Викенд у Нишу

Мало о фудбалу,дојењу,Војсци,повријеђеном планинару и Народној кухињи,све из Ниша у једном.

На Чаиру синоћ Раднички побиједио Спартак САДА ЈЕ ШЕСТИ НА ТАБЕЛИ Фудбалског првенства Србије.

Од других занимљивосту у Парку Светог Саве одржана је акција Подршка дојењу као једном од најољих начина прехране беба и њиховом здравом развоју.

У исто вријеме просјечна породица нема довољно средстава да преживи ЗБОГ НЕДОСТАТКА НОВЦА иако сви обећавају и увјеравају да је свина више него добро.
Данас је на нишком Војном аеродрому одржана ОТВОРЕНИ ДАН гдје су припадници Ратног ваздухопловства и против ваздушне одбране коју су стационирани у Нишу приказали све оно чиме располажу и дан провели у пријатном дружењу са грађанима Ниша.

 У току викенда дошло је до повријеђивања планинара на падинама планине Трема код Ниша па је интервенисала ГОРСКА СЛУЖБА СПАСАВАЊА, али на сву срећу повреде нису теже природе иповријеђени планинар је збринут у КЦ Ниш.
И на крају по изјави Замјеника градоначелника Ниша господина Славковића очекује се врло брзо поновни почетак рада НАРОДНИЕ КУХИЊЕ У НИШУ у циљу побољшања социјалног статуса и напретка угрожених категорија становништва Ниша.

 

ПОДРШКА МЕЂУНАРОДНОЈ СМОТРИ ЛУТКАРСТВА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 8. МАЈА /СРНА/ - Град Источно Сарајево и ове године ће подржати одржавање међународног фестивала професионалних луткарских позоришта за дјецу "Лут фест 2014", који ће од 12. до 16. маја у Културном центру Источно Ново Сарајево окупити ансамбле из пет земаља.
 

"Фестивал, који се одржава већ 15 година, заслужује пажњу локалних заједница, па се и град Источно Сарајево укључује са одређеним финансијским средствима која додјељујемо организацијама из области културе", рекао је новинарима предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић.

Након састанка Организационог одбора Фестивала, Лучић је изразио наду да ће и Министарство просвјете и културе Републике Српске и ове године финансијски подржати ову значајну културну манифестацију.

"Нама је важно да се овај интернационални фестивал одржава, јер се на тај начин афирмише наш град. Зато ћемо га одржати и ове године, а сигуран сам и наредних година", рекао је Лучић.

Умјетнички директор Фестивала Витомир Митрић навео је да је организатор манифестације "Форум театар" из Источног Сарајева имао велики изазов да
осмисли програм којим ће бити обиљежен мали јубилеј – 15 година постојања.

"Ове године ћемо реализовати двадесетак програма, који ће се у званичном дијелу одвијати у Културном центру у Источном Новом Сарајеву. У пратећем дијелу програма, представе ће се одвијати у Културном центру Пале. Овога пута, Фестивал ће посјетити ученици из општина Трново и Калиновик", рекао је Митрић.

Он је истакао да ће у пратећем програму бити организована и велика изложба српског луткарства "Светови и јунаци" у поставци Позоришног музеја Војводине, те одржана тематска предавања и промоције књига о луткарству еминентних предавача из Бугарске и Србије.
На фестивалу ће учествовати позоришта из Русије, Шпаније, Пољске, Србије и Републике Српске – БиХ.

Организатор очекује да ће се овогодишњи фестивал памтити по представама "Камен по камен" позоришта из Шпаније, "Колачић" и "Рјабина загонетка" позоришта из Русије, "Између" и "Пад" позоришта из Пољске, "Краљ Жабац" Дјечијег позоришта Републике Српске, "Косић Босић" позоришта из Ниша и "Има ли деда одело?" позоришта из Новог Сада.

Част да отвори фестивал припала је позоришту "Пуж" из Београда са представом "Себични принц", према тексту Бранка Милићевића-Коцкице, у режији Милице Краљ.

Фестивал је такмичарског карактера, а представе ће оцјењивати стручни жири, којим пресједава Боњо Лунгов из Бугарске. Чланови жирија су театролог и публициста из БиХ Војо Вујановић и фестивалски критичар и аналитичар из Србије Радослав Лазић.

Сви фестивалски садржаји су уткани у мото овогодишњег фестивала "У име луткарства", који ће обогатити духовни живот дјеце Источног Сарајева новим и чаробним представама.

Кратко из Ниша о јучерашњим дешавањима

Синоћ је у Дворишту Бановине у Нишу било незаборавно,захваљујући извјештачу "Јужних вести" о концерту Партибрејкерса можете прочитати ДЕТАЉНИЈЕ ОВДЈЕ.

Уживање је било потупно захваљујући Цанету и момцима,који још увјек свирају са несмањеном енергијом.

Дивно је било примјетити велики број младих људи који су схватили квалитет добре музике и поруке коју Цане већ годинама шаље својим пјесмама.
Просто Нишу хвали више овако добрих ствари.

Једна од порука концерта је КАЖИ НЕ НЕЛЕГАЛНОЈ ТРЕГОВИНИ ,а сам концерт је у потупуности распродат.

Јуче је у парку,на Кеју поред Нишаве,преко пута зграде у којој је смјештен Градоначелник,"отворен" ПАРК ХЕРОЈА ,али поново само учесника НОБ-а,што води поново ка неким подјелама иако се декларативно против било каквих подјела сви боре,али то у пракси не изгледа тако.
И на крају поводом Дана побједе када је побједило Православље ИСТОРИЧАР НЕБОИША ОЗИМИЋ УПОЗОРАВА НАС ДА ЈЕ ФАШИЗАМ ЖИВЉИ НЕГО ИКАД 

Толико укратко из Ниша поводом Дана побједе и културе

Гледајући Габровачку реку

Да ли мора бити све тако како јесте?

 Корито Габровачког потока или ријеке у зависности како ко користи термин,а преко ког пролазим више пута дневно и који пресјеца чак три нишка Булевара док се не улије у Нишаву у  непосредниој близини Тржног центра "Меркатор" Ниш.
Ток је примјерено  сређен и уређен захваљујући прослави Миланског едикта,читавим својим током кроз Градску општину Медијана,постављено је и уређено корито и все је било добро док није прошла прослава Едикта,чак су и радници ЈКП "ГОРИЦА" Ниш,једном мјесечно уз помоћ механизације чистили корито па је просто била милина стати на неки од мостова на једном од три Булевара и посматрати како вода тече.

Чак шта више и становници Махале која се налази у горњем току Габровачке ријеке на подручију Општине Палилула,престали су да бацају отпад у корито ријеке.

Међутим све је то кратко трајало,само док не прође обиљежавање Едикта,а онда се поново вратисмо старим навикама и оном "па то није у мом дворишту". Добро сигурно ЈКП "Горица" нема средстава да ангажује механизацију коју је ангажовала раније на чишћењу потока јер сада не очекујемо долазак страних делегација и шефова странака из Београда.

Коначно је вријеме да се промијени свијест и да схватимо да неке ствар морамо радити због нас,наше дјеце,а не због других,поготово не шефова из Београда.

Зато молимо надлежне да редовно одржавају корито Габровачке реке како су то радилили и у току периода интезивног обиљежавања Миланског едикта.

ДВА РАЗЛОГА ЗА ТУГУ

Јуче два сазнања натјераше сјету у моје мисли,сазнање да нас је напустио човјек који је уљепшавао наше дјетињство и да је потребна помоћ човјеку који је радио свој посао за државу која му то не враћа на адекватан начин.

Државо да ли те има или све зависи од појединаца који су те узурпирали?

 

 

 

Отишао дивни човјек,"највећи Енглез међу Србима и највећи Србин међу Енглезима" ТИМОТИ ЏОН БАЈФОРД,пошаст овог свијета у облику тумора однио је битку коју су дуго водили. 

Многи га се сјећају из времена нашег дјетињства у Сарајеву памте га по НЕДЕЉНИ ЗАБАВНИК.

Сазнадох то из ИЗГУБИО БИТКУ РЕДИТЕЉ НЕДЕЉНОГ ЗАБАВНИКА

и растужих се из простог разлога што нам је толико много дао како у Србији тако и на просторима западно од Дрине.

А како му је враћено?

Поново сам чуо за њега када је објављено да болује од рака и кроз шта пролази и онај осјећај горчине који моће да захвати обичног човјека као и многе испунио ме како Држава може бити незахвална према своји заслужним грађанима,а он је својим радом допринио да многе генерације стасају и науче нешто поред ТВ екрана.

Да ли то данас имамо? Тешко,зато и живимо учећи се на репризама.

Живот иде даље, остаће лијепе успомене на дјетињство,многе његове серије из којих и данас можемо много тога научити или бар упоредити са овим што нам се данас сервира па видјети да ли смо напредовали или назадовали.

Међутим ријека живота тече даље зато је и неопходно да исправљамо оно што можемо исправити,а можемо ево једне могућности ПОМОЗИМО САБРАТУ И САБОРЦУ ДА ЗНА ДА НИЈЕ САМ.

Ради се о пензионисаном припаднику Војске Србије који моли за помоћ.
У тексту су подаци са његовим текућим рачуном,а још боље би било ако неко може да му обезбиједи превоз до Француске.
Написах јер се надам да ће бити користи.
Вјерујем!

ПОДСЈЕЋАЊЕ НА ПРАЗНИК РАДА У САРАЈЕВУ И НА КОСМЕТУ ЗБОГ ОДЕСЕ

Било је некако много чудних догађаја и околности и на мном путу кроз битисање у овој рупи плача и радости,као и код свих других.

 Тај Празник рада,а никад ми није било јасно што се тако звао,када се од када знам за себе сводило све на иће и пиће,а сви су  причали о остваривању неких права радничке класе,а сами радници о томе никад нису причали,осим када их неко убједи да не раде,а то им нимало тешко није падало.

 Е ти Први мајеви до 1992.године остајали су ми у лијепој успомени,није се ишло у школу,а богами се увијек добро и угријало уз ту ватру уочи тог Дана,а на тај дан се могло препустити разноразним дјечијим лудоријама пошто се радничка класа препустила прослави својих права,а дјеца су остајала без контроле и надзора.

Е то је била слобода.

Али све има своју цијену тако је дошао и тај 2.мај 1992.године и Сарајево,родни град,мјесто одрастања,школовања,сазријевања и осамостаљивања,са усађеном једном истином да постојимо ми и они и то се нама свима и са наше и са њихове стране онако на знани начин урезивало у главу,зато су постојали њихови и наши квартови и дијелови Града у које нису ни они ни ми залазили,али то људи са стране нису могли да схвати,нити они који су вјеровали у братство и једнинство.Не спори да сам и сам помишљао да је то добро,али сам слушао савјете старијих и мудријих и нисам баш вјеровао као што и многи нису онима тако.

Међутим то многи који су дошли у Сарајево из неких других средина и из других разлога нису могли да схвате,зато се и десила Добровољачка,а ПРИЧА БИВШЕГ МИНИСТРА САШЕ РАДУЛОВИЋА О ДОБРОВОЉАЧКОЈ,

као свједома који управо припада онима чији су родитељи да ли по убјеђењу или службеној дужности вјеровали у то Братство и Јединство дала ми је снагу да пишем ово ма колико да ми је тешко из простог разлога јер се многима од тих људи говорило да пређу у неке друге сигурније по њих саме дијелове Града или у објекте под контролом ЈНА које су се налазиле у околини Града,али није вриједило,они су вјеровали да ако они мисле добро њима и они тамо исто тако мисле добро и њима.

Е ту су се преварили.

Али ме радује да је Саша Радуловић смогао снаге да о свом личном доживају прича без мржње и да тражи правду у систему који нажалост не постоји.

Некако од тада ми је тај Празник рада постао горак и сасвим неинтересантан,почео ме подсјећати да су у мају и то на почетку биле некако најжешће активности како противничких тако и наших јединица на свим дјеловима Републике Српске односно БиХ,до потписивања тог неког мировног споразума 1995.године.

И даље је остао осјећај горчине на сваки Празник рада због тог 2.маја 1992.године у Сарајеву.

Мада сам се трудио да то сјећање избришем из главе и да понекад и свјесно заборавим да је 1.мај,само да се не би подсјећао.

Тако је било све до КРВАВИ 1 МАЈ 1999.ГРАНАТИРАН АУТОБУС КОД ЛУЖАНА-ПОДУЈЕВО

и доласка на лице мјеста и свега онога што се тамо затекло,а онда мјешавине слика из Сарајева и Подујева,сценарио страве и ужаса.

 Ваљда само зато што је Празник рада.

Не би ми ни пало напамет да о свему овоме напишем било шта да се не деси тај 2.мај 2014.године у Одеси,гдје спалише недужне људе из њима познатих разлога.

Е толоко о мом подсјећању на Празник рада.

МАЈКА ИЛИ НЕЗАДОВОЉНА ЖЕНА

Невријеме,поплаве,небрига локалне заједнице на предузимању мјера заштите од елементарних непогода услијед недостатка новца за шта је одговорна Република,сиромаштво,транзиције,незапосленост,никаво или недовољно образовање,ментална поремећеност, или чист природни нагон,односно освета,а можда чак и рурална проституција,све су могући разлози који су утицали на стравичну несрећу која се догодила 23.04.2014.године код Алексинца гдје се ТРОГОДИШЕА ДЕВОЈЧИЦА И СЕДМОМЕСЕЧНИ ДЕЧАК УТОПИЛИ СЕ У НАБУЈАЛОЈ ТУРИЈИ

Да би се ангажовале све расположиве снаге,како то и увијек бива када се нешто лоше догоди,па увијек има и средстава за трошкове умјесто да коначно почнемо да дјелујемо превентивно.

Да би сутрадан акција била завршена на најгори могући начин по спасиоце и да би то било објављено у медијима НАЂЕНА ТЕЛА УТОПЉЕНЕ ДЕЦЕ.

Нажалост овај трагичан догађај мора имати и свој судски епилог из простог разлога јер је наступила тешка посљедица,па је 24.04.2014.године  УХАПШЕНА МАЈКА ДЕЦЕ КОЈА СУ СЕ УДАВИЛА У РЕЦИ,пошто је осумњичена да је одговорна због утапања њене дијеце.

Сваки читалац или пратилац информативних програма,сигурно је правдао поступак мајке неким од горе наведених разлога,осим природног нагона односно освете до тренутка док не прочита да је на саслушању у Полициској станици у АлексинцуМАЈКА ПРИЗНАЛА ДЕЦА СУ МИ ИСПАЛА ДОК САМ ИШЛА КОД ЉУБАВНИКАда би потом КОД СУДИЈЕ ИЗЈАВИЛА ДА ЈЕ ИШЛА КОД КОМШИЈЕ НА КАФУ .

Добро да ли је ишла на кафу код комшије или код љубавника,обичан човјек то своди под исто.
Међутим,овдје се могу истаћи два занимљива размишљања двије жене које с ебаве озбиљним послом и чија би мишљњеа требало уважавати,прво је да се ради о особи која је ментално поремећена и да је само таква особа могла кренути са дјецом преко набујале ријеке и довести их у ситацију да угрожи њихов живот.
Друго размишаљање је да се у овом случају ради о случају руралне или тзв.сеоске проституције,гдје је мајка тог слијепог човјека пронашла погодну жртву,сиромашну мајку два малољетна дјетета којима отац из оправданих или неоправданих разлога неје могао да обезбједи адекватне услове за живот и понудила јој вјероватно новац у замјену да повремено буде са њеним слијепим сином,да ли само пријатељски у разговору или нешто  више остаје на надлежнима да открију и утврде.

Међутим,овдје размишљам о жртви,о два недужна бића,чије су се душе вратиле у вјечност.

Шта је то што једну особу натјера на  такве поступке и на такве кораке као што је гажење набујале ријеке,са рођеном дјецом у наручију? Освета због нечега што се дешавало у њеном браку,нагон или једна од ове двије могућности да је у питању психијатријски обољела особа или сеоска проституција

Какви су то пориви и жеље,које невидљиве силе које некога натјерају на такво нешто?

Остаће као и много пута до сада непознаница.

Процес законски биће окончан,вјероватно ће Судија дознати много прљавих ствари из живота ово двоје људи које су имале утицаја да до ове несреће дође,а које ће бити олакшавајуће или отежавајуће за извршиоца,те ће се на крају донијети и одговарајућа пресуда.

Међутим шта ће се дешавати у глави те жене када остане сама са собом је нешто што нико неће моћи да зна.

На крају поставља се питање као и много пута до сада да ли увијек морају да се неутралишу и ублажавају посљедице или ће се коначно почети размишљати о превентивном дјеловању надлежних институција и рјешавању узрока.

 

ИСТРОШЕНО ВОЈНО ГРЛО

"... Не треба дирати у војника. Тај занат је сам по себи довољна несрећа. Војник је сам по себи мученик и није човек као други људи ..." написао Милош Црњански,али примјењљиво и данас.

Осјећамо то ми када останемо сами са собом,у неком стању које траје,а најлакше га објаснити оном простом мишљу Жарковом "Година прође,дан никако".

Неби  било потребе писати овако нешто да АЛЕКСАНДАР БЕРЧИЋ НА КОЛУМНИСТИ не објави текст РАДЕ КАРАНАЦ Савјетника за школско планирање у школској управи Чачка,ВРАЋАЈТЕ ВОЈСКУ,АКО ЗА СРБИЈУ ЗНАТЕ, која је редовни сарадник Александров.
 

Е, захваљујући доступним информацијама,које нисам провјеравао,видјех да је Рада службеник Министарства просвјете,односно Школске управе Чачак,а то су они који су одговорни да у Војску пошаљу или су слали свршене средњошколце односно матуранте.

Би тамо до деведесетих част и понос сваке породице да мушку главу испрати на одслужење војног рока и долазише сваке године по четири генерације регрута у Касарне,гдје их дочекива на Пријавници "Добро дошли млади војници" ,а са друге стране невидљиво "сјебалисте се".

Знали су ти матуранти до неке 2003.године када дођу и да намјесте кревет,само је требало да науче форму и сложе кошуљу,пеглати у Војсци никад нису учили, осим ако су били курири,а своје униформе  пеглали су држећи их испод коцки кревете и многе друге ствари за које сматра Рада да је регруте учила Војска, они су донијели са собом из Школа,односно из кућа.

Војска не формира човјека,десетари,подофицири,официри нежег ранга само својим примјером,радом,свјетима и неизмерном љубављу према човјеку и послу избрусе и украсе оно што је неко регрута научио у Школи или што је видио од оца и мајке у кући.

Није Војска могла направити у посљедњој деценији 20 вијека ни од кога нешта спектакуларно,могла је тако од 45-80-те када су у Војску одлазили неписмени,они који нису знали да користе купатила,прибор за јело итд.Када би се такви вратили са одслужења војног рока били би стварно други људи,али то је било некад.

Проклетих деведесетих,горе поменути десетари,подофицири и нижи официри са сваким регрутом добијали су и потенцијални "камен око врата" свог будућег битисања,ако би истог вратили кући у "лименом сандуку".

Рада то неће никад схватити,јер она институцију Војске гледа са супротне стране ограде и у њој тражи оправдање за све пропусте које је направила њена Управа и у праву је Рада нека буду други криви,што да будем ја.Лакше је њеној савјести и сигурно мирно спава,ми Војна грла и не морамо да спавамо,свакао смо губитници немамо чиме да се поносимо јер неко је сјебао све оно што смо урадили.

Само док будемо тражили оправдања за своје пропусте,показујући на другог нигдје нећемо отићи са овог слијепог колосијека у који смо нагурани.

Сарајлија у Нишу,корисник војне инвалидске пензије или ти ИСТРОШЕНО ВОЈНО ГРЛО

ВАСКРШЊИ БОРАВАК ДЈЕЦЕ СА КОСМЕТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

У протеклих шест дана 53 дјеце са прстора Космета боравило је у Бањалуци и Приједору у организацији Српско Руског друшта пријатељства "Огњиште" и Друштва "Ђакон Авакум" из Бањалуке.

Фотографија са ФБ профила Ђакон Авакум

Боравак дјеце са подеручија Космета уприличен је у ове празничне дане да би им се колико толико поправила њихова суморна стварност и живот у тешким условима гдје су стално окружени реалном опасношћу за свој живот,те да би се бар на кратко одвоили од свакодневнице.Међу том дјецом боравио је и Ненад Стоиљковић из села Сушице,а Стоиљковићи су најбројнија породица на Космету имају 12 дјеце.Већ је на овом Блогу писано о тој породици када смо кроз  текст ТРАКТОР ЗА НАЈБРОЈНИЈУ СРПСКУ ПОРОДИЦУ НА КОСМЕТУ иницирали читаоце и неке институције да им се обезбједи неки трактор.

Од стране надлежних институција породица није запостављена,па им је министар Вулин уручио кључеве нове куће о чему можете читати у текстуПОРОДИЦА СТАНОЈКОВИЋ ИЗ СЕЛА СУШИЦА НА КОСМЕТУ УСЕЛИЛИ СЕ У НОВУ КУЋУ.

Што се тиче боравка Ненада и његових вршњака на подручију Републике Српске,како нас је Ненад обавјестио сви су одушевљени и дивно су се провели.Ненад је то рекао у једној реченици"Уживамо у сваком тренутку".Пошто се ради о дјеци узраста до 15 година,њихов боравак и активности организатори су прилагодили њиховом узасту и потребама.

Ненад жељно очекује иако наглашава да му је било предивно,да види браћу и сестре,као и родитеље и своје родно село,јер за њега нема љепшег мијеста на планети,како истиче.

Овај повод искористили смо да разговарамо и сањегови братом Јовицом,од кога смо сазнали да им је министар Вулин уричио кључеве од нове куће,али да с езбог неких техничких разлога још увијек нису уселили.

Јовица на је поново нагласио да му је жеља да добије трактор са којим би могао скупљати дрва у шуми и превозити их за продају те на тај начин издржавати породицу,пошто је он сада остао као једини радно способан у породици уз мајку која се мора старати о браћи и сестрама,јер је отац од када се повриједио у шуми више радно неспособан.

 

ТРАКТОР ЗА ЈОВИЦУ да вратимо осјећај достојанства Станојковићима.

ЗБУЊЕНИ,ЛУДИ ИЛИ

Косово и Метохија или Космет  у зависности ко стоји од припадника нашег народа иза тих изговорених ријечи има сасвим супротна значења.

За некога је то простор који насељавају само шиптари и сви су тамо шиптари,простор на који се од 70-и неке морало ићи на војне вјежбе и гдје су људи често због "несретног случаја" гинули.

За друге којима многи Богу хвала припадају то је битисање Српског бића,без обзира да ли су за запад или Исток.

Читајући текст објављен у СРНИ ЖИВОТ У ДРУГОЈ ДРЖАВИ новинара "Наших новина" из Београда,Недељка Зејака који живи у Приштини,постављају се многа питања.

Прво и основно да ли ће и један званични медиј у Србији објавити један овакав или сличан текст?

Међутим, то је мање више споредно питање јер се одговор зна.

Битније је да ли су ПРЕВАРЕНИ И ИЗДАТИ сви који вјерују да је Космет алфа и омега српског постојања,нешто чега се ни по ком основу нема нико права одрећи нити за било шта друго мијењати?

Ко се то и са којим правом поиграва нашим осјећањима и по чијем допуштењу?

Рече можда прије годину дана једна агентица за продају некретнина,којој је случајно муж предузимач у изградњи истих како је много државних пара уложено у изградњу зграда у Србији и да то неко мора купити,а то су Срби са Космета,који су осали доле и који ће се врло брзо иселити.

Да ли је њен муж или она знали нешто онда што ми сада читамо  у тексти Зејака или знају само они за које је Косово простор гдје живе само шиптари,а остали  заслијепљени имају неку други поглед и виђење.

Реаговати или не реаговати,бунити се или ћутати и пустити нека све иде своји током?

Сама помисао да је чланак објавила СРНА,а да ће бити врло тешко наћи га у неком од медија у оквиру Србије,част изузецима,довољно говори докле смо дошли.

Неки су се продали,они који су се одазвали позиву Државе и бранили Свету Српску земљу сада су Луди,а сви који сматрају Космет алфом и омегом Српског битисања су збуњени.

Све у свему доведени у стање гдје се може несметано манипулисати и остваривати оно што велики играчи хоће да направе користећи се марионетама који представљају Србију.

Тражили сте гледајте.

КОНЦЕРТ ПОВОДОМ ДЕЦЕНИЈЕ РАДА КУД-А „НИКОЛА ТЕСЛА“ ИЗ НИШКЕ БАЊЕ

11.aприла 2014.године у Библиотеци у Гаџином Хану, одржан је Концерт КУД-а „Никола Тесла“ из Нишке Бање,поводом деценије постојања.

 

У разговору са председницом друштава госпођом Драганом Николић,сазнали  смо да КУД ради подјељен у три играчке групе и оркестар.

Наступају са неким од десет костимираних кореографија које изводе у свом програму у зависности од ситације и повода.

До сада су имали и више међународних наступа на разним смотрама фолклора.

Према ријечима госпође Николић финансирају се од чланарине која је минимална и несебичне помоћи локалне заједнице.

На концерту поводом Деценије постојања у Гаџином Хану наступили су са 11 кореографија,први ансанбал је извео 9 костимираних кореографија и припремани ансамбл 2 кореографије.

Као гости на наведеном концерту наступили су и чланови КУД-а „Братство“ из Источне Илиџе Источно Сарајево и КУД-а „Бранко Миљковић“ са по 2 кореографије.

Сала Библиотеке у Гаџином Хану била је испуњена до посљедњг мијеста према ријечима госпође Николић,а међу званицама појавило се и руководство општине Нишка Бања на челу са предсједником Општине Зораном Видановићем и остале званице.

Што се тиче њиховог боравка у Сарајеву гдје су били гости на првом годишњем концерту КУД-а „Братство“ из Источне Илиџе,доносе изузетно позитивне утиске.

Госпођа Николић наглашава да је до сарадње између КУД-ова из Источне Илиџе и Нишке Бање дошло захваљујући господину Милошу Вићентијевићу човјеку који је рођен везан за Сарајево,љубављу за фолклор и очување традиције и који је организатор фолклорних фестивала.

Ово је један диван примјер успостављања сарадње између представника општина Нишка Бања и Источна Илиџа,што ће сигурно дати и  подстрек представницима Удружења приајтељства-завичајног „Сарајлије Нишлије“и за настављање реализације идеје о успостављању контакта и сарадње између наведених општина,а за шта су већ добили подршку начелника општине Источна Илиџа господина Предрага Ковача.

Упокоила се Роксанда Тимотијевић

“Петнаестог дана априла месеца 2014. године, после краће болести, упокојила се Роксанда Тимотијевић.

Опело је, у цркви Часнога крста на нишком Новом гробљу, на Велики четвртак, 17. априла,  служио Свјатјејши Патријарх Иринеј, уз саслужење мноштва свештенослужитеља. Патријарх Иринеј је покојну Роксанду познавао још из времена када је био професор и ректор Богословије у Призрену. Он се у име окупљених дирљивом беседом опростио од покојнице веома пластично описавши њен лик као узорите хришћанске супруге, мајке, баке, упућујући ожалошћеној породици речи јеванђелске утехе.”

 Пут поврактка у окриље Исаковао и Аврамово је нешто што нико од нас не може заобићи.

Растанци су увијек тешки,а такви су ваљда исконски најтежи.

На Велику сриједу  на тај пут је отишла једна дивна жена,тиха,скрушена и смирена,суприга,мајка,бака,прабака,Роксанда.

Они који је у Нишу гдје је живјела од 1999.године познају,највише је памте по тихом доласку у Цркву Вазнесења Христовог на Хиландарском метоху,недељом на Свету литургију,а потом по завршетку по тихом гласу док молитвено појући прати Свештеника на Парастосу за упокојене.

Она је онај примјер старица које има свака Црква,ситне,тихе,просто невидљиве,али које свако примјети као диван примјер свједока вјере и Бога живога.

Свештеник Дејан Крстић наставник Призренске Богословије у Нишу дивним својим чланком на сајту СПЦ,који можете прочитати OВДЈЕ упознао нас је са животом Роксанде Тимотијевић и открио нам многе детаље везане за њен живот у Призрену,за које многи нису ни слутили да крије та смирена и тиха Старица.

Свима који су је познавали или имали прилику да буду у њеном присуству,осјетили су њено неприсуство на Светим Литургијама,а тек сада ће многи схватити колико нам је значила.

Нека јој је вјечан спомен, достојна блаженства поштованој сестри Роксанди!

Гладује петочлана породица

Топ Новости,  15/04/2014,

 „ Не знам шта да кажем деци када останемо без намирница, па чак и без брашна па не могу ни хлеб да им умесим. Најстарија Милица разуме, а млађима је тешко да објасним да немамо ни сувог хлеба, каже резигнирано Рада Зувић (33) док немоћно крши руке и спуста поглед.

Петочлана породица Зувић, Рада и њено четворо деце, Јована (8), Драгослав (10), Радослав (12) и Милосава (13) живе у селу Рача, на око 12 километара од Куршумлије. Једини приход је дечији додатак који примају.

- Када платим све дажбине и деци ужину у школи, остане 6 – 7 хиљада динара. Најважније је да се најпре купи брашно јер свакога дана умесим три хлеба за нас петоро. Џак брашна издржи двадесетак дана, а за преостале дане… овде застаје наша саговорница…

Иначе, Рада Зувић је најпре избегла из Хрватске на Косово где си удала, па са Косова у централну Србију.

Сада је самохрана мајка која издржава четворо деце након што их је пре неколико година супруг напустио.

Током наше посете, помоћ у гардероби је донео Мића Гвозденовић који је одећу прикупио у Куршумлији за најмлађе чланове ове породице.
Петочлана породица Жувић иначе живи у уступљеном делу куће у Рачи. И ту су само привремено.
У страху за кров над главом, а у још већем од глади.
- Ја разумем када останемо без хране да морам да трпим. Млађој браћи и сестри је то тешко да објаснимо ја и мајка. Помажу нас комшије. Кад имају. Понекад останемо гладни целог дана. Некако смо навикли, објашњава тринаестогодишња Милосава, најстарија од четворо Зувића.
Тренутно им је остало мало кромпира. Пасуљ је одавно потрошен. Месо кажу да нису видели одавно. Рада нам објашњава да не могу да приуште јер је месо најскупље.
Недавно су посејали башту. Кромпир, лук… Надају се да ће бити добра година и да ће имати довољно намирница да презиме зиму и да им нешто остане и за наредно пролеће.
И док остала деца сањају о новом компјутеру, телефону, патикама и гардероби, најмлађа Јована каже да јој је највећа жеља да никада више не гладују.
Породицу Зувић можете диретно контактирати за помоћ на телефон: 062 81 666 40
Или им можете помоћи тако што ћете уплати скроман прилог на жиро – рачун:
200-67810309-17, Рада Зувић, Поштанска Штедионица

Општина Пантелеј представила јавности планове везане Церјанску пећину

 16.04.2014. НТВ

 На 14 км од Ниша, налази се Церјанска пећина стара 2 милиона година.

(ВИДЕО СНИМАК КОНФЕРЕНЦИЈЕ)

Церјанска пећина већ годинама заокупља пажњу како истраживача тако и свих оних који су заинтересовани за природна богатсва Ниша и Србије. Општина Пантелеј, на чијој територији се ова пећина налази приказала је презентацију свих радова и истраживања која се тичу Церјанске пећине а која су рађена протеклих година
Општина Пантелеј је, поводом дана заштите природе, решила да све радове и истраживања о овом природном богатству које Ниш има представи јавности а и да уједно представи планове везане за њу.
Из завода за заштиту природе Србије очекују да ће се у наредном периоду пећина уредити и да ће бити посебно занимљива заљубљеницима у екстремене спортове, на чему се тренутно интензивно ради.
Церјанска пећина је 1998. године проглашена за природно добро прве категорие.

ЗАШТО И ДО КАДА ДВОСТРУКИ АРШИНИ?

Увијек око нас и овдје и одакле смо дошли постоје  и ови и они,као и што се дешава кад неко оде тамо,па то исто примјети.

Да ли неког интересује то што ми односно они примјећујемо?

Почуча,Ивановић и Шкрбић насупрот Кандић

Човјек ваљда од малена научи шта је добро,а шта лоше,па онда схвати да му је све дозвољено,али да све није на корист.

У међувремену научи да расуђује и размишља,схвата и прихвата норме понашања уоквирене кроз Законе,Прописе,а донијете на основу Устава.

Да би на крају схватио, ако се тога држи може да добије У ПРИТВОР 30 ДАНА ЗБОГ КОРИШЋЕЊА УСТАВОМ ЗАГАРАНТОВАНОГ ПРАВА

Постављао, не постављао себи питање зашто је то тако,на основу,чињеница не може да себи, да задовољавајући одговор,а они који би требало адекватно да одговоре,дају такве одговоре који могу задовољити само оне који себе добровољно стављају у ментално робство,односно подаништво ради обећања тамо неких који су обећали куле и градове, када они дођу да ријешавају проблеме.

Од када је свијета и вијека О СЛОБОДИ СВИ ПРИЧАЈУ,А НИСМО СЛОБОДНИза то је доказ и случај Попуча и Ивановић,који су изнијели своја мишљења на друштвеним мрежама и завршили су тамо гдје су завршили у Београдском ЦЗ-у.

Оно чисто да видимо озбиљност и намјеру Апарата.

Порука је сигурно од многих схваћена или није вријеме ће показати своје?

Међутим овдје се поставља питање о једнакости и правима употребе Закона и прописа према свима.

Или Држава има Апарат само према једним,а према другима то не вриједи,односно можда би и вриједило,да дозволе они који доносе одлуке и диктирају Апарату шта да ради и како да ради?

Све то би више мање прошло као,"моралио смо то урадити због оних тамо",уз неки договор са "жртвеним јарцима",и обавјештења   ПОСЛИЈЕ НЕКОЛИКО ДАНА ИВАНОВИЋ И ПОПУЧА ПОЧИЊУ СВОЈУ ОДБРАНУ СА СЛОБОДЕ,да се није појавила информација о отказивању промоције књиге у Дому војске у Београду.

Управо та отказана промоција намеће питање КО КОМАНДУЈЕ СРПСКОМ ВОЈСКОМ ?

Ово посљедње питање намеће се просто због чињенице објављене у многим медијима да је НАТАША КАНДИЋ ЗАБРАНИЛА ПРОМОЦИЈУ КЊИГЕ СРЕБРЕНИЦА .

Добро,свако има право да користи своје позиције и да утиче на одређене свере у свом дјеловању,али да ли вршиоци законодавне и извршне власти имају право да подлијежу том утицају појединца,без обзира колико он имао јаку подршку и од стране било кога?

Ово по највише из разлога што се врло често помиње да се са државом више нико неће моћи играти.

То је за сваку похвалу, ако се односи на све,а не само на појединце који износе своје лично мишљење,које не одговара појединим персонама које онда ангажују државни Апарат,да сломију кичму појединцу.

На карју долазимо до чињенице да су два човјека била у притвору због позива навијачима да престану са међусобним обрачунима,јер је српска омладина и превише крварила,односно због објављивања списка људи који отворено својим поступцима и ставовима дјелују против Државе у којој живе и раде.

И као шлаг на торту долази да је персона која је иницијатор притварања двојице људи, због изношења својих ставова и забране промоције једне књиге још 2008.године направила списак Срба које је окарактерисала као националисте и да се то не третира као говор мржње.

Зашто и до када двоструки аршини?

ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН "ГЕНОЦИД" ЕМИЛА ВЛАЈКИЈА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 7. АПРИЛА /СРНА/ - Потпредсједник Републике Српске Емил Влајки рекао је вечерас у Источном Сарајеву да је неко у међународној заједници пројектовао да уништи српски народ, са коначним циљем да то буде урађено у сваком смислу - територијалном, економском, културном, политичком.

 

Представљајући свој роман "Геноцид", Влајки је истакао да се с том намјером напада и демонизује све најважније у српском народу и иде толико далеко да се и Српска православна црква проглашава геноцидном.

"Постојао је план за крунски доказ о геноцидности Срба", наглашава Влајки, додајући да је највећи кривац за оно што се десило на простору бивше Југославије такозвана међународна заједница којој је циљ био да "растури" ту државу.

Он сматра да су САД и прије фаворизовале Бошњаке науштрб Срба и Хрвата, а да то чине и сада.

Према његовом мишљењу, оно што се десило у Сребреници свакако јесте злочин, али никако геноцид.

Појашњавајући појам геноцида, он је навео да то подразумијева прво истребљење жена и дјеце, што се у случају Сребренице није десило. Влајки сматра да су тврдње да је у Сребреници почињен геноцид увреда за јеврејске жртве страдале у вријеме нацизма.

"Све стране су у посљедњем рату чиниле злочине, као и у свим ратовима прије кроз цијелу људску историју", наглашава Влајки.

Влајки упозорава да је политички ислам најраспрострањенији на Балкану.
Према његовом мишљењу, Бошњаци су одуговлачили са провођењем пописа становништва у БиХ до тренутка када су сматрали да су бројнији од Срба и Хрвата заједно.

Министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија истакао је да је Влајкијев роман искрен и дубок и да има лични печат.

"Овај роман је дневник који човјека не може да остави равнодушним", сматра Мутабџија.

Директор Културног центра у Добоју Лидија Жарић истакла је да је порука Влајкијевог романа да смо геноцид претрпјели сви, да га трпимо и даље и да се он наставља.

УДРУЖЕЊЕ "Демократска иницијатива сарајевских Срба"ДИСС СВЕ ТЕЖЕ ОПСТАЈЕ - СРБА СВЕ МАЊЕ

Посљедња анкета, која је урађена прије три године, показала је да у реинтегрисаним општинама Сарајева живи свега 4.000 до 5.000 грађана српске националности...ДИСС опстаје захваљујући ентузијастима...

 
Приредила: Вера БУГАРИН

САРАЈЕВО, 11. АПРИЛА /СРНА/ - Удружење "Демократска иницијатива сарајевских Срба" / ДИСС/ опстаје захваљујући неколицини ентуизијаста, али наставља да пружа неопходну помоћ и подршку све малобројним Србима у Кантону Сарајево.
Посљедња анкета, која је урађена прије три године, показала је да у реинтегрисаним општинама Сарајева живи свега 4.000 до 5.000 грађана српске националности, а правни савјетник и секретар ДИСС-а Драго Шешлија тврди да су ови показатељи данас - још гори.

"Увијек се манипулисало бројем српских повратника. Наши подаци су најтачнији, јер Удружење дјелује у одбора које имамо у реинтегрисаним општинама - Илијашу, Вогошћи, Хаџићима, Илиџи и дијеловима општина Стари Град и Нови Град. Увијек је приказиван много већи број од стварног", напомиње Шешлија за Срну.

Он наводи да је "парадоксално да ДИСС опстаје захваљујући општини Илиџа, која им сваке године из буџета додијели скромна, али неопходна средства, којима подмирују материјалне и режијске трошкове". Понекад помогне и општина Хаџићи, тако да ДИСС санира неке ванредне издатке.

Шешлија наводи да власти Републике Српске 18 година, од Дејтона, "упркос бројним обећаимња, нису помогли њихов рад иако је Удружење давало све потребне информације о стању људских права Срба на овом подручју".

Од фебруара 1996. године, када је у општини Илиџа конституисан ДИСС ради заштите права Срба који су остали у Федерацији БиХ, доста тога се промијенило.

"Једно од најјачих и најактивнијих удружења, које је одржало велики број трибина од Приједора до Требиња, посјетило све избјегличке кампове и центре и у непосредном контакту са људима проводило своју мисију - данас једва опстаје, и то само захваљујући волонтерском раду", наводи Шешлија.

Он подсјећа да је 1998. године посредством ДИСС-а имплементиран значајан број пројеката међународне заједнице, посебно ЕУ и појединих фондација, које су Удружењу пружале велику подршку.

"Тада је обновљено и реконструисано 19 објеката чији су власници остали на Илиџи, а константно смо пружали бесплатну правну помоћ. Било је на стотине приговора, захтјева и жалби које су се односиле на враћање имовине и станарских права, као и дискриминацију којој су повратници били изложени, посебно у погледу запошљавања", напомиње Шешлија.

ДИСС је некада располагао са два аутомобила којим су излазили на терен, имао је радио станицу преко које је емитовао значајне информације за повратнике, као и хуманитарну амбуланту, у којој су српски љекари ентузијасти пружали бесплатну медицинску помоћ.

"Бригу о избјеглим и расељеним лицима временом су преузела министарства на ентитетским и на нивоу БиХ, чиме је наша улога знатно умањена. Самим тим, остали смо без значајне финансијске помоћи, због чега смо обуставили рад радија и амбуланте", појашњава Шешлија.

Упркос свим тешкоћама са којима је Удружење суочено, људи му и даље вјерују и радо се обраћају за бесплатне правне савјете. Посљедњих година активности ДИСС-а сводиле су се углавном на анкетни рад којим су жаљели да утврде број и социјални статус повратничке популације.

Шешлија упозорава да су ријетки случајеви да се неко од прогнаника врати и истиче да не би требало напуштати идеју повратка.

"Ми, који овдје живимо, свједоци смо да је велики број српских села око Сарајева порушен. Ако би се пронашла одређена средства за обнову, вјероватно би се један број људи вратио", наводи Шешлија.

ДИСС ће наставити са радом, а уколико добије неки пројекат, размишља о одређеној трансформацији да би се прилагодио новим условима.

"Покушаћемо да укључимо млађе људе, актив жена... Желимо да наставимо своју мисију, јер сматрамо да за то има потребе", закључује Шешлија.

ЖИВОТ У РЕЗЕРВАТУ

У општини Ораховац од 5.000 Срба остало 800... Отимање имовине и напади без санкција...За три године склопљено 16 бракова...  

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

 

ОРАХОВАЦ, 13. АПРИЛА /СРНА/ - У некадашњем упоришту Срба у метохијској котлини у општини Ораховац живот српског становништва своди се на површину од неких 150 са 150 метара?!
"Ван те замишљене српске територије живот за нас не постоји" - каже Срни предсједник Привременог органа српске општине Ораховац Голуб Кујунџић.

Он наводи да је од неких 5.000 Срба, колико их је овдје живјело прије доласка "мировњака", остало 800, а и они су изложени нападима и отимању имовине.

Број Срба у овом мјесту, познатом по манастиру Светих Козме и Дамјана и 12 цркви у оближној Великој Хочи, из дана у дан опада.

У Горњој Махали Срби су окружени албанским становништвом и продају имања по багателним цијенама, свјесни да ће ионако морати да оду, пошто узурпатори њихове имовине и нападачи не одговарају пред законом.

Голуб Кујунџић напомиње да, уз лошу безбједност, највећи проблем представљају: незапосленост, немогућност кретања и бесперспективност младих људи.

У ораховачкој Горњој Махали, од 350 становника српске националности - 160 чине млади и дјеца.

Ораховачке Србе посебно забрињава учесталост инцидената који се понављају сваког прољећа.

Недавно су албанске комшије исписале графите на којима је стајало: "Смрт Србима!" и "Мртав Србин - најбољи Србин!".

"Tо је јасна порука колико је Албанцима заиста стало до суживота", каже Кујунџић.

У посљедње три године склопљено је свега 16 бракова, а од тог броја десет бракова склопили су Срби са Албанкама, доведеним из Албаније.

Кујунџић процјењује да ће у наредним годинама Ораховац остати без православаца и Срба.

Славиша Колашинац појашњава да ситуацију највише дестабилизује непоштивање закона о заштити локалитета Велика Хоча.

"Законом је забрањена градња објеката већих од сто метара квадратних. Пре почетка такве градње потребно је прибавити сагласност - дозволу коју даје Саветодавно тело, које чине представници општине и Српске православне цркве.

Али, то за сада нико не поштује па дивља градња узима маха управо на потезу дугом око пет километара од Горње Махале до Велике Хоче", каже Колашинац.

На том подручју је од неких 80 хектара засада винове лозе у власништву Срба остало је свега 20 хектара.

У власништву домаћинстава која живе у Горњој Махали од 20 хектара остало је још осам.

"Људи не виде излаз. Нису спремни да после 15 година живота у потпуној неизвесности и даље трпе и страхују за голи живот", наводи Колашинац за Срну.

У Горњој Махали раде двије школе - основна и средња, те предшколска установа. Tу је и Дом здравља, чији се рад финансира из оба буџета - косовског и српског.

Колашинац се нада да ће ситуација бити побољшана након формирања Заједнице српских општина, /о чему се прича већ дуго, али без резултата/.

СКУД"Братство" Војковићи Источна Илиџа на гостовању у Нишкој Бањи

Задовољство нам је да вам представимо СКУД „Братство“ из Војковића у општини Источна Илиџа Источно Сарајево,који данас наступају на концерту поводом Деценије рада КУД-а Никола Тесла(Нишка Бања) из Нишке Бање у Дому културе Гаџин Хану.

Поводом наступа на вечерашњем концерту разговарали смо са предсјесницом КУД-а „Братство“ госпођом Биљаном Ристић.

Како  је дошло до сарадње са КУД-м Нишка Бања и када је та сарадња успостављена?

До сарадње између КУД-а "Братство"- Војковићи из Источне Илиџе и КУД-а "Никола Тесла" долази посредством господина Милоша Вићентијевића,организатора Фолклорних фестивала, који је организовао да КУД "Никола Тесла" дође на наш 1. годишњи концерт, и тако отворимо једну сарадњу и пријатељство између КУД-ова.

Сада смо у то име добили ми позив од КУД-а да гостујемо на њиховом концерту, и тако још боље учвртстимо сарадњу.

Са колико чланова долазите на сутрашњи концерт и сплетом којих игара ће те се представити нишкој публици?

У Нишку Бању долазимо са 21 чланом. Као што и доликује, мјесту одакле ми потичемо првенствено се представљамо са играма из Сарајевског поља, а онда затим и Сплетом игара из Србије.

Рекламирам Се

Како је вријеме дошло,почеше да ме хвале да сам урадио нешто корисно.

Можда и јесам, али искрено то не примјећујем.Није ни битно.

Битно је да се помјерило нешто са мртве тачке.

Примјећено је да постоји Зликовац,на друштвеним мрежама,који је умислио да може иницирати успостављање сарадње између Ниша и Српског Сарајева,Сарајава и осталих дијелова Републике Српске и БиХ.

Писао овим и оним,предлагао иницирао,али одговара били врло мало,до тренутка док се није успоставио контакт између Општине Пантелеј из Ниша и општине Пале из С.Сарајева.

сад се све покренуло са мртве тачке и нешто се дешава.

Радује ме то.

Усоставише сарадњу и СКУД"Братство" из Војковића-Источна Илиџа и КУД "Нишка Бања" из Нишке Бање.

Били чланови из Нишке Бање на концерту у С.Сарајеву,сада долази до узвратне посјете.

Надам се да ће доћи до успостављања контакта и сарадње између руководства општина Источна Илиџа и Нишка Бања. Ови из Источне Илиџе су расположени,чекам прилику да се изјасни руководство Нишке Бање.

Ја ћу и даље да пискарам,предлажем и иницирам.

У нади да ће доћи до успостављања сарадње између општина Трнова и Палилуле,Сокоца и Црвеног Крста и онда и градова Источног Сарајева и Ниша.

Свејстан сам да је све то само жеља једног умишљеног имгинарца и да о свему одлучују тамо неки,али остаје Нада и Вјера у оно што се ради.