Опрез- снијег, магла и поледица

На путевима у источним и југоисточним крајевима Републике Српске саобраћај се одвија нешто спорије због сњежних падавина, а на подручју Невесиња, Гацка, Романије, Хан Пијеска, Хан Погледа и преко Рогоја, осим снијега, повремено јак вјетар ствара сњежне наносе, упозоравају из Ауто-мото савеза Српске.

Из АМС-а подсјећају све возаче да данас у Републици Српској почиње друго полугодиште и апелују на њих да у зонама основних и средњих школа смање брзину кретања возила.

Опширније информације о стању на путевима у Српској читајте на Требевић.инфо

Најстарије разгледнице Ниша

Разгледнице су, показало се, несумнјиво драгоцен документ о развоју и времену градова, тако да захвалјујући њима и ми у Нишу сада имамо представу о трговима, улицама, мостовима, вредним здањима и другим објектима којих више нема.

Пред вама су најстарије разгледнице на којима је приказан Ниш. Потичу са краја деветнестог века, тачније из 1899. године, а штампане су у Немачкој.

Иначе прве разгледнице градова у Србији појавиле су се 1896, године, а издавач је био београдеки књижар Велимир Валожић.

Детаљније на Нишким вестима

Немања Мајдов гост на “Kустендорфу” на позив Kустурице

Шампион свијета у џудоу Немања Мајдов био је гост 11. Међународног филмског и музичког фестивала “Kустендорф”, који се одржава у Дрвенграду на Мокрој Гори, на позив оснивача овог фестивала, прослављеног српског редитеља Емира Kустурице.

Мајдов је као репрезентативац Србије у џудоу постао првак свијета у конкуренцији до 90 килограма на шампионату у Будимпешти и послије 37 година донио прву свјетску златну медаљу за Србију.

“Српски народ има много талентованих младих људи којима треба дати подршку на путу до успјеха. И овај фестивал, као и музички љетни фестивал ‘Бољшој’ који се одржава на Мећавнику показују моју жељу да помогнем младим људима и да их подржим на путу остварења њихових снова”, истакао је Kустурица.

Деаљније читајте на Требевић.нет

Јахорина: Паљанка Маја Тадић побједница велеслалома

Паљанска скијашица Маја Тадић, и босанскохерцеговачки Олимпијац, Емир Локмић, славили су данас побједе у велеслалому првог дана ФИС трке „Јахорина 2018“.

Маја Тадић је у конкуренцији дјевојака славила испред Шејле Мердановић, такође репрезентативке БиХ, за секунду и 84 стотинке, те Викторије Бољешић из Србије која је за остала 2.44 секунде за побједницом.

Детаљније на Катери.инфо

Роад то ЕYОФ 2019 почиње са ФИС трком “Јахорина 2018”

Шеснаеста по реду ФИС трка “Јахорина 2018” биће одржана овог викенда на Јахорини. То ће уједно бити и тестно такмичење за Европски омладински олимпијски фестивал који ће 2019. године бити одржан у Источном Сарајеву и Сарајеву.

Технички организатор трке СПД “Јахорина”, најављује да ће и ове године број такмичара бити као и претходних година, те да ће стићи око петнаест репрезентација. Тачан број пријављених такмичара, као и земаља учесница биће познат у петак иза 12:00 х, када је посљедњи рок за пријаву такмичара.

Детаљније читајте на Пале ливе

Од маја, туристи у разгледању Ниша панорамским аутобусом

Од маја месеца, посетиоци града на Нишави имаће прилику да у виде културно-историјске објекте кроз туру туристичким, панорамским аутобусом.

"Сам Град је препознао овакву потребу, подржао идеју и узео активно учешће у реализацији набавке једног оваквог туристичког аутобуса, који ће бити у надлежности Туристичке организације Ниша", изјавио је Урош Парлић директор ТОН-а, и додао да ће цена карте по тури ће бити доступна и за грађане Ниша.

Детаљније на Јужна Србија

ДОГОВОРЕНО ДА ВЛАДА РС УЛОЖИ НОВАЦ У ИНФРАСТРУКТУРУ ЗА EYOF 2019

На састанку је договорено конкретно учешће Владе РС у организацији Европског омладинског олимпијског фестивала EYOF 2019, чији су домаћини Источно Сарајево и Сарајево.

„Са великим задовољством обавјештавам јавност Источног Сарајева да је вечерас договорено да Влада РС преузме одговорност за припрему локације за биатлон на Двориштима, набавку и инсталацију мобилног леда за карлинг у СПЦ „Пеки“ у Палама, те за постављање монтажне дворане и мoбилног леда на помоћном терену „Славије“ за потребе дисциплине „брзо клизање“,рекао је градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић.
Извор Град Источно Сарајево

Топ туристичка понуда

Јуче је на Палама у Ски центру "Равна планина" пуштена у рад Гондаола за превоз туриста и то представља  бисер туристичке понуде не само Пала и Источног Сарајева, већ цијеле Републике Српске, те да је погодна дестинација и за туристе из држава у окружењу.

У Ски-центру "Равна планина" на Палама јуче је свечано пуштена у рад кабинска жичара, која је дио пројекта "Јахорина-експрес", који ћекада буде завршена да повеже  Пале и Јахорину.

Ски-центар "Равна планина" у понуди има седам и по километара ски-стаза урађених према највишим стандардима, а главна стаза дужине 1.400 метара задовољава све свјетске стандарде које се користе за одржавање Фис-трка. 

Систем вештачког осњежавања који је у функцији омогућава скијање и поред неповољних временских услова, мале количине природног снијега и релативно високе дневне температуре.

Директор "Мајнекса" Вељко Голијанин захвалио је гостима за подршку и поновио да је данас окончана прва фаза изградње гондоле ка Јахорини. 

Он је подсјетио да је ово прва оваква гондола у БиХ, да има 19 кабина, а да свака превози десет скијаша, односно да је њен укупни капацитет 2.200 путника на час. 

"Туризам је за град Источно Сарајево једна од најважнијих привредних грана, што смо пројектовали и нашом развојном стратегијом. Изузетно сам задовољан да се овај центар придружио Јахорини, Требевићу и Романији као топ-туристичким дестинацијама", рекао је Вуковић новинарима, након промотивне вожње гондолом. 

"Град Источно Сарајево, путем Туристичке организације, уврстиће Ски-центар `Равна планина` у комплетну туристичку понуду Источног Сарајева", поручио је Вуковић, изражавајући увјерење да ће град, општине и институције на нивоу Републике Српске подржати овај пројекат чији је коначни циљ изградња гондоле до Јахорине. 

Честиткама су се придружили и Начелник општине Пале Бошко Југовић и предсједник СО Пале Предраг Вучићевић и захвалили се представницима компаније "Мајнекс" што на достојанствен начин презентују општину Пале.

Извор СРНА

Градоначелник Источног Сарајева на 32 Експозиму у Београду

ПОДРШКА ТУРИСТИЧКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ ИСТОЧНО САРАЈЕВО И ОЦ ЈАХОРИНA

У хали 4 Београдског сајма у току је 32 Expozim. Ски центри Сарајевско романиске регије престављени су на неколико штандова.

Ски центар "Равна планина"  ове године представио је своје потенцијале на овом престижном Сајму.

Туристичка организација Источног Сарајева и Удружење Хотелијера Јахорине имају свој штанд гдје се посјетиоци могу информисати о њиховој понуди.

#FrontalBlogChallenge

Олимписки центар "Јахорина" ове године самостално представља своју понуду.

Овогодишњи Сајам и излагаче из Источног Сарајева обишао је и градоначелник Ненад Вуковић.

Помирио је и политички сукобљене излагаче и требају сви да му буду захвлни на томе.

Сајам се затвара у недељу 10.12.2017. године у 20.00. часова.

Улаз је 300 рсд.

Излагачи нуде попусте од 10-50% на производе и услуге.

МУЗЕЈ СТАРЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У САРАЈЕВУ

Музеј Старе српске православне цркве у Сарајеву настао је из ризнице те цркве. За отварање Музеја посебно је заслужан црквени тутор Јефтан Деспић. На идеју да се ризница претвори у Музеј Деспић је дошао 1889. године после отварања Земаљског музеја у Сарајеву.

Да би се ова идеја реализовала преуређен је горњи спрат магазе у црквеној порти, с десне стране од југоисточног улаза у авлију према улици.

Просторију у коју су смештени музејски експонати осветио је у недељу 13. маја 1890. године митрополит Ђорђе Николајевић. Тим поводом је прочитана објава Црквене општине у којој се између осталога каже: „Музеји су од врло велике важности и за изучавање и проучавање прошлости и историје народне. Већ ми у овом нашем музеју у старој цркви имамо лијепих ствари, које нам казују прошлост сарајевску. Но да би музеј баш потпуно одговорио своме имену, нужно је, да и народ притекне у помоћ, јер кад сваки по крајцару дарује за часак се набере форинта, – тако исто ће бити и овдје.

Ако свако по нешто приложи, ми ћемо имати красан музеј, који ће нашем српском народу у Сарајеву на дику и понос служити, а страни свијет увидјеће, да смо имали лијепу прошлост, а ми сви ћемо се онда трудити, да створимо још љепшу будућност. Но овај наш музеј има још једну страну, што други музеји немају, а то је: ово је црквени музеј, и когод што приложи, не дарује само музеју, него прилаже нашој цркви, а тиме чини добра дјела и милостињу нашој светој цркви.”

У првобитној просторији Музеј ће остати до 1939. године. Тада је једна црквена магаза у комплексу црквених зграда око Старог храма преуређена за потребе Музеја. У нову просторију пренети су дотадашњи музејски предмети и придодати нови из цркава и од приватних приложника. Предмете су стручно обрадили, уредили и изложили Владимир Скарић, директор Земаљског музеја у Сарајеву уз сарадњу са проф. Ђоком Мазалићем и Даринком Деспић. Попис експоната извршио је Владимир Скарић.

За време Другог светског рата Стара црква и Музеј нису страдали нити опљачкани, захваљујући бризи др Јоза Петровића, ондашњег директора Земаљског музеја.

Пошто просторија у којој је смештен Музеј није задовољавала почело се размишљати 1954. године да се за потребе Музеја адаптира бивша српска основна школа, са улазом из црквене порте. Међутим, од овог плана се одустало па је извршено проширење музејских просторија у приземљу. Радови су завршени крајем 1958. године када је Музеј поново отворен са другом музеолошком поставом, коју су приредили Петар Момировић, тадашњи кустос музеја и проф. Светозар Душанић, управник Музеја СПЦ.

Ново проширење Музеја извршено је 1975. године. Те године је денационализована зграда тзв. „Даире” а потом је адаптирана за потребе Музеја. Поставку Музеја извршио је протојереј-ставрофор Слободан Радовић, парох сарајевски и историчар уметности. Музеј је посвећен Св. великомученици Текли.

Предмети који се чувају у црквеном Музеју могу се поделити на: старе уметничке сликарске радове, старе рукописне и штампане књиге, црквене тканине и вез, металне предмете, богослужбене утвари, стари новац, етнографске реквизите вотивног карактера, старинско оружје, рукотворине дуборезачке вештине и збирку обрађеног камена.

Најбројнији предмети у Музеју су сликарски радови домаћих и страних сликара. Поменућемо неке: иконе Св. Ђорђа и Св. Димитрија, радови српског сликара Лонгина из 1578. године, десно крило царских двери манастира Бање код Прибоја са ликом Св. Богородице из XVI века, Св. Киријак Отшелник ремек-дело из XVII века, оштећена икона Св. Јована Претече од Максима Тујковића, Св. Стефан Дечански, рад барокног мајстора Јована Хаџи-Петровића из 1797. године. Иконе италокритске школе: Деисис – Мољење, читав низ икона Св. Богородице, радови непознатих италокритских мајстора, Поклоњење мудраца, рад непознатог мајстора венецијанског или далматинског сликарства итд.

У музеју се чува већи број рукописних и штампаних црквених књига велике историјске и уметничке вредности. Ту је пре свега Сарајевска Крмчија на пергаменту из прве половине XIV века, затим Силоаново Јеванђеље крај XIV века, Живот Св. Саве од Теодосија, преписао га дијак Владислав 1508. године у Милешеви. Од штампаних књига сачувана су два Цетињска октоиха Ђурђа Црнојевића из 1493/94. године као и Псалтир из манастира Милешеве. Од текстилних ствари има доста везова, одежди од златног броката, црквених драперија, везених и тканих појасева са пафтама. Метални предмети: оковани крстови из XVII и XVIII века, ручне кадионице, панагијари, петохљебнице, домаћа и млетачка кандила. Што се тиче новца у Музеју се чува приличан број ситног дубровачког, турског, млетачког и новијег аустријског и српског новца. Предмети од дрвета и обрађеног камена су малобројни.

Прве писане податке о Ризници у Сарајеву изнео је Гиљфердинг а прву монографију посвећену Ризници Старе цркве написао је 1936. године др Лазар Мирковић, професор Богословског факултета.

Иконе као и значајне штампане и рукописне књиге из Ризнице излагане су у Београду и у другим местима у земљи и иностранству.

ИзворМирополија Дабробосанска

Више фотографија можете погледати ОВДЈЕ

Нишкобањски период живота Љубише Самарџића

По пресељену породице Самарџић из рударске Јелашнице у Нишку Бању 1946. године, , Љубиша је био стални становник овог туристичког места до 1956. Онда је отишао на студије права у Београд, а одмах следеће године уписао глуму.

У овом десетогодишњем периоду (1946-56.) Љубиша је, по причи његовог друга из тог времена Ратимира Бранковића, био као и остали његови бањски "компањони". Није се ничим посебно издвајао, а поготово ништа није указивало на то да ће се једног дана заинтересовати за глуму.

Љубиша је као дечак тренирао фудбал у "Јединству" из Нишке Бање. Kако га је физички кињио вршњак Бора Јапанац, Љубиша је као ученик гимназије "Стеван Сремац" једно време тренирао бокс у нишком "Радничком", не би ли се на тај начин одупро тортури. Своју боксерску вештину није имао прилике да покаже, јер су са годинама и одрастањем престала злостављања Боре Јапанца.

У летњим месецима Бањци су радо одлазилио на купалиште Женева на Нишави. На Женеву је одлазио и Љубиша са својим друговима (Жарко Американац, његов брат Драган Фрицко, Ђока Ћурчић, Милован Гаша, Миле Жмигавац, данас познати психијатар Јездимир Здравковић, Ратимир Бранковић.... били су Љубишина "клапа"). И ова фотографија је са Женеве. Љубиша је у првом реду (клечи), други са леве стане.

Пре одласка на студије у Београд, најпре права а одмах затим глуме, и првог играног филма "Игра на скелама" (1961.), Љубиша Самарџић је живећи у Нишкој Бањи једно време био и посластичар. Наиме, после смрти Љубишиног оца, његова мајка Радмила је морала да се довија како би прехранила породицу (поред Љубише имала је и сина Жарка и ћерку Видосаву). 

      На слици десно од Љубише његова мајка Радмила и сестра Видосава.

Тако је педесетих година прошлог века у једном локалу хотела "Партизан" у току туристичке сезоне држала приватну посластичару. Љубиша јој је помагао у послу, о чему сведочи и ова фотографија. Тада није било фрижидера и замрзивача у широкој употреби, па је Љубиша одлазио по лед код нишке пиваре. Леденице је у џаковима од јуте доносио трамвајем до Бање.  

Извор ФБ профил Јоце Васића

Почела комплетна реконструкција симбола Ниша – Kазанџијског сокачета

Kомплетна реконснтрукција Kазанџијског сокачета почела је данас, сазнајемо од градског већника Милоша Милошевића. Неки власници кафића и кафана овог јединственог симбола града, су већ уклоили своје баште, а неки ће поподне.

Foto Gradjanin.rs

Врши се комплетна и подземна и надземна контрукција сокачета. У подземном делу обавиће се реконструкција водоводне и канализавционе мреже, а горе се у једном делу неће скидати стара коцка, али у једном делу ће моратида се поставе гранитне плоче. Баште ће се вратити на своје место, али у складу са законом, односно да може да прође ватрогасно возило – саопштио нам је Милошевић.

                                                          Овако је изгледало до јуче

Он каже да су одржани састанци са угоститетљима који тамо имају објекте који су се сложили са овом идејом јер сокаче није реконструисано од свог постанка.

Извор:Gradjanin.rs

Промоција инвестиција и зимских садржаја

Олимпијски центар Јахорина, у понедељак 2. октобра, у хотелу Бистрица са почетком у 13. 00 часова организује промоцију инвестиција и зимских садржаја олимпијске планине Јахорине, која овим постаје регионални лидер, најављено је из Олимпијског центра.

У оквиру промоције, биће организована и конференција за новинере, на којој ће говорити министар трговине и туризма у влади Рпублике Српске Предраг Глухаковић, предсједник надзорног одбора Нељко Елек и директор Олимпијског центра Дејан Љевнаић

Десети етно сусрети у Нишкој Бањи

У петак и суботу у Нишкој Бањи у организацији Удружења "Круна" из Нишке Бање, а под покровитељством Општине Нишка Бања одржани су Х етно сурети удружења и предузетника који се баве ручним радовима, производњом и прерадом љековитог биља, пчеларством рокодјелаљем и другом старим занатима.

Био је велики број учесника, према организаторима близу стотину.

Могло се видети много тога занимљивог, од припремљених традицоналних и старих већ помало заборављених јела, пчеларских производа, ручних радова, до посуђа од дрвета које се накеда, а понегде и данас користи у преради млека.

Такође и оруђа за обраду земљишта и послове у сеоским домађинствима где механизације није у могућности да то одради.

О свему томе можете погледати више овде.

Међутим има и она друга страна медаље.

Организатор је уместо прописних штандова поставио школске клупе узете по нечијем одобрењу из Основне школе "Иван Горан Ковачић" из Нишке Бање као и столице које су на главном шеталишту постављене 31.08.2017. године у поподневним сатима, па су први дан школе поједини ђаци у школи дичекали у празним учионицама.

Бањци то прокементарисаше да су с едеца читав дан мајала по Бању уместо да су у школи.

Да чули смо да је и ове године били више излагача него посетилаца, нажалост толики је Бања занимљива гостима, а и сами организатори нису с епревише потрудили да анимирају грађане Ниша да дођу у суботу у Нишку Бању и посете етно сајам. 

Фотографије су од четвртка вече. 

РАЗОЧАРЕЊЕ У НИШКОЈ БАЊИ

Стицајем околности овог љета Нишку Бању посећивали смо свакодневно у различито доба дана.

Ено јеБање

Нисмо се много задржавали, али могли смо приметити и доста позитивних и негативних дешавања.

Многе од њих смо и објавили на овом нашем блогу, како у сврху промоције природних, културних и туристичких потенцијала Нишка Бање као термалног лечилишта, тако и у циљу отклањања уочених негативности и пропуста.

Данас доживисмо једно непријатно разочарење.

Стицајем оклности нисмо ове године имали прилике да заједно прошетамо до "извора" оном стазом број 4, изнад купатила број 5.

Ето данас то урадисмо, а боље да нисмо, јер чим се склоните мало од "центра" парка који и сам није у потпуности сређен, велики дио траве је осушен и сам парк је некако депресивног изгледа, добијете слику још горег стања.

Стазе нису очишћене, клупа нема као ни канти за отпатке.

На самом"извору" који је пре неку годину избетониран нема ни једне клупе ни канте за отпатке, а само корито је испуњено смећем.

Некад аје ту био много јачи притисак и многи су долазили да их термална вода "изудара" што им је користило као природна масажа.

Користили смо се и ми том природном благодаћу.

Сада је неко одлучио да гостима и становницима Нишка Бање ускати то задовољство и да од тог места направи сметљиште.

Добро тај који је одлучио да "смањи" притисак воде на том месту преусмеравајући је на неки други правац није планирао да ће од тог простора настати сметљиште, али као више нема разлога да ту гости бораве,а становници нису заинтересовани да воде рачуба о том простору имао једну ружну слику.

Ипак за многе ствари у Нишкој Бањи одговорни смо ми сами, а највише што нам се гости врло ретко враћају изузев оних који долазе искључиво из здравствених разлога и то они у дубокој трећој доби којима није битно шта им нудите од ванбањске понуде и колико сте уложили у екстеријер.

Надамо се да ће ускоро почети нешто да се мења.

Актуелно из Источног Сарајева

Сутра почиње  прослава Св.Пантелејмона у Хан Пијеску.

У Војковићима успијешно функционише КУД "Братство", амбасадор општине Источна Илиџа и Источног Сарајева, који имају успијешну сарадњу са КУД Никола Тесла из Нишке

Бање.

Национални парк Сутјеска постао је јако привлачан за Љубитеље језера, Зеленгоре и боровница.

Због повећаног исељавања смањен број незапослених на евиденцији Завода за запошљавање Републике Српске.

Завршено Нишко бањско лето

У Нишкој бањи од 02-06. августа трајала је већ традиоционална манифестација "Нишко бањско лето".

Све у циљу да Нишка Бања  поново првуче туристе и својим вјерном гостима боравк у бањи учини креативнијим и занимљивијим.

Зато је и Удрење Нишких колекционара приредило изложбу у Нишкој Бањи са темом "Србија кроз векове".

У оквиру Бањског лета 04. августа 2017. године најпосећенији био је концерт Мирослава Илића, јер су све трошкове покрили Нишка Пивара и Општина Нишка Бања, ап су посетиоци могли уживати, без излагања трошку за карте.

Био је запажен и концерт Хора "Чаролија" и Нишких пинкових Звездица. 

Бањско културно лето завршило се наступом Културно уметничких друштава са подручија Нишке Бање и Гаџиног Хана.

Актуелно у Источном Сарајеву

У Источном Сарајеву у току је Еко фест на локалитету познатог излетишта Брус у организацији оба Сарајева.

Хармоникаши Музичке академије из Источног Сарајева освојили прву награду на Музичком фестивалу одржаном на Мокрој Гори.

Тренутно је у току политичка расправа о траси брзе цесте према Србији.

Јурио у Федеративном Сарајеву преварени муж, жениног љубавника, па пуцао у погрешног човјека.

Одбојкашка репрезентација Србије на припремама у Палама.

Занимљивости из Ниша у наредном периоду

Прошлог викенда полиција у сарадњи са Центром за социјални рад реаговали су у 17 случајева насиља у породицу.

Насилници су удаљени из породице на 30 дана.

На подручију Нишке Бање у току је уклањање једне дивље депоније, а депонија код Археолошгог налазишта "Медијана" већ је уклоњења.

Градска општина Медијана и ове године организује Медијанино културно лето.

На отварању било је овако.

Што се тиче цена на нишкој пијаци одговарају платежним могућностима Нишлија.

У Нишу је отворена Дечија колонија и фестивал анимираног филма на којем учествују и деца из Источног Сарајева.

Међународни џез фестивал у Нишу одржава се од 10. до 13. августа уз следећи програм.

Филмски сусрети у Нишу отварају се 25. августа, посвећени су глумачким остварењима. Биће приказано 13 филмова, а Славко Штимац је изјавио следеће.

ПОСТАВЉЕНО “ИНТЕРНЕТ ДРВО” НА ШЕТАЛИШТУ У НИШKОЈ БАЊИ

Нишка Бања 20.07.2017. године 18.30. часова. 

Монтери Kомпаније "МТС"управо су завршили и пустили у рад базну станицу бесплатног ВиФи сигнала, названу "Дрво интернета".

Станица је постављена на централном делу парка и према информацији

добијеној од монтера њен опсег је око 100 метара у полупречнику.

Реализацијом пројекта „Дрво интернета“ и увођењем бесплатних WиФи зона у градовима и општинама у Србији, компанија Телеком Србија настоји да пружи сву неопходну подршку и помоћ у унапређењу информатичког друштва и туристичке понуде Србије.

 Стуб, односно “Интернет дрво” још има могућност прикључка на ваш мобилни телефон у циљу пуњења батерије.

И на овај начин општина Нишка Бања потрудила се у сарањи са Kомпанијом МТС да боравак гостима учини што пријатнијим.