На Дечијој клиници КЦ Ниш

Ниш 20.12.2014.године

У уторак 16.децембра, са почетком у 11.00 часова,на позив руководства Дечијих клиника КЦ Ниш,Црквено играчки ансамб "Бранко",одржао мини концерт,за пацијенте.

Како је нагласио Миљко Петровић,уметнички руководилац ансамбла,то је скромни поклон вршњацима који се тренутно лече на Клиници поводом наступајућих празника од њихових другара,који на тај начин желе да их орасположе и њихов опоравак учине бржим и успешнијим.

Ово је већ четврта година како се у овом периоду на овој Клиници,овим поводом,одржава мини концерт "Бранка".

Било је јуче довољно погледти лица мајки, које ту бораве уз своју децу и на њиховим лицима видети мајчинску забринутост за своја чеда,веру да ће се све добро завршити и поверење у медицинско особље на Клиници, које им из погледа сваког запосленог упућује поглед утехе и подршке,те их нисмо желели узнемиравати 

Малим пацијентима који су присуствовали јучерашњем концерту,као и онима који су били на Клиници,а нису могли присуствовати желимо да наступајуће празнике здрави и радосни дочекају код својих кућа.међу најмилијима.

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ УСТАНОВЕ "МАРА" НИШ

 Установа за дневни смештај и боравак деце,омладине и одраслих ометених у развоју "Мара" Ниш,обележила је данас своју Крсну славу Св.Луку и две деценије од почетка свог самосталног рада.

На природној свечаности одржаној у Луткарском позоришту у Нишу,плакете су уручене досадашњим Директорима Центра "Мара" и другим заслужним појединцима ,а Захвалнице донаторима.

У свом обраћању присутнима,садашњи Директор захвалио се свима на подршци,а поготово запосленима у колективу који својим штићеницима пружају сву неопходну љубав и пажњу.

На крају је изразио жељу и позвао градско руководство, као оснивача Центра "Мара" да помогне у реализацији пројекта изградње новог објекта за штићенике Центра "Мара".

У пригодном уметничком програму као гости учествовали су

Инструментално-вокални састав Медицинске школе из Ниша

Хор школе 14 октобар из Ниша

Црквено-играчки ансамбл "Бранко" из Ниша.

Штићеници Центра "Мара" ове године представили су се валцером и кореографијом уз модификовани обраду песме Ринге ринге раја.

Поново желимо да поделимо са вама оно осећање да и поред тога што су другачији штићеници "Маре" зраче чистом љубављу и топлотом,коју преносе на све у својој околини,који се ослободе предрасуда и прихвате их као различите и другачије,а не болесне и поремећене који им могу наудити.

Наша жеља је да Центар "Мара" успостави сарадњу са Удружењем за децу ометену у развоји "СУНЦЕ" са Пала.

У том циљу данас смо искористили наше присуство на овој пригодној свечаности и разговарали смо са председником Управног одбора Марком Нуждом,који је изразио жељи за успостављањем предложене сарадње подржавајући наши иницијативу.

Нишки медији извештавали су о овој данашњој свечаности и јубилеју.

ЈАХОРИНА ВАС ЗОВЕ

С обзиром да је време да се почне размишљати о зимском одмору и боравку на планини, како из рекреативног,за неке промотивног,али највише здравственог аспекта,због неопходности привременог бега из загађене индустријске и савремене атмосфере, желимо да вам уз помоћ Вранке Спасојевић директора Туристичке организације Источно Сарајево,представимо зимски понуду за предстојећу сезону на Јахорини.

На недавно завршеним има Данима Републике Српске у Србији који су одржани у организацији Представништва Републике Српске у Србији,Туристичка организација Источног Сарајева имала је јако запажену презентацију туристичких потенцијала Јахорине у Београду и  Новом Саду, где су њихови промотери,комуницирали са пролазницима на отвореном и непосредно у директно контакту пружали им потребне информације.

О тим промоцијама госпођа Спасојевић изјавила је следеће:
Манифестација Дани Српске у Србији је имала јако добар одјек у Србији,поготово дани када су представљани туристички потенцијали,гдје је представљена и Јахорина и предстојећа зимска туристичка сезона. Овај вид промоције је јако добар и вјерујемо да ће бити настављен и у наредним годинама.

Који су даљи планови Туристичке организације Источно Сарајево до почетка зимске сезоне?

Бранка Спасојевић

  Слична прича,односно сајам туризма на отвореном,биће организован наредне седмице на тргу Крајине у Бања Луци,гдје ће ТО Источно Сарајево узети учешће заједно са ОЦ Јахорина и јахоринским Хотелима.
Поред сајма у Бања Луци,до почетка сезоне представићемо се на сајму у Новом Саду и Еxпо зим у Београду.

Што се тиче гостију из иностранства у ком правцу су, што се тиче промоције Јахорине тренутно усмерена ваша интересовања?

Бранка Спасојевић

 Наредне седмице,имамо студијску посјету представника туристицких агенција из Турске,у организацији Туркисх аирлинеса,а Турска је за нас веома интересантно тржиште,због честих линија на сарајевски аеродром,који је од Јахорине удаљен 28 км.

О утисцима посјете Турских Туроператера Јахорини 16.09.2014.године, можете прочитати овде.

Знамо каква је била предходна  сезона,према најавама метеролога Мајсторовића ове године очекује се много више снега.

Шта су Туристичка организација и Олимпијски центар Јахорина учинили а побољшању понуде и техничких услова за госте и кориснике скијашких стаза на Јахорини?

Бранка Спасојевић

  Јахорина је спремна за предстојећу зимску сезону:стазе су спремне,као и хотелски и остали смјестајни капацитети,а како истичу у ОЦ Јахорина и систем за вјештачко осњежавање је у функцији,а набављени су и нови топови,а надамо се сви заједно да ће ове године бити и природног снијега,те да се прошла зимска сезона неће поновити.
Докле се стигло са реализацијом пројекта Труристичке сигнализације?

Бранка Спасојевић

Реализација пројекта постављања туристичке сигнализације је у току,и реализација комплетног пројекта требала би бити готова до краја текућег мјесеца. Овај пројекат обухватио је Требевић и Јахорину,а наредне године планирамо довршити задњу фазу пројекта која обухвата постављање табли туристичке сигнализације за градске хотеле.

Знамо да није професионално с обзиром на функцију коју обављате да издвајате неке од смештајних капацитета на Јахорини,али ипак можете ли нешто предложите?

Бранка Спасојевић:

Сви смјештајни капацитети у потпуности задовољавају критеријуме категорија у које су разврстани.

Посјетици би морали да приликом одабира смештаја размисле шта желе да добију.Мој лични приједлог је да гледају смештај са најмање 3 звездице.Сав понуђени смештај могу да пронађу на сајту Туристичке организације Источно Сарајево у категорији смјештај.

Циљ Неформалне групе САРАЈЛИЈЕ-НИШЛИЈЕ и ангажовања и даље остаје промовисање Ниша и Српског Сарајева,Сарајева и осталих подручја Републике Српске и БиХ.

 

ИДЕЈЕ И ИНТЕРЕСИ

Колико се трудили да се не упуштамо у поједина дешавања и ставове то просто није могуће избећи због свих оних поштованих становника Ниша и Српског Сарајева као и осталих подручја због којих се и трудимо да реализује о пројекат успостављања сарадње између Ниша и Српског Сарајева.

Није лако реализовати једну такву идеју не што нема заинтересованости већ из разлога који је у свом тексту ко развија послушнички менталитет, објаснила Снежана Ђорђевић професор на Факултету политичких наука у Београду.

Објашњено је све што се дешава у функционисању власти на нижим нивоима и зашто су многе ствари онакве какве јесу.

Међутим,има много и до  обичних  становника који немају храброст ни вољу да предузму  неки почетни корак, а што је врло лијепо објашњено у тексту Тихо уништење Републике Српске објављеном на Порталу "Фронтал" из Бањалуке гдје аутор  описује незаинтересованост људи да предузму нешто и побољшају себи услове у и под којима живе.

Ми ипак верујемо да ће бити боље у догледно вријеме и да ће се успоставити интензивнија сарадња између Ниша и Српског Сарајева на обострано задовољство руководства обадва града и на корист свих становника.

ПОНОВО ПОПЛАВЕ У БиХ

"Не треба нипошто кривити политичаре и функционере за кишу. 

За лоше насипе и одводе, и за чишћење корита они имају одговорност.
На Балкану се ништа не рјешава системски него само стихијски. 

Е сад нас киша стихијски жели докрајчити а ми за то лијека тј. система немамо"написа Драган Мочевић Сарајлија из Бањалуке,човјек чија ријеч у овом виртуалном свијету има своју тежину.

 

И описа суштину проблема који се тренутно дешавају на подручију БиХ,а изазвани су најновијим обилним падавинама које су изазвале нове поплаве и  додатне невоље,свима којима је брига већ преко главе од мајских поплава.

Наша је жеља да вас замолимо да помогнете својима ближњим колико и како можете,јер осим вас никог немају!

САРАЈЛИЈЕ-НИШЛИЈЕ

ЈОШ ЈЕДНО ТИНЕЈЏЕРСКО УБИСТВО У НИШУ

Поред свих проблема који нас ударају са свих страна догоди се у НИШУ ЈОШ ЈЕДНО УБИСТВО и то поново стари и млађи малољетници су учесници или како се то популарно каже тинејџери. 

Међутим овдје се не ради о татиним и маминим синовима као код случаја УБИСТВА ВУКА СТОИЉКОВИЋА па да се дигне толико људи да се организују протестне шетње и окупљања да би се надлежни приморали да јавности  открију   ПРАВДУ ЗА ВУКА СТОИЉКОВИЋА .

И би као што све буде "сваког чуда три дана доста",остадоше бол и сузе за најмилије, подсјећање за пријатеље и сјета у срцима оних који се затекну у близини мјеста гдје се то десило.

Него није ствар у томе, ствар је да су свe те протестне шетње,окупљања и акције требало да НЕ доведу до овога што се догодило синоћ у Нишу,у насељу Ледена стена гдје су четири малољетника избола једног страијег малољетника.

Мотив ће открити Суд,кривац ће бити кажњен,али овдје се поставља питање,да ли су просвјетни радници који су се толико дигли на ноге код горе поменутог случаја,посрдно одговорни за ово синоћне убиство јер се ради о школској дјесци без обзира што су припадници имагинарних слојева друштва и сотни криминалци,већ познати Полицији?

И такви какви јесу завршили су неке школе прошли су кроз те институције и стручне кадрове,од учитељица,наставнка,професора,педагога,писхолога и онда се поставља питање када се нешто овако деси као што је једно организовано убоство шта су они радили.
Добро неспорно је да су наставницима и професорима у данашњем околностима везане руке,али законе о просвјети писали су људи из струке,а ако су струку продали за шаку евра то је већ друга ствар и одузели право наставницима и професорима да раде квалитетно свој посао.

Неспорно је да је породица наодговорнији дио у васпитању омладине,али ако та породица не врши своју функцију онда јој је потребна помоћ,ако се поред пружене помоћи и даље настави негтивно функционисање и понашање тих појединаца онда би требало позвати породицу на одговорност.

Нажалост десило се шта се десило и дешаваће се док је свијета и вијека,али можда ће ипак неко у наредном периоду нешто предузети да се у будућноси овакво нешто не дешава.
А увјек ће се предузимати мјере када се нешто догоди као што је сада када је отац убијеног младића запријетио СВЕ ЋУ ИХ ПОБИТИ

Толико! 

Највјероватније до краја маја нова отпуштања у Меркатор центру Ниш?

Сутра је 12.мај,СПЦ прославља Светог Василија Острошког чудотворца,обичног Херцеговца који се удостојио благодати Божије и вјечне Славе.

 Светитеља на чијим нетрулежним моштима исцијељење од многих болести налазе многи који му приступе са Вјером и Надом у срцу.

И Ниш много дугује том дивном Светитељу који је 12.маја 1999.године сачуво становнике Ниша од НАТО бомби,зато су многи становници Ниша почели да овог Светитеља славе као Крсну Славу.

Било је и великих најава о изградњи Цркве посвећене Св.Василију Острошком у Нишком насељу Дуваниште,у непосредној близини мјеста гдје су падале касетне бомбе тог маја 1999.године,али због тренутне социјалне ситуације и много сиромашних становника Ниша реализација те идеје чека ће неко боље вријеме.

Зашто боље,па ево због једног оваквог сазнања?

Меркатор центар у Нишу,до 25.маја мијења своју организациону структуру и то на тај начин да се Хипер маркет и Центар технике обједињују у једну организациону јединицу и улазе у састав Роде.

Шта о значи у пракси?

Па врло једноставно сви они који нису успијели да дођу до Ријешења о сталном запослењу имају велике шансе да своје радно ангажовање наставе у оквиру Националне службе за запошљавање Ниш.

Мада нема потребе да се узбуђујемо,када је Јавни сервис преносио све вечери избора за Пјесму евровизије,а то право се не добија на лијепе очи него се купује.

Коме је било у интересу да то право откупи или оне који нас представљају као легитимно изабрана власт ови из Брисела ништа не питају већ им само испоставе рачун и уступе програм намјењен за затупљивање широких народних маса остаје непознаница.

Читав дан прича о "брадатој жени" која је очарала ЕУ,а на то што смо дошли до дна никога и не интересује.

Зар је могуће да мушкарца са периком у хаљини неко моге назвати "женоа на брадом" и да то толико заокупи пажњу обичних људи,док се праве вриједности и грчевита борба за самосталност Донбаске области на југоистоку Украине,врло мало примјећује као успутна вијест и подсјећање да је и код нас било тако.

Па изгледа да је код нас све могуће.

Ето тако неколико ријечи узгредно написах о неминовним отпуштањима у Меркатор центру у Нишу због смањење куповне моћи становника Ниша,али није то битно.

Напредно је све нема шта или нас је захватила колективна блесоманија?

Докле више?

 

Викенд у Српском Сарајеву

Трново,Пале,Соколац,Вишеград,Историја,од свега по мала у ову објаву је стало.

Протести чланова БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У ТРНОВУ ,због проблема у функционисању те Организације на нивоу Општине и неприхватања разријешеног Руководства да уступи Просторију и документацију ново изабраном Руководству БОРС-а Трново.

На Палама је одржан избор за Савјете Мјесних заједница на подручију Општине Пале и према доступним информацијама грађани су већином били за ЗАЈЕДНО ЗА ПАЛЕ .

Сви Премијери,почели да се боре против мита и корупције,ваљда је то постало нормално или је ЕУ толико то захватило,да је горе него у некад на подручију Старе Србије и Турске.

Све у свему о тој борби говори ЖЕЉКА ЦВИЈАНОВИЋ ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 

 Објављен је и програм 35 ВИШЕГРАДСКИХ СТАЗА КУЛТУРЕ 22-га у Републици Српској, одржаће се од 6. до 8. јуна, саопштио је Организациони одбор ове традиционалне културне манифестације.

На овогодишњој Стазу одржаће се бројне промоције и изложбе, а по први пут ће бити додјељена „Просвјетина“ награда за најбољу приповјетку, објављену на српском говорном подручју у 2013. години.

 На крају да се подсјетимо мало и историје и КАКО ЈЕ СРПСКИ ВОЈНИК ПОБЈЕДИО МОЋНУ ЦАРЕВИНУ

Српска војска је, неочекивано, 1914. године, савладала инвазионе трупе Аустроугарске царевине. Војска Хабзбуршке монархије је била у оружаном смислу надмоћнија, али је српски сељак био искуснији и вештији војник.

ДВА РАЗЛОГА ЗА ТУГУ

Јуче два сазнања натјераше сјету у моје мисли,сазнање да нас је напустио човјек који је уљепшавао наше дјетињство и да је потребна помоћ човјеку који је радио свој посао за државу која му то не враћа на адекватан начин.

Државо да ли те има или све зависи од појединаца који су те узурпирали?

 

 

 

Отишао дивни човјек,"највећи Енглез међу Србима и највећи Србин међу Енглезима" ТИМОТИ ЏОН БАЈФОРД,пошаст овог свијета у облику тумора однио је битку коју су дуго водили. 

Многи га се сјећају из времена нашег дјетињства у Сарајеву памте га по НЕДЕЉНИ ЗАБАВНИК.

Сазнадох то из ИЗГУБИО БИТКУ РЕДИТЕЉ НЕДЕЉНОГ ЗАБАВНИКА

и растужих се из простог разлога што нам је толико много дао како у Србији тако и на просторима западно од Дрине.

А како му је враћено?

Поново сам чуо за њега када је објављено да болује од рака и кроз шта пролази и онај осјећај горчине који моће да захвати обичног човјека као и многе испунио ме како Држава може бити незахвална према своји заслужним грађанима,а он је својим радом допринио да многе генерације стасају и науче нешто поред ТВ екрана.

Да ли то данас имамо? Тешко,зато и живимо учећи се на репризама.

Живот иде даље, остаће лијепе успомене на дјетињство,многе његове серије из којих и данас можемо много тога научити или бар упоредити са овим што нам се данас сервира па видјети да ли смо напредовали или назадовали.

Међутим ријека живота тече даље зато је и неопходно да исправљамо оно што можемо исправити,а можемо ево једне могућности ПОМОЗИМО САБРАТУ И САБОРЦУ ДА ЗНА ДА НИЈЕ САМ.

Ради се о пензионисаном припаднику Војске Србије који моли за помоћ.
У тексту су подаци са његовим текућим рачуном,а још боље би било ако неко може да му обезбиједи превоз до Француске.
Написах јер се надам да ће бити користи.
Вјерујем!

ПОДСЈЕЋАЊЕ НА ПРАЗНИК РАДА У САРАЈЕВУ И НА КОСМЕТУ ЗБОГ ОДЕСЕ

Било је некако много чудних догађаја и околности и на мном путу кроз битисање у овој рупи плача и радости,као и код свих других.

 Тај Празник рада,а никад ми није било јасно што се тако звао,када се од када знам за себе сводило све на иће и пиће,а сви су  причали о остваривању неких права радничке класе,а сами радници о томе никад нису причали,осим када их неко убједи да не раде,а то им нимало тешко није падало.

 Е ти Први мајеви до 1992.године остајали су ми у лијепој успомени,није се ишло у школу,а богами се увијек добро и угријало уз ту ватру уочи тог Дана,а на тај дан се могло препустити разноразним дјечијим лудоријама пошто се радничка класа препустила прослави својих права,а дјеца су остајала без контроле и надзора.

Е то је била слобода.

Али све има своју цијену тако је дошао и тај 2.мај 1992.године и Сарајево,родни град,мјесто одрастања,школовања,сазријевања и осамостаљивања,са усађеном једном истином да постојимо ми и они и то се нама свима и са наше и са њихове стране онако на знани начин урезивало у главу,зато су постојали њихови и наши квартови и дијелови Града у које нису ни они ни ми залазили,али то људи са стране нису могли да схвати,нити они који су вјеровали у братство и једнинство.Не спори да сам и сам помишљао да је то добро,али сам слушао савјете старијих и мудријих и нисам баш вјеровао као што и многи нису онима тако.

Међутим то многи који су дошли у Сарајево из неких других средина и из других разлога нису могли да схвате,зато се и десила Добровољачка,а ПРИЧА БИВШЕГ МИНИСТРА САШЕ РАДУЛОВИЋА О ДОБРОВОЉАЧКОЈ,

као свједома који управо припада онима чији су родитељи да ли по убјеђењу или службеној дужности вјеровали у то Братство и Јединство дала ми је снагу да пишем ово ма колико да ми је тешко из простог разлога јер се многима од тих људи говорило да пређу у неке друге сигурније по њих саме дијелове Града или у објекте под контролом ЈНА које су се налазиле у околини Града,али није вриједило,они су вјеровали да ако они мисле добро њима и они тамо исто тако мисле добро и њима.

Е ту су се преварили.

Али ме радује да је Саша Радуловић смогао снаге да о свом личном доживају прича без мржње и да тражи правду у систему који нажалост не постоји.

Некако од тада ми је тај Празник рада постао горак и сасвим неинтересантан,почео ме подсјећати да су у мају и то на почетку биле некако најжешће активности како противничких тако и наших јединица на свим дјеловима Републике Српске односно БиХ,до потписивања тог неког мировног споразума 1995.године.

И даље је остао осјећај горчине на сваки Празник рада због тог 2.маја 1992.године у Сарајеву.

Мада сам се трудио да то сјећање избришем из главе и да понекад и свјесно заборавим да је 1.мај,само да се не би подсјећао.

Тако је било све до КРВАВИ 1 МАЈ 1999.ГРАНАТИРАН АУТОБУС КОД ЛУЖАНА-ПОДУЈЕВО

и доласка на лице мјеста и свега онога што се тамо затекло,а онда мјешавине слика из Сарајева и Подујева,сценарио страве и ужаса.

 Ваљда само зато што је Празник рада.

Не би ми ни пало напамет да о свему овоме напишем било шта да се не деси тај 2.мај 2014.године у Одеси,гдје спалише недужне људе из њима познатих разлога.

Е толоко о мом подсјећању на Празник рада.

МАЈКА ИЛИ НЕЗАДОВОЉНА ЖЕНА

Невријеме,поплаве,небрига локалне заједнице на предузимању мјера заштите од елементарних непогода услијед недостатка новца за шта је одговорна Република,сиромаштво,транзиције,незапосленост,никаво или недовољно образовање,ментална поремећеност, или чист природни нагон,односно освета,а можда чак и рурална проституција,све су могући разлози који су утицали на стравичну несрећу која се догодила 23.04.2014.године код Алексинца гдје се ТРОГОДИШЕА ДЕВОЈЧИЦА И СЕДМОМЕСЕЧНИ ДЕЧАК УТОПИЛИ СЕ У НАБУЈАЛОЈ ТУРИЈИ

Да би се ангажовале све расположиве снаге,како то и увијек бива када се нешто лоше догоди,па увијек има и средстава за трошкове умјесто да коначно почнемо да дјелујемо превентивно.

Да би сутрадан акција била завршена на најгори могући начин по спасиоце и да би то било објављено у медијима НАЂЕНА ТЕЛА УТОПЉЕНЕ ДЕЦЕ.

Нажалост овај трагичан догађај мора имати и свој судски епилог из простог разлога јер је наступила тешка посљедица,па је 24.04.2014.године  УХАПШЕНА МАЈКА ДЕЦЕ КОЈА СУ СЕ УДАВИЛА У РЕЦИ,пошто је осумњичена да је одговорна због утапања њене дијеце.

Сваки читалац или пратилац информативних програма,сигурно је правдао поступак мајке неким од горе наведених разлога,осим природног нагона односно освете до тренутка док не прочита да је на саслушању у Полициској станици у АлексинцуМАЈКА ПРИЗНАЛА ДЕЦА СУ МИ ИСПАЛА ДОК САМ ИШЛА КОД ЉУБАВНИКАда би потом КОД СУДИЈЕ ИЗЈАВИЛА ДА ЈЕ ИШЛА КОД КОМШИЈЕ НА КАФУ .

Добро да ли је ишла на кафу код комшије или код љубавника,обичан човјек то своди под исто.
Међутим,овдје се могу истаћи два занимљива размишљања двије жене које с ебаве озбиљним послом и чија би мишљњеа требало уважавати,прво је да се ради о особи која је ментално поремећена и да је само таква особа могла кренути са дјецом преко набујале ријеке и довести их у ситацију да угрожи њихов живот.
Друго размишаљање је да се у овом случају ради о случају руралне или тзв.сеоске проституције,гдје је мајка тог слијепог човјека пронашла погодну жртву,сиромашну мајку два малољетна дјетета којима отац из оправданих или неоправданих разлога неје могао да обезбједи адекватне услове за живот и понудила јој вјероватно новац у замјену да повремено буде са њеним слијепим сином,да ли само пријатељски у разговору или нешто  више остаје на надлежнима да открију и утврде.

Међутим,овдје размишљам о жртви,о два недужна бића,чије су се душе вратиле у вјечност.

Шта је то што једну особу натјера на  такве поступке и на такве кораке као што је гажење набујале ријеке,са рођеном дјецом у наручију? Освета због нечега што се дешавало у њеном браку,нагон или једна од ове двије могућности да је у питању психијатријски обољела особа или сеоска проституција

Какви су то пориви и жеље,које невидљиве силе које некога натјерају на такво нешто?

Остаће као и много пута до сада непознаница.

Процес законски биће окончан,вјероватно ће Судија дознати много прљавих ствари из живота ово двоје људи које су имале утицаја да до ове несреће дође,а које ће бити олакшавајуће или отежавајуће за извршиоца,те ће се на крају донијети и одговарајућа пресуда.

Међутим шта ће се дешавати у глави те жене када остане сама са собом је нешто што нико неће моћи да зна.

На крају поставља се питање као и много пута до сада да ли увијек морају да се неутралишу и ублажавају посљедице или ће се коначно почети размишљати о превентивном дјеловању надлежних институција и рјешавању узрока.

 

ИСТРОШЕНО ВОЈНО ГРЛО

"... Не треба дирати у војника. Тај занат је сам по себи довољна несрећа. Војник је сам по себи мученик и није човек као други људи ..." написао Милош Црњански,али примјењљиво и данас.

Осјећамо то ми када останемо сами са собом,у неком стању које траје,а најлакше га објаснити оном простом мишљу Жарковом "Година прође,дан никако".

Неби  било потребе писати овако нешто да АЛЕКСАНДАР БЕРЧИЋ НА КОЛУМНИСТИ не објави текст РАДЕ КАРАНАЦ Савјетника за школско планирање у школској управи Чачка,ВРАЋАЈТЕ ВОЈСКУ,АКО ЗА СРБИЈУ ЗНАТЕ, која је редовни сарадник Александров.
 

Е, захваљујући доступним информацијама,које нисам провјеравао,видјех да је Рада службеник Министарства просвјете,односно Школске управе Чачак,а то су они који су одговорни да у Војску пошаљу или су слали свршене средњошколце односно матуранте.

Би тамо до деведесетих част и понос сваке породице да мушку главу испрати на одслужење војног рока и долазише сваке године по четири генерације регрута у Касарне,гдје их дочекива на Пријавници "Добро дошли млади војници" ,а са друге стране невидљиво "сјебалисте се".

Знали су ти матуранти до неке 2003.године када дођу и да намјесте кревет,само је требало да науче форму и сложе кошуљу,пеглати у Војсци никад нису учили, осим ако су били курири,а своје униформе  пеглали су држећи их испод коцки кревете и многе друге ствари за које сматра Рада да је регруте учила Војска, они су донијели са собом из Школа,односно из кућа.

Војска не формира човјека,десетари,подофицири,официри нежег ранга само својим примјером,радом,свјетима и неизмерном љубављу према човјеку и послу избрусе и украсе оно што је неко регрута научио у Школи или што је видио од оца и мајке у кући.

Није Војска могла направити у посљедњој деценији 20 вијека ни од кога нешта спектакуларно,могла је тако од 45-80-те када су у Војску одлазили неписмени,они који нису знали да користе купатила,прибор за јело итд.Када би се такви вратили са одслужења војног рока били би стварно други људи,али то је било некад.

Проклетих деведесетих,горе поменути десетари,подофицири и нижи официри са сваким регрутом добијали су и потенцијални "камен око врата" свог будућег битисања,ако би истог вратили кући у "лименом сандуку".

Рада то неће никад схватити,јер она институцију Војске гледа са супротне стране ограде и у њој тражи оправдање за све пропусте које је направила њена Управа и у праву је Рада нека буду други криви,што да будем ја.Лакше је њеној савјести и сигурно мирно спава,ми Војна грла и не морамо да спавамо,свакао смо губитници немамо чиме да се поносимо јер неко је сјебао све оно што смо урадили.

Само док будемо тражили оправдања за своје пропусте,показујући на другог нигдје нећемо отићи са овог слијепог колосијека у који смо нагурани.

Сарајлија у Нишу,корисник војне инвалидске пензије или ти ИСТРОШЕНО ВОЈНО ГРЛО

Упокоила се Роксанда Тимотијевић

“Петнаестог дана априла месеца 2014. године, после краће болести, упокојила се Роксанда Тимотијевић.

Опело је, у цркви Часнога крста на нишком Новом гробљу, на Велики четвртак, 17. априла,  служио Свјатјејши Патријарх Иринеј, уз саслужење мноштва свештенослужитеља. Патријарх Иринеј је покојну Роксанду познавао још из времена када је био професор и ректор Богословије у Призрену. Он се у име окупљених дирљивом беседом опростио од покојнице веома пластично описавши њен лик као узорите хришћанске супруге, мајке, баке, упућујући ожалошћеној породици речи јеванђелске утехе.”

 Пут поврактка у окриље Исаковао и Аврамово је нешто што нико од нас не може заобићи.

Растанци су увијек тешки,а такви су ваљда исконски најтежи.

На Велику сриједу  на тај пут је отишла једна дивна жена,тиха,скрушена и смирена,суприга,мајка,бака,прабака,Роксанда.

Они који је у Нишу гдје је живјела од 1999.године познају,највише је памте по тихом доласку у Цркву Вазнесења Христовог на Хиландарском метоху,недељом на Свету литургију,а потом по завршетку по тихом гласу док молитвено појући прати Свештеника на Парастосу за упокојене.

Она је онај примјер старица које има свака Црква,ситне,тихе,просто невидљиве,али које свако примјети као диван примјер свједока вјере и Бога живога.

Свештеник Дејан Крстић наставник Призренске Богословије у Нишу дивним својим чланком на сајту СПЦ,који можете прочитати OВДЈЕ упознао нас је са животом Роксанде Тимотијевић и открио нам многе детаље везане за њен живот у Призрену,за које многи нису ни слутили да крије та смирена и тиха Старица.

Свима који су је познавали или имали прилику да буду у њеном присуству,осјетили су њено неприсуство на Светим Литургијама,а тек сада ће многи схватити колико нам је значила.

Нека јој је вјечан спомен, достојна блаженства поштованој сестри Роксанди!

Гладује петочлана породица

Топ Новости,  15/04/2014,

 „ Не знам шта да кажем деци када останемо без намирница, па чак и без брашна па не могу ни хлеб да им умесим. Најстарија Милица разуме, а млађима је тешко да објасним да немамо ни сувог хлеба, каже резигнирано Рада Зувић (33) док немоћно крши руке и спуста поглед.

Петочлана породица Зувић, Рада и њено четворо деце, Јована (8), Драгослав (10), Радослав (12) и Милосава (13) живе у селу Рача, на око 12 километара од Куршумлије. Једини приход је дечији додатак који примају.

- Када платим све дажбине и деци ужину у школи, остане 6 – 7 хиљада динара. Најважније је да се најпре купи брашно јер свакога дана умесим три хлеба за нас петоро. Џак брашна издржи двадесетак дана, а за преостале дане… овде застаје наша саговорница…

Иначе, Рада Зувић је најпре избегла из Хрватске на Косово где си удала, па са Косова у централну Србију.

Сада је самохрана мајка која издржава четворо деце након што их је пре неколико година супруг напустио.

Током наше посете, помоћ у гардероби је донео Мића Гвозденовић који је одећу прикупио у Куршумлији за најмлађе чланове ове породице.
Петочлана породица Жувић иначе живи у уступљеном делу куће у Рачи. И ту су само привремено.
У страху за кров над главом, а у још већем од глади.
- Ја разумем када останемо без хране да морам да трпим. Млађој браћи и сестри је то тешко да објаснимо ја и мајка. Помажу нас комшије. Кад имају. Понекад останемо гладни целог дана. Некако смо навикли, објашњава тринаестогодишња Милосава, најстарија од четворо Зувића.
Тренутно им је остало мало кромпира. Пасуљ је одавно потрошен. Месо кажу да нису видели одавно. Рада нам објашњава да не могу да приуште јер је месо најскупље.
Недавно су посејали башту. Кромпир, лук… Надају се да ће бити добра година и да ће имати довољно намирница да презиме зиму и да им нешто остане и за наредно пролеће.
И док остала деца сањају о новом компјутеру, телефону, патикама и гардероби, најмлађа Јована каже да јој је највећа жеља да никада више не гладују.
Породицу Зувић можете диретно контактирати за помоћ на телефон: 062 81 666 40
Или им можете помоћи тако што ћете уплати скроман прилог на жиро – рачун:
200-67810309-17, Рада Зувић, Поштанска Штедионица

ЖИВОТ У РЕЗЕРВАТУ

У општини Ораховац од 5.000 Срба остало 800... Отимање имовине и напади без санкција...За три године склопљено 16 бракова...  

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

 

ОРАХОВАЦ, 13. АПРИЛА /СРНА/ - У некадашњем упоришту Срба у метохијској котлини у општини Ораховац живот српског становништва своди се на површину од неких 150 са 150 метара?!
"Ван те замишљене српске територије живот за нас не постоји" - каже Срни предсједник Привременог органа српске општине Ораховац Голуб Кујунџић.

Он наводи да је од неких 5.000 Срба, колико их је овдје живјело прије доласка "мировњака", остало 800, а и они су изложени нападима и отимању имовине.

Број Срба у овом мјесту, познатом по манастиру Светих Козме и Дамјана и 12 цркви у оближној Великој Хочи, из дана у дан опада.

У Горњој Махали Срби су окружени албанским становништвом и продају имања по багателним цијенама, свјесни да ће ионако морати да оду, пошто узурпатори њихове имовине и нападачи не одговарају пред законом.

Голуб Кујунџић напомиње да, уз лошу безбједност, највећи проблем представљају: незапосленост, немогућност кретања и бесперспективност младих људи.

У ораховачкој Горњој Махали, од 350 становника српске националности - 160 чине млади и дјеца.

Ораховачке Србе посебно забрињава учесталост инцидената који се понављају сваког прољећа.

Недавно су албанске комшије исписале графите на којима је стајало: "Смрт Србима!" и "Мртав Србин - најбољи Србин!".

"Tо је јасна порука колико је Албанцима заиста стало до суживота", каже Кујунџић.

У посљедње три године склопљено је свега 16 бракова, а од тог броја десет бракова склопили су Срби са Албанкама, доведеним из Албаније.

Кујунџић процјењује да ће у наредним годинама Ораховац остати без православаца и Срба.

Славиша Колашинац појашњава да ситуацију највише дестабилизује непоштивање закона о заштити локалитета Велика Хоча.

"Законом је забрањена градња објеката већих од сто метара квадратних. Пре почетка такве градње потребно је прибавити сагласност - дозволу коју даје Саветодавно тело, које чине представници општине и Српске православне цркве.

Али, то за сада нико не поштује па дивља градња узима маха управо на потезу дугом око пет километара од Горње Махале до Велике Хоче", каже Колашинац.

На том подручју је од неких 80 хектара засада винове лозе у власништву Срба остало је свега 20 хектара.

У власништву домаћинстава која живе у Горњој Махали од 20 хектара остало је још осам.

"Људи не виде излаз. Нису спремни да после 15 година живота у потпуној неизвесности и даље трпе и страхују за голи живот", наводи Колашинац за Срну.

У Горњој Махали раде двије школе - основна и средња, те предшколска установа. Tу је и Дом здравља, чији се рад финансира из оба буџета - косовског и српског.

Колашинац се нада да ће ситуација бити побољшана након формирања Заједнице српских општина, /о чему се прича већ дуго, али без резултата/.

Другог дана пословног форума организоване посјете привредним и туристичким субјектима

09 април 2014 pale.live Aktuelnosti Pale 
Како је Извјештач Срне описао дводневну посјету можете прочитату овдје  

  Другог дана пословног форума, општинска и привредна делегација нишке општине Пантелеј јуче је са својим домаћинима посјетила неколико одабраних привредних субјеката у општини Пале.

Циљ ове посјете је био да се успоставе контакти између привредника двије општине, што треба да омогући даљу привредну, али и све друге видове сарадње.
Делегација је посјетила фирме Мраз д.о.о. у Јахоринском потоку, Сантинг д.о.о. у Палама и Ламперију ентеријер д.о.о. у Сумбуловцу. Са представницима ових произвођача су успостављени одређени контакти, са циљем да се сарадња прошири.

Осим посјете привредницима, домаћини су гостима из Ниша представили и неколико туристичких локација и пројеката који се на њима реализују.

Посебну пажњу и интересовање је плијенио пројекат гондоле Јахорина Еxпресс, предузећа Мајнеx д.о.о. Након посјете градилишту гондоле, организована је посјета пећини Орловачи. За крај дводненовг пословног форума, делегације општина су посјетиле олимпијску планину Јахорину, гдје је организован пријем у неколико хотела.

Замјеник начелника општине Пале Ненад Вуковић је изразио задовољство узвратном посјетом општинске и привредне делегације Пантелеја.
"Не можемо очекивати да ће се преко ноћи десити нека значајнија улагања која ће запослити велики број људи, али чинимо све напоре како би наше потенцијале представили на што бољи начин. Већ сада је сигурно да успостављање сарадње наше двије општине прави одређену корист привредним субјекатима, како у Палама, тако и у Нишу. Посјета је наравно искоришћена како би се успоставила одређена сарадња и у области туризма", изјавио је Вуковић.

Сарадња између општина Пантелеј и Пале је почела посјетом начелника општине Пантелеј Срђана Савића 25. септембра прошле године. 17. новембра руководство и привредници општине Пале су посјетили општину Пантелеј, а након неколико мјесеци организована је узвратна посјета Палама.

Глас Српске уручио помоћ породици Терзић: Сестре сањају топли дом

07.04.2014  Бранка Митровић

Након објаве о храбрим дјевојчицама ХЕРОИМА КОЈЕ БРИНУ О БОЛЕСНИМ РОДИТЕЉИМА 

у једном селу код Хан Пијеска услиједила је конкретна помоћ,а надамо се да се на томе неће зауставите и да ће добронамјерни људи и даље помагати,као што помажу свима којима је потребно.ЗП 

Хан Пијесак - Пакети помоћи које је породици Терзић, која живи у трошној дрвеној кућици у мјесту Црна ријека код Хан Пијеска, уручио "Глас Српске" сестрама Драженки и Драгани дао је наду да за њих долазе љепши дани.

Храбре дјевојчице су бар на тренутак заборавиле да воде бригу о обољелим родитељима у кући која само што се није срушила. Све оно што је њиховим вршњацима надохват руке, Драженки и Драгани је недостижно. Посебно кад је у питању сигуран кров над главом умјесто оног који прокишњава на кући кроз коју шиба оштар вјетар.

Сестре Терзић и њихове болесне родитеље Миланка и Стану ујединила је једна жеља да коначно изађу из куће којој сваки јачи вјетар или већи снијег пријети рушењем. Земљиште може обезбиједити општина Хан Пијесак, али како до нове куће?!

Иако је и сам оболио, глава куће Миланко напорним радом и од 200 марака пензије успијева породици да обезбиједи довољно хране.

- Док је земље и крава и док год имам снаге никоме од нас неће фалити хране. Једина ми је жеља да моје кћерке имају кућу са купатилом и кровом који не прокишњава. Срце ми се стеже када их гледам како се умивају на чесми пред кућом, а вода само што није заледила - каже кроз сузе.

Са тешким условима живота дјевојчице се храбро носе. Кажу да и када би могле да бирају сву удобност овог свијета, опет би изабрале живот усред шуме, окружене дивљим животињама, јер морају бити при руци болесним родитељима. Додају да никада не би оставиле мајку и оца и поред чињенице да је млађој Драгани већ прилично нарушено здравље.

- Боли ме нога, често сам у болници или примам ињекције. Нико још није рекао од чега ми је то - каже Драгана.

Прве комшије су удаљене километрима и ријетко их виђају, али их зато редовно "посјећују" звијери из шуме. Да би стигле до школе дјевојчице морају да се наоружају храброшћу, јер треба да прођу пут од седам километара, пошто више иду пјешице него аутобусом. Док су ишле у школу недавно је пред њих искочио чопор од пет вукова.

Драгана и њена сестра, ипак, не губе наду да ће једном живјети у правој кући.

- Срећна сам што постоје људи добре воље који су пожељели да нам помогну да љепше живимо. Хвала им за ове поклоне које су нам послали. Нисам ни сањала да ће нас неко оволико обрадовати - рекла је Драженка.

Уредник у "Гласу Српске" Дарко Гавриловић каже да је редакција, као и много пута до сада, притекла у помоћ и покренула хуманитарну акцију за помоћ Терзићима.

- Прича о дјевојчицама, које су показале да су прави хероји, подстакла нас је да одмах учинимо нешто за њих. Драго ми је што смо им колико-толико олакшали тешке услове живота и пружили наду у љепше сутра. Овдје се, ипак, нећемо зауставити. Даћемо све од себе да породица Терзић добије кров над главом - рекао је Гавриловић и апеловао на све људе добре воље да се прикључе "Гласу Српске" у овој акцији.

Сиромашна општина

Општина Хан Пијесак је сиромашна, а број социјално угроженог становништва се из године у годину повећава. Начелник општине Љубивоје Шупић каже да ова локална заједница није у могућности да помаже угрожене колико би жељела.

- Неопходна нам је помоћ државе. Породица Терзић можда јесте у најтежој ситуацији, али не смијемо заборавити да породица које тешко живе у Хан Пијеску има забрињавајуће много. Поздрављамо акцију "Гласа Српске" и укључићемо се колико год буде у нашој могућности како бисмо помогли Терзићима - рекао је Шупић.

Жиро рачун

Сви људи добре воље који желе да помогну Драженки, Драгани и њиховим родитељима могу да уплате новац.

Девизни рачун број: БА395620128118758384 отворен је код НЛБ Развојне банке на име Миланко (Обрен) Терзић, Каралула бб, 71360 Хан Пијесак.

Рачун у КМ број 562-012-80750257-40 отворен је код НЛБ Развојне банке на име Миланко Терзић.

Трактор за најбројнију Српску породицу са Космета

 Показати веру своју и речима кад је време и кад је прилика,али је показати и својим делима,а за то је увек време и прилика.

Патријарх Павле

Четрнесточланој породици Станојковић из села Сушице на Космету,као и многим другим Српским породицама и даље је неопходна помоћ да би преживјели и опстали на своји огњиштима и очували Српско постојање на Космету.

Дужност и обавеза свих нас је да им помогнемо у оквиру својих могућности.

Помозимо,да Станојковић добију трактор!

Како почети једну обичну причу,проузрокаовану контактом преко ФБ-а?

Морам признати да стварно новинарима и писцима није лако.

Ајде да кренем лагано.

Прво моје бављење Блогом, ФБ Страницим и Гугл профилом „САРАЈЛИЈЕ И НИШЛИЈЕ“ првенствено има за циљ промовисање рада Удружења пријатељства завичајног „САРАЈЛИЈЕ И НИШЛИЈЕ“.

Из простог разлога што је мисија Удружења промовисање,повезивање   и обавјештавање свих који су на било који начин жељни сарадње или су везани, за Ниш и Српско Сарајево,односно Сарајево,РС и БиХ,на свим нивоима и у свим областима и хуманитарни рад.

Хуманитарни рад изузев неколико незначајних акција прикупљања лијекова за браћу на Космету је изостао,вјероватмо из простог разлога јер су други по мишљењу Управног одбора Удружења били и позванији и организованији да се баве том проблематиком.

Међутим синоћни контакт са Ненадом Станојковић дјечаком из села Сушице,општина Штрпце,дао ми је подстицај да напишем овај чланак.

Дјечака сам прихватио на ФБ профилу као и све друге које прихватам не улазећи у било какво размишљање зашто ми је послао захтјев за пријатељство,ваљда свако има своје разлоге.

Контакт дјечак почиње са

„Помаже Бог!“

 Село се прерма подацима добијеним од Ненада налази на око 46 км од Урошевца и на 14км од Брезовице,на обронцима Језерске планине.У зимским условима није могуће до куће доћи аутомобилом због лошег пута.Ради се о пасивном крају и селу у коме живи 120 Срба,а испод њих су села насељена Шиштарима.

Према Ненадовим ријечима до сада он ни његаова породица никада нису били угрожени од стране Шиштара,нити се осјећају угрожено.

Одушевљава одлучност тог дјечака да и поред све невоље која је задесила њега и његову породицу остане да живу у свом родном селу не помишљајући да оде негдје другдје.

Одлучност која се очитује код истинских Косоваца и којим сам увијек био опчињен.

Да се мало подсјетимо породица Станојковић из села Сушце тренутно броји 14 чланова,оца који је радно неспособан јер је 2009 године повријеђен у шуми,мајку и ДВАНЕСТЕРО дјеце.

Најстарији Јовица има 18.године,а најмлаљи Јован 6 мјесеци.

Било их је 14-сторо дјеце,али је нажалост двоје умрло. Имају и двије кћерке које су удате у оближња села.

На питање да ли његовој породици помажу на било који начин институције тзв Р.Косово, или комшије Срби и шиптари,Ненад одговара кратко да им до сада нису помагали.

Пошто је на друштвеним мрежама познат њихов проблем и пошто су се многе хуманитарне организације укључиле у пружање помоћи овој вишечланој породици,постављено је питање Ненаду и о улози Хуманитарне организације „Срби за Србе“ из Београда.

Његов одговор је био да су им помогли 2009.године са једним фрижидером и да су једном били њихови гости у Београду.

Такав одговор навео ме да контактирам Организацију „Срби за Србе“ и од њих сам добио следеће обавјештење везано за породицу Стоиљковић из села Сушице и њихов одговор преносим у потпуности

„Поштовање, ми смо породици Станојковић у неколико наврата помагали на различите начине. Видимо да су у последњих годину дана добили значајну помоћ са разних страна и од разних организација и појединаца јер су били у неким читаним медијима и то је доста људи ширило по интернету.

Они траже људе који ће им константно помагати, а наша организација то не ради ни са једном породицом. Њихово је апсолутно право да траже помоћ то је просто њихова слобода.”

Ненад је ипак само дјете чија су очекивања много већа и можда је због тога његова огорченост на људе који су им обећавали и пружали помоћ таква каква јесте.

У даљем разговору са Ненадом дошао смо до података да живе од социјалне помоћи и дјечијег додатака који укупно износте 15000 динара,али није прецизирао ко им то исплаћује,мада је навео да ни то у задња три мјесеца нису добијали.

Ненад очекује да ће и он и његова браћа и сестре некада имати своју собу у којој ће моћи да живе као што то желе и сва остала дјеца,ма гдје живјела.

Јовица,Ненадов старији брат,има већ као радно способан и неко ко се брине о браћи и сестрама конкретну идеју.
Он моли све добронамјерне људе да им помогну да купе један трактор фергусон или имт којим би у тим планинским условима могли да сакупљају дрва и продају их те на тај начин стичу себи средства за живот.

Помозимо,да Станојковићи добију трактор!

Док не добију трактор,можете им помагати и новчано:

Динарски рачун: 205-9001005976099-13 
КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА
СТАНОЈКОВИЋ РАДОВАН,
Девизни рачун: SWIFT-BIC KOBBRSBG IBAN: RS35205903100399679032 
RADOVAN STANOJKOVIC, SUSICE, KOMERCIJALNA BANKA
 Ово је њихов број телефона: +37745648627