КОМЕ У ОВОМ ТРЕНУТКУ ВЈЕРОВАТИ

У ЛИЦЕ ЦЕНЗУРИ

Борба са воденом стихијом у једном дјелу Србије и даље траје,у неком другом борба са могућом заразом и епидемијом, у трећем како обезбједити смјештај свим лицима из угрожених подручија која су евакуисана,у четвртом како прикупити и доставити све потребно за оне који су у једном тренутку остали без игдје ичега,као и за оне који се тренутно боре против водене стихије да покушају спријечити настајање још већих посљедица.

Сви они који осјећају потребу и припадност овом народу и држави  на ногама су и раде колико могу у оквиру својих могућности,способности и капацитета.

Међутим ми не би били оно што јесмо да нешто не искомпликујемо, а то се односи на ПОТПУНО ЗАКАЗИВАЊЕ СЛУЖБЕ ЗА ЈАВЉАЊЕ И ОБАВЈЕШТАВАЊЕ У ОПШТИНИ ОБРЕНОВАЦ,због чега је и дошло до оволиког броја заробљених људи,а онда се пушта прича о њиховом одбијању да наспосте своке домове.

Смјешно је и помислити да би неко одбио да напусти простор који ће бити потопљен и да би остао на том простору угрожавајући свој живот и животе других људи.

Поготово је то непојмљиво када знамо какав је страх непливача од воде, а нешто нисам сигуран да су становници Обреновца сви пливачи.

Што ме опет враћа на размишљање да је неко свјесно или несвјесно заказао на подручију Општине Обреновац,а што је добело до жртава.

Говорити о материјалној штети и свему ономе што је уништено сада је безнадежно,јер се о томе требало размишљати у много ранијем периоду и редовно одржавати како ријечне токове, тако и сву осталу мрежу која служи за заштиту од поплава,а то није чињено из много познатих разлога.

Друга је ствар проблема  у ОПШТИНИ ПАРАЋИН чији су становноци остали без икакве помоћи да се одбране од поплава,само због чињенице да у тој Општини власт врши једна опозициона странка,која чак можда нема своје представнике у Републичком парламенту.

Да ли становници те општине,ако су гласали по својој савјести морају бити тако немилосрдно кажњени да Предсједник општине Саша Пауновић ПРЕКО ЛИЧНОГ ФБ НАЛОГА ТРАЖИ ПОМОЋ ОД НАРОДА СРБИЈЕ ЗА СВОЈУ ОПШТИНУ .

Увјерен сам да ће тим гестом добити потребну помоћ, од надлежних републичких институција,али да ли је то начин функционисања слободног друштва и народа који има право слободног избора.

Онда и не треба да нас изненађује када на спортској приредби на привремено окупираној Српској територији видимо овакав примјер као што је приказан на фотографији испод.

Овдје је примјер у Општини Параћин узет само као један од многих гдје се види не поштовање изборне воље становништва одређеног подручија.

Друштвене мреже препуне су информација о угроженим којима неће нико да помогне из ових или оних разлога.

На супрот тога имамо званична саопштења институција која преносе медији да Републички и Општински органи на угроженим подручијима раде све што је у њиховој моћи,али да немају одговарајућу сарадњу и подршку локалног становништва.

На све ово поставља се питање Коме у овом тренутку вјеровати?

КЛОЗЕТ У НИШКОЈ БАЊИ НЕ ПРИМА ТУРИСТЕ?

Мало о туризму или локалним проблемчићима у  Нишкој Бањи, а на основу текста из Јужних новости  Јавни тоалети у Нишу .

Колико то звучала парадоксално или смијешно,од свих јавних тоалета на подручију Града Ниша,без обзира у каквом су стању остали који који раде, једио не ради тоалет у Нишкој тврђави

и Нишкој Бањи.

Добро,за овај у Тврђави донекле има и неко оправдање има један јавни тоалет преко пута одмах код моста,па туристи и посјетиоци могу користити тај када изађу из аутобуса.

Међутим шта је са оним у Нишкој Бањи који је у чак шта више одличном стању и који је недавно и реконструисан,те задовољава све потребне стандарде за задовољавање потреба многобројним ђачким ескурзијама које долазе у овом периоду у Нишку Бању.

Тоалет у Нишкој Бањи је исправан,али закључан из једног простог разлога

ПОЛИТИКА!

ЈКП "НАИСУС"поднијело је пријаву против Општине Нишка Бања због неизмирених рачуна за употребљену воду у Јавном тоалету у Нишкој Бањи,а за употребу и одржавање тог тоалета задужено је ЈКП "Медијана" Ниш.

Према добијеним сазназнањима која не морају бити и потпуно тачна,Општина Нишка Бања измирује своје обавезе за утрошену воду на јавним чесмама у Нишкој Бањи,али пошто није задужена за употребу и одржавање јавног тоалета,њено руководство очекује да те трошкове сноси ЈКП "Медијана".

Све у свему вјероватно ће Нишком Бањом патролирати Комунални полицајци да хватају оне госте који очекују да нужду изврше у толаету када изађу из аутобуса то буду радили иза околног дрвећа код јавног тоалета у Нишкој Бањи.

Ипак успјешна туристичка сезона зависи као и све друго од политике.

Највјероватније до краја маја нова отпуштања у Меркатор центру Ниш?

Сутра је 12.мај,СПЦ прославља Светог Василија Острошког чудотворца,обичног Херцеговца који се удостојио благодати Божије и вјечне Славе.

 Светитеља на чијим нетрулежним моштима исцијељење од многих болести налазе многи који му приступе са Вјером и Надом у срцу.

И Ниш много дугује том дивном Светитељу који је 12.маја 1999.године сачуво становнике Ниша од НАТО бомби,зато су многи становници Ниша почели да овог Светитеља славе као Крсну Славу.

Било је и великих најава о изградњи Цркве посвећене Св.Василију Острошком у Нишком насељу Дуваниште,у непосредној близини мјеста гдје су падале касетне бомбе тог маја 1999.године,али због тренутне социјалне ситуације и много сиромашних становника Ниша реализација те идеје чека ће неко боље вријеме.

Зашто боље,па ево због једног оваквог сазнања?

Меркатор центар у Нишу,до 25.маја мијења своју организациону структуру и то на тај начин да се Хипер маркет и Центар технике обједињују у једну организациону јединицу и улазе у састав Роде.

Шта о значи у пракси?

Па врло једноставно сви они који нису успијели да дођу до Ријешења о сталном запослењу имају велике шансе да своје радно ангажовање наставе у оквиру Националне службе за запошљавање Ниш.

Мада нема потребе да се узбуђујемо,када је Јавни сервис преносио све вечери избора за Пјесму евровизије,а то право се не добија на лијепе очи него се купује.

Коме је било у интересу да то право откупи или оне који нас представљају као легитимно изабрана власт ови из Брисела ништа не питају већ им само испоставе рачун и уступе програм намјењен за затупљивање широких народних маса остаје непознаница.

Читав дан прича о "брадатој жени" која је очарала ЕУ,а на то што смо дошли до дна никога и не интересује.

Зар је могуће да мушкарца са периком у хаљини неко моге назвати "женоа на брадом" и да то толико заокупи пажњу обичних људи,док се праве вриједности и грчевита борба за самосталност Донбаске области на југоистоку Украине,врло мало примјећује као успутна вијест и подсјећање да је и код нас било тако.

Па изгледа да је код нас све могуће.

Ето тако неколико ријечи узгредно написах о неминовним отпуштањима у Меркатор центру у Нишу због смањење куповне моћи становника Ниша,али није то битно.

Напредно је све нема шта или нас је захватила колективна блесоманија?

Докле више?

 

Викенд у Српском Сарајеву

Трново,Пале,Соколац,Вишеград,Историја,од свега по мала у ову објаву је стало.

Протести чланова БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У ТРНОВУ ,због проблема у функционисању те Организације на нивоу Општине и неприхватања разријешеног Руководства да уступи Просторију и документацију ново изабраном Руководству БОРС-а Трново.

На Палама је одржан избор за Савјете Мјесних заједница на подручију Општине Пале и према доступним информацијама грађани су већином били за ЗАЈЕДНО ЗА ПАЛЕ .

Сви Премијери,почели да се боре против мита и корупције,ваљда је то постало нормално или је ЕУ толико то захватило,да је горе него у некад на подручију Старе Србије и Турске.

Све у свему о тој борби говори ЖЕЉКА ЦВИЈАНОВИЋ ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 

 Објављен је и програм 35 ВИШЕГРАДСКИХ СТАЗА КУЛТУРЕ 22-га у Републици Српској, одржаће се од 6. до 8. јуна, саопштио је Организациони одбор ове традиционалне културне манифестације.

На овогодишњој Стазу одржаће се бројне промоције и изложбе, а по први пут ће бити додјељена „Просвјетина“ награда за најбољу приповјетку, објављену на српском говорном подручју у 2013. години.

 На крају да се подсјетимо мало и историје и КАКО ЈЕ СРПСКИ ВОЈНИК ПОБЈЕДИО МОЋНУ ЦАРЕВИНУ

Српска војска је, неочекивано, 1914. године, савладала инвазионе трупе Аустроугарске царевине. Војска Хабзбуршке монархије је била у оружаном смислу надмоћнија, али је српски сељак био искуснији и вештији војник.

Викенд у Нишу

Мало о фудбалу,дојењу,Војсци,повријеђеном планинару и Народној кухињи,све из Ниша у једном.

На Чаиру синоћ Раднички побиједио Спартак САДА ЈЕ ШЕСТИ НА ТАБЕЛИ Фудбалског првенства Србије.

Од других занимљивосту у Парку Светог Саве одржана је акција Подршка дојењу као једном од најољих начина прехране беба и њиховом здравом развоју.

У исто вријеме просјечна породица нема довољно средстава да преживи ЗБОГ НЕДОСТАТКА НОВЦА иако сви обећавају и увјеравају да је свина више него добро.
Данас је на нишком Војном аеродрому одржана ОТВОРЕНИ ДАН гдје су припадници Ратног ваздухопловства и против ваздушне одбране коју су стационирани у Нишу приказали све оно чиме располажу и дан провели у пријатном дружењу са грађанима Ниша.

 У току викенда дошло је до повријеђивања планинара на падинама планине Трема код Ниша па је интервенисала ГОРСКА СЛУЖБА СПАСАВАЊА, али на сву срећу повреде нису теже природе иповријеђени планинар је збринут у КЦ Ниш.
И на крају по изјави Замјеника градоначелника Ниша господина Славковића очекује се врло брзо поновни почетак рада НАРОДНИЕ КУХИЊЕ У НИШУ у циљу побољшања социјалног статуса и напретка угрожених категорија становништва Ниша.

 

Кратко из Ниша о јучерашњим дешавањима

Синоћ је у Дворишту Бановине у Нишу било незаборавно,захваљујући извјештачу "Јужних вести" о концерту Партибрејкерса можете прочитати ДЕТАЉНИЈЕ ОВДЈЕ.

Уживање је било потупно захваљујући Цанету и момцима,који још увјек свирају са несмањеном енергијом.

Дивно је било примјетити велики број младих људи који су схватили квалитет добре музике и поруке коју Цане већ годинама шаље својим пјесмама.
Просто Нишу хвали више овако добрих ствари.

Једна од порука концерта је КАЖИ НЕ НЕЛЕГАЛНОЈ ТРЕГОВИНИ ,а сам концерт је у потупуности распродат.

Јуче је у парку,на Кеју поред Нишаве,преко пута зграде у којој је смјештен Градоначелник,"отворен" ПАРК ХЕРОЈА ,али поново само учесника НОБ-а,што води поново ка неким подјелама иако се декларативно против било каквих подјела сви боре,али то у пракси не изгледа тако.
И на крају поводом Дана побједе када је побједило Православље ИСТОРИЧАР НЕБОИША ОЗИМИЋ УПОЗОРАВА НАС ДА ЈЕ ФАШИЗАМ ЖИВЉИ НЕГО ИКАД 

Толико укратко из Ниша поводом Дана побједе и културе

Гледајући Габровачку реку

Да ли мора бити све тако како јесте?

 Корито Габровачког потока или ријеке у зависности како ко користи термин,а преко ког пролазим више пута дневно и који пресјеца чак три нишка Булевара док се не улије у Нишаву у  непосредниој близини Тржног центра "Меркатор" Ниш.
Ток је примјерено  сређен и уређен захваљујући прослави Миланског едикта,читавим својим током кроз Градску општину Медијана,постављено је и уређено корито и все је било добро док није прошла прослава Едикта,чак су и радници ЈКП "ГОРИЦА" Ниш,једном мјесечно уз помоћ механизације чистили корито па је просто била милина стати на неки од мостова на једном од три Булевара и посматрати како вода тече.

Чак шта више и становници Махале која се налази у горњем току Габровачке ријеке на подручију Општине Палилула,престали су да бацају отпад у корито ријеке.

Међутим све је то кратко трајало,само док не прође обиљежавање Едикта,а онда се поново вратисмо старим навикама и оном "па то није у мом дворишту". Добро сигурно ЈКП "Горица" нема средстава да ангажује механизацију коју је ангажовала раније на чишћењу потока јер сада не очекујемо долазак страних делегација и шефова странака из Београда.

Коначно је вријеме да се промијени свијест и да схватимо да неке ствар морамо радити због нас,наше дјеце,а не због других,поготово не шефова из Београда.

Зато молимо надлежне да редовно одржавају корито Габровачке реке како су то радилили и у току периода интезивног обиљежавања Миланског едикта.

ДВА РАЗЛОГА ЗА ТУГУ

Јуче два сазнања натјераше сјету у моје мисли,сазнање да нас је напустио човјек који је уљепшавао наше дјетињство и да је потребна помоћ човјеку који је радио свој посао за државу која му то не враћа на адекватан начин.

Државо да ли те има или све зависи од појединаца који су те узурпирали?

 

 

 

Отишао дивни човјек,"највећи Енглез међу Србима и највећи Србин међу Енглезима" ТИМОТИ ЏОН БАЈФОРД,пошаст овог свијета у облику тумора однио је битку коју су дуго водили. 

Многи га се сјећају из времена нашег дјетињства у Сарајеву памте га по НЕДЕЉНИ ЗАБАВНИК.

Сазнадох то из ИЗГУБИО БИТКУ РЕДИТЕЉ НЕДЕЉНОГ ЗАБАВНИКА

и растужих се из простог разлога што нам је толико много дао како у Србији тако и на просторима западно од Дрине.

А како му је враћено?

Поново сам чуо за њега када је објављено да болује од рака и кроз шта пролази и онај осјећај горчине који моће да захвати обичног човјека као и многе испунио ме како Држава може бити незахвална према своји заслужним грађанима,а он је својим радом допринио да многе генерације стасају и науче нешто поред ТВ екрана.

Да ли то данас имамо? Тешко,зато и живимо учећи се на репризама.

Живот иде даље, остаће лијепе успомене на дјетињство,многе његове серије из којих и данас можемо много тога научити или бар упоредити са овим што нам се данас сервира па видјети да ли смо напредовали или назадовали.

Међутим ријека живота тече даље зато је и неопходно да исправљамо оно што можемо исправити,а можемо ево једне могућности ПОМОЗИМО САБРАТУ И САБОРЦУ ДА ЗНА ДА НИЈЕ САМ.

Ради се о пензионисаном припаднику Војске Србије који моли за помоћ.
У тексту су подаци са његовим текућим рачуном,а још боље би било ако неко може да му обезбиједи превоз до Француске.
Написах јер се надам да ће бити користи.
Вјерујем!

ПОДСЈЕЋАЊЕ НА ПРАЗНИК РАДА У САРАЈЕВУ И НА КОСМЕТУ ЗБОГ ОДЕСЕ

Било је некако много чудних догађаја и околности и на мном путу кроз битисање у овој рупи плача и радости,као и код свих других.

 Тај Празник рада,а никад ми није било јасно што се тако звао,када се од када знам за себе сводило све на иће и пиће,а сви су  причали о остваривању неких права радничке класе,а сами радници о томе никад нису причали,осим када их неко убједи да не раде,а то им нимало тешко није падало.

 Е ти Први мајеви до 1992.године остајали су ми у лијепој успомени,није се ишло у школу,а богами се увијек добро и угријало уз ту ватру уочи тог Дана,а на тај дан се могло препустити разноразним дјечијим лудоријама пошто се радничка класа препустила прослави својих права,а дјеца су остајала без контроле и надзора.

Е то је била слобода.

Али све има своју цијену тако је дошао и тај 2.мај 1992.године и Сарајево,родни град,мјесто одрастања,школовања,сазријевања и осамостаљивања,са усађеном једном истином да постојимо ми и они и то се нама свима и са наше и са њихове стране онако на знани начин урезивало у главу,зато су постојали њихови и наши квартови и дијелови Града у које нису ни они ни ми залазили,али то људи са стране нису могли да схвати,нити они који су вјеровали у братство и једнинство.Не спори да сам и сам помишљао да је то добро,али сам слушао савјете старијих и мудријих и нисам баш вјеровао као што и многи нису онима тако.

Међутим то многи који су дошли у Сарајево из неких других средина и из других разлога нису могли да схвате,зато се и десила Добровољачка,а ПРИЧА БИВШЕГ МИНИСТРА САШЕ РАДУЛОВИЋА О ДОБРОВОЉАЧКОЈ,

као свједома који управо припада онима чији су родитељи да ли по убјеђењу или службеној дужности вјеровали у то Братство и Јединство дала ми је снагу да пишем ово ма колико да ми је тешко из простог разлога јер се многима од тих људи говорило да пређу у неке друге сигурније по њих саме дијелове Града или у објекте под контролом ЈНА које су се налазиле у околини Града,али није вриједило,они су вјеровали да ако они мисле добро њима и они тамо исто тако мисле добро и њима.

Е ту су се преварили.

Али ме радује да је Саша Радуловић смогао снаге да о свом личном доживају прича без мржње и да тражи правду у систему који нажалост не постоји.

Некако од тада ми је тај Празник рада постао горак и сасвим неинтересантан,почео ме подсјећати да су у мају и то на почетку биле некако најжешће активности како противничких тако и наших јединица на свим дјеловима Републике Српске односно БиХ,до потписивања тог неког мировног споразума 1995.године.

И даље је остао осјећај горчине на сваки Празник рада због тог 2.маја 1992.године у Сарајеву.

Мада сам се трудио да то сјећање избришем из главе и да понекад и свјесно заборавим да је 1.мај,само да се не би подсјећао.

Тако је било све до КРВАВИ 1 МАЈ 1999.ГРАНАТИРАН АУТОБУС КОД ЛУЖАНА-ПОДУЈЕВО

и доласка на лице мјеста и свега онога што се тамо затекло,а онда мјешавине слика из Сарајева и Подујева,сценарио страве и ужаса.

 Ваљда само зато што је Празник рада.

Не би ми ни пало напамет да о свему овоме напишем било шта да се не деси тај 2.мај 2014.године у Одеси,гдје спалише недужне људе из њима познатих разлога.

Е толоко о мом подсјећању на Празник рада.

МАЈКА ИЛИ НЕЗАДОВОЉНА ЖЕНА

Невријеме,поплаве,небрига локалне заједнице на предузимању мјера заштите од елементарних непогода услијед недостатка новца за шта је одговорна Република,сиромаштво,транзиције,незапосленост,никаво или недовољно образовање,ментална поремећеност, или чист природни нагон,односно освета,а можда чак и рурална проституција,све су могући разлози који су утицали на стравичну несрећу која се догодила 23.04.2014.године код Алексинца гдје се ТРОГОДИШЕА ДЕВОЈЧИЦА И СЕДМОМЕСЕЧНИ ДЕЧАК УТОПИЛИ СЕ У НАБУЈАЛОЈ ТУРИЈИ

Да би се ангажовале све расположиве снаге,како то и увијек бива када се нешто лоше догоди,па увијек има и средстава за трошкове умјесто да коначно почнемо да дјелујемо превентивно.

Да би сутрадан акција била завршена на најгори могући начин по спасиоце и да би то било објављено у медијима НАЂЕНА ТЕЛА УТОПЉЕНЕ ДЕЦЕ.

Нажалост овај трагичан догађај мора имати и свој судски епилог из простог разлога јер је наступила тешка посљедица,па је 24.04.2014.године  УХАПШЕНА МАЈКА ДЕЦЕ КОЈА СУ СЕ УДАВИЛА У РЕЦИ,пошто је осумњичена да је одговорна због утапања њене дијеце.

Сваки читалац или пратилац информативних програма,сигурно је правдао поступак мајке неким од горе наведених разлога,осим природног нагона односно освете до тренутка док не прочита да је на саслушању у Полициској станици у АлексинцуМАЈКА ПРИЗНАЛА ДЕЦА СУ МИ ИСПАЛА ДОК САМ ИШЛА КОД ЉУБАВНИКАда би потом КОД СУДИЈЕ ИЗЈАВИЛА ДА ЈЕ ИШЛА КОД КОМШИЈЕ НА КАФУ .

Добро да ли је ишла на кафу код комшије или код љубавника,обичан човјек то своди под исто.
Међутим,овдје се могу истаћи два занимљива размишљања двије жене које с ебаве озбиљним послом и чија би мишљњеа требало уважавати,прво је да се ради о особи која је ментално поремећена и да је само таква особа могла кренути са дјецом преко набујале ријеке и довести их у ситацију да угрожи њихов живот.
Друго размишаљање је да се у овом случају ради о случају руралне или тзв.сеоске проституције,гдје је мајка тог слијепог човјека пронашла погодну жртву,сиромашну мајку два малољетна дјетета којима отац из оправданих или неоправданих разлога неје могао да обезбједи адекватне услове за живот и понудила јој вјероватно новац у замјену да повремено буде са њеним слијепим сином,да ли само пријатељски у разговору или нешто  више остаје на надлежнима да открију и утврде.

Међутим,овдје размишљам о жртви,о два недужна бића,чије су се душе вратиле у вјечност.

Шта је то што једну особу натјера на  такве поступке и на такве кораке као што је гажење набујале ријеке,са рођеном дјецом у наручију? Освета због нечега што се дешавало у њеном браку,нагон или једна од ове двије могућности да је у питању психијатријски обољела особа или сеоска проституција

Какви су то пориви и жеље,које невидљиве силе које некога натјерају на такво нешто?

Остаће као и много пута до сада непознаница.

Процес законски биће окончан,вјероватно ће Судија дознати много прљавих ствари из живота ово двоје људи које су имале утицаја да до ове несреће дође,а које ће бити олакшавајуће или отежавајуће за извршиоца,те ће се на крају донијети и одговарајућа пресуда.

Међутим шта ће се дешавати у глави те жене када остане сама са собом је нешто што нико неће моћи да зна.

На крају поставља се питање као и много пута до сада да ли увијек морају да се неутралишу и ублажавају посљедице или ће се коначно почети размишљати о превентивном дјеловању надлежних институција и рјешавању узрока.

 

ИСТРОШЕНО ВОЈНО ГРЛО

"... Не треба дирати у војника. Тај занат је сам по себи довољна несрећа. Војник је сам по себи мученик и није човек као други људи ..." написао Милош Црњански,али примјењљиво и данас.

Осјећамо то ми када останемо сами са собом,у неком стању које траје,а најлакше га објаснити оном простом мишљу Жарковом "Година прође,дан никако".

Неби  било потребе писати овако нешто да АЛЕКСАНДАР БЕРЧИЋ НА КОЛУМНИСТИ не објави текст РАДЕ КАРАНАЦ Савјетника за школско планирање у школској управи Чачка,ВРАЋАЈТЕ ВОЈСКУ,АКО ЗА СРБИЈУ ЗНАТЕ, која је редовни сарадник Александров.
 

Е, захваљујући доступним информацијама,које нисам провјеравао,видјех да је Рада службеник Министарства просвјете,односно Школске управе Чачак,а то су они који су одговорни да у Војску пошаљу или су слали свршене средњошколце односно матуранте.

Би тамо до деведесетих част и понос сваке породице да мушку главу испрати на одслужење војног рока и долазише сваке године по четири генерације регрута у Касарне,гдје их дочекива на Пријавници "Добро дошли млади војници" ,а са друге стране невидљиво "сјебалисте се".

Знали су ти матуранти до неке 2003.године када дођу и да намјесте кревет,само је требало да науче форму и сложе кошуљу,пеглати у Војсци никад нису учили, осим ако су били курири,а своје униформе  пеглали су држећи их испод коцки кревете и многе друге ствари за које сматра Рада да је регруте учила Војска, они су донијели са собом из Школа,односно из кућа.

Војска не формира човјека,десетари,подофицири,официри нежег ранга само својим примјером,радом,свјетима и неизмерном љубављу према човјеку и послу избрусе и украсе оно што је неко регрута научио у Школи или што је видио од оца и мајке у кући.

Није Војска могла направити у посљедњој деценији 20 вијека ни од кога нешта спектакуларно,могла је тако од 45-80-те када су у Војску одлазили неписмени,они који нису знали да користе купатила,прибор за јело итд.Када би се такви вратили са одслужења војног рока били би стварно други људи,али то је било некад.

Проклетих деведесетих,горе поменути десетари,подофицири и нижи официри са сваким регрутом добијали су и потенцијални "камен око врата" свог будућег битисања,ако би истог вратили кући у "лименом сандуку".

Рада то неће никад схватити,јер она институцију Војске гледа са супротне стране ограде и у њој тражи оправдање за све пропусте које је направила њена Управа и у праву је Рада нека буду други криви,што да будем ја.Лакше је њеној савјести и сигурно мирно спава,ми Војна грла и не морамо да спавамо,свакао смо губитници немамо чиме да се поносимо јер неко је сјебао све оно што смо урадили.

Само док будемо тражили оправдања за своје пропусте,показујући на другог нигдје нећемо отићи са овог слијепог колосијека у који смо нагурани.

Сарајлија у Нишу,корисник војне инвалидске пензије или ти ИСТРОШЕНО ВОЈНО ГРЛО

ВАСКРШЊИ БОРАВАК ДЈЕЦЕ СА КОСМЕТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

У протеклих шест дана 53 дјеце са прстора Космета боравило је у Бањалуци и Приједору у организацији Српско Руског друшта пријатељства "Огњиште" и Друштва "Ђакон Авакум" из Бањалуке.

Фотографија са ФБ профила Ђакон Авакум

Боравак дјеце са подеручија Космета уприличен је у ове празничне дане да би им се колико толико поправила њихова суморна стварност и живот у тешким условима гдје су стално окружени реалном опасношћу за свој живот,те да би се бар на кратко одвоили од свакодневнице.Међу том дјецом боравио је и Ненад Стоиљковић из села Сушице,а Стоиљковићи су најбројнија породица на Космету имају 12 дјеце.Већ је на овом Блогу писано о тој породици када смо кроз  текст ТРАКТОР ЗА НАЈБРОЈНИЈУ СРПСКУ ПОРОДИЦУ НА КОСМЕТУ иницирали читаоце и неке институције да им се обезбједи неки трактор.

Од стране надлежних институција породица није запостављена,па им је министар Вулин уручио кључеве нове куће о чему можете читати у текстуПОРОДИЦА СТАНОЈКОВИЋ ИЗ СЕЛА СУШИЦА НА КОСМЕТУ УСЕЛИЛИ СЕ У НОВУ КУЋУ.

Што се тиче боравка Ненада и његових вршњака на подручију Републике Српске,како нас је Ненад обавјестио сви су одушевљени и дивно су се провели.Ненад је то рекао у једној реченици"Уживамо у сваком тренутку".Пошто се ради о дјеци узраста до 15 година,њихов боравак и активности организатори су прилагодили њиховом узасту и потребама.

Ненад жељно очекује иако наглашава да му је било предивно,да види браћу и сестре,као и родитеље и своје родно село,јер за њега нема љепшег мијеста на планети,како истиче.

Овај повод искористили смо да разговарамо и сањегови братом Јовицом,од кога смо сазнали да им је министар Вулин уричио кључеве од нове куће,али да с езбог неких техничких разлога још увијек нису уселили.

Јовица на је поново нагласио да му је жеља да добије трактор са којим би могао скупљати дрва у шуми и превозити их за продају те на тај начин издржавати породицу,пошто је он сада остао као једини радно способан у породици уз мајку која се мора старати о браћи и сестрама,јер је отац од када се повриједио у шуми више радно неспособан.

 

ТРАКТОР ЗА ЈОВИЦУ да вратимо осјећај достојанства Станојковићима.

ЗБУЊЕНИ,ЛУДИ ИЛИ

Косово и Метохија или Космет  у зависности ко стоји од припадника нашег народа иза тих изговорених ријечи има сасвим супротна значења.

За некога је то простор који насељавају само шиптари и сви су тамо шиптари,простор на који се од 70-и неке морало ићи на војне вјежбе и гдје су људи често због "несретног случаја" гинули.

За друге којима многи Богу хвала припадају то је битисање Српског бића,без обзира да ли су за запад или Исток.

Читајући текст објављен у СРНИ ЖИВОТ У ДРУГОЈ ДРЖАВИ новинара "Наших новина" из Београда,Недељка Зејака који живи у Приштини,постављају се многа питања.

Прво и основно да ли ће и један званични медиј у Србији објавити један овакав или сличан текст?

Међутим, то је мање више споредно питање јер се одговор зна.

Битније је да ли су ПРЕВАРЕНИ И ИЗДАТИ сви који вјерују да је Космет алфа и омега српског постојања,нешто чега се ни по ком основу нема нико права одрећи нити за било шта друго мијењати?

Ко се то и са којим правом поиграва нашим осјећањима и по чијем допуштењу?

Рече можда прије годину дана једна агентица за продају некретнина,којој је случајно муж предузимач у изградњи истих како је много државних пара уложено у изградњу зграда у Србији и да то неко мора купити,а то су Срби са Космета,који су осали доле и који ће се врло брзо иселити.

Да ли је њен муж или она знали нешто онда што ми сада читамо  у тексти Зејака или знају само они за које је Косово простор гдје живе само шиптари,а остали  заслијепљени имају неку други поглед и виђење.

Реаговати или не реаговати,бунити се или ћутати и пустити нека све иде своји током?

Сама помисао да је чланак објавила СРНА,а да ће бити врло тешко наћи га у неком од медија у оквиру Србије,част изузецима,довољно говори докле смо дошли.

Неки су се продали,они који су се одазвали позиву Државе и бранили Свету Српску земљу сада су Луди,а сви који сматрају Космет алфом и омегом Српског битисања су збуњени.

Све у свему доведени у стање гдје се може несметано манипулисати и остваривати оно што велики играчи хоће да направе користећи се марионетама који представљају Србију.

Тражили сте гледајте.

ЗАШТО И ДО КАДА ДВОСТРУКИ АРШИНИ?

Увијек око нас и овдје и одакле смо дошли постоје  и ови и они,као и што се дешава кад неко оде тамо,па то исто примјети.

Да ли неког интересује то што ми односно они примјећујемо?

Почуча,Ивановић и Шкрбић насупрот Кандић

Човјек ваљда од малена научи шта је добро,а шта лоше,па онда схвати да му је све дозвољено,али да све није на корист.

У међувремену научи да расуђује и размишља,схвата и прихвата норме понашања уоквирене кроз Законе,Прописе,а донијете на основу Устава.

Да би на крају схватио, ако се тога држи може да добије У ПРИТВОР 30 ДАНА ЗБОГ КОРИШЋЕЊА УСТАВОМ ЗАГАРАНТОВАНОГ ПРАВА

Постављао, не постављао себи питање зашто је то тако,на основу,чињеница не може да себи, да задовољавајући одговор,а они који би требало адекватно да одговоре,дају такве одговоре који могу задовољити само оне који себе добровољно стављају у ментално робство,односно подаништво ради обећања тамо неких који су обећали куле и градове, када они дођу да ријешавају проблеме.

Од када је свијета и вијека О СЛОБОДИ СВИ ПРИЧАЈУ,А НИСМО СЛОБОДНИза то је доказ и случај Попуча и Ивановић,који су изнијели своја мишљења на друштвеним мрежама и завршили су тамо гдје су завршили у Београдском ЦЗ-у.

Оно чисто да видимо озбиљност и намјеру Апарата.

Порука је сигурно од многих схваћена или није вријеме ће показати своје?

Међутим овдје се поставља питање о једнакости и правима употребе Закона и прописа према свима.

Или Држава има Апарат само према једним,а према другима то не вриједи,односно можда би и вриједило,да дозволе они који доносе одлуке и диктирају Апарату шта да ради и како да ради?

Све то би више мање прошло као,"моралио смо то урадити због оних тамо",уз неки договор са "жртвеним јарцима",и обавјештења   ПОСЛИЈЕ НЕКОЛИКО ДАНА ИВАНОВИЋ И ПОПУЧА ПОЧИЊУ СВОЈУ ОДБРАНУ СА СЛОБОДЕ,да се није појавила информација о отказивању промоције књиге у Дому војске у Београду.

Управо та отказана промоција намеће питање КО КОМАНДУЈЕ СРПСКОМ ВОЈСКОМ ?

Ово посљедње питање намеће се просто због чињенице објављене у многим медијима да је НАТАША КАНДИЋ ЗАБРАНИЛА ПРОМОЦИЈУ КЊИГЕ СРЕБРЕНИЦА .

Добро,свако има право да користи своје позиције и да утиче на одређене свере у свом дјеловању,али да ли вршиоци законодавне и извршне власти имају право да подлијежу том утицају појединца,без обзира колико он имао јаку подршку и од стране било кога?

Ово по највише из разлога што се врло често помиње да се са државом више нико неће моћи играти.

То је за сваку похвалу, ако се односи на све,а не само на појединце који износе своје лично мишљење,које не одговара појединим персонама које онда ангажују државни Апарат,да сломију кичму појединцу.

На карју долазимо до чињенице да су два човјека била у притвору због позива навијачима да престану са међусобним обрачунима,јер је српска омладина и превише крварила,односно због објављивања списка људи који отворено својим поступцима и ставовима дјелују против Државе у којој живе и раде.

И као шлаг на торту долази да је персона која је иницијатор притварања двојице људи, због изношења својих ставова и забране промоције једне књиге још 2008.године направила списак Срба које је окарактерисала као националисте и да се то не третира као говор мржње.

Зашто и до када двоструки аршини?

Рекламирам Се

Како је вријеме дошло,почеше да ме хвале да сам урадио нешто корисно.

Можда и јесам, али искрено то не примјећујем.Није ни битно.

Битно је да се помјерило нешто са мртве тачке.

Примјећено је да постоји Зликовац,на друштвеним мрежама,који је умислио да може иницирати успостављање сарадње између Ниша и Српског Сарајева,Сарајава и осталих дијелова Републике Српске и БиХ.

Писао овим и оним,предлагао иницирао,али одговара били врло мало,до тренутка док се није успоставио контакт између Општине Пантелеј из Ниша и општине Пале из С.Сарајева.

сад се све покренуло са мртве тачке и нешто се дешава.

Радује ме то.

Усоставише сарадњу и СКУД"Братство" из Војковића-Источна Илиџа и КУД "Нишка Бања" из Нишке Бање.

Били чланови из Нишке Бање на концерту у С.Сарајеву,сада долази до узвратне посјете.

Надам се да ће доћи до успостављања контакта и сарадње између руководства општина Источна Илиџа и Нишка Бања. Ови из Источне Илиџе су расположени,чекам прилику да се изјасни руководство Нишке Бање.

Ја ћу и даље да пискарам,предлажем и иницирам.

У нади да ће доћи до успостављања сарадње између општина Трнова и Палилуле,Сокоца и Црвеног Крста и онда и градова Источног Сарајева и Ниша.

Свејстан сам да је све то само жеља једног умишљеног имгинарца и да о свему одлучују тамо неки,али остаје Нада и Вјера у оно што се ради.

Претње историчару Небојши Озимићу из Ниша, стигла из Федеративног Сарајева

03.04.2014.М.С.  Јужне вести  Niš

 

 

 

Претећа порука Озимићу је стигла у поруци на фејсбуку
Историчару и кустосу Народног музеја у Нишу Небојши Озимићу 2. априла је у поштанском сандучету остављена претећа порука.
У поруци коју је послао извесни „Менсуд Шехић“ пише ''ти чеш још сасвим мало трајати маму ти четничку. Ти више никад у Семизовац јер Семизовац долази теби поз од МЕ....ИЈА''.
Озимић ову претњу није пријавио полицији већ је објавио на Фејсбуку.
- Ја јесам објављивао неке појединости о четницима који су били у Логору на Црвеном крсту, али сматрам да то није разлог за овакву поруку и ономе ко је оставио овакву поруку не желим да дајем на важности. Склон сам и да верујем да се ради о некаквој грешци - каже Озимић за Јужне вести о овом случају.
У поруци се наводи место Семизовац са којим Озимић не може да повеже себе. То је, иначе, варош у Босни и Херцеговини, у општини Вогошћа која броји неколико стотина грађана.

 

Послије прочитане објаве неопходно је било реаговати на једну овакву пријетњу на господина Озимића,која ни у ком случају нема никаквог основа због његове оријентације, а доле изнешени став на ФБ профилу је чиста пародија на једну овакву пријетњу упућену од некога ко пријети да би пријетио.

Туга је да је то званични став власти у Ф.Сарајеву,али с тим се мора живити.

Хвала им што нам тако добро мисле.

 

Предраг Зликовац је поделио статус корисника Nebojsa Ozimic.

Знао сам да је господин Озимић потомак Комите из Старе Србије,а да се само вјешто прикрива међу некима.
Човјек је за Српско Сарајево само и то вјешто прикрива.
Увијек је био на страни Sarajevski Srbi Starosjedioci
Пуна подршка Небојши и од Сарајлије - Нишлије

Кроз Нишку тврђаву римског периода

Аматерска фото-шетња
Покушај да се мобилним телефоном представи поподневни доживљај у Нишкој тврђави и оно што један фоторепортер аматер запази,а што би по њму могло привуђи пажњу читалаца и  посјетилаца Ниша.

Често пута нисмо ни свијесни шта се све може наћи иза зидина Нишке тврђаве,историског брала и чувара времена Ниша,смјештеног у самом центру града,а по којој је Ниш препознатљив на далеко.

Тврађава краси многе нишке разгледнице,брошуре,публикације и још много тога.

Такође има и више етапа свог историског развоја.

Захваљујући овогодишњој прослави 17.вијекова Миланског едикта,у предходном периоду посветила се одређена пажња управо "Римском периоду" Нишке Тврђаве,па су неки остаци реконсртуисани и обновљени те припремљени за представљање како свакодневним посјетиоцима тако и туристима.Поред сваког објекта из тог периода постављена је двојезична табла са детаљним информацијама о сваком објекту,намјени,карактеристикама и сврси.

Фотографије са тим објашњењима налзе се послије фотографија сваког објекта.

Стручна јавност је и раније била упозната са тим периодом Нишке тврђава,али је сада коначно и свима осталима,а поготово туристима и гостима који посјећују Ниш,дата могућност да се детаљно упознају са историским и културним наслеђем Ниша из Римског периода,као родним градом Инператора Константина.

Вјеројем да ће овај албум привући нечију пажњу и изазвати интересовање да дођете и посјетите Ниш и обиђете Нишку тврђаву као и многе друге знаменитости Ниша и околине.

Уживајте у фотографијама и добро дошли.

ДВОСТРУКИ АРШИНИ У СРБИЈИ И РЕГИОНУ

Случај слободног изношења мишљења на приватном ФБ профилу РАДОМИРА БАТЕ ПОЧУЧЕ И ПИСАЊЕ ДНЕВНЕ ШТАМПЕ потресали су ових дана Србију и регион.

Мада све што се наспише на друштвеним мержама може се окарактерисати као званичан став и мишљење,ако у себи има здравог разума и ако с екоси са зацртаним путем према тамо негдје гдје ће неколицини бити боље.

Ако се то мишљење и ставови односе на пљување по свему што је здраво мислеће,Српско,национално,духовно,онда су то лични ставови и аутор не сноси одговорност.

Праведно зар не?

Пошто је као бивши новинар Пинка-био запослен у МУП-у Р.Србије на основу Уговора о делу,послодавац је тај уговор експресно раскинуо да би показао да су му битне представнице једне НВО ЖЕНЕ У ЦРНОМ-КОЈЕ СУ ВАШЕ ВРЕДНОСТИ 

које годинама омаловажавају погинуле српске јунаке,њихове мајке,ветеране и све институције Србије,а из буџета Р.Србије сваке године по нечијој одлуци добијају новчана средства за своје активности.

Многе друге организације о тим средствима могу и да маштају.

Ако је ФБ објава Радомира Почуче био позив на линч припадница Жена у црном,које у сред Београда пљују по нашим ранама,величајући терористе и оне који су убијали Србску нејач,може се схватити због обабраног пута власти,али да нема званичне реакције на ОДГОВОР ПРЕДСТАВНИЦЕ ЖАНА У ЦРНОМ

постаје забрињавајуће.

Радомир се није поколебао већ је своје ставове и званично предпостављеним образложио и то јавно објавио у тексту под насловом МИРНЕ И ЧИСТЕ ДУШЕ ЧЕКАМ СВОЈУ ЛОМАЧУ 

(препоручујемо да погледате коментаре у овом тексту).

Читава ова прича улива наду да ће послије избора нове Владе ипак доћи до неких промијена и да ће овакви случајеви утицати на државне чиновнике да поведу рачуна о дјеловању НВО сектора у Србији.

Погубно дјеловање тог сектора дивно је објашњено у тексту новинарке ДРАГАНЕ ТРИФКОВИЋ КОЈИ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ОВДЈЕ 

Не смијемо се отети утиску да су сви са свог становишта гледања на догађај или боље рећи догађаје управу, али НВО су гости у свакој држави па и Србији,те је неопходно да уважавају домаћина,а не да својим дјеловањем изазувају овакве реакције било ког појединца,па макар он био и представник власти.

На крају наше је да изнесемо своје мишљење и кажемо да је Радомир Бата Почуча управу, ако ни због чега другог онда због ОВОГ СПОТА.

Припаднице Жена у црном поднијеле су кривичну пријаву против Почуче,а њега заступа адвокат Горан Петронијевић,надамо се у независност судства и даће коначно истражни органи почети да на основу прикупљених релевантних доказа истражују и рад ове НВО у Србији.

Па ће бити на крају коме се шта заломи.

Правда је стора али свако добије како заслужи.