ДОГОВОРЕНО ДА ВЛАДА РС УЛОЖИ НОВАЦ У ИНФРАСТРУКТУРУ ЗА EYOF 2019

На састанку је договорено конкретно учешће Владе РС у организацији Европског омладинског олимпијског фестивала EYOF 2019, чији су домаћини Источно Сарајево и Сарајево.

„Са великим задовољством обавјештавам јавност Источног Сарајева да је вечерас договорено да Влада РС преузме одговорност за припрему локације за биатлон на Двориштима, набавку и инсталацију мобилног леда за карлинг у СПЦ „Пеки“ у Палама, те за постављање монтажне дворане и мoбилног леда на помоћном терену „Славије“ за потребе дисциплине „брзо клизање“,рекао је градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић.
Извор Град Источно Сарајево

ЦРНАДАК: БиХ неће признати Косово!

Министар спољних послова БиХ Игор Црнадак изјавио је да БиХ неће признати Косово, као и да се то питање неће разматрати за време мандата актуелног Савета министара и Председништва.

"Највећи проблем у односима БиХ и Србије су бошњачки политичари. У интересу целог региона је да се у Сарајеву прихвати намера Србије да буде добар комшија, која дефинитивно жели, заједно са БиХ да ради на решавању проблема и олакша пут БиХ ка ЕУ", рекао је Црнадак.

Опширније на Правди

Руски центар негира наводе "Гардијана" да се тамо обучава “Србска част”

Упркос томе што је британски лист Гардијан писао да чланови “Србске части” пролазе војну обуку у Српско-руском хуманитарном центру, да би се као паравојна јединица супротставили протвницима председника Републике Српске Милорада Додика, у овом Центру негирају ове наводе.

Обуке које спроводи Српско-руски хуманитарни центар тичу се искључиво реаговања у ванредним ситуацијама, као што су поплаве и пожари, тако да су учесници на обукама искључиво лица, која су уско везана за пружање помоћи у ванредним ситуацијама - рекли су у Српско-руском центру.

Стојковић: Додикови противници лажима желе да нас увуку у политику, да би га срушили

Ми, наравно, немамо никакву сарадњу са Српско-руским центром. Ја сам од Руске федерације добио орден због анти-НАТО протеста и када су дошли њихови генерали мени у посету, они су ме питали да их одведем у Руски центар, да виде своје Русе. Ја сам се тада упознао са представницима Центра и то је било то - рекао је Стојковић.

Поширније на Јужним вестима

Сиромашнима дарују специјалитете са роштиља

Хумани чин власника грила

Ако сте гладни, а нисте у могућности да платите, код нас увијек можете добити неки топли оброк. Платићете кад будете могли, или никад! Нико не заслужује да буде гладан, Бог вас благословио.

„Предивно, хвала на Вашој доброти“, „Ово је доказ да добри људи још постоје“, били су само неки од коментара. Огласили су се и људи широког срца из „Бијеле лађе“ одговоривши им: „Наше мало некоме значи много“.

Преноси опширније Катера.

Facebook

Vibe

Telegram

WhatsApp

Twitte

Апел показао да се кључни део духовне и интелектуалне елите определио за правду

„Има нас у овом тренутку 10.330, нас, потписника апела за одбрану Косова и Метохије. Међу нама је дванаест архијереја наше Цркве, осам академика преко стотину професора универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Косовској Митровици, Источном Сарајеву и у Бањој Луци, око стотину педесет доктора наука. Затражили смо само то – да се конфликт замрзне и да се не предамо, да не напуштамо Косово – српски Јерусалим“, рекао је проф. др Милош Ковић на представљању четворокњижја митрополита црногорско-приморског Амфилохија „Ново косовско распеће“

Проф. др Милош Ковић казао је да се Београд ових дана сјетио косовског завјета.

„Између подвига и страха, ми се опредјељујемо за подвиг, између незнања и знања, на страни смо знања, између вере и невере, погађате – вера. Рекао бих, настојимо да будемо на путу Косовског завета“, поручио је професор Ковић.

ОПШИРНИЈЕ читајте на Стању Ствари

Ускоро промоција књиге „Четири слике траже писца“

Студио за креативно писање, сценску продукцију и режију „Театролог“ из Источног Новог Сарајева припрема збирку прича под насловом „Четири слике траже писца“ која би ускоро требало да буде објављена, потврдио је за Срну оснивач студија Зоран Тодоровић.

„На основу успјешних радова полазника студија, приређена је збирка прича под насловом `Четири слике траже писца`. Највећи број бодова у категорији нових издања је потврда квалитета овог пројекта“, истиче Тодоровић.

Опширније прочитајте ОВДЈЕ.

Дејану Атанацковићу припала је НИН-ова награда за књигу "Лузитанија''

„Дејан Атанацковић по свему је специфичан аутор.

 Познат је као визуелни уметник, који последњих година живи и ради у Фиренци. Познат је и по радионицама заснованим на дијалогу студената и психијатријских пацијената. Управо се радња и његовог првог романа дешава у установи умно оболелих. Они имају задатак да одговоре на питање – шта је Лузитанија? Роман истоименог наслова, у издању Бесне кобиле, пласирао се међу финалисте за НИН-ову награду. 

Какав прозни свет чека читаоца иза наслова Лузитанија?

У Лузитанији је, вероватно на свакој страни, присутна понека слика људског тела, чак и када се о телу не говори директно. Вођен сам био идејом о роману као некој врсти атласа разноврсних телесности. У роману многи путници прелазе врло далека растојања. Понекад су то кретања кроз пејзаже сасвим налик људској утроби, било да је реч о подземним тунелима или ходницима фирентинског природњачког музеја. Понекад је тело пролаз или капија. Тело нестаје или се преобличава, а појављују се и многе личности који у себи носе необичну сличност са појединим животињама. А наравно да је тело у основи политичка тема, која се тиче другости, неприлагођености, па и начина на које се неприлагођеност вековима издваја и кажњава. Зато у роману, сред највећег ратног насиља, управо најрањивији, напуштени, некорисни чланови друштва, пацијенти психијатријске болнице, препуштени на милост и немилост туђих ратних амбиција, стварају утопијско друштво, један, рекао бих, врло успешан државни пројекат. 

Како вам се отворила ова прича?

Лузитанија је репертоар годинама таложених слика. Рад на роману био је поступак сасвим налик мом уобичајеном раду у области визуелних уметности: уобличавање слика и њихов распоред, често у поступку врло сличан видео-монтажи. Прича се заправо „отварала“ годинама, мада су наравно постајали и директни поводи. Најпре позив за учешће на једној изложби посвећеној Првом светском рату, када сам, истражујући причу о Докторовој кули заправо дошао до првобитне идеје романа. Други повод јесте свакако сарадња са фирентинским музејима природних наука, у склопу мојих предавачких активности, односно рада на предмету који се тиче историје представљања људског тела. А наравно да је и сама дидактичка активност један наративни рад, причање прича. Такође, значајан утицај на рад на роману имале су и неке чињенице мог живота, константно кретање између Фиренце и Београда, па и многа друга путовања.

Како видите позицију НИН-ове награде у контексту српске културе?

Свакако је реч о награди која има велики утицај на разумевање шта је то, уопште, српска култура, а надам се да се та култура, шта год били њени оквири, може и мора схватити као нешто у континуираном настајању и променама, а не нешто статично и заокружено. Заправо, мислим да је питање шта је то српска култура, заиста још увек суштински непостављено, премда се поводи за постављање тог питања свакодневно намећу. Данас је потребно одупрети се много чему, понудити другачије, понекад управо супротне идеје, и важно је да постоје „места“ у друштву где појединац може да осети да је то могуће. Посебно у друштву у коме се, мање-више одувек, као културни и политички модел намеће неопходност припадања некој интересној групи или макар друштву „истомишљеника“. Чињеница да први роман практично непознатог аутора, мале издавачке куће, може да стекне пажњу какву је стекла Лузитанија наравно да говори у прилог тој награди.“Објављено у НИН-у.