среда, 8. јун 2016.

Зашто се Ниш стиди Шабана Бајрамовића

У Сарајеву је априла ове године обиљежено 80 година од рођења Краља ромске музике Шабана Бајрамовића, Нишу то није било интересантно из разлога познатих надлежним из Управе за културу града Ниша.

Можда њих можемо и оправдати јер припадају таквој политичкој опцији, али припадници појединих опозиционих странака, разноразних НВО и ромских Удружења сигурно немају оправдање за такав пропуст.

Ајде да схватимо да је организацијом у Сарајеву што апсолутно подржавамо због наших активности, обиљежавање осам деценија од рођења Шабана Бајрамовића добило интернационални карактер.


И ту су исти они који су заборавили на годишњицу рођења, заборавили и на ову годишњицу, ваљда јер немају личног интереса.

Овде не мислимо на Управу за културу града Ниша, већ на силне НВО, поједине опозиционе странке и ромска Удружења чији је циљ постојања узимање новца из градског буџета и иностраних донација, зарад неких својих циљева, али изгледа не да се у родном граду Шабана Бајрамовић а о биљежи годишњица његовог рођења и смрти.


уторак, 31. мај 2016.

СРПСKИ ФИЛМ ПОБЕДИО НА KРИМУ Златни витез за Затворску молитву!

Према писњу "Курира", кратки документарни српски филм   "Затворска молитва", у продукцији Адрија медија групе, редитеља Миљана Гогића, добитник је Златног витеза на  25. међународном фестивалу на Kриму.

На фестивалу су приказани филмови из 20. земаља. 

Остале награде добили су, како саопштава Филм и тон из Београда, који је суорганизатор фестивала: 

Дугометражи документарни филм: Златни витез за филм Дениса Бојића "Ђеца" (Република Српска), 

Сњежана Брезо је добила награду "Александар Сидељников", за најбољу режију за филм "Дах живота". (Република Српска).

Бронзани витез добио је филм Горана Радовановица "Енклава", у категорији играних филмова.  

Небојша Глоговац је добио награду за најбољу мушку улогу другог плана у филму "Енклава".

Диплому "Златни витез", добио је анимирани филм "Једном у Подунављу" Мирослава Јелића.

НЕ ПРОПУСТИТЕ...

ЗАТВОРСKА МОЛИТВА: Адрија медија група поносно представља први документарац у својој продукцији




Затворска молитва је несвакидашња прича из затвора у Нишу. Прича о осуђеницима који су пуних седам година предано радили на обнови затворске цркве, коју је још 1934. године подигао краљ Александар И Kарађорђевић.

Ово је прича о људима, вери и покајању.

После Другог светског рата црква у нишком затворском комплексу деценијама је служила за све, осим за оно за шта је предодређена. Чак је једно време у њој била смештена и кухиња.

Пре седам година почиње невероватна акција: осуђеници, стрип-цртачи, тату мајстори обновили су цркву и осликали фреске на њеним зидовима, уз "своје молитве и тиху борбу", како воле да кажу.

Нови живот цркви дале су руке више од 400 осуђеника, од којих многи нису били православне вероисповести.

Лица људи сурових животних прича и покајање које осећају кад српски патријарх Иринеј освештава њихову скоро завршену богомољу говори више од речи.

Наш први краткометражни документарни филм траје 19 минута, а потписују га: редитељ, сценариста и продуцент Миљан Гогић; сниматељи Антоније Вуловић и Владимир Жујко; организатор и уредник Анђела Поповић. Монтажу филма урадио је Бранко Максимовић, а постпродукцију слике Иван Танасковић. Музиком су филм обогатили Светислав Божић, Михајло Радовић и Милош Пунишић. Постпродукцију звука урадио је Бранко Топаловић


ПРОИЗВОДЊА: Адриа Медиа Гроуп (2016)

Сценарио и режија: Миљан Гогић 
Сниматељи: Антоније Вуловић и Владимир Жујко
Организатор и уредник: Анђела Поповић
Монтажа: Бранко Максимовић
Постпродукција слике: Иван Танасковић
Музика: Светислав Божић, Михајло Радовић и Милош Пунишић
Постпродукција звука: Бранко Топаловић

Ивор:kurir.rs

четвртак, 26. мај 2016.

Прича о изградњи цркве Св.Георгија у Трнову

За вријеме владавине Аустро-угарске монархије овим просторима,Трново је имало важан стратешки положај јер се налазило на путној комуникацији Сарајево-Трново-Калиновик-Улог-Невесиње,која је имала велики значај за превоз роба и путника.И Трново и Калиновик у то вријеме били су сједишта важних аустро-угарских војних касарни.
Црква Светог Георгија у Трнову

Пред крај 1883.године, кроз Трново је на пропутовању за Калиновик пролазио један од водећих аустро-угарских војних старјешина,генерал Чулин.
На прелазу Рогој,упао је у засједу неког хајдучког одреда који се затекао у овим крајевима и ту је убијен,заједно са својом пратњом.
И данас се та окука на Рогоју зове Чулиновића окука.
Аустро-угарске власти су посумњале у Србе трновског краја и након кратке и неосноване истраге,да би показали свој лажни велики успјех у истрази, привели су тројицу Срба, Николу и Ђура Пржуља из Доброг Поља и Данила Ђорема из села Шивоље.
Завезане и под пратњом су их довели на десну обалу ријеке Жељезнице и без претходног суђења из чисте одмазде сву тројицу објесили.
Како је остало упамћено,тог истог дана,након њиховог погубљења из Беча је у касарну стигла депеша да су праве убице генерала Чулина пронађене и ухваћене у Црној Гори,те да се осумњичени ослободе.

Велика брука и срамота аустро-угарске жандармерије у Трнову прочула се Сарајевом и цијелом Босном,па чак и до Беча.

Посрамљени аустријски локални званичници тражили су начин да се искупе за своје свиперо дјело и да одобровоље српски народ.Како би их умирили,понудили су да им изграде цркву у центру Трнова,будући да је и поред парохије која је постојала,Срби нису имали (средњевијековна православна црква је срушена доласком Турске на ове просторе,око 1400.године).
Локацију за градњу цркве аустро-угарске власти су пронашле у центру Трнова и све до насеља Оламина, неких 12 дунума земље коју су откупили од удовице неког Халиловића,иако се она бунила и чак у затвору завршила због тога.Осим земље, власти су дале и одређену своту новца,а остатак су прикупили богатији парохијани,њих 18 који су за изградњу цркве дали по једног вола свако.
Остатак народа је давао онолико колико је могао и црква је изграђена у периоду 1884-1886.

Први свештеник који је обављао службу у новоизграђеној трновској цркви повећеној Светом великомученику Георгију,био је Ристо Максимовић.Сама изградња цркве и посвећења великомученику има симболику у жртви коју су невини Срби поднијели за вријеме аустроугарске окупације и својим животима платили њену цијену.

До дана данашњег гробови тројице невино убијених људи,два Пржуља и једног Ђорема,налазе се на локацији гдје су и покопани и нажалост њихови гробови су скоро неозначени.

Тужна прича.

Извор ФБ профил Данијел Грујић

понедељак, 16. мај 2016.

17 ЛУТ ФЕСТ у Источном Сарајеву

Под мотом Буквар луткарства данас jе у Дому културе Источног Новог Сарајева у 13.00.часова, свечано отварен 17.по реду Међународни фестивал професионалних позоришта за децу ''Лут фест''  и трајаће до петка, 20. маја 2016. године.

По специфичној форми представља јединствен позоришни фестивал у БиХ. 



На фестивалу  наступити ће поред Позориште лутака из Ниша и Дечије позориште из Суботице,  Позориште лутака из Мостара и мини театар из Љубљање. 

Првог дана фестивала наступиће гости из Суботице са представом ''Пар ципела''. Представа почиње у 19 часова.


- У уторак 17. маја са почетком у 18 часова Позориште лутака из  Ништа са представом ''Златокоса''.  
У овом  редитељским првенцом глумице Јелене Ђорђевић,која и игра у представи и која је  дараматизовала и адаптирала текст по мотивима познате бајке, дата је шанса  младом глумацу Младену Милојковићу да се први пут сусрео са лутком, први пут су  млади луткари и сценографи из Бугарске, Надја
 и Дарко Ковачовски радили сценографију и лутке у Нишком луткарском  позоришту.

Први пут су фантастични, млади композитори Владимир Курћубић и Вања Душан Андријашевић,са невероватним осећајем за музику, композицију и уметност, допринели оригиналности ове представе. Први пут  је четверац - Наташа Ристић, Даворин Динић, Младен Милојковић, Јелена Ђорђевић играо на сцени заједно.

Када се сваки од ових “ПРВИХ ПУТА” дода другом, добија се ЈЕДИНСТВЕНА ПРЕДСТАВА.

До сада је Нишко луткарско позориште учествовало  3 пута на Луфесту:

2002: Црвенкапица на зрну грашка, режија Мирослава Мима Јанковић

2007: Цар Жабац, режија Дарин Петков
-          Награда за анимацију - Даворин Динић
-          Награда за естетско И технолошко решење лутака – Дијана Узунова

2014: Косић Босић, режија Тодор Валов
-          Награда за најбољу анимацију – Срђан Миљковић
Са колегама са Лут-феста имају одличну срадњу, често се срећу на другим фестивалима и увек радо размењујењују искуства. Господин Митрић је био прошле године гост Четрдесет шестих сусрета професионалних позоришта лутака Србије, најзначајнијег националног луткарског фестивала, чији је организатор било Нишко луткарско позориште.


- Трећег дана трајања фестивала, грађанима Источног Сарајева представиће се Позориште лутака из Мостара са представом ''Љепотица и звијер''. 
  Представа Позоришта лутака из Мостара почиње у 18 часова.

- У четвртак 19. маја са почетком у 18 часова одиграће се посљедња представа на репортоару ''Лут феста'' у извођењу Мини театра из Љубљање, а носи назив ''Сњежана''. 

''Лут фест'' се, учешћем најпознатијих светских луткара из целог свијета, престижних луткарских позоришта из преко 30 земаља, промоције капиталних издања о луткарству, присуство највећих имена науке о луткарској умјетности, нашао на листи водећих међународних позоришних манифестација.
Селектор и директор фестивала Витомир Митрић истиче поводом овогодишњег издања фестивала да је Лут фест досад имао значајну улогу у упознавању најмлађих с позориштем, због чега ове године носи и симболичан мото Буквар луткарства, указујући на значај луткарства у процесу одрастања и едукације нових генерација.
“Савремено луткарско позориште, као магија позоришне умјетности, открива нам свијет бајки на нов, модеран начин који је, кроз истраживачки процес нових форми, доказао да је ријеч лутке моћнија од било које ријечи човјека. Због тога је буквар луткарства сваке године богатији за нове странице исписане ријечима лутака из цијелог свијета”, казао је Митрић.

Организатор фестивала је ''Форум театар'', а покровитељи су Министарство просвете и културе Републике Српске, Град Источно Сарајево, општине Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево, Туристичка организација Града Источно Сарајево. Медијска подршка је Радио-телевизија Републике Српске (РТРС).

петак, 13. мај 2016.

ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА НАМАСИЈА КОД ПАРАЋИНА

Вечерас је у Дому Војске у Нишу, одржан хуманитарни концерт у циљу прикупљања средстава за обнову Манастира Намасија код Параћина.
Организатори концерта били су:





  Дечја група KУД "Абрашевић" на концерту "Играјмо за Намасију" у Дому војске у Нишу.
   Фото:Велибор Петковић 

Наступили су:

КУД "Абрашевић" Ниш
КУД "Никола Тесла" Нишка Бања
Вокално инструментална група "Нишко Зоне" Ниш
Црквено фолклорни ансамбл "Бранко" Ниш
Друштво "Петрус" Забрега.

Цена улазнице за концерт била је 200 динара.
Заинтересованост нишке публике била је више него задовољавајућа, а љубитељи фолклора имали су и шта да виде.


недеља, 8. мај 2016.

Први фестивал црквено играчких анасмбала-Васкршњи концерт у Нишу

Синоћ је у Светосавском дому у Ниши, као што смо најавили, по благослову његовог переосвештенства Епископа Теодосија, одржан Васкршњи фолклорни концерт, Црквено играчких ансамбала.

Према ријечима Миљка Петровића, уметничког руководиоца Црквено ирачког ансамбла " Бранко" из Ниша, циљ је да ово постане Фестивал Црквено играчких ансамбала СПЦ из Србије, Републике Српске и дијаспоре.

Уверен је да ће следеће године на Васкршњем концерту у Нишу бити већи број Црквено играчких ансамбла.

На Првом фестивалу црквено играчких ансамбала наступили су:
Србско културно уметничко друштво "Свети деспот Стефан Лазаревић"-Сребреница Република Српска

Српско добротворно културно уметничко друштво "Свети Василије Велики" Братунац Република Српска

Црквено играчко ансамбл "Бранко" Ниш


Одржавање Првог фестивала Црквено играчких ансамбала у Нишу помогли су Епархија Нишка
Саборна црква у Нишу
Црква Светих цара Константина и царице Јелене из Ниша

Улаз на  концерт био је слободан.

субота, 7. мај 2016.

ВЕЧЕ ФОЛКЛОРА У НИШУ-НАЈАВА

Вечерас ће у Светосавском дому у Ниши, по благослову његовог переосвептенства Епископа Теодосија, са почетком у 19.00 часова бити одржан Васкршњи фолклорни концерт.

Наступају:
Србско културно уметничко друштво "Свети деспот Стефан Лазаревић"-Сребреница Република Српска

Културно уметничко друштво "Свети Василије Велики" Братунац Република Српска

Црквено играчко ансамбл "Бранко" Ниш

Господин Миљко Петровић, уметнички директор "Бранка", својим радом и залагањем труди се да нишкој публици представи фолклор Срба из Републике Српске, довођењем Културно умјетночких друштава из тог подручија.
Уједно узвратним гостовањима тамошњој публици представља фолклор Ниша и Јужне Србије.

Улаз на вечарашњи концерт је слободан.

уторак, 3. мај 2016.

ЦВИЈЕЋЕ БАЧЕНО ПА ВРАЋЕНО

Данас је у Сарајеву обиљежено 24 године од злочина у Добровољачкој улици. 
Том приликом је нападнута колона ЈНА од стране паравојних формација и ТО БиХ која се кретали уз гаранције УН-а.

Сваке године 3.маја народ Србског Сарајева и породице настрадалих на мијесту напада организују помен.

Помен се организује из јаке снаге обезбеђења, што довољно говори о постојању лоших намјера према породицама жртава које долазе на мијесто злочина да одају помен страдалима.

Према информацијама добијеним са лица мијеста сваке године радници градске чистоће из Сарајева, свијеће и цвијеће које се остави на мијесту напада на недужне војнике склоне послије неколико дана.

Ове године десио се несвакидашњи преседан, цвијеће и сви је ће завршили су у контејнеру чим су породице настрадалих отишле из Сарајева.
фото Клик.ба
O томе су одмах извијестили многи портали

Захваљујући благовременом извјештавању тај поступак осудили су руководиоци Федеративног Сарајева, а непозната особа је вратила цвијеће на мијесто са ког је уклоњено.

субота, 30. април 2016.

ПЕЋИНА ОРЛОВАЧА

У паљанском насељу Сумбуловац које се налази на путу Вишеград-Пале-Сарајево или Зворник-Соколац-Пале-Сарајево налази се спелеолошки комплек пећине Орловача.Недавно је обиљежен почетак овогодишње сезоне туристичких посјета.
Извор:Викенпедија


Чланови Црквеноиграчког насамбла Бранко из Ниша
 у Орловачи са домаћинима из Подргаба
Посјете овом ријетком примјеру природне љепоте са водичем планиране су од уторка до суботе у терминима од 09.00, 12.00 и 15.00 часова, а цијена улазница је за ђецу два KМ, за организоване посјете одраслих три KМ и четири KМ је појединачна посјета.

Прошле године чланови Црквено-играчког ансамбла "Бранко" из Ниша приликом гостовања у Источном Сарајеву, посјетили су и ову пећину.
Утисци једне од учесница су више него позитивни, поготово је била одушевљена сручним водичима, који су их упозбавали са Орловачом.
  
Општина Пале препознала је значај својих природних богатстава и труди се да валоризује та богатства и све туристичке потенцијале претвори у туристичке производе.

„Ми смо урадили лед расвјету у пећини Орловача и оспособили је за туристе које ће водич упознати са њеним љепотама“, казао је он и додао да се општина труди да створи амбијент како би се и на овај начин могла стварати нова радна мјеста и остварити профит.
Туризам је шанса за Пале и сви се труде да поред Јахорине, искористе и сва друга природна богатства и на тај начин у најбољем свјетлу представе општину.
У наредном периоду општина планира да заврши имовинско правне послове када је у питању проширење пута до пећине и његова изградња, као и обезбјеђење паркинг простора.

Kовачевић начелник општине Пале, нагалсио је да  у сарадњи са италијанском регијом Пијемонте спроведен пројекат уређења пећинске инфраструктуре и околине.
„Ако су Италијани 2012. године препознали пећуну Орловача као туристички ресурс онда и ми морамо бити свјесни колико је ово значајно“, истакао је он.

Стручни сарадник за културноисторијска и природна добра општине Пале Младен Самарџић истакао је да је пећина Орловача откривена 1975. године, до 2002. године је била сакривена за посјете и тада је отворена за посјете уз најаву до 2008. године када су посјете постајале интензивније.
Самраџић је нагалсио да је од 2008. године општина Пале почела интензивно да улаже у инфрструктуру пећине, а 2010. године је у сарадњи са покрајином Пијемонте урађена стаза и кућа за туристичке раднике, а 2014. године је отворен музеј и тада су почела интензивнија истраживања.
„Орловача је изванредан спелеолошки објекат,у коме је живио Пећински медвјед, далеки предак мрког медвједа ,прије 16. 000 година.Kости пећинског медвједа пронађени су на удаљености од 400 метара од улаза у пећину.Пећина је и станиште најугроженије групе сисара у Европи-слијепог миша“, казао је он.
Према његовим ријечима пећина је уљепшана низовима драперија различитих форми. Потпуни пејзаж обогаћују саливи попут окамењених водопада,дајући пећини амбијентални дизајн.Бигрене каде различитих величина испуњене водом дају комплетан инвентар пећинског накита.
Он је додао да су у пећини пронађени остаци пећинског медвједа, али и остаци грнчарије стари неколико хиљада година.

Самарџић је истакао да је њен потенцијал велики и да сада има 560 метара стазе за обилазак са новом лед расвјетом.
Он је истакао да имају добру сарадњу и са странинм спелеолозима и долазили су стручњаци из Шпаније, Италије, Србије, Хвартске који су одушевљени пећином Орловача.

Директор Туристичке организације града Источно Сарајево Бранка Спасојевић истакла је да је значајнао да постоји стално радно вријеме за псојете пећини Орловача јер многе групе које долазе у Источно Сарајево заинтересоване су за Орловачу.

Инспектор спелеологије Мирослав Kуртовић истакао је да је био на челу четворочлане екипе која је први пут 1975. године дошла у пећину Орловача.
Kуртовић је нагласио да су ишли уским путевима и да је то био најкомпликованији хоризонтални улазак у пећину.
Он је рекао да су словеначки спелеолози пећину Орловача назвали Постојина у малом.


Више фотографија можете погледати овдеје

понедељак, 25. април 2016.

СНИЈЕГ У АПРИЛУ

Шире подручије оба Сарајева јуче  25.априла освануло покривено снијегом. Послије онолико топлих дана карајем марта и у алприлу становници овог подручија остали су затечени.
Не толико због снијега који је пао, колико због наглог захлађења и његове количине.

Фото:Данијел Грујић

Дијеца су такође била изненађена.
Фото:Миљан Трифковић


Овко изгледа вожња кроз ссел Петровиће у априлу

На Јахорини су активирани и чистачи за уклањање снијега.


Снијег увијек ствара неку посебну идилу на Јахорини, као и свим другим планинама, а бијела боја је увијек боја чистоте.


Ипак април у Сарајеву,требало би да биде оспуњен сунцем и бехаром.
Природа и вријеме су се мало поиграли са становницима овог подручија,ма и шире.
Надамо се да то неће негативно утицати на повртларске културе и воће.

петак, 8. април 2016.

ЗАВРШЕНА СКИЈАШКА СЕЗОНА НА ЈАХОРИНИ

Према одлуци руководства ОЦ Јахорина 05.априла 20016. године званично је завршена скијашка сезаона на Јахорини 2015/2016.

Ни ове године временске прилике нису наручито биле наклоњене скијашима.

Мале количине природног снијега и релативни висока темпертура нису дозвољавали ни стварање услова за вјештачко оснијежавање, али надљудским напорима радника ОЦ Јахорнина било је много боље него предходих сезона.

У односу на предходне сезоне када је систем за вештачко оснијежавање врло мало радио, ове сезоне је био доста активан и створени су у односу на временске услове какви такви предуслови за коришћење скијашких капацитета на Јахорини.

Посебно треба похвалити залагање запослених који су и камионима довозили снијег и распоређивали га по најкритичнијим местима на стази.

Што се тиче власника смијештајних капацитета на Јахорини, они ни ове године нису наручити задовољи из простог разлога јер су због лоших временских услова за скијање имали отказивање унапријед резервисаних аранжмана, као и раније напуштање смијештајних капацитета од стране гостију.

Пошто је ОЦ Јахорина републички предузеће, интересовали смо се да ли власници Хотела на Јахорини могу очекивати неку помоћ од Владе Републике Српске, због губитака које су имали услијед лоших временских услова за скијање?
Генерални одговор НЕ.

Ипак Хотелијери са Јахорине шансу за боље пословање ОЦ Јахорина виде у његовом припајању Скијалиштима Србије.
Искрено се надамо да ће доћи до преузимања ОЦ Јахорине, од стране Скијалишта Србије, јер заједнички наступи побољшаће понуду ОЦ Јахорине и вјерујемо да ће заједничким пословањем превазићи проблема са вештачким оснијежавањем стаза и на тај начин омогућити оптимално коришћење скијашких стаза љубитељима скијања и када је недостатак природног снијега.
То ће онда омогућити и бољу попуњеност смијештајних капацитета на Јахорини, а самим тим и већи приход за Источно Сарајево и Републику Српску.

петак, 1. април 2016.

РОГАТИЦА АНТИЧКИ УРБАНИ ЦЕНТАР

(Уз вијест да је ископан још један антички споменик у Рогатици)

Да се прво подсјетима Лапидаријума у Нишкој тврђави.


Мало је градова на  подручју Сарајевско-романиске регије који посједују тако давне камене документе о свом муниципалном и комуналном уређењу као Рогатица. 
Са ФБ Туристичке организације Рогатице

Један број ових споменика је почетком 1962. године сакупљен и смјештен у парк који припада рогатичкој болници. Ова збирка античких камених споменика, тзв. лапидариј, је нешто по чему се Рогатица разликује од многих других градова, а састоји се углавном од жртвеника и надгробних споменика, који потичу из периода од II до IV вијека. Већина ових споменика садржи богате рељефне декорације или натписе на латинском језику. Фонд античких споменика у Рогатици са натписом, тзв. епиграфскх споменика, ових дана обогаћен је за још један драгоцјен примјерак, који је ископан прије неколико дана у Рогатичком пољу, током радова на регулацији корита ријеке Ракитнице. 

Непосредно по проналаску споменика, ангажован је др. Глигор Самарџић, доцент на катедри за историју Филозофског факултета у Источном Сарајеву, чија је ужа специјалност историја старог вијека, како би се утврдила његова намјена. Према ријечима доктора Самарџића, ради се о жртвенику посвећеном богу Либеру који потјече из периода од I до III вијека нове ере. Жртвеник је обичног облика, какви се неријетко сусрећу на простору некадашње римске провинције Далмације. У горњем дијелу споменика истакнута је на три стране стреха, са уклесаним акротеријама и рељефном розетом у средини. Задња страна није обрађена, док је горња површина храпава, што указује да се олтар није користио за жртве, него за полагање завјетних дарова. Споменик је једним дијелом оштећен, одбијен је дио десне бочне стране, услијед чега је мало оштећен и натпис. Наредних дана се очекује детаљнија научна обрада, након које ће се знати више чињеница о овом споменику, који је тренутно смјештен у кругу Територијалне ватрогасне јединице Рогатица.

Професор Самарџић је посјетио и Туристичку организацију општине Рогатица, како би прегледао и дао свој суд о каменим римским споменицима пронађеним 2014. године у Сјеверску, односно Пљешевици, а који се тренутно налазе у просторијама Туристичке организације.

среда, 30. март 2016.

ПЛАНИРАЈТЕ ОПОРАВАК У НИШКОЈ БАЊИ

Нишка Бања, место за опоравак, а мање за уживање.

Бања се издржава како говоре старији, а то значи колико дана терапија, толико дана мировања код куће после завршених терапија.

О свему везаним за Институт "Радон" из прве руке можете прочитати овде...

Врло битно је да нуде такозване “цхецк уп” програме провере здравља који омогућавају посетиоцима да у зависности од фактора ризика дођу у Нишку Бању на три, пет па и седам дана и испитају своје здравље у потпуности.

Међутим, да погледамо стварности у очи што се тиче неких запажања везаних за Нишку Бању.

Апосолутно је тачна констатација познате новинарке и блогерке Негославе Станојевић, на њеном ФБ профилу, о поподневу проведеном, у Нишкој Бањи и ономе што је запазила.
Са ФБ профила Негославе Станојевић

Чињенице су неспорне, некоме стварно, без обзира што је извршена реконструкција централног шеталишта и стаза у парку испред Стационарна "Радон" није у интересу да Бања функционише у пуном обиму.

Негослава је у потпуности управу што је скренула пажњу на мостић који се налази у парку и који је направљен у току поменуте реконструкције парка.
Фотографије са ФБ профила Милене Петровић

Мора се признати да лепо изгледа, када се погледа уживо, а о његовој функционалности најбоље говори табла са упозорењем које су поставили надлежни из Стационарна"Радон".

Позитивне стране боравка у Нишкој Бањи

Ипак, Нишка Бања има и својих непревазиђених врлина, због којих заслужује пажњу свих оних којима треба опоравак из здравствених разлога.

На првом месту ту желимо навести све оне који су доживели инфаркт.

Институт "Радон" је једина специјализована медицинска установа у Србији која учи пацијенте који су доживели инфаркт, како да наставе свој живот и смање даље ризике од поновног напада.

Што се тиче лековитости блата и воде, за људе млађих и средњих година, као и третмане у Стационару "Зеленгора" то препуштамо свакоме да самостално одлучи.

Међутим, неспорно је да боравак и третмани у Нишкој Бањи изузетно погодују особама трећег доба, а то су ваши родитељи, бабе и деде.

Они су сигурно заслужили, да се опусте у топлој води "Старог купатила", као и терапијама са лековитим блатом, а све уз надзор врхунских стручњака.

Сигурни смо да ваше родитеље, као и оне који су преживели инфаркт, неће интересовати да се пењу преко мостића, нити да лумпују по кафанама, већ ће уживати у природним благодатима лековитости Нишке Бање, као и могућности да науче како активно живети после доживљеног инфаркта.

Нишка Бања омогућава и врло пристојан смештај у домаћој радиности, који је прилагођен платежним могућностима нашег становништва.

Нишка Бања не нуди велике садржаје за проводе, али зато сигурно може помоћи опоравак особама које су доживеле инфаркт, као и благодат не терапије особама трећег доба, односно вашим родитељима, де дама и бакама, а они то сигурно заслужују.

Мисли те о томе.

Сви они су добро дошли у Нишку Бању.

Контактирајте нас



Можемо се потрудити да пронађемо смештај какав вама одговара. 

понедељак, 21. март 2016.

ОЧУВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Читајући реакцију Удружења РС-Част отаџбине поводом посете Принца Чарлса Србији, а пред обиљежавање 24.марта Почетка НАТО бомбардовања Србије, које је имало несагледиве посљедице по Србе и најављено изрицање пресуде првом Председнику Републике Српске за 24.март 2016. године у Хашком трибуналу, можемо само да осетило оправдају забринутост.

Жалосно је колико су особе који су успели малверзацијама да задобију по врење народа урадили на штету тог народа, а ради додворавања онима које представља принц Чарлс.
Сви народи на Балкану остали су без свог идентитета и достојанства, претварајући се у без личну људску масу.
Обични човек можда ће поново на подручју БиХ да гине, а то никог не забрињава.
Забрињава појединце, али не и оне који имају полуге власти и моћ одлучивања и оне који их својим политичким утицајем контролишу.

Мислимо на власт и опозицију у Републици Српској.

Република Српска је можа угрожена, а на тај начин и Федерација БиХ па тако и комплетна БиХ.
Сви добронамерни и паметни људи потребно је да дигну свој глас против појединаца који покушавају да наметну неке принципе који не одговарају једном од конститутивних народа у БиХ.

Насилно наметање не доноси никакве резултате осим хаоса.

Јуче је на Палама, отворен Студентски дом "РАДОВАН КАРАЏИЋ", формално јер већ је био усељен, а поента није у свечаном, односно званичном отварању већ у откривању плоче са називом Студентског дома на Палама.
Србски народ одужио се и на овај начин свом првом Предсједнику Републике Српске.

Зато сматрамо да Проглас удружења Част отаџбине Република Српска нешто на шта треба обратити пажњу ради опстанка Републике Српске.

субота, 19. март 2016.

Незапосленост-како изаћи из зачараног круга-oEF7HKAmFbDAeNAY

Времена што се тиче посла увек су била слична, посла никад није било, а могао се увек наћи.

Желимо да скренемо пажњу на проблеме који можда многи незапослени или они који нису у могућности да нађу посао имају, а да нису ни свесни тога. 

Постоје неке ситуације и доживљаји који доведу некога да просто није више у моућности да се прилагоди тренутним трендовима и односу међу људима.

Постоје људи у овом случају једна жена, која је увек могла да нађе посао и која се није плашила да у време када нису ни помишљали о креативности буде јако креативна и сналажљива.

Жена изузетно ведрог духа и снажног тенперамента, посвећена хуманом позиву и великом броју интересовања.

Судбина је то све изменила и ево њене кратке приче, зашто више није способна да уради нешто квалитетно.

"Рат и његове страхоте.

Док у соби седим сама, мисли ми се у глави нижу, питам себе зашто сам понекад сетна, а онда ко из ведра неба одговори ми пристижу.
Душа је нежна и крха, осетљива на многе страхоте које узавреле страсти и помрачене свести неких моћника тј. ратови, народу доносе. Суморне сенке и уздрхтало тело сваки пут у мозгу све дубље трагове црта и кад до дна дође , човек онда као тиква пуца. Радити се мора јер то претпостављени траже, а твоје мало дете, не гледа нико. Веле они медицински посао је битан, а за све остало сама се снађи. Остављаш дете старој мајци која због страха не уме ни о себи да брине, а ти се за посао бринути мораш. Мајка си, срце ти се из дна душе цепа, душа те јако боли, и не можеш да схватиш да неко може децу, поготову ону од четири лета да толико не воли. Лете авиони, гранате падају, стакло ти косу пуни, а теби мисли ветар носи до детета и размишљаш ко ће дете твоје ако погинеш да одгоји, јер је и његов тата на положају и километрима и километрима далеко од нас и не зна се да ли ће жив доћи да брине за нас.
Богу хвала прође страва, на рамену глава оста, али и у души трагова доста. Често и после дужег времена сањаш како дете од агресора склањаш, пробудиш се уздрхтала и сузе ти лице квасе. Друго дете је на свет дошло и приближног је узраста као тада прво, па трчиш до његовог кревета да видиш да ли је оно живо. Оптерећење ти то ствара јер ти такав начин живота никако не одговара.
Помоћ тражиш са свих страна, али осим Бога нико не зна да излечи од тих рана. Богу се молиш и милост од Њега иштеш да ти ране исцели и снаге ти даде. Твоју искрену молитву Бог брзо чује и души твојој радост додељује. Слава Ти и хвала Боже све Ти се може.
"Господ је пастир мој и ничега ме неће лишити".

Људи који су учествовали у ратним дејствима због (ПТСП-а) не прихватају кад им неко укаже да греше и кад неко има другачији став од њиховог, они почињу превише да причају и на све начине се труде да докажу како су они управу, правећи при том телом и погледом различите гримасе. У току разговора, поготову када се сусретну са људима који су са територија где су они ратовали, причају највише о дешавањима на том подручју па од силног напрезања да што више испричају, својим погледом изазивају страх код људи, они их мало саслушају, а затим их због тога игноришу .
Једноставно, људи не желе с њима.
Бивају због тога одбачени и најчешће остају без пријатеља.
Не ретко пријатеље траже преко интернета јер тамо могу да пишу шта хоће и са сваким да се убеђују да би доказали да су управу.
Држава на њих не обраћа никакву пажњу, нити им било шта омогућава иако су ти људи инвалиди који више нису способни да раде са људима, а углавном имају поред пост ратног стресног поремећаја и неко телесно оштећење па нису способни да раде ни теже физичке активности.
Тим људима је у склопу лечења неопходно и неко радно ангажовање, па како нису у стању да раде, најчешће упадају у још теже стање. Најтеже им пада када виде да их не цени и да им прави разне проблеме неко ко је сво време седео у топлој соби, док су они када је Земља крварила стајали на бранику Отаџбине.
Породица ако схвати да је у питању болест, труди се да им помогне и трпи, али нажалост не ретко таквим људима се породица распадне.
Тада остају препуштени сами себи, на крају не ретко трагично заврше свој живот или живот других. Држава тек тада реагује, али ништа не предузима да то спречи.
Од познаника неко би можда и помогао али по свему судећи плаши се да га неко не види и друштву таквих , да и њега народ не окарактерише као такавог, окреће леђа познанику.
Таквима једино Бог може помоћи и излечити их по Милости Својој ако то схвате и искреном молитвом Му се обрате и од Њега затраже помоћ.

"Што је људима немогуће Богу је могуће".Спаси Господи и Помилуј!"

Све је у рукама државе и друштва које треба да се обнови.

Волонтирањем, она одржава менталну стабилност и не дозвољава да клоне духом.

Посвећена је томе да и даље помаже другима и то је чини срећном.

Верујемо да ће изаћи као победник. 



петак, 18. март 2016.

САРАЈЛИЈЕ-НИШЛИЈЕoEF7HKAmFbDAeNAY

Понекад је неопходно подсјетити на циљ, о ономе шта радите.

Циљ неформалне ФБ групе Удружења пријатељства-завичајно САРАЈЛИЈЕ-НИШЛИЈЕ је управо повезивање Ниша и како Српског (за неког Источног) Сарајева, тако и Федеративног Сарајева и Републике Српске и Бих у свим областима, те промовисање најбољих вриједности оба Сарајева, Републике Српске и БиХ у Нишу и обратно.

Та сарадња и повезаност постојала је и без нас као што и даље постоји, стално су присутни рецимо музичари који долазе са простора Бих и одржавају комерционалне концерте у Нишу.

Ми смо ипак покушавамо да нађемо начина да представимо оне вриједне људе који немају прилику ни услове да закупе концртне дворане, сале у домовима културе, изложбене просторе или да ступе у контакт са значајним привредним субјектима и успоставе пословне контакте да би имали обезбјеђено тржиште за своје производе, односно да своје уметничке квалитете могу адекватно представити. Спортисти су нажалост постали роба и имају своје менаџере па размишљати о том дуелу је ипак у свети високе политике.

Нећемо ми одустати од наше идеје из простог разлога јер је толико сличности између Ниша и Сарајева.
Толико је Нишлија који су се школовали у Сарајеву и тамо нашли љубав свог живота, засновали породице и изродили децу, па онда Сарајлија који су само послије 1992.године у Нишу нашли нови Дом.
Толико укратко о нама и нашем циљу.
Више информација на ФБ Страници САРАЈЛИЈЕ-НИШЛИЈЕСАРАЈЛИЈЕ-НИШЛИЈЕhttps://beeshaper.com/shaper/resend/blog/oEF7HKAmFbDAeNAY

субота, 12. март 2016.

ПРОСЛАВА МАСЛЕНИЦЕ У НИШУ

Данас је у просторијама Дечјег културног Центра Ниш, Друштво србско-руског пријатељства "Руски клуб", организовало приредбу поводом руског националног празника Масленица.



Приредба је започета руском химном у извођењу ученика Гимназије "Бора Станковић" који су уз чланове Плесног студија "Трио арт" и Црквено-играчког ансамбла "Бранко" учествовали у програму.




Масленица је национални Руски празник који се прославља задњу недељу пред почетак Великог поста, и везана је за одлазак зиме и долазак прољећа. 


Масленица у Русији прославља се седам дана и најзначајнија одлика тог празника је припремање палачинака, јер палачинци су округли, жути и врући и на тај начин синболишу сунце које побеђује хладну и дугу руску зиму.

Зима се преставља страшилом од сламе који се задњи дан Масленице у недељу спаљује. Празник масленица везана је за многобоштво у Русији и за поштовање бога сунца.

Овом приредбом чланови Друштва српско-руског пријатељства "Руски клуб" приближили су Нишлијама како се у Русији прославља Масленица и упознали их о сврси тог празника.
Масленица се у Србској традицији обиљежава као "Каравешница".