СРЕТАЊА ПРОЉЕЋА И ЛЕТА

Вечерас је у нишком градском парку Чаир испред Дечјег центра одржана песничка манифестација Сретања, поводом сусретања годишњих доба,  у организацији Друштва уметника "Слава".

 Сретања се организују четири пута годишње на различитим локацијама и увек са различитим тематским идејама.

 Вечерашње Сретање између прољећа и лета својим стиховима улепшали су нишки песници и њихови гости из Лапова, као и песници из Удружења књижевника Србије 

чији је председник Радомир Андрић отворио вечерашњу манифестацију.

Приредбу су улепшали чланице хора Грација и члано Црквено играчког ансамбла Бранко.

Водитељ програма Снежана Радовић избором текстова завештања Светог Симеона у обради Милета Медића подсетила нас је на значај језика и писма, али нажалост било је премало оних који су то чули.

Песници њих петнаестак говорили су стихове сами себи, ако изузмемо родитеље деце која су учествовала у програму, као и представники три градске општине које су подржале вечерашњу културну манифестацију.

 Незаинтересованост Нишлија који су били присутни вечерас у парку Чаир била је поражавајућа.

Нажалост култура она здрава, права је у сталном назадовању због незаинтересованости оних који нешто организују да то на адекватан начин и представе и заинтересују грађане да присусвују тим приредбама.

СЛАТКЕ ДИГИТАЛНЕ МУКЕ

И би дигитализација!

 Стварно је изведена по плану, чак и пре заказаних термина на свим предајницима на територији Србије, а квалитет слике је неупоредиво бољи неко код пријема чисто аналогног сигнала.

Него, не би сада о техничко технолошким карактеристикама, већ о корисницима који су у дубокој трећој доби, а живе сами.

Похвално је што је држава омогућила онима са ниским примањима добијање ваучера за куповину "сет то бокс" уређаја.

Него како оне у позној старости којима се руке тресу, не виде и не чују објаснити како да користе даљински управљач?

Већина њих су понеки и раније док су примали аналогни сигнал користила, али то је већ уиграна варијанта заснована на упамћени покретима, нешто као мало дете које барата појединим операцијама на рачунару, а не зна да чита и пише.

И тако стара особа добија нови даљински управљач у руке и почиње пут по мукама, жеља да се гледају различити канали и притискање дугмића отприлике по редоследу и распореду запамћеном на основу старог даљинског.

Резултат, нема слике ни тона и наступа паника, зове се и пријављује како је телевизија у квару, очај.

Онда наступа период покушаја да њих научите да изнова користе тај нови даљински.

Схватите убрзо да су попут мале деце која хоће чоколаду, али су незаинтересована да науче како да јој скину омот.

Не престаје ништа друго већ инпровизација.

Тањи картон и залепити непотребне делове даљинског, оставити доступан само курсор са стрелицама за канале и тон, као и дугме за паљење и резултат је већ после два дана видљив.

Телевизија нормално ради, канали се мењају и стари су презадовољни напредном технологијом.

ОБЈЕКАТ У ПОБЕДИНОЈ ЗА МАРИНУ-АПЕЛ

Марина на "радном месту"

Да ли је опште потребно да Марина из Победине подноси захтјев за одобрење бесплатног коришћења непокретног објекта у Побединој, намењеног за прикупљање новчаних прилога за лијечење тешко обољеле деце?

Постоји ли осјећај стида у појединим градским службеницима, поготово оним чије су страначке просторије у Побединој улици, онима који сваки дан прођу поред Марине и ставе по неки динар у њену теглу?
број захтева

Зар Марина Адамовић, пјесник обољела од  мултипла склерозе, непокретна, она којој је остало још мало од тог паћеничког живота, а не ропће и не кука, већ се труди да сваки тренутак помогне дијеци на коју смо заборавили, зар она мора да подноси захтјев Општини Медијана?


Да ли и они из опозиције који пљују по градској власти, а не одбијају позив на јело и пиће у току "Палилулске вечери" имају такође бар мало осјећаја стида?
текст захтева поднетог општини Медијана
Зоран Живковић, посланик слика се поред ње да покаже како је забринут, па где je посланиче тај објакат за Марину, зашто захтјев?!


Захтијевамo као грађанини овог града у име свих Нишлија да омогућите Марини Адамовић коришћење непокретног објекта у Побединој улици ради прикупљања новчаних прилога у циљу лечења тешко оболеле деце!

ШЕСТИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТУРИЗМА И ГАСТРО КУЛТУРЕ „БИЈЕЉИНА-ТУРИСТ 2015″

Фото Општина Нишка Бања

Овогодишњи шести Сајам туризма и гастро културе „Бијељина-турист 2015“ одржан у Етно селу „Станишићи“ у хотелу Рас ( сала Москва ), гдје је на око 500 метара квадратних своју понуду изложило 129 излагача. Највећи број излагача био је из Републике Српске. Међу излагачима били су присутни и излагачи из Србије и Федерације БиХ. Учесници су Туристичке организације, Туристичке агенције, хотелијери, привредни субјетки чија је дјелатност везана за угоститељство и туризам, произвођачи здраве хране, удружења која су представила гастро понуду својих локалних заједница или промовисали своје манифестације. Своју богату понуду представили су и удружења и појединци који се баве израдом рукотворина.

Првог дана сајма испред организатора поздравну реч упутио је Јован Љубојевић, директор Туристичке организације Бијељина, док је Сајам испред градске управе Града Бијељина свечано отворио Миле Пејчић, Начелник одјељења за привреду и пољопривреду. Сајам је отворен уз културно-умјетнички програм Хора „Свети Ђорђе“. Другог дана сајма одржана је презентација гастро културе. Своју гастро понуду представили су хотели, ресторани и удружења- произвођачи здраве хране.

Градска општина Нишка Бања је представила своје културно-историјско наслеђе, носиоца здравственог туризма Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, могућности за авантуристички туризам и сеоски туризам као и разне туристичке атракције и догађаје.

Председник Опстине Нишка Бања, Зоран Видановић и председник Скупстине Мр Саша Јовановић обавили су разговоре са директорком Туристичке огранизације Републике Српске, Надом Јовановић и директором Туристичке организације Бијељине, Јованом Љубојевићем, у вези успостављања сарадње на реализацији програма од обостраног интереса а са заједничким циљем обогаћења и унапређења туристичке понуде.

Сарадња ће се одвијати кроз размену информација о програмима и активностима, израду конкретних промотивних материјала који у најбољем светлу и сагласно високим стандардима пословања презентују туристичку понуду и производе, планирање и реализацију заједничких промотивних наступа на сајмовима у земљи и иностранству, заједничко учешће у домаћим и иностраним пројектима који ће имати делотворне ефекте на даљи развој туризма.

Извор: Општина Нишка Бања

САМ ОСТВАРИО СВОЈУ ИДЕЈУ

Ниш – У мору лоших вести којима смо бомбардовани сваког дана, оне лепе, добре, афирмативне тешко налазе пут до читаоца. И то је један од разлога што су летаргија и безнађе постали „нормално“ душевно стање људи у Србији. Сви се ослањају на неког другог, трећег и ту се низ наставља а нада за боље нестаје.

Ипак, да није тако и да појединац може пуно да учини сам је и пример Стефана Николића из Ниша. Као спортиста и човек од акције Стефан је својим комшијама и станарима насеља Матејевац код Ниша подарио праву малу теретану на отвореном.

Не желећи да чека неке нове изборе, када се у предизборним месецима започињу градити „куле и градови“, који по обичају остају недовршени, али и без претеране помоћи својих суграђана потпуно сам кренуо „на посао“.

„У нашем као и у осталим приградским насељима и селима нити се шта предузима нити се шта ради. Што због србске мрзовоље и незаинтересованости а што због страначких препуцавања. Наравно уради се по нека ситница као што је асвалтирање неке улице или се започне канализација или се постави улично осветљење на неке улице или око сеоског терена, али то само када дођу избори па отпадници из странака потежу да се нешто уради како би победили у том крају“, прича Стефан оно што је већ одавно реалност целе Србије.

„На идеју да се изграде ове справе сам дошао тако што пре свега не пушим никад, не пијем никад, бавим се спортом редовно а поред свега тога сам родољуб и волим свој народ иако је често лењ и мрзовољан. Зато бих волео да допринесем покретању људи да ураде нешто у свом крају сами а не да чекају помоћ неких странака. А ово је корисно и значиће генерацијама деце“.

Решио је да спроведе свој план до краја, немарност својих суграђана није га разочарала, иако је свега 2 % становника Матејевца хтело финансијски да учествује. Његова упорност и пре свега жеља да покаже својим примером како је често довољна јака воља и вера да би се постигао циљ, уродили су плодом.

„Осмислио сам цео пројекат, нацртао, написао вест и облепио цео крај, раније сам покушавао да прикупљам потписе међутим одмах сам схватио да од тога нема ништа . Зато сам кренуо сам. Цела акција била је у виду јурњаве и молби. Човек који је варио дао је доста материјала, а нешто од материјала и осталих потрепштина куповано је од скупљених пара. Иначе крај има неких 2500 – 2700 људи, а помоћ у облику новца у вредностима између 200 – 1000 дин дало је само тридесетак људи, а неких десетак још је учествовало у сређивању површине , односно копању и осталим помагањима. Остало је још да се прикупи новац за подлогу и радови су готови“, завршава Стефан са разлогом поносан на свој успех.