај дан се слави јер се навршава 140 година ослобођења од Турака односно дан када је српска војска ушла у слободни Ниш.
Опширније на порталу Грађанин

Посјета делегације Јужне Осетије – поклон Српској за 26. рођендан

Начелник Општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић и предсједник Јужне Осетије Анатолиј Бибилов оцијенили су данас у Источном Сарајеву да је посјета делегације Јужне Осетије Републици Српској поводом 9. јануара – Дана Републике, велики и искрени поклон Српској за њен 26. рођендан.

Опширније на Катери

ЕКСКЛУЗИВНО: Ми смо Република Српска на Кавказу (видео)


Председник Јужне Осетије Анатолиј Бибилов не путује често у иностранство — као председник непризнате републике није пожељан гост у земљама које игноришу жељу осетинског народа да живи одвојено од Грузије. То њему нарочито не смета, а након што ју је Русија признала, Јужна Осетија се убрзано опоравља.
Опширније на Спутњику


Пливање за Богојављенски крст

Српска православна општина Војковићи у сарадњи са СКУД „Војковићи“ и Џудо клубом „ФАМОС“ организује пливање за Богојављенски крст, које ће бити одржано 19.1.2018. у Војковићима, у Источној Илиџи.


Опширније читајте на Портали Катера.

петак, 29. децембар 2017.

Неопроштено Свештеник Духови дуж Дрине Ангелина Петровић у Нишу

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у Нишу своја три посљедња романа представила Ангелина  Петровић књижевница из Београда, рођена у околини Сарајева, у једном прелепом амбијенту у подножију Требевића.

Њено детињство, младост и образовање били су везани за жељезницу, па је тако и завршила своје школовање и радила као професор физике испуњавајући жељу свог оца, али је њена мајка у исто време усадила у њи жељу према читању, што је у неком зрелом добу афирмисало као писца.
До сада је написала седам романа са тематиком психотрилера и збирку новела.
Не пише да би се додворавала публици, већ да њене књиге нађу пут до читаоца.
Сагледавајући целокупно књижевно стваралаштво ауторке Ангелине Петровић, а са освртима и на њено властито поимање света, свим присутним љубитељима писане речи покушано је  да, бар једним делом, расветлие и приближе  њене идеје, ставове и литерарне принципе, образложила је Ивана Станковић из Библотеке "Стеван Сремац".
 У ту сврху  представили су три психотрилера ове ауторке: „Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“.
Ово књижевно вече је, својим музичким наступом, оплеменила Наталија Здравковић.
О утисцима књижевне вечери у Нишу, Ангелина Петровић је написала „Библиотека "Стеван Сремац "Ниш - кућа где књига ведри и облачи примила је у наручје моја ткања. Срећна и поносна на Ивану која је читавој вечери дала онај смисао који и сама дајем јунацима својих прича. Хвала мојим драгим колегама из Ниша јер су дошли и подржали моје вече, посебно хвала Браци, јер је дошао из Беле Паланке и тиме показао колико је духовно велики човек. Захваљујем се младој Наталији на тренуцима подарене лепоте. Хвала публици.
 "Читајте наше књиге " слоган Издавачко продуцентске куће Цепелин.
Братислав Браца Петровић, књижевник  из Беле Паланке своје утиске види овако „Једно предивно вече. О Ангелини нема шта да причам, књиге, њена духовна чеда, говоре све. Само им се придружујем. Но, овом приликом бих хтео да истакнем, што ме посебно одушевило, професионалност библиотекара ове библиотеке Иване Станковић. Свака част! Иначе, хвала Анегелина, но, за праве људе сам прелазио друмове и друмове и тек ћу да прелазим. Нека смо живи и здрави!


уторак, 26. децембар 2017.

Топ туристичка понуда

Јуче је на Палама у Ски центру "Равна планина" пуштена у рад Гондаола за превоз туриста и то представља  бисер туристичке понуде не само Пала и Источног Сарајева, већ цијеле Републике Српске, те да је погодна дестинација и за туристе из држава у окружењу.


У Ски-центру "Равна планина" на Палама јуче је свечано пуштена у рад кабинска жичара, која је дио пројекта "Јахорина-експрес", који ћекада буде завршена да повеже  Пале и Јахорину.

Ски-центар "Равна планина" у понуди има седам и по километара ски-стаза урађених према највишим стандардима, а главна стаза дужине 1.400 метара задовољава све свјетске стандарде које се користе за одржавање Фис-трка. 
Систем вештачког осњежавања који је у функцији омогућава скијање и поред неповољних временских услова, мале количине природног снијега и релативно високе дневне температуре.
Директор "Мајнекса" Вељко Голијанин захвалио је гостима за подршку и поновио да је данас окончана прва фаза изградње гондоле ка Јахорини. 

Он је подсјетио да је ово прва оваква гондола у БиХ, да има 19 кабина, а да свака превози десет скијаша, односно да је њен укупни капацитет 2.200 путника на час. 

"Туризам је за град Источно Сарајево једна од најважнијих привредних грана, што смо пројектовали и нашом развојном стратегијом. Изузетно сам задовољан да се овај центар придружио Јахорини, Требевићу и Романији као топ-туристичким дестинацијама", рекао је Вуковић новинарима, након промотивне вожње гондолом. 
"Град Источно Сарајево, путем Туристичке организације, уврстиће Ски-центар `Равна планина` у комплетну туристичку понуду Источног Сарајева", поручио је Вуковић, изражавајући увјерење да ће град, општине и институције на нивоу Републике Српске подржати овај пројекат чији је коначни циљ изградња гондоле до Јахорине. 
Честиткама су се придружили и Начелник општине Пале Бошко Југовић и предсједник СО Пале Предраг Вучићевић и захвалили се представницима компаније "Мајнекс" што на достојанствен начин презентују општину Пале.





Извор СРНА

субота, 23. децембар 2017.

„Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“. Ангелина Петровић

У среду 27. децембра 2017. у 19.00 сати Народна библиотека „Стеван Сремац“ Ниш угостиће књижевницу Ангелину Петровић.

Овом приликом биће представљена три последња романа ове ауторке: „Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“.
Ангелина Петровић је рођена у Довлићима, у селу надомак Пала, у Источном Сарајеву, од оца Момира Нешковића и мајке Бранке, рођене Андан.
До своје треће године живела је у Устипрачи, малом месту на обали реке Миљацке.
Први сукоб са животом доживљава у четвртој години, када је спасена из набујале реке Миљацке.
Са родитељима и братом сели се у Београд 1970. године, јер отац проналази нови посао у Србији. Насељавају се у малом месту надомак Београда, у Реснику.

Ангелина Петровић члан је Удружења књижевника Србије и добитник Златне значке (2014), националног признања за допринос у области културе и стваралаштва. Свој први роман, под насловом "Психа" објавила је 2011. године. Награђен је књижевном наградом "Пегаз - печат времена". Инспирацију и надахнуће годинама проналази у делима Достојевског, Толстоја, Ремарка, Гетеа, док су јој узори из српске књижевности Иво Андрић, Десанка Максимовић и Милош Црњански.

четвртак, 21. децембар 2017.

Прва жена архитекта у Немачкој је била Српкиња из Ниша

Јованка Бончић је прва жена са дипломом инжењера у Немачкој. Академско звање, ова рођена Нишлијка, стекла је давне 1913. године. Како је, пре више од једног века, забележено у берлинским “Илустрованим новинама” (фотографија лево), Бончићева је прва дипломирана студенткиња Високе техничке школе у Дармштату.

У Дармштату, данас граду науке, 18. јула 1913. ова Нишлијка је стекла звање архитекте и диплому инжењера. Рођена је 1887. године у Нишу, од оца Михаила и мајке Катарине, а студије архитектуре започела је у Београду.
Отишла је у Немачку након одслушаног 7. семестра и стечене праксе у Српским државним железницама. У градићу на западу ове европске земље поред образовања, Бончићева је нашла и љубав свог живота, Украјинца Андреја Катеринића.
После вишегодишњег живота по источноевропским метрополама, овај брачни пар инжењера, 1922. године је дошао у Београд. Јованка је српској престоници оставила зграде Учитељског и Ветеринарског факултета. Њена дела су и чувени Бански двор у Бањалуци, као и део бањског купатила у Бањи Ковиљачи.
Након Другог светског рата је пензионисана и остала је да живи у Београду до своје смрти 1966. године.
jovanka-boncic-u-novinama
И награда и улица

Колико је Јованка Бончић значајна у немачком “граду науке” потврђује и чињеница да једна награда коју додељује Универзитет у Дармштату, као и једна улица у студентском кампусу носе њено име. Од пре две године награда “Јованка Бончић” додељује се женама за посебна научна достигнућа у области материјала и геонауке. Нажалост, у Нишу још нема ниједно обележје.

Није једина Српкиња
Како пишу франкфуртске “Вести” Бончићева није једина Српкиња која је пре више од 100 година студирала у иностранству. Професорка Љубинка Трговчевић-Митровић са Факултета политичких наука, каже да је тих година у Европи било доста студенткиња из Србије.
„Само као стипендисткиње Краљевине Србије на Циришком и осталим европским универзитетима високошколске дипломе у том периоду стицало је 45 студенткиња“, каже професорка Трговчевић-Митровић.
Најистакнутије у Циришком кружоку биле су управо српске студенткиње Милена Бота из Крушевца, Ружица Дражић из Шапца, Милева Марић (Ајнштајн) из Новог Сада и многе друге.
Извор – gradjevinarstvo.rs